Saša Nedeljković

Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske.

Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs

Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao na naučnom skupu ,,Ljetopis Matice srpske u Dubrovniku” 2010. u Zemunu. Oblast interesovanja istorija Primorja i Sokolski pokret. Objavio veći broj radova u domaćim časopisima : Boka zbornik radova iz nauke, kulture i umjetnosti, Bratstvo Društva Sveti Sava, Dinar, Dobrovoljački glasnik, Zbornik MS za društvene nauke, Novi filmograf, Srpska slobodarska misao i dr.

Veb sajt::

Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj.  Prva Zadruga osnovana je 1867. u Novom Sadu. Svima im je bio zajednički zadatak : organizovanje žena za rad na opštem dobru, osnivanje srpskih viših devojačkih škola i kulturni rad preko novina „Ženski Svet“. List je izlazio jedanput mesečno u Novom Sadu od 1886 do 1914.  (1)

Društvo Knjeginja Ljubica

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 2051 puta
Milka Svet. Vulović vraćala je 1899. 4 pitomice Beogradskog ženskog društva, posle završenog školovanja, njihovim roditeljima na Kosovu. U susretu sa nacionalnim radnicima i srpskim konzulom u Prištini, uverila se  o teškom stanju u kome su se nalazili Srbi na Kosovu. Na predlog i uz pomoć konzula pri povratku u Beograd osnovala je Odbor gospođa „Kneginja Ljubica”. Društvo „Kneginja Ljubica” je osnovala uz  saradnju sa Dafinom Protić, Milevom Konstantinović, Katarinom Spasić, Jelenom Stokić, Darinkom Lešjanin, Savkom Panić i Danicom Solarević.

Savezno letovalište sokola Sokolovac

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 2111 puta
Arhitekta Momir Korunović, predsednik građevinsko-umetničkog otseka Saveza SKJ, je 1934. pri obilasku društva Tivat obišao mesto za savezno letovalište pri selu Krtolama, koje je preporučilo društvo Tivat. Smatrao je da mesto odgovaralo jer je imalo osobit pesak i ne duboko more kao i zelenilo. Opština Krtolska bila je spremna da pokloni zemljište Savezu Sokola koliko je bilo potrebno. Sem tog letovališta Savez Sokola je dobio od države na poklon zemljište za letovalište na Ovčanici u Palima kod Sarajeva. (1)
 Posle osnivanja pjevačkog društva „Bratimstvo” 1910. u Baru je jula 1911. osnovana „Prva Narodna Muzika u Baru”. Muzika se opredelila  za sokolsko odelo kao svoju uniformu, sa namerom da se vremenom osnuje sokolski odsek u Baru. Muzika je učestvovala kao vojna muzika u balkanskom ratu. Dva društva su se ujedinila 1913. pod nazivom „Barsko Pjevačko Prvo Muzičko Društvo Bratimstvo”. Za društvo je priložila 1914. 28 perpera Karolina Dobrečić, majka arcibiskupa Dobrečića. Po izbijanju Prvog svetskog rata  Muzika je mobilisana u Lovćenski odred.

Rad sokolskih zadruga

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 2105 puta
Srpski sokoli su sarađivali sa srpskim zadrugama u Austro-Ugarskoj pre Prvog svetskog rata. Posle rata Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije radio je na osnivanju zadruga. U svom radu sledili su reči kralja Aleksandra: „Danas više nego ikada treba da je svakom jasno, da je zadrugarstvo najzdraviji oblik privrednog održanja i društvenog napretka.
Sokolska župa Mostar između ostalog, prostirala se na najzaostalijem delu teritorija Primorske i Zetske banovine. Prosvetni odbor Župe  je u svojoj borbi za preporod sela organizovao  predavanja sa prikazivanjem filmova po seoskim četama. Do 1932. održana su predavanja u četama Vihovići-Rudnik, Žitomislić, Pijesci, Baćevići, Bijelo Polje, Ostrožac i u trećem župskom tečaju za sokolske čete u Mostaru. U predavanjima učestvovali su dr. Lovro Dojmi, Vehbija Imanović, Mehmed Jahić, dr. Mile dokić i Hasan Đikić.

