Trening - Sportski portal Srbije - Sportski portal Srbije https://www.besplatansport.com Sun, 05 Jul 2020 22:29:53 +0200 Joomla! - Open Source Content Management sr-yu Kako izabrati odgovarajući sport za vaše dete? III DEO https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/900-kako-izabrati-odgovarajuci-sport-za-vase-dete?-iii-deo.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/900-kako-izabrati-odgovarajuci-sport-za-vase-dete?-iii-deo.html Kako izabrati odgovarajući sport za vaše dete? III DEO
U kontaktu sa roditeljima svojih učenika, često sam u situaciji da pružim  odgovor na vrlo teško i  konkretno pitanje : Šta mislite, u koji sport da usmerimo svoje dete ?Imajući u vidu sve aspekte i principe današnjeg dečijeg sporta i socijalnog okruženja, ovo pitanje podrazumeva malo duži i teži odgovor od onoga koji se očekuje. Ponekad je vrlo jednostavno odgovoriti : ’’ Dete je visoko, dajte ga na košarku ili odbojku ’’ ili slični odgovori.

U kontaktu sa roditeljima svojih učenika, često sam u situaciji da pružim  odgovor na vrlo teško i  konkretno pitanje : Šta mislite, u koji sport da usmerimo svoje dete ?
Imajući u vidu sve aspekte i principe današnjeg dečijeg sporta i socijalnog okruženja, ovo pitanje podrazumeva malo duži i teži odgovor od onoga koji se očekuje. Ponekad je vrlo jednostavno odgovoriti : ’’ Dete je visoko, dajte ga na košarku ili odbojku ’’ ili slični odgovori. Naravno, ima opravdanosti i za takav odgovor. Međutim, hoće li  takvim izborom dete izraziti sav svoj potencijal, hoće li u svakom košarkaškom, odbojkaškom, fudbalskom, rukometnom ili bilo kom drugom sportu dete biti pravilno vođeno, hoće li biti zadovoljeni svi principi zdravog odrastanja kroz integralni razvoj ličnosti deteta ? U tome se nalazi kompleksnost odgovora na postavljeno pitanje...

Vodeći se tom činjenicom, hteo bih da dam neke savete koji će, nadam se, nekima pomoći pri izboru. Iako se sve fizičke aktivnosti nikako ne mogu svrstati u sportske, u ovom tekstu ćemo ih tako definisati. Dakle, uključivanje u dečiji sport.

Evo nekoliko saveta :

KONSULTUJTE SE O KVALITETU RADA TRENERA KOJI ĆE TRENIRATI VAŠE DETE
Da li je trener stručno obučen za tu vrstu aktivnosti ? Da li je tehnologija njegovih treninga prilagođena uzrastu koji vodi ? Koliko je njegovo iskustvo rada sa decom? Dobar trener mora potencirati značaj obrazovno-vaspitnog sistema , poticati  školski uspeh i pravilnim pedagoškim pristupom usklađivati školu i treninge.Trener mora imati uvid i u slobodno vreme svojih igrača, upućivati ih  na čitanje kvalitetne literature, i upućivati na kulturne sadržaje, razvijati kulturu konzumiranja zdrave ishrane, razvijati osnovne higijenske principe, pravilnom motivacijom pobuđivati osećaj pripadnosti timu i uzvišenosti drugarstva. Razvijati stav prema uspehu, porazu i pobedi, da uspeh nije sinonim za pobedu, a neuspeh nije isto što i poraz. Jednostavno, treba biti onaj ko će u deci podsticati razvoj aktivnog životnog stila, razvijati poštovanje zakonitosti biološkog, socijalnog i psihofizičkog razvoja i usmeravati ih prema optimalnom sportskom postignuću, uz zadovoljstvo sopstvenim napredovanjem. Za sve to i on sam mora dati dobar primer, ne živeći u suprotnostima sa principima za koje se zalaže. Koliko je važna uloga trenera najbolje govori i podatak dobijen na osnovu rezultata anketiranja dece,  bivših sportista, koji govori da je glavni razlog  njihovog odustajanja od sporta upravo loše iskustvo sa trenerom.       


PREDLOŽITE DETETU SVOJE MIŠLJENJE
Ovo je poslednja stavka u kojoj bi zajedno sa svojim detetom u kvalitetnom razgovoru, prilagođenom njegovom uzrastu,  trebali da donesete odluku o aktivnosti u koju će se uključiti. Roditelji ne bi trebalo da nameću svoj stav, ali neka ga kao predlog iznesu detetu.
Neka to, na kraju bude zajednički izbor , koji će uključiti motive deteta, podršku roditelja i stručno mišljenje trenera ili nastavnika u školi. Neka taj razgovor bude prva sportska odluka,koja će biti temelj za dalji razvoj unutrašnje motivacije  kao preduslova za dugoročni ostanak i napredak u sportu.


ZAKLJUČAK
Ovo je moj pristup prema pravilnom odabiru i uključivanju u sportske aktivnosti dece.Naravno, sve ovo što sam izneo , nije garancija uspeha. On je rezultat mnogo faktora koji moraju da se slože u mozaik. Pre svega genetskog potencijala, a mogućnosti uticaja na njegovo poboljšanje je ograničeno. Ali relativno je pitanje uspeha u sportu. Da li je to pozstizanje vrhunski priznatih rezultata, ili je to kroz integralni razvoj izrastanje u telom i duhom zdravu ličnost.Tu definiciju uspeha prepuštam roditeljima koji će je odrediti na osnovu motiva sa kojima njihovo dete pristupa sportu. Da li je to usavršavanje i  sticanje novih kretnih veština, provod i zabava, druženje i stvaranje novih prijateljstava, uzbuđenje i izazov,  takmičenje, poboljšanje opšte kondicije,ili težnja ka vrhunskom sportu.  Mišljenja sam, da  poslednji od navedenih motiva sve više za  svoj krajnji rezultat koristi preranu sportsku specijalizaciju i sportski dril kao oblik rada. Jedan od mojih profesora je imao običaj da kaže: ’’ Tamo gde je početak današnjeg sporta, tu je završetak pedagogije.’’ To je već druga tema ... 
Moguće je da će dete vrlo brzo odustati od početnog izbora. To ne treba da bude loš signal. Mnogi, danas vrhunski sportisti su imali kasnu sportsku specijalizaciju. Na osnovu sprovedenih istraživanja primarni motivi za uključivanje dece u sport su ipak druženje, prijateljstvo i zabava. Zato bi na ovom nivou o kojem sam pisao, sport morao biti pitanje usmerene igre i pre svega dečijeg zadovoljstva. Rezultat nekontrolisane prerane specijalizacije i napornih treninga može biti poguban po zdravlje. Jedan od najdrastičnijih primera je nekontrolisan i neprimeren trening odbojkašica, ili košarkašica, koje zbog prirodnog ’’x’’ položaja nogu ( genua valga ) kod devojčica, usled nekontrolisanog broja i oblika skokova imaju velike probleme sa kolenima, koji mogu da ih trajno udalje od sporta. Zato je ogromna odgovornost na trenerima.
Na kraju, nikako nemojte sve ove činjenice i preporuke shvatiti kao definitivne. Uvek postoji jedan broj sportista za koje se kaže da ’’prkose gravitaciji’’. Koji na osnovu svojih antropometrijskih i motoričkih parametara nisu zadovoljavali generacijske proseke, koje su prerano svi ’’otpisali’’, a oni se ipak razvili u vrhunske atlete. Istina je da ih je mali broj , ali je još veća istina da su njihov motiv, upornost i volja bili ogromni. Zar i ova činjenica ne čini sport onim što jeste ?


Dug je put do sportskog uspeha, bez obzira na krajnji motiv kojim ga definišete. Zaključak koji ćete izvući iz ovog teksta je tek prvi korak. Neka zato od početka bude usmeren, stabilan i kvalitetan .

 

Maniša Vukmirović, profesor fizičke kulture

www.sportimpuls.net

 

  • odbojka
  • trener
  • košarka
  • sport za decu
  • sport za dete
  • kako
  • izabrati
  • za dete
  • odabir kluba
  • trenirati
  • literatura
  • dete i sport
    ]]>
    portal@besplatansport.com (Maniša Vukmirović) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
    Značaj repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge kod džudista https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/923-znacaj-repetitivne-snage-stajne-insistirajuce-noge-kod-dzudista.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/923-znacaj-repetitivne-snage-stajne-insistirajuce-noge-kod-dzudista.html Značaj repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge kod džudista
    Tehničke karakteristike džudo sporta su veoma kompleksne i brojne. Džudo sport prepoznaje oko sto osnovnih tehnika bacanja i kontrole, od kojih se mnoge mogu izvesti u više varijanti. Posebno je to karakteristično kod nožnih tehnika baca- nja (Ashi-waza), koje se mogu izvesti čišćenjem (Barai), košenjem (Gari), blokadom (Sasae), kvačenjem (Gake), točkom (Guruma), obaranjem (Otoši) i protiv-bacanjem (Gaeši).

    Slavko Obadov1 , Sandra Vujkov1 , Tatjana Trivić1

    1 Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad, Srbija.


    ZNAČAJ RAZVOJA REPETITIVNE SNAGE STAJNE (INSISTIRAJUĆE) NOGE KOD DŽUDISTA


    1. UVOD


    Tehničke karakteristike džudo sporta su veoma kompleksne i brojne. Džudo sport prepoznaje oko sto osnovnih tehnika bacanja i kontrole, od kojih se mnoge mogu izvesti u više varijanti. Posebno je to karakteristično kod nožnih tehnika baca- nja (Ashi-waza), koje se mogu izvesti čišćenjem (Barai), košenjem (Gari), blokadom (Sasae), kvačenjem (Gake), točkom (Guruma), obaranjem (Otoši) i protiv-bacanjem (Gaeši).


    Posebna karakteristika nožnih tehnika bacanja je da se one mogu izvesti na na dva načina: trenutnim bacanjem i insistirajućim (Ken-ken) bacanjem. Karakteri-stika insistirajućih bacanja je u tome što je Tori (borac koji izvodi bacanje) jednom nogom oslonjen na strunjaču, a drugom nogom izvodi bacanje. Kod pojedinih nožnih  tehnika bacanja (Uči Mata, Ouči Gari, Osoto Gari, Kouči Makikomi, Kosoto Gari, Kosoto Gake) Uke (borac na kome se izvodi tehnika) ima mogućnost da narušenu ravnotežu (Kuzuš) određenim pokretima i poskocima stajne noge dovede svoje telo u relativno ravnotežan položaj i onemogući Torija da uspešno realizuje tehniku bacanja. U ovakvim situacijama Tori snažnim repetitivnim poskocima stajne noge pronalazi neravnotežan položaj Ukea i uz pomoć ruku i „radne“ noge uspeva da izvrši bacanje  Ukea. Nedovoljna pažnja razvoja repetitivne snage stajne noge, koja je prilikom realizacije ovih tehnika insistirajuća noga, i olak pristup razvoju dominantnih  motoričkih sposobnosti, vrlo često predstavljaju  remeteći  faktor  sportske uspešnosti.
    Želeći da pomognu otklanjanju nedostataka u trenažnom procesu, autori ovog rada su pokušali da ukažu na česte nedostatke i zapostavljanje razvoja repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge.

    2. INSISTIRAJUĆE TEHNIKE BACANJA

    Određen broj nožnih tehnika bacanja može veoma efikasno da se izveda kao insistirajuće tehnike bacanja. Ove varijante osnovnih tehnika imaju svoje specifične hvatove u gard (Kumikata) i načine završnice napada, odnosno bacanja (Kake).
    Jedna od najefikasnijih insistirajućih tehnika je Ken-ken Uči Mata. Da bi se ova tehnika mogla uspešno izvesti neophodno je da se primeni varijanta nožne – Aši Uči Mate, sa raznim modalitetima hvata u gard (sl. 1).

    Tehnika Ouči Gari, koja se vrlo često radi kao insistirajuća varijanta, vrlo često je specijalna tehnika velikih džudo šampiona. I ova varijanta insistirajuće tehnike izvodi se u više modaliteta hvata u gard (sl. 2).

    Tehnika Kouči Gake uglavnom se izvodi kao insistirajuća tehnika i ima veliku efikasnost u sportskoj borbi. Varijante ove tehnike vide se na (sl.3). Tehnika Osoto Gari, takođe se vrlo često radi kao insistirajuća varijanta i ima više svojih modaliteta hvata u gard i pravaca ulazaka (sl. 4).



    Sve ove tehnike mogu se uspešno realizovati samo ako je stajna – insistirajuća noga snažna i ima svoje agilne repetitivne pokrete, koji imaju za cilj da naruše Ukeovu ravnotežu.

    3. ZNAČAJ RAZVOJA REPETITIVNE SNAGE STAJNE NOGE

    Posmatrajući hijerarhijsku strukturu antropoloških karakteristika vezanih za uspeh u džudou može se zaključiti da je snaga (.22) na prvom mestu. Takođe, posmatrajući izolovano samo udeo motoričkih sposobnosti u hipotetskoj jednačini specifikacije uspeha u džudo sportu, takođe možemo konstatovati da je snaga (.25) na prvom mestu (Sertić i Lindi, 2003).
    Prvi vid snage koji najviše utiče na rezultate u džudo borbama je maksimalna snaga. Na drugom mestu je repetitivna snaga, koja obezbeđuje veliki broj ulazaka insistirajućih tehnika.
    Da bi se efikasno izveo repetitivni pokret stajnom nogom i da bi se uspešno mogla realizovati željena tehnika bacanja neophodno je da se džudistima, u okviru razvoja svojih motoričkih  sposobnosti, izgradi  i razvije  repetetivna snaga stajne noge, koja je u fazi završnice tehnike bacanja (Kake) insistirajuća noga.
    Analizirajući efikasnost tehnika bacanja stranih boraca, sa velikih međunarodnih takmičenja i vršeći poređenje sa borcima iz Srbije, veoma lako se može zaključiti da takmičari sa prostora Srbije veoma slabo ili retko koriste insistirajuće nožne tehnike. Tehnike poput Ken-ken Uči Mata, insistirajući Ouči Gari, Osoto Gari, Kosoto Gake i Kouči Makikomi, predstavljaju tehnike koje su po statističkim podacima u samom vrhu efikasnosti na velikim međunarodnim takmičenjima. Takođe, sprovođenjem inicijalnog testiranja repetitivne snage „stajne“ (insistirajuće) i „radne“ (koja vrši napad) noge, na uzorku od 40 juniora i kadeta džudista Vojvodine, može se zaključiti da nema bitne razlike u repetitivnoj snazi obe noge, pa čak u veli- kom broju slučajeva, radna noga ima veću repetitivnu snagu od insistirajuće noge. Ovi  podaci ukazuju da se u trenažnom procesu u klubovima veoma mala pažnja posvećuje razvoju repetitivne snage uopšte, a posebno repetitivne snage stajne noge, kao i radu na insistirajućim varijantama određenih nožnih tehnika bacanja.
    Takmičari koji nemaju dovoljno razvijenu repetitivnu snagu stajne noge nisu u mogućnosti da uspešno izvedu insistirajuću tehniku bacanja, jer nakon jednog do dva poskoka zbog nedostatka snage padaju na kolena, ili bok i ne mogu da realizuju treću fazu tehnike (Kake), što predstavlja veliki problem u efikasnosti borbe.

    4. VEŽBE ZA RAZVOJ REPETITIVNE SNAGE STAJNE NOGE

    Repetitivna snaga, koja ima sposobnost izvođenja jednostavnih pojedinačnih i ponavljajućih pokreta, može se od svih motoričkih sposobnosti najviše i najbrže razvijati, jer je veličina varijanse faktora koji je pod uticajem genetičkih komponenti (koeficijent urođenosti) svega .50, što daje velike mogućnosti uticaja na razvoj.
    Repetitivna snaga stajne noge može se veoma efikasno razvijati ukoliko se u trenažnom procesu uključe sledeće vežbe:

    1. Poskoci na stajnoj nozi preko piramida od kartona. Vežba se izvodi u sali na strunjači na kojoj je postavljeno najmanje 10 kupa od kartona, visine 15 santimetara i na međusobnom odstojanju od 60-70 sntimetara. Zadatak vežbača je da stajnom (insistirajućom) nogom repetitivnim poskocima prođe poligon (sl. 5).

    2. Poskoci  u  kvadratu.  Vežba  se izvodi  u  sali na strunjači na kojoj je trakama od  selotejpa  iscrtan  veći (100x100 cm.)  i manji (50x50cm.) kvadrat sa odgovarajućim  dijagonalama. Zadatak vežbača je da repetitivnim poskocima što brže obiđe krug.

