Saša Nedeljković

Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske.

Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs

Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao na naučnom skupu ,,Ljetopis Matice srpske u Dubrovniku” 2010. u Zemunu. Oblast interesovanja istorija Primorja i Sokolski pokret. Objavio veći broj radova u domaćim časopisima : Boka zbornik radova iz nauke, kulture i umjetnosti, Bratstvo Društva Sveti Sava, Dinar, Dobrovoljački glasnik, Zbornik MS za društvene nauke, Novi filmograf, Srpska slobodarska misao i dr.

Veb sajt::

Sokoli u Zemunu

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 2946 puta
Prvo gimnastičko društvo Soko u Zemunu osnovano je 1895. na inicijativu Maksa Štajnlehnera. On je bio student tehnike iz Beograda, tada u emigraciji u Zemunu. Njegovi rođaci su bili članovi  „Dušana Silnog” u Beogradu. Osnovao je društvo zajedno sa omladinom posebno akademskom, u kome je bilo okupljeno svo građanstvo,  a naročito školska omladina koja je vežbala. Predsednik društva bio je  lekar dr. Sava Nedeljković a podpredsednik Veljko Petrović, učitelj srpske veroispovedne škole. Vežbali su na  „Markovićevom placu” u Glavnoj ulici.

SOKOLSKE PROSLAVE DANA UJEDINjENjA

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1357 puta
Sokoli su odlučili da njihov praznik uz Vidovdan bude Dan Ujedinjenja 1. decembar. Praznik je svečano proslavljan u svim sokolskim društvima do Aprilskog rata 1941. U „Sokolskom glasniku” 1930. podsetili su na dešavanja oko Ujedinjenja. Istakli su da je italijanska okupacija ponukala Narodno veće Slovenaca, Hrvata i Srba da 24. novembra 1918. proglasi ujedinjenje Države SHS sa kraljevinom Srbijom.
Sokoli su zajedno sa sportskim društvima nastojali da se osnuje škola za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje u Beogradu. Jedni su vežbali po turnerskom sistemu, a drugi po švedskom. Treneri za gimnastička društva školovali su se uglavnom u Pragu u školama čeških sokola. Zalaganjem predsednika Saveza viteških društava „Dušan Silni” Milutina Miškovića ministar Andra Nikolić izdao je dekret o osnivanju Državne gimnastičke škole 1907. 

Sletovi saveza Sokola

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 2119 puta
 Pre Prvog svetskog rata sokoli su pripremali omladinu za borbu za oslobođenje i ujedinjenje.  Posle Prvog svetskog rata na Vidovdanskom sokolskom saboru 1919. u Novom Sadu srpski, hrvatski i slovenački sokolski savezi ujedinili su se u Sokolski Savez S.H.S. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije je delovao kao organizacija privatne inicijative.  Sokolska društva su kao osnovne sokolske jedinice organizovali sokolski rad u gradovima u kojima su osnovana. Sokoli su za vreme kraljevine SHS uživali podršku države ali su radili samostalno.
Pošto je Sokolski slet u Subotici umesto 1935. bio odložen za 1936. Sokolsko društvo Subotica održalo je  XIV javnu vežbu. Gimnastički dan srednjoškolske omladine spojen je sa javnom vežbom. U vežbi je učestvovala i vojska.  Javna vežba održana je 9. juna 1935. na igralištu fudbalskog kluba “Bačka”. Muška i ženska deca, učenici-ce srednjih škola, muški naraštaj sokola, ženski naraštaj, članice sokola i članovi seoskih četa izveli su proste vežbe. Sve članstvo izvelo je vežbe na spravama i igre. Vojnici 34 pešadijskog puka izveli su proste vežbe
 Posle Ujedinjenja 1918. Bunjevci su najviše doprineli usponu sokolskog pokreta u Subotici. Dr. Babijan Malagurski, jedan od pokretača Sokolstva u Subotici, kupio je o svom trošku sve potrebne gimnastičke sprave za vežbače. Prvi starešina sokolskog društva Subotica bio je dr. Frano Skenderović, a podstarešina Antun Bešlić.  U redovima sokola u Subotici bilo je Bunjevaca, Srba, Madžara, Nemaca i Slovaka. (1)
Na proslavi desetogodišnjice Prosvete održanoj u Sarajevu septembra 1912. učestvovali su u velikom broju sokoli i pobratimi. Velika nacionalna manifestacija održana je u Sarajevu nedelju dana pre objave balkanskog rata. Na proslavi utvrđeni su zadaci sokola i pobratima u danima, koji su bili na pomolu.(10) Na predlog Prosvete bilo je proglašeno kulturno ujedinjenje srpskog naroda u obliku Saveza kulturnih ustanova-matica iz svih srpskih zamalja. (11)
Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.  U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je  Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je  u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola u svim oblastima  Austro-Ugarske Monarhije. (1) 

Strana 3 od 3