Sokoli u akciji prikupljanja pomoći

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 2034 puta
Sokolska župa Beograd sarađivala je sa Akcionim odborom za zimsku pomoć u Beogradu. Sakupljanje pomoći za sirotinju  1937. vršeno je u Beogradu prvi put.  Na poziv Akcionog odbora zimske pomoći Sokolska župa Beograd učestvovala je u prikupljanju pomoći za beogradsku sirotinju. Prvog dana akcije 24.januara 1937. po košavi i mrazu od minus devet stepeni sokoli su krenuli sa dvoje vatrogasnih kola i šest kola sa upregnutim konjima.
U okviru sokola su pre Prvog svetskog rata u Beogradu sem gimnastike radili i sekcije koje su se bavile raznim sportovima. Tako je 1896. osnovana loptačka sekcija sokolskog društva u Beogradu.  Na osnovu novog programa rada Sokolsko društvo je osnovalo Loptački klub Soko 1903. Za predsednika fudbalskog kluba „Soko” izabran je 23. aprila 1903. Ljuba Jovanović.

Sokolska diletantska pozorišta

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 2372 puta
Sokolski pokret nastao je pre Prvog svetskog rata u borbi za jačanje nacionalne svesti kod slovenskih naroda. Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. U svojim listovima i časopisima članovi sokola razmatrali su zadatke i značaj pozorišta za Savez Sokola.  M. A. Vasić istakao je : „Samo jake mišice naše omladine neće pomoći u odsutnom trenutku, ako nije svesna dela svojih predaka, slave svoje otadžbine i žrtava koje se od nje traže. Zato je treba duhovno naoružati od najranijeg detinjstva pripremajući je za velika dela.“
U  svom  prosvetnom  radu  u  međuratnom  periodu  Savez  Sokola  Kraljevine  Jugoslavije koristio  je  nove  medije, radio i  film. Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva  Subotica  Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “... Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija.  ...

Sokolske proslave dana ujedinjenja

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1890 puta
Sokoli su odlučili da njihov praznik uz Vidovdan bude Dan Ujedinjenja 1. decembar. Praznik je svečano proslavljan u svim sokolskim društvima do Aprilskog rata 1941. U „Sokolskom glasniku” 1930. podsetili su na dešavanja oko Ujedinjenja. Istakli su da je italijanska okupacija ponukala Narodno veće Slovenaca, Hrvata i Srba da 24. novembra 1918. proglasi ujedinjenje Države SHS sa kraljevinom Srbijom. Delegati Narodnog Veća stigli su u Beograd 28. novembra 1918. i dok su vodili razgovore sa predstavnicima Srbije, stigao je srpskoj vladi od Dalmatinske vlade u Splitu telegram : „Svi francuski i američki komandanti na našim obalama bez prestanka se obaveštavaju, je li definitivno provedeno ujedinjenje kraljevine Srbije i jugoslovenskih zemalja bivše Austro-Ugarske te ističu neodložnu potrebu toga, zbog uređenja internacionalnog položaja Slovenaca, Hrvata i Srba

Savez sokola na Kosovu i Metohiji

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 2401 puta
Posle Prvog svetskog rata  na Kosovu i Metohiji sokolska društva obnovila su svoj rad. Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet JSS. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. Tom prilikom sokoli su posetili Kosovo polje, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija  Sokolstva u kojoj se isticalo : „ ... Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju  Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front ...”. (1)
 Sokolska župa Mostar obuhvatala je oblasti Hercegovine, Dalmacije i Imotske krajine koji su u svemu oskudevali. Župa je smatrala da je nestašica vode najveći problem za seosko stanovništvo. Da bi pomogla narodu u tim krajevima  rešila je da uredi oko devedeset voda. Seoski sokoli su davali radnu snagu, kreč, kamen i pesak, a za cement, željezo i alat apelovali su na rodoljubive ustanove i pojedince.
Sokoli su zajedno sa ostalim sportskim društvima nastojali da se osnuje škola za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje u Beogradu. Jedni su vežbali po turnerskom sistemu, a drugi po švedskom. Treneri za gimnastička društva školovali su se uglavnom u Pragu u školama čeških sokola. Zalaganjem predsednika Saveza viteških društava „Dušan Silni” Milutina Miškovića ministar Andra Nikolić izdao je dekret o osnivanju Državne gimnastičke škole 1907. Članovi Upravnog odbora škole iz „Dušana Silnog” bili su Milutin Mišković i Atanasije Popović, profesor Treće beogradske gimnazije. Odbor je izradio Pravila gimnastičke škole, Nastavni plan i program, Pravila o ocenjivanju učenika, raspored časova i obavio sve druge organizacione pripreme.

Strana 2 od 3