    3. Troskok  i  petoskok  na  stajnoj  nozi.  Vežba  se  izvodi u sali na strunjači. Zadatak  vežbača  je  da  repetitivnim  poskocima  stajnom nogom pokušaju svaki put da skoče što dalje.

    4. Borba poskocima u kvadratu.Vežba se izvodi u sali na strunjačama, na kojoj je trakom od selotejpa obeležen kvadrat dimenzija 200x200cm. Dva  vežbača  koji  se nalaze u okviru obeleženog kvadrata teže poskocima  na  stajnoj  nozi  i  udaranjem ramenima    jedan drugog izbace protivnika iz kvadrata (sl. 6)

    5. Preskakanje pojasa. Vežba se izvodi u sali na strunjačama. Dva vežbača, koji su 3 metara na odstojanu jedan od drugoga, drže džudo pojas u visini natkolenica. Vežbač malim poskocima na stajnoj nozi doskakuta do pojasa a zatim istom nogom preskoči pojas (sl.7).

    5. ZAKLJUČAK

    Problem nedovoljnog razvoja repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge, koji je izražen u trenažnom procesu kod džudista Srbije, uzrokuje da naši takmičari ne postižu željene rezultate, jednim delom i zbog činjenice da slebije primenjuju insistirajuće tehnike bacanja. Autori rada ukazuju na sve veću problematiku ovog nedostatka i predlažu da se u trenažnom procesu (u pripremnom delu treninga (više primenjuju predložene vežbe za razvoj repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge.

    LITERATURA

    1.   Dragić, B. (1996). Džudo za obrazovanje trenera. Novi Sad. Fakultet fizičke kulture Novi
    Sad. Novi Sad.
    2.   Vujkov, S. (2008). Antropološke karakteristike džudista i karatista dečijeg uzrasta. Magi- starska teza. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad. Novi Sad
    3.   Obadov, S. (2005). Džudo. Univerzitetski udžbenik. Novi Sad. Fakultet fizičke kulture Novi
    Sad. Novi Sad.
    4.   Rađo, I. (2001). Judo. Fakultet sporta i tjelesnog odgoja. Univerzitet u Sarajevu.
    5.   Sertić, H., Lindi, M. Baić, (2003). Specifičnosti motoričkih postupaka za poučavanje judo tehnika. Zbornik radova 12. letnje škole kineziologa Republike Hrvatske, Rovinj (str. 171-174) Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

     

    Časopis "Aktuelno u praksi", Pokrajinski zavod za sport

     

    • dzudo
    • dzudista
    • repetitivna noga
    • dzudo trening
    • insistirajuce noge dzudista
    • trening dzudoa
    • gaesi
    • guruma
    • gake
    • sasae
    • gari
    • ashiwaza
      ]]>
      portal@besplatansport.com (Slavko Obadov , Sandra Vujkov, Tatjana Trivić) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
      Velike greške na putu do top forme https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/951-velike-greske-na-putu-do-top-forme.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/951-velike-greske-na-putu-do-top-forme.html Velike greške na putu do top forme
      Dragi prijatelji, poznajete li glavne neprijatelje koji koče put prema top formi? Da li ste se susreli sa glavnim „ubicama“ sopstvenog uspeha u treningu? Ako vam je dosta da iznova samo trenirate i trenirate, a rezultata nigde… sledeći tekst je pisan u svrhu da vam donese olakšanje od tog problema. Nema odugovlačenje, nema cenzure prelazimo na stvar…

      Top forma dolazi kroz top sklad svih elemenata treninga. Skladnost dobijamo kroz pravilan put, odnosno put bez „velikih grešaka“ koje na vreme treba preduprediti.
      U daljem tekstu uverićete se u najstandardnije greške koja velika većina pravi i  mehanički sledi. Pročitajte, razmotrite, razmislite pa ako mislite da sam u pravu učinite sebi uslugu i zaštitite se od pravljenja istih grešaka.

      Idemo redom…

      Jedem sve - jedem puno, a treniram mnogo!

      Naprotiv mnogi misle ako treniraju velikim obimom i intenzitetom tj. „ako ne izlaze iz teretane“ (ili sale za trening), mogu da priušte sebi velike količine hrane, pogotove one „junk“. Efekat je da i pored dosta treniranja, forma i i estetika tela se gotovo ne menja. Pa su česti komentari kako salce se i dalje ne skida onoliko koliko treba  

      Razlog je prost- Nemoguće je treningom toliko potrošiti energije, koliko izobilnim i velikim količinama hrane možemo uneti! Jer raznorazna hrana koju jedemo u velikim količinama, ima ogroman broj kalorija, koje ako stalno unosimo u istim - velikim količinama, ni jedan trening na svetu to ne može utrošiti! Jer naše telo uvek teži da ima rezervu u energiju skladišteno u mastima, samo je pitanje kolika će to rezerva biti. A biće onolika koliko i jedemo.
      S druge strane, ovaj slučaj je iz ugla zdravlja, dosta kontra produktivan iz više razloga.
      Bavljenje sportom na ozbiljniji način je ekstremna stvar. Sati i sati provedeni u treninzima zahtevaju, opsežan i kvalitetan pristup da ne bi bavljenje intenzivnom aktivnošću  bilo ugrožavajuće.

      Generalno, tačno je da osoba koja dosta trenira, treba da  jede više. Ali pitanje je čega tačno, jer u suprotnom postižu se kontra efekti.

      Ako je organizam izložen intenzivnom fizičkom naporu, dešava se sledeće:

      -  troši zalihe ugljenih hidrata, dolazi do „cepanja“vlakana kojima su potrebne nove balančevine. Ove zalihe i procese potrebno je uneti iz visoko bioloških izvora belančevina i ugljenih hidrata. A raznorazna „junk“ hrana nema u sebi ništa od navadenog, pa se time organizam stavlja na dodatne unutrašnje napore kako bi kompenzovao regeneraciju. Na taj način se telo dodatno „troši“, a to nema nikave veze se pravilnom ishranom i treningom. Jednostavno, ono što smo istrošili, isto to trebamo kroz hranu i uneti;

      -  obimni i intenzivni treninzi stvaraju usled sagorevanja velike količine energije, visoku koncentraciju laktata (mlečne kiseline), i oksidanata. To sve čini da naš organizam tj. krv postaje kiselija, pa organizam rapidno reaguje utroškom alkalnih pufer sistema. Alkalne materije pored natrijum bikarbonata, mogu biti i visoke koncentracije vitamina i minerala. Vitamini i minerali, u susretu sa kiselinama čina da one budu neutralizovane. Iz ovog razloga, hrana i suplementacija bogata mineralno-vitaminskim svojstvima je nazamenjiva.

      Trenirati intenzivno, a pritom imati siromašnu hranu ovim materijama je siguran put ka demineralizaciji organizma. A to dovodi do gubljenje koštane mase, smanjenje hrskavice i vezivnog tkiva. Praktično, organizam se vremenom potroši!

      Zato usklađena ishrana i sport nisu samo trend koji ide jedno s drugim, već neophodni elementi koje moramo uskladiti ako je vitalna forma i zdravlje cilj.

      Drugi slučaj, a opet tako čest kod velikog broja ljudi je:

      U želji da se smrša, ne jesti skoro ništa a pritom vežbati!

      Izgladnjivanje i trening je nešto što se često čuje od ljudi, koji žele „efikasno i brzo“ smršati. Mada ova kombinacija treniranja na rezervi sa hranom je sve smo ne dobar put ka tom cilju. Veliki broj trenera i fitness stručnjaka je dosta pisalo na ovu temu, kako katabolizam negativno utiče na organizam. Al da podsetimo… Katabolizam je proces razgradnje tkiva, tačnije mišićnog tkiva usled nedostatka belančevina i energije dobijene kroz iskranu. Skraćeno rečeno, organizma se iznutra „jede“ da bi preživeo! A to je ekstremna okolnost. 

      U redu je da se čovek nađe u takvoj sutuaciji igrom slučaja, ali svesno da se upusti u to je u najmanju ruku ludost. Ako jedemo jako malo tj. unos kalorija je mali da ne može da podmiri ni potrebe  bazalnog metabolizma, a pritom se trenira efekti su drastično loši.

      Kao prvo, čovek zaista smrša, ali samo kao posledica gubljenja mišićne mase a ne masnih naslaga što je navodno cilj. Mišićna masa se gubi kao posledica nedostatka aminokiselina iz belančevina, pa organizam smanjuje mišićnu masu. A pritom se razgrđena energija iz belenčevina koristi da podmiri deo metaboličkih potreba organizma u ovom stanju.
      Katabolizam kod osobe izaziva pojačan osećaj malaksalosti, kao posledici nedostatka energije. Otuda da osobe koje ovako „mršave“ stalno se žale na manjak dobrog raspoloženja, energije i stalno prisutnu slabost. Pošto se ovakav ekstreman režim ne može dugo primenjivati, osoba se vraća polako na svoj „normalan“ režim ishrane. A onda se događa da se kilaža brzo popne nazad, čak i bude veća nego ranije!! A to je zbog toga što telo prosto zadržava energiju iz hrane u vidu sala, jer na taj način stvara rezerve koje mu pomažu da preživi. Jednostavno više zaliha, da bi olakšao preživljavanje. Ovo se popularno zove jo-jo efekat!

      Pored jo-jo efekta katabolički procesi negtivno utiču na celokupno zdravlje na sledeći način:

      - velika razgradnja belančevina stvara i veću kiselost u organizmu. A pošto je metabolizam u ovakvim uslovima usporen, to dodatno otežava izbacivanje razloženih materija. Pa je koncentracija kiselina povećana! Ovo takođe urzokuje demineralizaciju tela (koje ostavlja posledice, kao u gore opisanom delu teksta).
      - dugotrajno izlaganje ovakvoj „dijeti“ ako se sprovodi više nedelja zaredom, može pored mišićnog tkiva ugroziti i druge organe. Razlog je u tome da se mišićno tkivo ne može razgrađivati večno, odnosno kada se dosegne krtitična fiziološka granica, organizam ide dalje. Na redu su vitalni organi koji se oštećuju delimičnom razgradnjom, i prisustvom većih koncentracija kiselina u krvi. Zabeleženi su ekstrmni slučajevi gde su ljudi nedeljama bili na minimumu hrane, a pritom intenzivno trenirali. Dešavalo se  pored čestih nesvestica, daljim lekarskim pregledom su nađena trajna oštećenja bubrega i jetre! Eto toliko je ova dijeta „bezazlena!“

      - snižena koncentracija energije u krvi, čini da moždane funkcije bude usporene! Pa je potpuno normalno da u takvim uslovima radne i druge sposobnosti budu usporene.

      No, još jedan čest primer koji nas odvlači od vrhunske forme možemo nazvati:

      Treniram ceo dan , treniram svaki dan!

      Veliki broj serija, velika opterećenja, dinamičan rad…gotovo svakodnevno. Vrlo česta slika u vežbaonicama. Neiskustvo u radu, često navodi osobu da pomisli da će svakodnevnim intenzivnim treningom postići bolji izgled, veću snagu itd. A istina je…da se tako postiže samo veći umor! A što je više umora, manje je pravih rezultata.

      Opet ponavljam, neiskustvo je to koje u prvi mah stvara iluziju, da ako se ubijamo svaki dan, da se tako postižu rezultati. Jer nekako po inerciji pomisli se, ako se puno trenira, mišići će biti veći, biće manje masnih naslaga, kondicija će ići stalno uzlaznom putanjom.
      Dok u praksi kada primenimo sve to, desi se pitanje - Zašto ne napredujem kako sam mislio? Nekako ne osetim promenu… a i stalno sam nekako umoran.

      Prilično zvuči poznato, zar ne? Ovakav pristup radu je nedelotvoran i kontra produktivan iz više razloga:

      - kvalitetan rezulatat je posledica kvalitetnog treninga i oporavka. Znači u ovom slučaju, oporavak je problem. Dok treniramo stvaramo „unutrašnji izazov“. Dolazi do praznjenja glikogenskih depoa, mikroruptura na muskulaturi, iritacija zglobnih površina usled optrećenja, povećane potrebe za kiseonikom i veći angažman kardio-vaskularnog sistema itd. Znači, ovo su najosnovniji fiziološki procesi u telu za vreme treninga.

      Zato oporavak služi, da bi se ostvarila superkompezacija i potpuna regeneracija organizma. Punjenje glikogenskih rezrevi, sinteza belančevina, revitalizacija hrskavice, veća ćelijska resorpcija kiseonika itd.

      Ako je intenzitet u iz dana u dana visok, telo nikako ne može ove procese kvalitetno i potpuno da okonča. Mlečna kiselina se nagomilava sve više, vlakna postaju kruća i sklonija povredama. Nakon napora  oseti se veća potreba za vazduhom, tj. kiseonikom jer je razmena materija sporija. Zglobne površine nemaju potpunu regeneraciju i takođe i tu smo skloniji povredama.
      Generalno, umor koji se oseća je zbirna posledica svih ovih simpotoma. Otuda oni koji žele prirast veće snage ili mase ne dobijaju željene efekte. Oni koji intenzivno treniraju svaki dan kako bi kilograme izgubili, osećaju stalne bolove u pripojima mišića, malaksali su…
      Da razjasnim, intenzivan trening je itakako potreban da bi se dobra forma postigla. Ali on mora biti pametno usklađen u ciklusu treninga da između intenzivnih treninga imamo treninge nižeg do umerenog tempa. Time se daje organizmu više vremena da se prilagodi, dok se procesi oporavka neometano odvijaju. Jednostavno, bespotrebno je sebe ubijati od vežbanja, svaki dan na isti težak način.

      Potrebni su intervali između dana treninga sa jakim tempom, koga će slediti dan sa srednjim intenzitetom, i dan sa laganim regenerisajucim intenzitetom. Zatim je potrebno ciklus ponoviti.
      Na taj način organizam se opterećuje racionalno, razumno i rezaltati su sigurni. Kapital energije se raspodeljuje na funkcionalne načine. Jer top forma nije posledica razbijanja od treninga već racionalnog sklada između zahteva koji smo postavili organizmu, i vremena koje smo mu dali da se oporavi.

      Iskreno se nadam, da je ovaj tekst uneo malo novog „svetla“ u vaš odnosu prema fizičkom telu i vežbanju. Da su zablude nestale i da možemo početi sa izgradnjom super forme!

      Budite dobri i trenirajte vredno!

      • forma
      • ishrana
      • dijeta
      • belancevine
      • oksidanta
      • krv
      • pufer
      • pretreniranost
      • oporavak nakon treninga
      • ishrana sportista
      • kostana srz
      • jo jo efekat
      • sportska forma
      • top forma
      • misicna masa
      • gubljenje misicne mase
        ]]>
        portal@besplatansport.com (Marko Vlajić - Fitnes kreator) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
        Kako izabrati odgovarajući sport za vaše dete? I DEO https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/898-kako-izabrati-odgovarajuci-sport-za-vase-dete?-i-deo.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/898-kako-izabrati-odgovarajuci-sport-za-vase-dete?-i-deo.html Kako izabrati odgovarajući sport za vaše dete? I DEO
        U kontaktu sa roditeljima svojih učenika, često sam u situaciji da pružim  odgovor na vrlo teško i  konkretno pitanje : Šta mislite, u koji sport da usmerimo svoje dete ? Imajući u vidu sve aspekte i principe današnjeg dečijeg sporta i socijalnog okruženja, ovo pitanje podrazumeva malo duži i teži odgovor od onoga koji se očekuje. Ponekad je vrlo jednostavno odgovoriti : ’’ Dete je visoko, dajte ga na košarku ili odbojku ’’ ili slični odgovori.

        U kontaktu sa roditeljima svojih učenika, često sam u situaciji da pružim  odgovor na vrlo teško i  konkretno pitanje : Šta mislite, u koji sport da usmerimo svoje dete ?
        Imajući u vidu sve aspekte i principe današnjeg dečijeg sporta i socijalnog okruženja, ovo pitanje podrazumeva malo duži i teži odgovor od onoga koji se očekuje. Ponekad je vrlo jednostavno odgovoriti : ’’ Dete je visoko, dajte ga na košarku ili odbojku ’’ ili slični odgovori. Naravno, ima opravdanosti i za takav odgovor. Međutim, hoće li  takvim izborom dete izraziti sav svoj potencijal, hoće li u svakom košarkaškom, odbojkaškom, fudbalskom, rukometnom ili bilo kom drugom sportu dete biti pravilno vođeno, hoće li biti zadovoljeni svi principi zdravog odrastanja kroz integralni razvoj ličnosti deteta ? U tome se nalazi kompleksnost odgovora na postavljeno pitanje...

        Vodeći se tom činjenicom, hteo bih da dam neke savete koji će, nadam se, nekima pomoći pri izboru. Iako se sve fizičke aktivnosti nikako ne mogu svrstati u sportske, u ovom tekstu ćemo ih tako definisati. Dakle, uključivanje u dečiji sport.
        Evo nekoliko saveta :

        ’’OSLUŠNITE’’  IGRU SVOG  DETETA
        Pokušajte da u razgovorima i ponašanju deteta pronađete njegova interesovanja i želje. Promatrajte karakter njegovog kretanja u igri. Ona će uglavnom biti rezultat uticaja prvih prijateljstava i kopiranja, ili imitiranja prvih sportskih uzora, starijeg brata ili setre, drugara iz vrtića ili škole, nekoga ko već nešto trenira. Sigurno u obližnoj školi postoji neki klub, ili su prijatelji roditelja zadovoljni sa trenerom njihovog deteta, pa mislite da je to prilika i za vaše dete.Ovakvi izbori su ponekad dobri i ponekad se dete pronađe uključivanjem u baš taj sport, mada može da bude i drugačije. Pokušajte da prepoznajući karakter i oblike njegovih kretnji i navika, prepoznate nešto više. Iako u tom periodu faza ubrzanog motoričkog sazrevanja tek predstoji, pojedine karakteristike deteta se već mogu prepoznati. Neki roditelji, vodeći se dobrim poznavanjem svog deteta, intuitivno ga uključuju  u određene fizičke aktivnosti. Isto tako kod nekih postoje nedoumice, jer uključivanje u sport može biti aktivnost koja će biti samo usputni, prolazni interes deteta. Dok će nekome obeležiti detinjstvo, sa lepim ili moguće i ružnim uspomenama,  nekome će obeležiti i ceo život. Ne treba zaboraviti da su neki od sadašnjih sportskih asova, upravo krenuli od ovog koraka. Istina, bilo je manje klubova, pa je i alternativa bilo manje. Mislim da je najvažnije da prepoznate šta vaše dete želi od sporta , a da mu Vi kao roditelji pomognete u ostvarivanju tih želja.

        KADA DETE UKLJUČITI U SPORTSKE AKTIVNOSTI ?
        Prvi signali dečije radoznalosti za oblicima sportske aktivnosti javljaju se već od pete godine,ali mislim da je optimalniji period za sportske aktivnosti početak osnovnog školovanja, dakle period od osme do devete godine. Na osnovu karakteristika savremenog sporta postoje oni u kojima je neophodna ranija sportska specijalizacija ( sportska i ritmička gimnastika, klizanje... ) kao i oni u kojima je ona poželjna kasnije, vodeći se pedagoškim, zdravstvenim i biomehaničkim principima razvoja deteta.( timske sportske igre, atletika,  streljaštvo ...)

        OBAVEZNO IZVRŠITE LEKARSKI PREGLED DETETA
        To je ono što, kao prvi korak nikako ne smete propustiti. Iako većina klubova pri prvoj registraciji deteta ima obavezu da uradi  lekarski pregled, ti pregledi su uglavnom površni, izvode se bez adekvatne aparature, najčešće u prostorijama klubova ili salama ... Moj savet je da uradite   ozbiljan, kompletan pregled u zvanično licenciranoj ustanovi koji će vam dati analizu zdravstvenog statusa vašeg deteta i uputiti ga na nesmetano bavljenje fizičkim aktivnostima, ili ukoliko se pokaže potrebnim, skrenuće vam pažnju na eventualna ograničenja za određene aktivnosti. Ukoliko postoje određene zdravstvene komplikacije, obavezno ih naglasite treneru. Nikako nemojte potiskivati činjenicu da se radi o nekoj maloj smetnji koja po Vašem mišljenju ne može da proizvede nikakve velike komplikacije. Ponekad i sami lekari naprave propust, pa prilikom određene deformacije posturalnog statusa deteta savetuju bavljenje nekim sportom.To je u redu, ali ne bilo kojim sportom, pa pogrešno izabrana sportska aktivnost može da pogorša zdravstvenu situaciju. Čak i forsiranje određenih pokreta prilikom pravilno odabrane aktivnosti može biti štetno. Stručan trener će uvažiti vašu napomenu i uskladiti proces vežbanja i mogućnosti deteta .

        OBAVEZNO NAPRAVITE TESTIRANJE I ANALIZU MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI I PSIHOLOŠKOG PROFILA DETETA
        Ovo je po meni ključna stavka pri odabiru određene aktivnosti. Sve vaše, možda nerealne želje i ambicije biće vam jasnije kada svoje dete istestirate pravilnom baterijom testova na osnovu koje ćete stručnom analizom dobiti uvid u njegov motorički potencijal. Takva testiranja možete sprovesti u Republičkom zavodu za sport, gde ćete dobiti kompletan uvid u status vašeg deteta. Na osnovu toga konsultujte se sa trenerima, predmetnim nastavnicima u školi ili sportskim psiholozima i zatražite mišljenje o uključivanju u određene sportove. U objašnjenju rezultata  tog testiranja zatražite detaljnu analizu trenutnog stanja vašeg deteta: od procene njegove definitivne telesne visine, indeksa gojaznosti, do stanja njegovih motoričkih i funkcionalnih sposobnosti. Isto tako, od izuzetnog značaja su i testovi za procenu psihološkoh profila ličnosti deteta, čijom se analizom daje preporuka o mogućem obliku  aktivnosti. Da li je dete sklonije individualnim, grupnim ili kolektivnim ( timskim ) aktivnostima... Trebali bi znati da su rezultati motoričkih testova u dobroj meri genetski predodređeni i da  kvalitetnim treningom neće doći do revolucionarnog pomaka. Zato roditelji treba da znaju, koje su to dominantne motoričke sposobnosti  karakteristične za pojedini sport. Na osnovu toga će znati da dete koje, na primer, na testovima provere eksplozivne snage pokazuje niske vrednosti skočnosti, ne bi trebalo težiti ka aktivaciji u sportove sa dominantno skakačkim aktivnostima ...Cenovnik usluga testiranja u republičkom zavodu za sport pogledajte ovde http://www.rzsport.gov.rs
        Osnivači udruženja IMPULS i Republičkog zavoda za sport patentirali su softver kojem je namena analiza rezultata inicijalnih i završnih testiranja motoričkih sposobnosti koja se sprovode u školama Republike Srbije. Roditelji mogu od predmetnih nastavnika zatražiti kompletnu analizu rezultata i preporuke za uključivanje u određeni sport. Takve aktivnosti se već realizuju u OŠ ‘’ Svetislav Golubović Mitraljeta’’, OŠ ‘’ Starina Novak ‘’   u Beogradu. Plan RZS je da se kroz srtučne seminare i obuku nastavnika takve aktivnosti sprovode i u ostalim školama Republike Srbije.
        Ako se analizom rezultata testova utvrdi da dete sa svojim antropometriskim karakteristikama, motoričkim svojstvima i funkcionalnim sposobnostima u potpunosti odgovara uzrasnim zahtevima pojedinog sporta, to je signal da se toj aktivnosti  ozbiljnije pristupi.

        • odbojka
        • košarka
        • sport za decu
        • sport za vase dete
        • sport za dete
        • sportski klub
          ]]>
          portal@besplatansport.com (Maniša Vukmirović) Trening Thu, 30 May 2013 14:05:00 +0200
          Kada početi? https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/877-kada-poceti?.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/877-kada-poceti?.html Kada početi?
          Plivanje, klizanje, skijanje, ritmička gimnastika – između šeste i devete godine. Košarka, fudbal, odbojka – između osme i jedanaeste. Sportske discipline, koje zahtevaju izdržljivost tek između 10. i 14. godine FIZIČKA aktivnost je veoma važna za zdravlje dece. Kroz fizičku aktivnost deca razvijaju niz telesnih i psihičkih veština. Najveći broj dece zadovoljava svoje potrebe za fizičkom aktivnošću kroz igru i rekreativne aktivnosti

          ČILI I VESELI

          Definisane su preporuke u kom uzrastu započeti trening za različite sportske discipline: Za sportove kao što su plivanje, klizanje, skijanje i ritmička gimnastika, koje zahtevaju psihofizičke sposobnosti kao što su fleksibilnost, spretnost, brzina i donekle izdržljivost, osnovni trening bi trebalo započeti između šeste i devete godine, a takmičarski trening ne pre 12. godine. Osnovni trening za atletske discipline (bacanje koplja, trčanje na kratke staze, skokovi), sportske igre (košarka, fudbal, odbojka...), vežbe na spravama, trebalo bi započeti između osme i jedanaeste godine, a sa vrhunskim treningom sačekati do 16. godine. Ovi sportovi zahtevaju brzinu pokreta, fleksibilnost i kratkotrajne brzinske vežbe snage. Kad su u pitanju atletske discipline kao što su bacanje kugle, trčanje na srednjim i dugim prugama, biciklizam, rvanje, tj. sportovi, koji zahtevaju izdržljivost i intenzivne vežbe snage, sa osnovnim treningom bi trebalo početi između 10. i 14. godine, a vrhunski trening odložiti do 18. godine. Ove preporuke su ustanovljene u skladu sa mogućnostima razvoja pojedinih psihofizičkih sposobnosti kao što su: brzina (od 10. godine), snaga (od puberteta), fleksibilnost (od 8. do 10. godine), aerobna izdržljivost (od ranog detinjstva) i anaerobna izdržljivost (od sredine puberteta). Najveći rizik po zdravlje, a pri bavljenju sportom su povrede. Nisu pošteđena ni deca koja su uključena u sportske aktivnosti, bilo da su te aktivnosti rekreativnog tipa ili su trenažni proces i/ili takmičenja. Mnoge od njih bi mogle da budu sprečene ukoliko bi roditelji usvojili nekoliko pravila ponašanja. Zbog toga su američki pedijatri i ortopedi sproveli nacionalnu kampanju za zaštitu dece, a namenjenu edukaciji roditelja. Najveći broj povreda spada u blaže povrede kao što su uganuća ili nagnječenja, a svega pet odsto su ozbiljnije povrede, prelomi. Ali, mora se znati da nedovoljno zalečena lakša povreda može kasnije prouzrokovati ozbiljniju.

           

          AMBICIJE I PRAVILA

          Šta je to što bi roditelji trebalo da znaju, a da im dete bude bezbedno dok se bavi sportom? Pre nego što vaše dete počne redovno da vežba neku sportsku disciplinu ili da trenira za takmičenja, odvedite ga kod lekara, koji će uraditi detaljan pregled. Cilj ovog pregleda je da se sagledaju i izbegnu zdravstveni rizici, koje sportska aktivnost može izazvati. Uvek budite sigurni da vaše dete koristi zaštitnu opremu, koju zahteva konkretni sport (kacige, štitnici i sl.) i da mu je oprema odgovarajuće veličine. Insistirajte na tome da vaše dete pre započinjanja sportske aktivnosti uradi vežbe zagrevanja i istezanja. Zagrejani mišići i optimalno istegnuti ligamenti sprečiće uganuća ili ozbiljnije povrede. Naučite svoje dete da nikad (baš nikad!) ne nastavlja fizičku aktivnost ako oseća bilo kakav bol. Ako dođe do povrede, naravno, odvešćete dete na pregled i sprovesti savetovano lečenje. Striktno pratite uputstva lekara kada nastaviti sa fizičkim vežbanjem. Dete nikad ne vraćajte na sport dok se ne uspostavi puna funkcija povređenog dela tela. Nije dovoljno što nema bola, oporavak mora biti potpun. Nije loše konsultovati specijalistu fizikalne medicine. Uvek insistirajte na tome da su trener ili nastavnik fizičkog vaspitanja obučeni da pruže adekvatnu prvu pomoć. Nemojte izbegavati da razgovarate sa trenerom o metodama njegovog rada, pa i da povremeno kontrolišete da li sa vašim detetom postupa u skladu sa pravilima profesije. Ambicioznost trenera (a i roditelja) nisu uvek u najboljem interesu deteta. Ne insistirajte na timskim sportovima pre detetove šeste godine. Deca mlađa od tog uzrasta ne razumeju koncept timske igre. Uvek budite sigurni da odabrani sport odgovara psihofizičkim sklonostima vašeg deteta. Uvek budite sigurni da je dete unelo pre i u toku treninga dovoljnu količinu vode kako bi se sprečili problemi dehidracije i pregrevanja organizma deteta. I, nikad ne zaboravite: deca u sportu traže zabavu, a ne rezultat!

           

          POŽURI POLAKO

          Dečji organizam ima specifičnosti i ograničenja. Telesni, psihološki, biohemijski, hormonalni, socijalni i svaki drugi status deteta razlikuje se u odnosu na odraslog čoveka, a naročito, zbog toga jer deca rastu. Ali, jedni organski sistemi rastu brže, a drugi sporije. Kostur, na primer, raste do 20. godine, a u potpunosti se formira tek oko 23. do 25. godine. Mišići se mogu razvijati sve do 40. godine, dok se razvoj polnih žlezda završava već u pubertetu. Mozak u petoj godini života već ima težinu od 1500 grama i u sledećih 15 godina jedva se poveća za 100 - 200 grama. Pored razlika, koje prate pojedine sisteme, prisutne su i razlike u intenzitetu rasta pojedinih sistema u toku detinjstva i adolescencije. Ne rastemo istom brzinom tokom čitavog detinjstva. Najbrže se raste od prve do treće godine, i na početku puberteta.

          Autor: Nebojša Durković
          web: Sport and fitness advisor

          • biciklizam
          • plivanje
          • odbojka
          • sport za decu
          • sport za dete
          • spretnost
          • sportske igre
          • aerobna
          • pomćprvu pomoć
          • dete i sport
            ]]>
            portal@besplatansport.com (Nebojša Durković) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
            Više od treninga https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1035-vise-od-treninga.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1035-vise-od-treninga.html Više od treninga
            Dragi prijatelji! Šta vam pada prvo napamet kada čujete trening? Većina pomisli na splet vežbi koje se rade sat ili dva dnevno, ili odlazak u teretanu, salu za trening i slično, zar ne? Na utrošenu energiju, kalorije, krajnje rezultate, itd…Jeste li se nekad zapitali  šta je to uopšte TRENING? Šta ustvari predstavlja ovaj fenomen? Odakle mu potiču koreni i sl? Ako niste, a vežbač ste…vreme je!

            Dragi prijatelji! Šta vam pada prvo napamet kada čujete trening? Većina pomisli na splet vežbi koje se rade sat ili dva dnevno, ili odlazak u teretanu, salu za trening i slično, zar ne? Na utrošenu energiju, kalorije, krajnje rezultate, itd… Jeste li se nekad zapitali  šta je to uopšte TRENING? Šta ustvari predstavlja ovaj fenomen? Odakle mu potiču koreni i sl? Ako niste, a vežbač ste…vreme je!

            Ako gledamo to sa naučne strane, dat je pregršt stručnih definicaja o njemu. A zarad lakšeg razumevanja rećićemo sledeće: trening je skup  nadražaja koji sistematski u nekom periodu utiče na čovekov organizam i za cilj ima da izazove stvaranje adaptacije,“odgovora“ na te iste nadražaje. Nije komplikovano za razumeti, zar ne? Prosto, ono čemu ste izloženi tome se i prilagođavate.

            Trening bi znači predstavljao stvaranje odgovora našeg organizma na sadržaje kojima je izložen.
            Ovo je IZUZETNO VAŽNO RAZUMETI!! Jer bez ovoga nema ni planiranja treninga.
            Oaza treninga je sigurno sport. Jer ga sport afirmiše, propagira i služi mu kao osnovno sredstvo bez koga sporta ne bi bilo. Konkretno, sportisti se redovno izlažu metodama vežbanja, koje su precizno određene, u intervalima, intenzitetu, obimu i sl. U zavisnosti kako treniraju takve rezultate postižu!
            Drugog načina nema! Svaki sportista to zna.

            No, postavljamo tezu da li je sport proizveo trening? Je li to prvi susret čoveka sa treningom doživljen kroz sport? Pa odgovor je… nije!
            Činjenica je da trening postoji oduvek! Praktično sa postankom čoveka… Mnogi će sad pitati kako? Pa praktično ovaj fenomen je dar prirode namenjen čoveku. Osnovno oružje u egzistenciji čoveka! Da, trening je toliko ozbiljna stvar iako na prvi pogled tako ne izgleda. Jer SVE je trening!
            Ako on predstavlja „odgovor“ tj. adaptaciju na stimulanse iz okruženja praktično bez tog „odgovor“ ne bi preživeli! Jer priroda čovekovog organizma ima samo jedan Zakon, a on se zove ravnoteža!

            Ravnoteža u fiziološkom smislu kroz stabilan krvni pritisak, puls, kruženje životnih materija bez zastoja itd. Ravnoteža u funkcionalnom smislu, kroz optimalnu funkciju, snagu mišića i njihov pokret. Zatim tu je mentalna ravnoteža, koja označava stabilno emotino i intelektualno reagovanje u datim situacijama itd.

            Kao što se vidi organizam sa svoj opstanak teži konstantnoj stabilnosti. Ali šta tu stabilnost narušava?
            Šta izaziva pometnju unutar sistema. Praktično svi novi sadržaji koji počnu da deluju! Drugim rečima, sve ono što svojim delovanjem, i intenzitetom izvodi telo iz unutrašnje ravnoteže!

            To može biti početak pripremnog dela u sportu posle neke pauze, ili neko putovanje na mesto na kom do sad niste bili. U oba slučaja na vas deluje nešto čemu morate da se prilagodite. Ako ste izloženi vežbanju, ono stvara veću potrebu npr. za kiseonikom, energijom, snagom i sl. U samom startu vaše telo nema odgovor na to….već se vremenom adaptira!
            Ako ste otputovali negde gde ranije niste bili… osećate se u najmanju ruku čudno, zar ne? Jer drugo okruženje, ljudi, priroda sve to zahteva ponovno adaptiranje!

            Zašto sve ovo govorim…? Pa cilj mi je da vam probudim pažnju i budnost o svemu što sebi radite. Svaki deo vašeg vremena u toku jednog dana je utreniran. Jutarnje ispijanje šoljice kafe koje praktikujete u zadnjih par meseci (ili par godina) je posledica svakodnevnog treninga. Probajte da preskočite jedan dan… kako čete se osećati? Vrlo čudno… jer prekidate utrenirani niz te aktivnosti. Rano ustajanje? Mora biti da je upočetku teško ispoštovati, ali kroz neko vreme više to ne dovodite u pitanje. Ponašanje prema nekom bliskom prijatelju, osobi je takođe uvežbano. Jer kad se susretnete sa nekom novom osobom ponovo pravite novi model ponašanja, prosto jer priroda u vama teži tako.

            Iz ovoga i vi sigurno izvodite ranije napomenuti zaključak da SVE je trening! Poenta je da trening vremenom u nekim aktivnostima postaje podsvestan. Nekad je to dobro ali, često se dogaa da nije!

            Dobro je kada u sportu se nađete na primer u situaciji u kojoj morate brzo koristite podsvesne uvežbane reakcije… tada je to vrlo isplativo i korisno.
            No, šta ćemo sa lošim navikama? Eto rešili ste da ih promenite, al ne ide. Zašto ne ide?

            Odgovor je jednostavan- utrenirali ste ih dobro! Adaptirali ste se na taj vid ponašanja ili aktivnosti. I sada kad vidimo da to možda sve štetno utiče i hoćemo da promenimo, ne možemo! Zato što je otišlo u podsvest. No, problem je rešiv. Evo uzeću primer jedne popularne navike, koju ljudi često kada požele da izbace uvrste se u novu dilemu i poteškoće. Cigarete!

            Hoćete da prestanete sa pušenjem cigareta… al kako god okrenete pre ili kasnije popustite staroj navici. Barem većina tako prođe.
            Suština je izbeći direktnu borbu i početi novi trening! Ako prigovarate sebi, gajite krivicu što pušite nikada nećete uspeti da sa cigaretama prekinete! Razlog je što vam pušenje verovatno u nekom delu podsvesti znači zadovoljstvo, ili pak ubijanje vremena dok nešto ćekate isl. Jednostavno, ono vam na naki način koristi!

            Da bi ste ga zamenili mora da imate privlačniju zamenu! Morate istrenirati sebe na novom principu. Prvo i najbitnje je da ta zamena ima slično značenje i interval trajanja. Kako bi mogla vremenski  i sadržajno da konkuriše staroj navici. Eto ako prosečno pušenje cigarete traje 5-10 minuta onda i nova navika mora trajati isto toliko! Ako vam cigareta služi da se „smirite“, opustite, ili prekratite vreme onda vam treba slična navika! Uzećemo za primer da za ovakve uslove možete u svoj život uneti sadržaj poput neke vežbe iz joge, tai čija ili meditacija. Zašto? Pa jer će ovakvi sadržaju učiniti isto tako da se smirite, opustite i učinite um spokojniji ako nešto čeka. Drugo ovakvi sadržaji utiču usklađujući mentalne, energetske i emotivne procese čoveka, dok cigareta unosi samo nečist dim u pluća. Pa sigurno da vam nova svakodnevna navika postaje kvalitativno jača i primamljivija za čoveka jer mu je prirodnija!

            E sad ostaje pitanje metodike, odnosno kako to sve sad primeniti?
            Pošto se vraćamo na našu tezu da je SVE trening, koristimo osnovnu zakonitost istog a to je PROGRESIJA! Ili postupnost… Jer da ne bismo naglo uneli promenu što bi izazvalo lom, i povratak na stariju i trenutno jaču naviku. Moramo napraviti lagan prelaz, koji će dati vremena da se um i telo adaptiraju na nove sadržaje.

            Uzmimo sledeću strategiju… Prebrojte koliko prosečno popušite cigareta u toku dana. Kada to uradite imaćete određen broj. Nakon toga trening počinje… Učinite prvog dana da samo umesto jedne cigarete odradite jednu vežbu joge, tai čija ili ako ste negde gde nemate priliku da vežbate, samo mirno sedeti i koncentrisati se na disanje kao vid meditacije. Znači samo jednom odvežbate 5-10 minuta (onoliko koliko i traje pušenje cigarete), dok ostalo gleddate da normalno zapalite sve cigarete u toku dana kao i dosad bez promene. Sledeći jako bitan korak, da kroz npr. tri dana, umesto dve cigarete uradite dve vežbe! Polako se tome prilagođavate… u početku je broj zapaljenih cigareta mnogo veći nego urađenih vežbi. I obavezno negde vodite evidenciju, sve zapisujte!

            Nakon tri dana posle toga, ponovo uradite isto uvedite još jednu vežbu umasto jene cigarete!
            Kroz par nedelja, broj vežbi u toku dana je mnogo veći nego popušenih cigareta.
            Nova navika jača… kroz postepen trening! Posle izvesnog vremena totalno ćete prestati da pušite a početi da vam vreme potrošeno kroz to, ispunjava nešto kvalitetnije! Tamo gde ste zapalili cigaretu, sad ćete u tih 5-10 minuta vežbati nečto od čega ćete imati višestruke koristi, za razliku od stare sad već prošle loše navike!

            Ovo je bio samo jedan primer koji možete primeniti bilo gde, jer treninng uvek ide sa vama! 
            Ovaj današnji tekst iako se direktno nije bavio temama sporta, dotakao je jednu dimenziju koja će učiniti da na fenomen treninga gledate drugačije.
            Da on nije samo skup nekih sportskim aktivnosti, već prirodna i prisutna svakodnevnica. Jer što ste ga više svesni u životu, moći ćete ga primenjivati i isti taj život poboljšati.

            Trening je dar kroz koji i nemoguće stvari postepeno i neprimetno možemo uneti u naš život!

            Zato trenirajte!

            • sportski trening
            • ravnoteza
            • trenirajte
            • adaptacija
            • planiranja treninga
            • sportista
            • vezvezbanje
            • adaptacija na trening
            • dobar trening
              ]]>
              portal@besplatansport.com (Marko Vlajić - Fitnes kreator) Trening Wed, 11 Jul 2012 14:05:00 +0200
              Strongman trening https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/960-strongman-trening.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/960-strongman-trening.html Strongman trening
              U poslednje vreme sve su popularnija takmičenja Strongman u kojima je cilj da takmičari  podižu različite terete poput kamionskih guma, metalnih kovčega, vuku kamione, betonske kugle i slične druge stvari. Za razliku od dvoručnih i jednoručnih tegova (bučica) koje su izrađene tako da ih vežbač može lakše podignuti, ovde je sve napravljeno da bi takmičarima otežalo izvođenje.

              U poslednje vreme sve su popularnija takmičenja Strongman u kojima je cilj da takmičari  podižu različite terete poput kamionskih guma, metalnih kovčega, vuku kamione, betonske kugle i slične druge stvari.
              Za razliku od dvoručnih i jednoručnih tegova (bučica) koje su izrađene tako da ih vežbač može lakše podići, ovde je sve napravljeno da bi takmičarima otežalo izvođenje.

              Uzmimo za primer teg težine 100 kilograma i sto, frižider ili betonsku kuglu iste težine. Velik broj osoba koje duže vremena treniraju u teretani biće u mogućnosti podići teg, ali samo manji broj će moći podići ovo drugo. Još je teže ako se mora nositi. Razlog  za to je da je sve što je nespretno inepravilno izrađeno puno teže  podići i nositi, pa se uključuju neke druge mišićne grupe koje služe kao stabilizatori.

              Od takvog načina treninga korist mogu imati sportisti koji će puno brže napredovati u razvoju snage, ali i rekreativci pod uslovom da nemaju nekih problema s lokomotornim aparatom od pre (problemi s kičmom, kolenima i sl).

              Metode

              Ukratko ćemo  navesti i objasniti neke metode treninga kojima se  koriste takmičari  u strongman takmičenjima, a koje može koristiti bilo ko u treningu. Možda će jedino manji problem predstavljati pronaći i smestiti neke od sledećih pomagala.

              Automobilske ili kamionske gume različitih težina. Na svakom odlagalištu mogu se pronaći stare gume koje nam mogu poslužiti u treningu. 

              Za izvođenje vežbi okretanja guma potrebne su nam gume težine 100 – 300 kilograma, dok će nam za različita vučenja i guranja poslužiti gume težine 25 – 50 kilograma.

              Kod okretanja gume izvodimo pokret sličan mrtvom dizanju, jedino što nakon podizanja do kukova nastavljamo pokret prema gore, tj. ulazimo pod gumu da bi je mogli okrenuti. To onda u liči na pokret nabačaja i izbačaja kod klasičnog dizanja tega (weightlifting).

              Preporučuje se izvoditi 3 – 4 serije s 5 – 10 ponavljanja s lakšim gumama, a kod težih se može izvoditi 2 – 3 ponavljanja.

              Gume se takođe mogu vući po podu poput sanki (sled dragging), s užetom. Kretati se možemo prema napried, unazad, s iskoracima, trčati, raditi vežbe povlačenja za leđa, trapeziuse, ramena i slično.

              Trening sa vrećama sa peskom je specifičan iz razloga što je i mala količina veoma teška a sam pesak se ponaša kao tečnost pa vreća stalno menja težište.Osim što je možemo pokušavati dići na razne načine možemo je i bacati, hvatati, vući što je veoma zahtevno za zglobove šaka. Možemo reći da je to jedna vrlo zanimljiva i zahtevna metoda treninga koja sav uloženi trud vraća mnogostruko više.

              U kombinaciji s gumama mogu se koristi i čekići. Čekići različitih težina 3 – 15 kilograma mogu se koristiti u takvom treningu. Izvode se različiti udarci čekićima po gumama s time da se mora obratiti pažnja kad se udari po gumi, čekić vraća.Trening s čekićem razvija cielo tijelo, a naročito gornji deo tela.

              S različitim drvenim predmetima poput debla i panjeva takođe se mogu provoditi slične vežbe kakve se provode s vrećama s peskom. Različita dizanja, vučenja, nošenja, hodanja u iskoracima s deblom i sl. Neki vežbači čak znaju izraditi rupe na deblima da imaju bolji hvat.

              Na kraju možemo zaključiti da sve spomenuto spada u trening s prirodnim objektima koji nas okružuju. Ne moramo se čak ni držati navedenih rekvizita nego možemo uključiti maštu i uzeti ono što nam je pri ruci i s time napraviti trening. To nas sve vraća u prošlost kada nije bilo skupocenih fitness centara, aparata i trenažera koji su dizajnirani da aktiviraju pojedini mišić ili mišićnu grupu, a opet su ljudi bili snažni, a možda i snažniji nego danas.

              Autor: Nebojša Durković
              web: Sport and fitness advisor

              • fitness
              • treninzi
              • strongman
              • kugla
              • guma
              • misici
              • kilogram
              • nosenja
              • deblom
              • vezbac
              • trenazer
                ]]>
                portal@besplatansport.com (Nebojša Durković) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                Asane https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/5071-asane.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/5071-asane.html Asane
                Asana je reč koja dolazi iz sanskrtskog korijena "as" što znači sediti ili biti „postavljen“ u određenom položaju u kojem se možemo opušteno zadržati duže vreme. Dakle asana znači stabilan i udoban položaj tela. One su statične i dinamične, namenjene opuštanju i jačanju i tela i duha. Asane ne bi trebalo da posmatramo kao položaje tela, već više kao stanja bića, jer njihovo pravilno izvođenje zahteva učešće celokupne ličnosti.

                Asana je reč koja dolazi iz sanskrtskog korijena "as" što znači sediti ili biti „postavljen“ u određenom položaju u kojem se možemo opušteno zadržati duže vreme.

                Dakle asana znači stabilan i udoban položaj tela. One su statične i dinamične, namenjene opuštanju i jačanju i tela i duha. Asane ne bi trebalo da posmatramo kao položaje tela, već više kao stanja bića, jer njihovo pravilno izvođenje zahteva učešće celokupne ličnosti.

                Asane ne povećavaju mišićnu masu, već snagu, elastičnost i efikasnost, npr. kroz odstranjivanje mlečne kiseline. One odmaraju telo i olakšavaju korišćenje kiseonika, što samo po sebi sprečava stvaranje mlečne kiseline, a istovremeno omogućava veći radni kapacitet zato što kiseonik daje veću energiju i snagu kroz poces oksidacije glukoze. 

                Asane su fizički položaji koji su mnogo više nego fizički, ako se rade na određeni način, ne kao gimnastika, već sa zadržavanjem u položaju najmanje pola minuta u kombinaciji sa pranajamom, koncentracijom, vizualizacijom, mudrama i bandama.
                Mada se, dakle, pod asanama podrazumeva vežbanje one nisu prosto izvođenje ovih ili onih pokreta ili zadržavanje u ovom ili onom položaju. Tu postoji jedan dublji smisao ravnoteže i mira koji se uvodi tokom vežbe i koji je itekako povezan sa našim umom jer se tokom vežbe razvija mentalni stav predaje uz istovremeno jačanje volje. Pored toga, asane su vrlo moćan način za podmlađivanje organa, kičme, žljezda sa unutrašnjim lučenjem i celog tela.

                Osnovna svrha asana je otklanjanje simptoma napetosti određenih delova tela te ispravljanje njegovih krivih struktura, pogotovo u području karlice. Sve to mora biti usklađeno s pravilnim disanjem (pranajamom). Asane uvijek treba uskladiti s dahom i koncentracijom na njega dok pokret prati dah, a ne obrnuto. Dok izvodimo asane treba disati uz takozvani uđaji dah, tj. dah koji se čuje dok dišemo, a uz svaki se pokret udiše ili izdiše. Pokreti koji šire grudni i trbušni deo uvek su povezani s udahom, a pokreti koji skupljaju grudni i trbušni deo uvek su povezani s izdahom. Dah i pokret treba da budu ujedinjeni tako da svaka akcija podstiče drugu, a za svaki pokret tu je odgovarajući dah. Zbog svega navedenog pranajama je vrlo bitan element za izvođenje asana.

                Već više od šest hiljada godina asane se izvode tako što se telo dovodi u položaje u kojima su njegovi pojedini delovi krajnje rastegnuti, pritisnuti, uvrnuti ili savijeni, pa se u takvom položaju ostaje najmanje pola minuta. Asane deluju sledeći određena načela yoge. Jedan od najvažnijih načela je upotreba gravitacije. Potom tu je masaža - posebno unutrašnjih organa putem uvrtanja i na kraju tu su istezanja ligamenata i mišića celog tela. Svi ti principi se primenjuju prilikom vežbanja i dokazano doprinose ukupnoj dobrobiti yogija.
                Nakon jedne izvedene asane, druga asana mora biti suprotnog djelovanja, npr. ako se određeni dio tela u jednoj asani savija sledećom bi ga asanom trebalo istezati. Mera uspešnosti izvođenja asana je kvaliteta daha, a on treba biti smiren i lak. Asane se izvode na dva načina: dinamično uz ponavljanje i statično ostajući neko vrijeme u položaju. O dinamičnom načinu izvođenja je riječ onda kada se ne zadržavamo u joga položaju, već pri udahu ili izdahu zauzmemo i napustimo položaj, a statični je položaj kada zauzmemo položaj i u njemu mirujemo. Odmor je bitan za izvođenje asana, jer ako se zadišemo i nismo u stanju kontrolisati dah i vežbanje će biti nepravilno.

                Lekari koji pokušavaju da objasne dejstvo asana ističu njihove zdravstvene efekte, njihovo dejstvo na cirkulaciju, na endokrine žlede, na gipkost mišića i zglobova, nervni sistem itd., ali ne objašnjavaju kako asane bude latentnu energiju tela i kako te energetske promene utiču na psihu praktičara.

                Asane imaju zadatak da probude telesnu energiju i da spreče njeno pražnjenje u spoljašnju sredinu. Svi delovi tela u toku jednog treninga moraju se istezati, pritiskati, savijati i uvrtati u svim ravnima pokreta da bi svi skeletni mišići, zglobovi i unutrašnji organi bili aktivirani. Duže zadržavanje tela u statičnim krajnjim položajima zahteva veoma veliku aktivnost nervno mišićnih puteva i naprezanja volje. Mehanički opterećeno telo i njegovi organi trpe snažno mehanički i nervno mišićni nadražaj.

                Time se aktivira potencijalna energija mišića, nerava, krvotoka i endokrinih žlezda. U joga položajima se oseća prijatna cirkulacija razbuđene energije po celom telu, ali nema znojenja i umaranja. Mišići i nervi su prinuđeni da otpuštaju svoju deponovanu energiju u energetske kanale organizma, ali pošto nema kretanja, nema ni oslobađanja energije, već se unutar tela stvara i pojačava zatvoreno kolo strujanja energije. Najveći deo ove aktivirane snage ostaje u telu.

                U toku treninga i po njegovom završetku, kroz celo telo struji aktivirana energija koja prožima svaku ćeliju organizma, što se doživljava kao prijatno i snažno treperenje energije iznutra, a koja može da se upotrebi kao energija za rad i akciju, ili ulaženje u meditaciju. Razbuđena asanama, energija tela se može dalje kontrolisati i transformisati u više energetske oblike do energije svesti i volje.

                Mnoge asane izvedene su iz pokreta ili položaja životinja, pa stoga neke asane nose naziv: "mačka", "kobra", "tigar", "zec", "srna" i slično. Na primer, asana marđari (mačka) služi istezanju karlice, bhuđangasan (kobra) služi za oslobađanje od negativnih emocija, a sasankasan (zec) za opuštanje. Takođe, mnoge asane nose nazive po biljkama, vodenim životinjama i pticama. Neke asane imenovane su i po indijskim herojima Virabhadra i Hanuman, dok su druge dobile nazive po svetim osobama Kapila, Bharadvaja i Višvamitra.

                Nastanak

                Prema tradicionalnom verovanju i spisima, Bog Šiva se smatra izvornim osnivačem joge, uključujući i asane. Veruje se da je on kreirao sve asane, a znanje o njima da je preneo na svog prvog učenika, svoju suprugu Parvati. Prema klasičnom tekstu o jogi Gheranda samhit, bilo je preko 8 miliona asana koje predstavljaju inkarnacije kroz koje svaka individua treba da prođe prie nego što dostigne oslobođenje iz ciklusa rađanja i umiranja. Vremenom znanje o asanama se gubilo, tako da su mnoge asane modifikovane te se njihov broj smanjio, pa se danas zna za nekoliko stotina asana. Znanje o jogi i asanama naraštajima se prenosilo s učenika na učitelja, ali posle su se ta znanja počela zapisivati, tako da danas imamo zbirku tekstova koji su izvor za proučavanje joge. Na taj način nastale su Vede, koje označavaju znanje ili sveto učenje. Budući da su Vede bile razumljive samo jogijima, duhovnim učiteljima i mudracima, sastavljena su buduća objašnjenja i komentari. Najpoznatiji od tih tekstova su Upanišade, koje čine kasniji dio Veda te predstavljaju osnovu učenja joge, a s tim i asana. Upanišade predstavljaju osnovu učenja joge i filozofije poznate pod nazivom Vedanta...

                 

                • asane
                • asana
                • joga
                • joga vezbe
                • pranajama
                • pravilno disanje
                • elasticnost
                • ravnoteza
                  ]]>
                  portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Trening Mon, 25 Mar 2013 08:23:31 +0100
                  Kako je sport pomerio granice naučnih istraživanja: Supermeni i superprevaranti https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/7702-kako-je-sport-pomerio-granice-naucnih-istrazivanja-supermeni-i-superprevaranti.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/7702-kako-je-sport-pomerio-granice-naucnih-istrazivanja-supermeni-i-superprevaranti.html Kako je sport pomerio granice naučnih istraživanja: Supermeni i superprevaranti
                  Telo sportista za naučnike i farmaceutsku industriju predstavlja uzbudljivu retortu u kojoj je skoncentrisan napredak evolucije i skrivena inspiracija za proizvodnju sve sofisticiranijih doping sredstava

                  (foto: www.iaaf.org)

                  Telo sportista za naučnike i farmaceutsku industriju predstavlja uzbudljivu retortu u kojoj je skoncentrisan napredak evolucije i skrivena inspiracija za proizvodnju sve sofisticiranijih doping sredstava

                  Počnimo od onoga što je prirodno: ljudski organizam funkcioniše poput vrlo kompleksne fabrike, koja ima svoje limite ali i mogućnost da veštom upotrebom mašinerije – što u slučaju sportista znači trening – dodatno razvija svoje sposobnosti i koristi svojevrsnu telesnu ekonomiju obima. To je ono što atlete odvaja od običnih ljudi.

                  Na prvom mestu je ipak nasleđe. Najbolji trkači na duže staze dolaze iz Kenije i Etiopije. Dejvid Epstin, sportski novinar, u svojoj knjizi „Sportski gen“ sugeriše da objašnjenje za ovu činjenicu valja potražiti u evoluciji: vrelo i suvo vreme pogoduje razvoju dugonogih ljudi vrlo tanke građe, tela koja se lako hlade. Prednost nije mršavost po sebi, već vrlo posebni tanki listovi i zglobovi koji uslovljavaju i lakši torzo. Specifično lagane potkolenice i dugačke noge kenijskih trkača omogućavaju im da troše i nekoliko procenata manje energije po pređenom kilometru u odnosu na, recimo, prosečnog evropskog atletu.

                  Trening i selekcija
                  Ta prirodna prednost inspirisala je sportsku industriju da se upusti u pokušaj menjanja fizičkih sposobnosti sportista i sportistkinja kroz specifične treninge. Svedočimo jednoj evoluciji na delu: vaterpolisti, vremenom, imaju sve veće ruke, najbolje gimnastičarke su sve niže, dok današnji bokseri prosečno imaju duže ruke i kraće noge u odnosu na boksere od pre nekoliko decenija. Već smo navikli na košarkaše više od dva metra,  ali podaci govore da su današnji NBA košarkaši u proseku nešto niži od onih iz 1980-ih godina. Odgovor bi mogao biti da jako visoki ljudi nisu dovoljno spretni i brzi, a upravo su to karakteristike koje moderna košarka danas najviše potražuje.

                  Često odlučujuću ulogu u takmičenjima mogu imati i individualne telesne anomalije koje omogućavaju bolje rezultate. Dobar primer za to je Donald Tomas, skakač u vis koji je ovim sportom počeo da se bavi kao 22-godišnjak, 2006. godine. U svom prvom skoku preskočio je lestvicu postavljenu na 2,2 metra, a već naredne godine osvojio je zlatnu medalju na svetskom atletskom šampionatu u Osaki sa preskočenih 2,35 metara. Poređenja radi, najbolji olimpijski rezultat u ovoj disciplini je 2,39 metara i postavljen je još 1996. godine. U čemu je Tomasova tajna? Između ostalog, u veoma dugačkim nogama i neobično izduženoj ahilovoj tetivi koja mu omogućava izrazito visoke skokove.

                  Konstitucija Majkl Felpsa kao da je dizajnirana za plivanje. Izvanredna dužina i raspon ruku, ogromna stopala, aerodinamičnost i savitljivost njegovog tela koje mu omogućavaju efikasnije kretanje kroz vodu, kao i neverovatan kapacitet pluća daju ovom plivaču nenadoknadivu prednost u odnosu na konkurente.

                  Biohemijske zavrzlame
                  No, pored telesne konstrukcije, za domete sportista važni su i procesi koji se dešavaju unutar naših organa.

                  Ero Mantiranta je Finac koji se 1960-ih godina takmičio u skijaškom trčanju. Može se reći da je i obeležio tu dekadu osvajajući u njoj ukupno sedam olimpijskih medalja. Svoje rezultate ovaj skijaš dobrim delom duguje genetskom poremećaju – urođenoj porodičnoj policitemiji. Šta to zapravo znači?

                  „Urođena policitemija je zapravo mutacija u genu za receptor za eritropoetin (EPO). Ovaj hormon našem telu govori koliko je potrebno da proizvede crvenih krvnih zrnaca tj. eritrocita. Mutacija koju ima Mantiranta dovodi do povećane proizvodnje crvenih krvnih zrnaca u organizmu, a samim time se povećava i količina hemoglobina zaduženog za prenošenje kiseonika do svake pojedinačne ćelije u telu pa tako i do mišićnih ćelija“, objašnjava Marjana Brkić, istraživačica sa Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković.

                  Pri pojačanoj fizičkoj aktivnosti dolazi do ubrzanja pulsa jer srce brže pumpa krv kako bi veći broj krvnih zrnaca uspešno doturio kiseonik do mišića. Ovaj kiseonik se kroz mitohondrije u ćelijama pretvara u energiju. Prednost koju Mantiranta poseduje je u tome što mu povišeni nivo crvenih krvnih zrnaca omogućava da bez povećanja pulsa i krvnog pritiska postiže iste performanse koje ljudi sa normalnim nivoom crvenih krvnih zrnaca postižu uz drastično povišeni puls i krvni pritisak. „Ovo je ogromna prednost jer su jačina pulsa i visina krvnog pritiska ograničene varijable“ kaže Brkić.

                  Sličan efekat se postiže i visinskim pripremama. Naime, tokom priprema sportista na umerenim visinama, od 1500 do 2500 metara nadmorske visine, telo sportista, usled razređenog kiseonika, proizvodi veću količinu crvenih krvnih zrnaca. Nivo eritrocita u krvi ostaje na povišenom nivou otprilike tri meseca nakon ovakvih priprema.

                  Krvni doping
                  Dimenzije ruku i nogu, potkolenica ili ahilovih tetiva, nemoguće je menjati. Barem ne za sada. Sa druge strane, rezultati sportista se mogu drastično poboljšavati hormonskim intervencijama. Jedan od najčešće korišćenih hormona upravo je već pomenuti eritropoetin. Farmaceutske kompanije počele su da se bave razvitkom lekova kojima se podiže nivo ovog hormona u telu kako bi poboljšale zdravstveno stanje miliona ljudi koji boluju od anemije, ali su usputno „pomogle“ biciklistima poput Lensa Armstronga da postignu zapanjujuće sportske rezultate, doduše, nesportskim putem.

                  „Dodatno unošenje eritropoetina moguće je otkriti i običnom analizom krvi jer ovaj hormon povećava samo količinu crvenih krvnih zrnaca u krvi“,  objašnjava Brkić. To znači da količina leukocita i trombocita ostaje ista pa je tako poređenjem odnosa nivoa krvnih ćelija moguće ustanoviti da je došlo do zloupotrebe nedozvoljenih sredstava.

                  Rezultati koje dobijamo unošenjem eritropoetina mogu se postići i jednostavnije - transfuzijom krvi. Naime, ako sportista izvadi određenu količinu krvi njegovo telo će odmah početi da nadomešćuje nastali nedostatak proizvodnjom nove krvi. Moguće je sačuvati izvađenu krv i potom je nekoliko dana pred takmičenje vratiti u telo sportiste. Ovim zahvatom znatno bi se uvećao broj crvenih krvnih zrnaca, a atleta bi lakše došao do dobrog rezultata. Pomenuti proces zove se krvni doping i jako ga je teško otkriti.

                  Vrtoglav razvoj sportske industrije pomera granice postignuća sportista i sportistkinja do nesagledivih razmera, ali otvara pitanje gde je (sve neprozirnija) linija između prevare i postignuća. Najbolji primer je genski doping. Iako se još uvek ne koristi u praksi, on predstavlja ekstremni zahvat koji se trenutno isprobava na životinjama. Intervencijom u DNK lancu za sada su stvoreni ultra brzi i ultra jaki zamorčići. „Teorijski, moguće je“, kaže naša sagovornica sa Instituta za biološka istraživanja, „da se u DNK lanac ubaci i dodatna kopija gena za eritropoetin čime bi se udvostručila produkcija eritrocita“. Ipak, kaže Brikić, to za sada ostaje u domenu teorije jer eksperimenti na laboratorijskim životinjama nisu dali željene rezultate.

                  Biološki pasoši
                  Jedan od načina da se stane na put korišćenju nedozvoljenih sredstava jeste uvođenje bioloških pasoša pomoću kojih je moguće pratiti promene koje nastaju u organizmu sportista i sportistkinja. Svetska teniska federacija najavila je početkom godine uvođenje ove mere, dok je FIFA donela odluku da će na Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. godine svi fudbaleri morati da poseduju biološki pasoš. U biciklizmu je on uveliko u upotrebi i daje određene rezultate. Internacionalna asocijacija atletskih federacija saopštila je da je, tokom Svetskog prvenstva održanog proteklog avgusta u Moskvi, prikupljeno 1919 uzoraka krvi upravo u svrhu kreiranja bioloških pasoša za atletičare.

                  Zloupotreba lekova i nauke nije nikakva novina. Ipak, za razliku od prošlih vremena kada su farmaceutske kompanije izbegavale saradnju sa antidoping kontrolom uz pretpostavku da bi ona bila negativno dočekana u javnosti, danas je ova saradnja vrlo bliska uz prilepljenu etiketu dobrog primera korporativne društvene odgovornosti. U svakom slučaju, ova saradnja je napravila značajan pomak u otkrivanju dopinga u trenutku kada je doping industrija uznapredovala do granice da je gotovo nemoguće ustanoviti da li je određena promena uzrokovana lekom ili je posledica prirodnog procesa.

                  Vladimir Simović B&F 101
                  Izvor: http://bif.rs

                  • doping
                  • krvni doping
                  • savremeni sport
                  • druga strana medalje
                  • hemoglobin
                  • eritropoetin
                    ]]>
                    portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Trening Tue, 10 Dec 2013 08:50:58 +0100
                    Pravite li razliku između aerobnog i kardio treninga? https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/961-pravite-li-razliku-izmedju-aerobnog-i-kardio-treninga?.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/961-pravite-li-razliku-izmedju-aerobnog-i-kardio-treninga?.html Pravite li razliku između aerobnog i kardio treninga?
                    Mnogi među vama treniraju zarad bolje kondicije, ambicije da smanje kilograme koji su im višak, dobiju preporuku da vežbaju prevashodno u aerobnom ili kardio režimu. Jel tako? Aerobni ili kardio? Većina u prvi mah, to svede pod isto… mada nije isto. Postoji razlika i to – bitna razlika! Aerobni ili kardio? Većina u prvi mah, to svede pod isto… mada nije isto. Postoji razlika i to – bitna razlika!

                    Mnogi među vama treniraju zarad bolje kondicije, ambicije da smanje kilograme koji su im višak, dobiju preporuku da vežbaju prevashodno u aerobnom ili kardio režimu. Jel tako?

                    Aerobni ili kardio? Većina u prvi mah, to svede pod isto… mada nije isto. Postoji razlika i to – bitna razlika!

                    Aerobni trening bi značio trening u kome se sva potrebna  energija rada u organizmu dominantno dobija putem oslobađanja kiseonika. Odnosno kiseonik je većinski uključen u metabolisanje ugljenih hidrata i masti. Za ovakav režim rada potreban je niži ili umereni tempo treninga, koji je samim time moguće izvoditi duži vremenski period, npr. od 30 minuta pa naviše. Frekvenca srca je u zoni uglavnom od 55-65% od maksimuma, i kontinuirano se održava tokom čitavog treninga.

                    Kardio trening bi značio trening u kome je cilj držati frekvencu srca uvek između određenih intervala.

                    Takav trening može biti izveden sa naizmeničnim smenjivanjem segmenta pojačanog tempa  i segmenta odmora (ili niskog intervala rada). Izvođenje  kružnih  treninga (sa vežbe na vežbu), kondicioni treninzi su tipičan primer kardio oblika vežbanja.

                    Kardio trening generalno ne mora biti izvođen u aerobnom režimu rada, već  može u nekim momentima da prelazi i u anerobni  rad (kada se glikoza sagoreva baz prisustva kiseonika). Tipično za kružni trening, kada prelazimo sa vežbe na vežbu gde odmora dok se krug ne odradi, praktično i nema.

                    Na ovaj način frekvenca srca je tokom izvođena treninga POVIŠENA što predstavlja suštinu kardia. Ovakav vid rada je popularan u programima smanjenja telesne mase, jer se tokom kardio treninga (zbog intervalnog načina rada) dolazi do povećanog utroška kalorija tj.energije.

                    Iz ovog ugla gledano svaki aerobni trening ujedno I JESTE kardio, dok svaki kardio NE MORA BITI aerobni trening već može da se sprovodi i pod drugim uslovima !

                    Poznavanje razlika je vrlo bitno jer na osnovu toga šta nam je cilj vežbanja, opredeljujemo se i za određen  pravac  treniranja.

                    Konkretno gledano, početnik u vežbanju sa niskim nivoom kondicije u želji da izgubi određen višak svoje kilaže, logično da ce prvo krenuti od manje zahtevnog  sistema treninga.

                    Stoga, da počne kroz aerobni režim rada laganim do umerenim intenzitetom sa stabilnom i ujednačenom frekvencom srca sigurno će obezbediti utrošak potrebne energije.

                    Posle nekog vremena organizam se stabilizuje i adaptira na postojeća opterećanje , i potrebno je povećati  zahteve.

                    Kardio trening zbog režima rada, gde je cilj držanje frekvence na zadatom intervalnom nivou dovodi do potrebnog deficita energije tj. utrošenih kalorija.

                    Iz ovoga vidimo da postojeća razlika između dva vida treninga, služi boljoj orijentaciji  i usaglašavanju  postavljenih ciljeva u skladu sa njihovim realizovanjem…

                    P.S. I kardio i aerobni trening su naši moćni saveznici. No, mudrost je znati kada je vreme za primenu kojeg  od njih…

                    • kardio
                    • aerobni
                    • aerobnom
                    • energija
                    • kondicija
                    • aerobni trening
                    • kardio trening
                    • kruzni trening
                    • frekvenca srca
                    • kondicioni trneing
                    • aerobni rezim
                      ]]>
                      portal@besplatansport.com (Marko Vlajić - Fitnes kreator) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                      Devet mentalnih veština uspešnih sportista https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/8026-devet-mentalnih-vestina-uspesnih-sportista.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/8026-devet-mentalnih-vestina-uspesnih-sportista.html Devet mentalnih veština uspešnih sportista
                      Mada uspeh ostvaruju u različitim sportovima, različitim trenažnim i životnim uslovima, svi uspešni sportisti imaju nešto zajedničko. Nije reč o broju osvojenih medalja, učešću u Olimpijskom timu, izborenim titulama. Reč je, prvenstveno, o činjenicama koje nam se na prvi pogled ne moraju učini značajnim, a zapravo su ključne.


                      Mada uspeh ostvaruju u različitim sportovima, različitim trenažnim i životnim uslovima, svi uspešni sportisti imaju nešto zajedničko. Nije reč o broju osvojenih medalja, učešću u Olimpijskom timu, izborenim titulama. Reč je, prvenstveno, o činjenicama koje nam se na prvi pogled ne moraju učini značajnim, a zapravo su ključne.

                      Uspeh u sportu povezan je sa devet mentalnih veština. Sve su naučene i podložne daljem usavršavanju kroz stručno vođenje i uvežbavanje. Konsultanti Sports Pro svakodnevno rade sa sportistima i trenerima svih uzrasta i nivoa sportskih postignuća (od početnog do elitnog)  u nastojanju da im pomognu u procesu učenja i usavršavanja tih važnih veština.

                      Značaj učenja i usavršavanja mentalnih veština leži i u činjenici da one ne stoje samo u osnovi sportskog uspeha već ih nalazimo kao bazu uspešnosti u mnogim životnim delatnostima.

                      Lista mentalnih veština uspešnih sportista:

                         - Pozitivno mišljenje/stavovi
                         - Visok nivo motivacije
                         - Visoki i realni ciljevi
                         - Pozitivan samogovor (unutrašnji dijalog, bodrenje)
                         - Efektivna primena tehnika imaginacije
                         - Upravljanje anksioznošću
                         - Upravljanje emocijama
                         - Očuvanje fokusa pažnje
                         - Dobra komunikacija sa drugim ljudima

                      Navedene mentalne veštine su neophodne za dobro postignuće, kako u sportu tako i u drugim životnim situacijama gde se očekuje rezultat.

                      Piramida izvođenja sportske veštine

                      Mada se svaka od devet nabrojanih mentalnih veština važna, njena važnost je posebno izražena na jednom od tri nivoa izvođenja sportske veštine:

                      1. I Nivo: Faza dugoročnog razvoja– mentalne veštine (komunikacija sa drugim ljudima, postavljanje ciljeva, motivacija, pozitivno mišljenje) čine bazičnu osnovu za postizanje dugoročnih ciljeva, učenje, usavršavanje, izvođenje dnevne trenažne prakse. One su neophodne u svakodnevnom radu i čine dugoročnu osnovu za razvoj.

                      2. II Nivo: Pripremna faza -  mentalne veštine značajne za ovu fazu (pozitivan samogovor  i efektivna primena tehnika imaginacije) neophodne su u neposrednoj pripremi za izvođenje. One se koriste upravo pred početak takmičenja ili neposredno pred izvođenje neke specifične akcije.

                      3. III Nivo: Faza izvođenja – mentalne veštine ove faze ( koncentracija, upravljanje emocijama, upravljanje anksioznošću) neophodne su tokom izvođenja sportske veštine.

                      Mentalne veštine karakteristične za navedene nivoe/faze nalaze se u međuodnosu jedna sa drugom. Svaka od veština naredne faze uključuje i oslanja se na veštine izgrađene na prethodnim nivoima.



                      Opis mentalnih veština

                      1. Pozitivno mišljenje/stavovi

                      uspešan sportista:

                         - zna da je mišljenje/stav stvar izbora
                         - bira mišljenje/stav koji je pozitivan
                         - sagledava sport kao priliku takmičenja sa samim sobom i mogućnost da uči iz uspeha i poraza
                         - teži napretku, ne perfekcionizmu, i zna da "niko nije savršen"
                         - održava balans između sporta i ostalih životnih stvari
                         - poštuje sebe, trenera, članove tima, druge sportiste i službenike

                      2. Visok nivo motivacije

                      uspešan sportista:

                         - je svestan nagrada i beneficija koje će ostvariti kroz sport
                         - je spreman da prođe korz teške zadatke i napore čak i kada te nagrade ne slede direktno
                         - zna da mnoge nagrade dolaze kroz posvećen rad a ne kroz ishod (pobedu/poraz)

                      3. Visoki i realni ciljevi

                      uspešan sportista:

                         - postavlja dugoročne i kratkoročne ciljeve koji su realni, merljivi i vremenski određeni
                         - je svestan svog trenutnog sportskog nivoa i spreman je da napravi specifičan, detaljan plan za postizanje definisanih ciljeva
                         - je potpuno posvećen svojim ciljevima i savladavanju dnevnih zahteva trenažnog programa

                      4. Pozitivan samogovor (unutrašnji dijalog, bodrenje)

                      uspešan sportista:

                         - ojačava svoje samopouzdanje tokom kritičnih trenutaka realističnim pozitivnim samogovorom/bodrenjem
                         - govori sebi na način na koji bi se obratio svom najboljem drugu
                         - koristi samogovor/bodrenje u regulaciji misli, emocija i ponašanja tokom meča.

                      5. Efektivna primena tehnika imaginacije

                      uspešan sportista:

                         - priprema sebe za takmičenje tako što zamišlja sebe u najboljem izdanju tokom meča
                         - kreira i koristi bogate i žive mentalne slike
                         - koristi imaginaciju tokom meča u pripremi za akciju i oporavak nakon grešaka i lošijeg izvođenja

                      6. Upravljanje anksioznošću

                      uspešan sportista:

                         - prihvata anksioznost kao deo sporta
                         - zna da je određen stepen anksioznosti od pomoći za dobro izvođenje
                         - ume da snizi nivo anksioznosti kada je ona isuviše velika

                      7. Upravljanje emocijama

                      uspešan sportista:

                         - prihvata snažne emocije kao što su anksioznost, bes i razočaranje kao deo sportskog iskustva
                         - uspešno koristi emocije da unapredi izvođenje

                      8. Očuvanje fokusa pažnje

                      uspešan sportista:

                         - zna na šta treba da fokusira pažnju tokom svakog meča ili druge sportske situacije
                         - ume da obezbedi fokus pažnje i ukloni distrakciju bez obzira na to da li ona dolazi iz okruženja ili njega samog
                         - uspešno vraća fokus kada je koncentracija izgubljena tokom meča
                         - zna kako da bude "ovde i sada", bez zadržavanja na prošlim ili očekivanim budućim događajima

                      9. Dobra komunikacija sa drugim ljudima

                      uspešan sportista:

                         - zna da je deo veće grupe koja uključuje njegovu porodicu, prijatelje, timske kolege, trenere i ostale
                         - zna kako da na pravi način sasluša druge ljude uz istovremnu veštinu da saopšti svoje mišljene, osećanja i potrebe drugim ljudima
                         - ima razvijene veštine za efikasno rešavanje konflikata, "teških" suparnika i ostalih ljudi kada su negativni i oponirajući.

                      Izvor: www.sportspro.rs

                      • mentalne vestine
                      • motivacija za trening
                      • motivacija
                      • psihologija sporta
                      • psihologija
                        ]]>
                        portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Trening Tue, 24 Dec 2013 08:29:19 +0100
                        Proprioceptivni trening smanjuje broj povreda skočnog zgloba košarkaša https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1021-proprioceptivni-trening-smanjuje-broj-povreda-skocnog-zgloba-kosarkasa.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1021-proprioceptivni-trening-smanjuje-broj-povreda-skocnog-zgloba-kosarkasa.html Proprioceptivni trening smanjuje broj povreda skočnog zgloba košarkaša
                        Sportske povrede predstavljaju pravu noćnu moru za ceo sportski kolektiv, od vlasnika kluba, preko trenera pa do igrača koji se povredio. Bilo da posmatramo sa ekonomskog (smanjeno interesovanje gledalaca u slučaju izostanka ključnih igrača) ili takmičarskog (smanjena šansa za ostvarivanjem povoljnog rezultata) aspekta, cena povrede sportiste je jednostavno previsoka.


                        Sportske povrede predstavljaju pravu noćnu moru za ceo sportski kolektiv, od vlasnika kluba, preko trenera pa do igrača koji se povredio. Bilo da posmatramo sa ekonomskog (smanjeno interesovanje gledalaca u slučaju izostanka ključnih igrača) ili takmičarskog (smanjena šansa za ostvarivanjem povoljnog rezultata) aspekta, cena povrede sportiste je jednostavno previsoka.

                        Stoga se u poslednjoj deceniji sprovodi veliki broj istraživanja sa ciljem utvrđivanja eventualnih preventivnih metoda koje imaju kapacitet da smanje incidencu povreda. U košarci, svaka druga povreda povezana je sa skočnim zglobom, pa postoji velika zainteresovanost za pronalaženjem preventivnih procedura ove vrste povreda. Izgleda da jedna specifična vrsta treninga može da ponudi delimičan odgovor! Grupa istraživača sa Univerziteta Munster (Muenster, Nemačka) je na uzorku od preko 200 košarkaša utvrđivala efikasnost proprioceptivnog treninga na incidencu povreda skočnog zgloba. Studija je trajala jednu takmičarsku sezonu, a proprioceptivni trening je sprovođen jednom nedeljno, pre početka glavnog dela treninga u trajanju od oko 20 minuta (6 vežbi na isto toliko stanica). Rezultati istraživanja su pokazali da se osobe koje su primenjivale proprioceptivne vežbe odlikuju značajno boljim osećajem za položaj stopala kao i boljom ravnotežom u stajanju na jednoj nozi što je dalje ostvarilo direktnu vezu sa značajno manjim brojem povreda skočnog zgloba u odnosu na kontrolnu grupu. Autori istraživanja zaključuju da ovaj vide treninga ima dosta veliki značaj u prevenciji povreda skočnog zgloba kod košarkaša i da ga treba uvrstiti u redovan program treninga.

                        Istraživanje je objavljeno u novembarskoj svesci časopisa Medicine and Science in Sports &Exercise za 2010 godinu.

                        • trening
                        • proprioceptori
                        • sportske povrede
                        • kosarkasa
                        • stopala
                        • proprioceptivni trening
                        • propriocepcija
                          ]]>
                          portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                          Trim staza https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/7374-bane-novitovic-trim-staza.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/7374-bane-novitovic-trim-staza.html Trim staza
                          TRIM - eng. trim, reč koju upotrebljavaju mornari širom sveta kada hoće da kažu da je brod utovaren, odnosno, da je teret na brodu dobro raspoređen i da je spreman za plovidbu. TRIM - stručnim sportskim jezikom, znači putem vežbanja osposobiti, pripremiti, čoveka za “plovidbu kroz život”. Uskladiti, izbalansirati psiho-fizičke mogućnosti čoveka, odnosno, napraviti simetričan rad svih organiskih sistema čovečijeg tela: srčano-sudovni, disajni, uro-genitalni, sistem organa za varenje...


                          TRIM - eng. trim, reč koju upotrebljavaju mornari širom sveta kada hoće da kažu da je brod utovaren, odnosno, da je teret na brodu dobro raspoređen i da je spreman za plovidbu.

                          TRIM - stručnim sportskim jezikom, znači putem vežbanja osposobiti, pripremiti, čoveka za “plovidbu kroz život”. Uskladiti, izbalansirati psiho-fizičke mogućnosti čoveka, odnosno, napraviti simetričan rad svih organiskih sistema čovečijeg tela: srčano-sudovni, disajni, uro-genitalni, sistem organa za varenje...


                          {aridoc engine="google" width="610" height="600"}http://www.besplatansport.com/media/PDF/BaneNovitovicTrimstaza.pdf{/aridoc}

                           

                          Hvala autoru Banetu Novitoviću

                          • trim staza
                          • trim park
                          • trim program
                          • pdf
                          • sport science
                            ]]>
                            portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Trening Thu, 24 Oct 2013 21:54:40 +0200
                            Masaža ubrzava oporavak: NETAČNO! https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1029-masaza-ubrzava-oporavak-netacno.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1029-masaza-ubrzava-oporavak-netacno.html Masaža ubrzava oporavak: NETAČNO!
                            Sportska masaža je opšte prihvaćena kao procedura koja ubrzava oporavak i tako potencijalno dovodi do poboljšanja sportskog rezultata, makar u sportovima koji se karakterišu periodima visokog intenziteta i relativnog odmora (prekidi, poluvreme itd).


                            Sportska masaža je opšte prihvaćena kao procedura koja ubrzava oporavak i tako potencijalno dovodi do poboljšanja sportskog rezultata, makar u sportovima koji se karakterišu periodima visokog intenziteta i relativnog odmora (prekidi, poluvreme itd).

                            Uobičajeno je verovanje među trenerima I fizioteraputima kako sportska masaža povećava protok krvi kroz masiranu regiju i pomaže u uklanjanju metabilita kao što je npr. mlečna kiselina. Ipak, nedavno objavljeno istraživanje ukazuje da je izgleda sasvim suprotno. Grupa istraživača sa Univerziteta Kvins (Ontario, Kanada) utvrđivala je upravo uticaj sportske masaže na protok krvi i stopu uklanjanja mlečne kiseline u mišićima podlaktice nakon 2 minuta submaksimalne kontrakcije, sprovedene u cilju podizanja koncentracije laktata u krvi. Rezultati istraživanja su pokazali da sportska masaža zapravo smanjuje cirkulaciju a time i stopu razgradnje mlečne kiseline, koja je u slučaju primene sportske masaže niža nego što je to bez ikakvog tremana (pasivan oporavak). Najbrži pad mlečne kiseline u ovom istraživanju utvrđen je primenom aktivnog oporavka, pre svega kao posledice potrošnje mlečne kiseline za mišićni rad, a ne povećanog protoka krvi. Sportska masaža izgleda da ne doprinosi bržem uklanjanju metabolita iz aktivirane mišićne regije i u tom smilsu je ne treba koristiti.

                            Istraživanje je objavljeno u junskoj svesci časopisa Medicine& Science in Sports& Exercise za 2010 godinu.

                            • oporavak
                            • sportska masaza
                            • protok krvi
                            • metabilita
                            • mlecna kiselina
                            • mlecne kiseline
                            • kontrakcije
                            • pasivan oporavak
                            • aktivan oporavak
                            • oporavak nakon treninga
                            • fizioterapeut
                              ]]>
                              portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Wed, 11 Jul 2012 14:05:00 +0200
                              Druga strana medalje……Other side of a medal https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/8352-druga-strana-medaljeother-side-of-a-medal.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/8352-druga-strana-medaljeother-side-of-a-medal.html Druga strana medalje……Other side of a medal
                              Ono što publika vidi su utakmice i rezultati. Sećam se kad smo za Svetsko prvenstvo ’98 u Japanu trenirali u 7 ujutru, zbog vremenske razlike..ili kad smo radili teretanu direktno iz aviona posle puta od 16 sati…


                              Ono što publika vidi su utakmice i rezultati. Sećam se kad smo za Svetsko prvenstvo ’98 u Japanu trenirali u 7 ujutru, zbog vremenske razlike... ili kad smo radili teretanu direktno iz aviona posle puta od 16 sati… Da li ste se nekad zapitali koliki rad,disciplina i odricanje stoje iza svakog uspeha? Pogledajte ovaj sjajni video koji vam otkriva drugu stranu medalje.Da li ste spremni da krenete ovom stazom i postanete ŠAMPION?

                              What fans see is games and results. I remember practicing at 7 a.m. for World Championship ’98 in Japan, because of time zones…or when we were doing jym right after 16 hours airplane flight…Have you ever think about how much dedication, work and discipline lies behind every success? Maybe you can discover other side of a medal in this great video. Are you ready to go on this path and become a CHAMPION?

                              • trening
                              • motivacija
                              • motivacija za trening
                                ]]>
                                portal@besplatansport.com (Andrija Gerić) Trening Thu, 13 Feb 2014 08:51:43 +0100
                                Pauze između serija – razumete li njihov značaj? https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/8657-pauze-izmedju-serija-razumete-li-njihov-znacaj.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/8657-pauze-izmedju-serija-razumete-li-njihov-znacaj.html Pauze između serija – razumete li njihov značaj?
                                Uz toliko različitih škola i sistema treninga koji imaju odane sledbenike, veoma je teško dati nedvosmislen odgovor na pitanje o optimalnom trajanju pauza između dve serije vežbi. Mada različiti sistemi zahtevaju i veoma striktno pridržavanje propisanih vremena, takvo uopštavanje nije preporučljivo, jer među pojedincima postoje izražene individualne razlike u pogledu sposobnosti oporavka. U ovom tekstu predstaviću osnovne parametre u vezi sa dužinom pauza uzimajući u obzir krajnji cilj treninga koji pojedinac želi da ostvari.


                                Uz toliko različitih škola i sistema treninga koji imaju odane sledbenike, veoma je teško dati nedvosmislen odgovor na pitanje o optimalnom trajanju pauza između dve serije vežbi. Mada različiti sistemi zahtevaju i veoma striktno pridržavanje propisanih vremena, takvo uopštavanje nije preporučljivo, jer među pojedincima postoje izražene individualne razlike u pogledu sposobnosti oporavka. U ovom tekstu predstaviću osnovne parametre u vezi sa dužinom pauza uzimajući u obzir krajnji cilj treninga koji pojedinac želi da ostvari.

                                Maksimalna snaga

                                Trening usmeren ka izgradnji maksimalne snage sastoji se od korišćenja velikih opterećenja izvedenih u malom broju ponavljanja. Najveći broj programa usmerenih ka razvoju snage stavlja primarni akcenat na održavanje intenziteta treninga (u ovom slučaju definisanom kao procenat maksimalnog opterećenja kojim je moguće izvesti samo jedno ponavljanje) kroz nekoliko radnih serija.

                                U suštini, to znači da je, ukoliko se teži razvoju maksimalne snage, osnovni cilj korišćenje najvećeg opterećenja u broju ponavljanja planiranom za izvođenje u svakoj pojedinoj seriji. Ovo dalje znači da je potrebno izbeći postepeno nakupljanje zamora, što se postiže korišćenjem dužih intervala odmora.

                                Mnoštvo studija, zajedno sa teorijskim radovima usmerenim na procese regeneracije ATP-a i nervnog sistema preporučuju intervale odmora u trajanju od 3-5 minuta ukoliko je cilj razvoj maksimalne snage. To obezbeđuje pomenuto savladavanje velikih opterećenja u radnim serijama bez nakupljanja značajnog zamora. Studije, međutim, ukazuju da se, kada se intenzitet poveća na iznad 90% od maksimuma (što obično znači 3 ili manje ponavljanja po seriji), ponekad mogu koristiti i kraći intervali. Razlog za to je što serije sa veoma malim brojem ponavljanja ne stvaraju veliki metabolički premor – serija od 5 ponavljanja izazvaće mnogo veći metabolički premor od serije izvedene u 1-2 ponavljanja.

                                U vezi sa ovim, neka istraživanja su pokazala da se kraći intervali odmora mogu uspešno koristiti pri testiranju maksimalnog opterećenja koje se može izvesti u jednom ponavljanju. Međutim, u stvarnosti osim metaboličkog treba uzeti u obzir i činioce neurološkog premora kao i psihološke faktore. Izazov koji predstavlja izvođenje maksimalnog opterećenja u jednom ponavljanju zahteva izuzetan fokus, zbog čega osobe koje osećaju potrebu za tim treba u ovom  slučaju neizostavno da koriste duže intervale odmora.

                                Kod tehnički zahtevnih vežbi, a posebno u slučajevima kada tehnikom nije u potpunosti ovladano, predugi intervali odmora mogu biti kontraproduktivni. Tada vežbači, ukoliko se predugo odmaraju,  izgube tečnost izvođenja pokreta. Takođe, neki vežbači se, ukoliko je pauza preduga, i ohlade između serija. Dakle, kao i u svemu, i ovde treba uzeti u obzir uticaj individualnih razlika i, pažljivom analizom i vrednovanjem treninga pronaći optimalnu individualnu dužinu trajanja odmora.

                                Eksplozivnost

                                Trening usmeren na povećanje eksplozivnosti primenjuje se kada je potrebno poboljšati brzinu kojom mišić može da stvara silu. On se sastoji od veoma brzog podizanja umerenog opterećenja. Različiti vidovi bacanja medicinskih lopti, skokovi, olimpijska dizanja, pa čak i tradicionalne vežbe sa opterećenjem (čučanj, postisci, mrtvo dizanje) mogu se izvoditi na ovaj način.

                                Pošto je fokus, kao i kod razvoja maksimalne snage,  usmeren na kvalitet pokreta, kod ovog tipa treninga takođe treba izbegavati premor. Stoga i ne čudi što studije ukazuju na potrebu istovetnih intervala odmora, u trajanju od 3-5 minuta, kako bi se obezbedio maksimalan kvalitet ponavljanja tokom svake serije, bez akumulacije zamora koji bi negativno uticao na brzinu pokreta. Ovo se posebno odnosi na serije sa većim brojem ponavljanja, jer neko ko izvodi 10 ili više eksplozivnih ponavljanja po seriji mora biti potpuno oporavljen za sledeću seriju kako se brzina pokreta ne bi smanjivala.

                                U disciplinama snage, kao i u disciplinama olimpijskih dizanja, u cilju razvoja eksplozivnosti ponekad se koriste serije sa nižim brojem ponavljanja. Ovakav pristup ne zahteva duge intervale odmora jer je zamor nakon izvođenja svake serije manji. Na primer, Loui Simmons u svom Westside Barbell pristupu prilazi dinamičkom radu na eksplozivnosti kroz korišćenje velikog broja serija sa malim brojem ponavljanja (10-15 serija sa po 1 ponavljanjem za deadlift, 8-10 serija sa po 2 ponavljanja kod čučnjeva, i 8-10 serija sa po 3 ponavljanja kod potisaka sa ravne klupe) uz relativno kratke intervale odmora (45-60 sekundi) i umereno opterećenje (između 40-60% od maksimuma za jedno ponavljanje). Na ovaj način se, pošto je svaka serija veoma kratka i ne stvara mnogo premora, mogu uspešno koristiti kraći intervali odmora uz zadržavanje visokog kvaliteta treninga.

                                Hipertrofija

                                Kada trenirate isključivo u cilju rasta mišića, potrebno je da stalno nastojite da smanjujete dužinu pauza između serija kako biste povećali „gustinu“ svog treninga. To je svojevrsni okidač za nekoliko hormonskih mehanizama koji podstiču rast i sagorevanje masnoća. Veliki broj studija ukazuje na snažno lučenje hormona rasta ukoliko su intervali odmora između serija dovoljno kratki, a ritam vežbanja brz. Ipak, pauze ne treba da budu toliko kratke da ste primorani da smanjujete iznos opterećenja koje koristite. Kada trenirate radi hipertrofije, počnite sa intervalima odmora u trajanju od 60-120 sekundi, postepeno ih smanjujući do 45-60 sekundi. Ovde praktično govorimo o pravim bodibilderskim metodama, koji uključuju mnogo rada u više serija sa umerenim opterećenjem. Cilj je angažovanje što je moguće više motornih jedinica u određenom mišiću, što je poznato kao „kumulativni zamor“. Kako pojedine motorne jedinice/mišićna vlakna postaju premorena da bi uspešno kontrolisala opterećenje, angažuje se sve više njih. Upravo zbog toga intervali odmora treba da budu kratki, kako bi se sprečio potpuni oporavak mišića – na takav način se telo prosto primorava da za svaku sledeću seriju angažuje sve više i više motornih jedinica.

                                Mišićna izdržljivost

                                Pojam „izdržljivost mišića“ odnosi se na sposobnost mišića da se odupru zamoru (obično u vidu visokih nivoa kiseline koja se u njima nakuplja). U opštem slučaju, kod ovakvog tipa treninga se koristi visok broj ponavljanja (15-25 ili i više) uz veoma kratke intervale odmora(30-60 sekundi i manje) i kružni tip treninga (kako bi se dobio željeni efekat podsticanja metabolizma). Kraći intervali odmora preporučuju se između vežbi koje angažuju različite grupe mišića, a duži između vežbi koje uključuju iste mišiće.

                                -

                                Dužina intervala odmora između serija je samo jedan činilaca dobro osmišljenog programa treninga sa opterećenjem usmerenih ka različitim specifičnim ciljevima. Treba uvek imati na umu da određivanje optimalnog intervala odmora ne osigurava željene rezultate ukoliko i ostali faktori, kao što su intenzitet i obim treninga, nisu određeni na odgovarajući način.

                                • trening
                                • sportski trening
                                • izdržljivost
                                • eksplozivna snaga
                                • maksimalna snaga
                                • oporavak sportista
                                • hipertrofija
                                • eksplozivnost
                                  ]]>
                                  portal@besplatansport.com (Iseni Momir) Trening Mon, 02 Jun 2014 00:00:00 +0200
                                  Hipoksija podstiče hipertrofiju i razvoj mišićne snage https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1049-hipoksija-podstice-hipertrofiju-i-razvoj-misicne-snage.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1049-hipoksija-podstice-hipertrofiju-i-razvoj-misicne-snage.html Hipoksija podstiče hipertrofiju i razvoj mišićne snage
                                  Ako intervjuišete 10 stručnjaka u oblasti sporta, 11 će vam reći da je snaga (i naročito njen derivat eksplozivna snaga) najvažnija motorička sposobnost. Neizostavna u trenažnom procesu, snaga je manje ili više povezana sa izdržljivošću, brzinom, agilnošću i drugim važnim fizičkim kvalitetima sportiste. Stoga ne treba da čudi prava eksplozija trenažnih metoda za razvoj ove sposobnosti.

                                  Ako intervjuišete 10 stručnjaka u oblasti sporta, 11 će vam reći da je snaga (i naročito njen derivat eksplozivna snaga) najvažnija motorička sposobnost. Neizostavna u trenažnom procesu, snaga je manje ili više povezana sa izdržljivošću, brzinom, agilnošću i drugim važnim fizičkim kvalitetima sportiste. Stoga ne treba da čudi prava eksplozija trenažnih metoda za razvoj ove sposobnosti u prethodnim decenijama. Superserije, piramide, ekscentrični trening... samo su neke od metoda koje su kreirane sa jednim jedinim ciljem - poboljšanje snažnih karakteristika. U poslednjih nekoiliko godina, pojavila se još jedna metoda koja izgleda da može da ostvari davni san sportista i trenera - da se napredak ostvari primenom nemaksimalnih opterećenja!

                                  Nedavno objavljeno istraživanje grupe Japanskih istraživača dodatno je podgrejalo nade sportske prakse. U studiji visokih metodoloških standarda, grupa od 14 studenata podvrgnuta je okluzivnom treningu snage - drugim rečima radu sa srednjim opterećenjem ali uz prekid dopremanja krvi u treniranu mišićnu regiju. Nakon 6 nedelja treninga studenti su poređeni sa kontrolnom grupom koja je trenirala u normoksičnim (normalnim) uslovima, pri čemu je kod prvih ustanovljen značajno veći porast snažne sposobnosti ali i ukupne količine proteina u treniranim mišićima (drugim rečima-hipertrofije). Okluzivni trening snage izgleda predstavlja trenažnu metodu koja dovodi do bržih efekata od klasičnih trenažnih metoda za razvoj snage.

                                  Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci časopisa International Journal of Sport Physiology & Performance za 2010 godinu.

                                  • snaga
                                  • izdržljivost
                                  • eksplozivna snaga
                                  • motoricka sposobnost
                                  • sportske
                                  • trenirala
                                  • trening snage
                                  • trenazne metode
                                  • hipertrofija
                                  • trening za hipertrofiju
                                  • trening za masu
                                  • razvoj misicne snage
                                    ]]>
                                    portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                    Povećana frekvencija koraka u trčanju smanjuje opterećenje na zglobove https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1304-povecana-frekvencija-koraka-u-trcanju-smanjuje-opterecenje-na-zglobove.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1304-povecana-frekvencija-koraka-u-trcanju-smanjuje-opterecenje-na-zglobove.html Povećana frekvencija koraka u trčanju smanjuje opterećenje na zglobove
                                    Trčanje predstavlja svakako najzastupljeniji vid rekreativne fizičke aktivnosti. Ipak, ovaj vid fizičke aktivnosti u sebi nosi i značajan rizik od nastanka povreda. Procene govore da preko 56% rekreativno aktivnih trkača i preko 90% profesionalaca svake godine ima problema sa makar jednom povredom uzrokovanom trčanjem.


                                    Trčanje predstavlja svakako najzastupljeniji vid rekreativne fizičke aktivnosti. Ipak, ovaj vid fizičke aktivnosti u sebi nosi i značajan rizik od nastanka povreda. Procene govore da preko 56% rekreativno aktivnih trkača i preko 90% profesionalaca svake godine ima problema sa makar jednom povredom uzrokovanom trčanjem. Od svih izolovanih riziko faktora za nastanak ovih povreda, nesposobnost donjih ekstremiteta da adekvatno odgovore na opterećenja koja nastaju kao posledica kontakta stopala sa tlom je dokazano vodeći. Izgleda da je najprimenjljivija strategija za smanjenje opterećenja donjih ekstremiteta prilikom trčanja povećanje frekvencije koraka (posledično smanjenje dužine koraka).
                                    Jedna nedavno objavljena studija, vođena od grupe istraživača sa Univerziteta Viskonsin-Medison (SAD), upravo je istraživala povećanje frekvencije koraka na opterećenje donjih ekstremiteta. 45 zdravih osoba rekreativno angažovanih u trčanju učestvovalo je u studiji visokih metodoloških standarda. Rezultati istraživanja su pokazali da povećanje frekvencije koraka za 10% dovodi do značajno manjeg opterećenja na sve zglobove donjih ekstremiteta, sa naročito pozitivnim efektom na zglob kolena, inače zglobom sa najvećom prevalencom povređivanja. «Rezultati istraživanja ukazuju da blagi porast frekvencije koraka prilikom trčanja može značajno da smanji opterećenje na zglobove donjih ekstremiteta, što je veoma značajno u procesima rehabilitacije nakon povreda, ali i u cilju prevencije» zaključuju autori.
                                    Istraživanje je objavljeno u februarskoj svesci časopisa Medicine and Science in Sports and Exercise za 2011 godinu.

                                    • trcanje
                                    • trening
                                    • sportski trening
                                    • povreda
                                    • koraka
                                    • manje opterecenje
                                    • opterecenje zglobova
                                    • frekvencije koraka
                                    • zglob kolena
                                    • trcanje povreda
                                      ]]>
                                      portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                      Odgovor organizma na fizičko opterećenje https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1336-odgovor-organizma-na-%EF%AC%81zicko-opterecenje.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1336-odgovor-organizma-na-%EF%AC%81zicko-opterecenje.html Odgovor organizma na  fizičko opterećenje
                                      Tranzitorni period ili faza uvođenja u rad ima dve faze koje se razlikuju – fazu startne reakcije i fazu primarne ili relativne stabilizacije. U prvoj fazi se veoma brzo povećava nivo na kome srce funkcioniše. U ovoj fazi se povećavaju vrednosti svih parametara kardiovaskularnog sistema, kao što su frekvencija, udarni volumen i pritisak.


                                      Odgovor organizma na jednokratno višeminutno fizičko opterećenje prolazi kroz tri perioda:

                                      1.  tranzitorni period;

                                      2.  period stabilnih uslova i

                                      3.  period oporavka.

                                      Tranzitorni period ili faza uvođenja u rad ima dve faze koje se razlikuju – fazu startne reakcije i fazu primarne ili relativne stabilizacije. U prvoj fazi se veoma brzo povećava nivo na kome srce funkcioniše. U ovoj fazi se povećavaju vrednosti svih parametara kardiovaskularnog sistema, kao što su frekvencija, udarni volumen i pritisak.  Ove promene se dešavaju zahvaljujući brzim promenama u nervnoj regulaciji. Raste tonus simpatikusa, a smanjuje se dejstvo parasimpatikusa, što rezultuje povećanom kontraktilnošću srca i venskom vazokonstrikcijom, te je udarni volumen povećan. U ovoj ranoj fazi porast minutnog volumena je prisutan uglavnom zahvaljujući porastu udarnog volumena, dok se kasnije on povećava zahvaljujući porastu srčane frekvencije. U fazi stabilizacije, koja nastupa već minut-dva nakon startne reakcije, regulatorni sistemi kardiovaskularne funkcije su stabilizovani, ali, na jednom višem nivou i sa manjim ili većim oscilacijama, svi funkcionalni parametri kardiovaskularnog sistema su povišeni. Period stabilnih uslova je faza u kojoj se ovi parametri održavaju u ovom stabilizovanom stanju, a fazu oporavka karakteriše njihovo snižavanje do početnih nivoa, ali uz otplatu metaboličkih dugova, te i ovde regulatorni mehanizmi imaju značajnu ulogu pa je ova faza sa aspekta trajnih promena takođe značajna.

                                      Ako se fizička aktivnost kontinuirano i programirano sprovodi, stvara se jedna manje-više fiksirana šema reagovanja, a veličina odstupanja kardiovaskularnih parametara postaje sve manja i manja za jedan isti fizički stimulus. I, obrnuto, da bi se dobilo isto odstupanje parametara kardiovaskularnog sistema, intenzitet stimulusa mora da se pojačava. To bi bio prvi trajni efekat fizičkog treninga koji se označava kao adaptacija kardiovaskularnog sistema na fizički napor.

                                      Trajne i korisne adaptabilne  promene koje nastaju pod uticajem određenih vrsta fizičkog treninga mogu biti hemodinamske, morfološke, metaboličke, neurohormonalne i psihološke. Usporava se srčana frekvencija, smanjuje se arterijski krvni pritisak, kako sistolni tako i dijastolni, povećava se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih opterećenja. Miokardna potrošnja kiseonika u naporu je manja, a sistolna funkcija srca poboljšana. Ukupna radna efikasnost srca je povećana. U skeletnim  mišićima povećava se kapilarna mreža, sadržaj oksidativnih enzima, koncentracija mioglobina i broj i veličina mitohondrija. Tako se povećava perfuzija u skeletnoj muskulaturi, a, takođe, i ekstrakcija kiseonika i do 20%. Od metaboličkih promena treba pomenuti poboljšanje insulinske rezistencije, lipidnog statusa  (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom lipoproteinske lipaze i lecitin-holesterol acetiltransferaze), kao i dejstvo na fibrinolitičku aktivnost u smislu njenog stimulisanja i aktivnost trombocita u smislu smanjenja adhezivnosti. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećanja parasimpatičke aktivnosti. Smanjeno je ekscesivno izlučivanje kateholamina u bilo kom stresu, a takođe i stvaranje  aritmogenog  cAMP-a. Povećava  se električna  stabilnost  miokarda, zatim  lučenje NO i prostaciklina (što rezultira vazodilatacijom epikardnih koronarnih arterija), a deprimira osovina sistema renin–angiotenzin–aldosteron. Takođe, pod uticajem sportskog treninga povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje agresivnost i depresija, a povećava motivisanost i adaptabilnost.

                                      Nezamenjiv način za ispitivanje odgovora kardiovaskularnog sistema na fizičko opterećenje i određivanje funkcionalnog kapaciteta, kako sportista tako i sedentarne populacije, kao i praćenje stepena adaptacije kardiovaskularnog sistema na fizički napor, jeste procena hemodinamskih i ventilatornih parametara u stanju mirovanja i u uslovima fizičkog opterećenja. To podrazumeva praćenje ponašanja srčane frekvencije (HR), arterijskog pritiska (TA), potrošnje kiseonika (VO2) i platoa u potrošnji kiseonika, minutne ventilacije (VE), produkcije ugljen-dioksida (VCO2), respiratornog koeficijenta (RER), kiseoničnog pulsa (O2/HR), ventilatornog ekvivalenta za kiseonik i ugljen-dioksid (VE/VO2; VE/VCO2), respiratorne rezerve, ventilatornog praga (VT) i kinetike kiseonika.

                                      Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike

                                      • fizicko opterecenje
                                      • kardiovaskularnog
                                      • udarni volumen
                                      • tonus simpatikusa
                                      • srcane frekvencije
                                      • krvni pritisak
                                      • kateholamina
                                      • VO2
                                        ]]>
                                        portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                        Mentalni trening - način da prevaziđete kritične trenutke https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/8029-mentalni-trening-nacin-da-prevazidjete-kriticne-trenutke.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/8029-mentalni-trening-nacin-da-prevazidjete-kriticne-trenutke.html Mentalni trening - način da prevaziđete kritične trenutke
                                        U savremenoj sportskoj stručnoj literaturi, vezano za najrazličitije sportove, sve češće se sreće metafora "Mind over muscle". Ovom metaforom se direktno ukazuje na presudnost psihološke komponente vrhunskog izvođenja. Komponente bez koje je izuzetno teško postići a gotovo nemoguće ponoviti vrhunski sportski rezultat.


                                        U savremenoj sportskoj stručnoj literaturi, vezano za najrazličitije sportove, sve češće se sreće metafora "Mind over muscle". Ovom metaforom se direktno ukazuje na presudnost psihološke komponente vrhunskog izvođenja. Komponente bez koje je izuzetno teško postići a gotovo nemoguće ponoviti vrhunski sportski rezultat.

                                        Svakako da je sistematski trening tehnike sportskog izvođenja faktor koji će sportsku veštinu izgraditi do nivoa perfekcije, adekvatan kondicioni trening će omogućiti energetsku osnovu izvođenja, ali će vrhuski rezultat doći tek sa prisustvom i treće komponente, mentalne spremnosti. U sportskoj psihologiji je poznat "princip najslabije karike", (gde su karike: tehničko/taktička spremnost, kondiciona spremnost i psihološka spremnost) koji kaže da je maksimum trenutnog postignuća limitiran najslabijom karikom, drugim rečima rečeno, trenutni sportski maksimum nije određen onim u čemu smo superiorni već potpuno suprotno, određen je onim u čemu smo najslabiji. Ako smo propustili da razvijemo mentalnu snagu teško da ćemo doseći tehnički i kondicioni maksimum. U prilog ovoj činjenici govori pojava da na svakom takmičenju/turniru možemo videti kako "bolji takmičar" (takmičar sa superiornijom tehnikom), usled određenih psiholoških teškoća, gubi meč od takmičara čija je sportska veština objektivno manja.

                                        Da bi se izborilo sa najrazličitijim nevoljama koje se nužno pojavljuju tokom meča neophodno je posedovati određenu mentalnu snagu. Ilustracije radi, poslušajmo izjave koje vrhunski sportisti daju nakon mečeva. Svako od njih će svoj trenutni rezultat, bilo da je pobeda ili poraz u pitanju, povezati sa trenutnim nivoom samopouzdanja, tj. mentalne spremnosti sa kojom su ušli u meč. Ovo nam govori ne samo o činjenici da su vrhunski sportisti potpuno svesni značaja mentalne snage već i o tome da svako od njih kroz određenu vrstu mentalnog treninga sistematski radi na njenom jačanju.

                                        Svakodnevna praksa pokazuje da su dva najčešća problema sa kojima se u određenom trenutku suočava skoro svaki sportista:

                                           - Nemogućnost da se tokom meča pruži kvalitet izvođenja koji se postiže na treningu.
                                           - Nekonstanstnost izvođenja – variranje kvaliteta izvođenja od meča do meča.

                                        Pokazuje se da je mentalni trening najbrži put za prevazilaženje kritičnih momenata koji stoje u osnovi navedenih problema i najefikasniji način za unapređenje sportske veštine (tehnike) i konstantnosti postignuća.

                                        Kritični momenti, bilo da je reč o pripremi i perodu pred početak ili samom toku takmičenja (postigutom ili izgubljenom poenu u sportovima u kojima se igra na poene ili promeni trenutnog redosleda takmičara u trkačkim sportovima) mogu kod psihološki nespremnih sportista izazvati niz negativnih efekata. Treba napomenuti da su ti efekti međusobno funkcionalno povezani i da povratno utiču jedni na druge uvodeći sportistu u spiralu pada kvaliteta izvođenja.

                                        Perfekcionizam izražen u prevelikim očekivanjima

                                        Prevelika očekivanja sa kojima se ulazi u meč i snažno nastojanje za perfektnom izvedbom tokom meča gotovo da uvek dovode do zabrinutosti i emotcionalno preteranih reakcija usled izgubljenog poena, banalne greške, promene trenutne pozicije. Česta je situacija da se u nastavku meča pažnja fokusira na sve ono što bi se moglo pojaviti kao problem pa se izvođenje primarno pretvara u izbegavanje grešaka. Ovakav stav po pravilu dovodi do porasta broja grešaka i pada kvaliteta sportske veštine.

                                        Pojava sumnje koja dovodi do pada samopouzdanja

                                        "U pravu je i onaj ko misli da može i onaj ko misli da ne može" kaže izreka. Iskrena vera u mogućnost da se postigne određeni cilj, naravno, pod uslovom da za to imamo objektivni potencijal, nužan je preduslov za njegovo postizanje. Ta vera se u sportu naziva samopouzdanjem. Na drugom tasu te iste vage stoji sumnja u sopstvene mogućnosti. Koji će tas pretegnuti u kom trenutku zavisi od načina na koji procenjujemo događanja na terenu. Psihološki nepripremljen sportista sklon je da na kritične trenutke češće reaguje sumnjom, tj. padom samopouzdanja. Kao posledica pada samopouzdanja događa se izmena telesnog stava (motornih reakcija) i pojava snažnih emocionalnih odgovora (frustracija, ljutnja, strah, malodušnost ...) koje dodatno slabe kvalitet tehnike i kao samoproročanstvo pojačavaju doživljaj vlastite sportske nekompetentnosti.

                                        Upliv emocija u izvođenje sportske veštine

                                        Emotivna reakcija na postignuti ili izgubljeni poen je najprirodnija ljudska reakcija i kao takva ne može se, niti treba, proterati iz sporta. Problem nastaje u trenutku kada emotivne reakcije na određeni događaj (poen) budu toliko snažne da ih je nemoguće kontrolisati. Osnovni psihološki zahtev koji obezbeđuje maksimalno efikasnu tehniku izvođenja je potpuni fokus pažnje na sadašnji trenutak, ovde i sada, i bitne elemente tehnike koja se u ovom trenutku izvodi. Unošenje emocionalne reakcije na neki prošli (prethodno izgubljeni poen) ili pretpostavljeni budući događaj (sves o mogućem porazu/pobedi) u "sadašnji trenutak" dovodi do snažnog ometanja aktuelnog izvođenja.

                                        Pad ili prekomerni porast nivoa aktivacije (adrenalina,energije, psihosomatskog uzbuđenja).

                                        Određeni nivo aktivacije, tj. nivo psihotelesnog uzbuđenja je nužan preduslov za optimalno izvođenje sportske veštine. Taj nivo varira u zavisnosti od vrste sporta i individualnih karakteristika takmičara. Da bi postigao i održao visok kvalitet izvođenja bitno je da svaki sportista odredi svoj optimalni nivo aktivacije i da ga tokom meča kontroliše, podižući ili spuštajući nivo energije, u zavisnosti od procene. Nekada nivo aktivacije, usled nedovoljne mentalne spremnosti, isuviše opadne ili naraste u stepenu da ga je izuzetno teško vratiti u optimalni opseg. U aktuelnom trenutku takmičenja to se ispoljava kroz odustajanje, kada sportista počinje da deluje nezainteresovano, ulaže manje napora, unapred prihvati "činjenicu" da je već sve izgubljeno ili pak kroz preterane emocionalne reakcije, nesportsko ponašanje, prekomerno nekontrolisano ulaganje snage koje dovodi do kolapsa sportske tehnike, iscrpljenja i pada kvaliteta izvođenja.

                                        Prekomerno analiziranje

                                        "Just do it" – slogan po kome je prepoznatljiv sportski brend Nike na suštinski način ukazuje na to šta se od sportiste očekuje tokom izvođenja – "Nemoj mnogo misliti, samo uradi", tj. "dozvoji da telo samo izvršava radnje koje su tokom treninga automatizovane". Trenutke u kojima im je pošlo za rukom da postignu svoj tehnički maksimum sportisti uvek opisuju kao "autopilot" stanje. Uz doživljaj da ih meč/ igra/trka sama nosi, bez naročitog razmišljanja, bez truda za fokusom pažnje, bez posebnog napora... postigli su sve ono što su u trenutku odlučili da postignu. Svako od njih odlično pamti ove trenutke i trudi se da ih ponovi. Kao jedan od najvećih neprijatelja "autopilota" javlja se preterano mišljenje, tj. preterana analiza tokom meča. Valja upamtiti da meč nije situacija u kojoj se uče nove veštine niti situacija u kojoj treba očekivati da će oni delovi tehnike koji do perfekcije nisu uvežbani na treningu biti perfektni. Mnogi sportisti očekuju baš to. Da im na meču "krene" ono što im nije kretalo na treningu. Na taj način njihova pažnja biva prikovana na mnoštvo elemenata koji se analiziraju i pokušavaju ispraviti. Jedini efekat koji se realno može očekivati u toj situaciji je pojava konfuzije i kolaps tehnike. Odatle i slogan dobro poznat svim vrhunskim sportistima- "ANALIZA - PARALIZA"

                                        Negativne misli

                                        Ključni razlog zbog koja je mentalna spremnost nužna za postizanje i ponavljanje vrhunskog rezultata je činjenica o direktnoj pevezanosti psihe i tela. Nemoguće je na umu imati određenu misao a da ona nije ispraćena odgovarajućom emotivnom i telesnom reakcijom. Upravo na tom principu funkciše poligraf, tj. proces detekcije laži. Prisustvo u svesti određenog sadržaja, istine, pokazaće se u mišićno/fiziološkoj reakciji bez obzira na to koliko se trudili da je iskontrolišemo. Nemoguće je na umu imati negativne misli i strah od neuspeha a da istovremeno, najčešće i nesvesni toga, u mišićima nemamo određen stepen tenzije. Taj stepen tenzije se pokazuje kao dovoljan da u većoj ili manjoj meri naruši složenu mišićnu koordinaciju koja čini tehniku izvođenja. Treba napomenuti i to da osim misli u izazivanju mišićno/fiziološke reakcije direktno učestvuju i mentalne slike, tj. sadržaji koje zamišljamo.

                                        Mentalni trening, kao integralni deo sportskog treninga, nudi metode čijim usvajanjem i usavršavanjem stičemo sposobnost voljne kontrole nad psihološkim faktorom izvođenja. Ono što se "samo od sebe događalo" u kritičnim momentima meča, bilo van kontrole i izazivalo dozu nelagode i straha usled mogućnosti da se opet ponovi tokom narednog takmičenja, može se u značajnoj meri kontrolisati. Svi vrhunski sportisti su tu kontrolu naučili kroz sistematsku praksu mentalnog treninga.

                                        Izvor: www.sportspro.rs

                                        • psiholoska priprema sportista
                                        • psiholoska priprema
                                        • savremeni sport
                                        • psihologija
                                        • tehnicko taktickim
                                        • kondicione pripreme
                                          ]]>
                                          portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Trening Tue, 24 Dec 2013 09:28:51 +0100