Imajući uvidu uzrasne osobenosti dece predškolskog uzrasta (3–7 godina) i zadatke fizičkog vaspitanja koje treba da reši vaspitno-obrazovna ustanova, pred stručni kolegijum i vaspitače postavljaju se veoma složeni i odgovorni zadaci, a u prvom redu da se obezbede odgovarajući materijalno-tehnički uslovi, da se izvrši adekvatan izbor vežbi i da se one primene uz odgovarajuće metodičke postupke, da se izvrši pravilan izbor oblika rada i njihova korektna primena i organizacija u skladu sa potrebama i mogućnostima dece i njihovim uzrasnim karakteristikama.
Imajući u vidu ukupno planiranje i organizovanje rada na realizaciji zadataka fizičkog vaspitanja u najmlađih, može se zaključiti da vaspitač u svom radu kao pedagog i stručnjak treba posebno da ima u vidu sledeće implikacije.

Zdravstvene implikacije

Kada se radi o zdravstvenim implikacijama potrebno je:

– obezbediti sredinu koja udovoljava sve zdravstveno-higijenske i medicinske standarde,
– ne primenjivati i ne dozvoliti vežbanje uz maksimalne napore dece bilo koje vrste i oblika vežbanja, a posebno ne primenjivati istrajno trčanje, statičke napore, vežbanja snage,
– ne primenjivati jaka istezanja (špage, most, duboke pretklone i sl.),
– izbegavati bilo koju vrstu specijalizacija u vežbanju, kao i jednostrane izbore vežbovnih zadataka,
– voditi stalnu brigu o pravilnom rastu i razvoju dece, bez obzira na oblik rada, u svakoj situaciji, primenom sredstava fizičkog vaspitanja, kao i drugim sredstvima edukacije,
– gimnastičke sprave koristiti samo kao prepreke, a ne čemu su one namenjene (kozlić, na primer).

Metodičke implikacije

Osobenosti psihofizičkog rasta i razvoja dece od 3. do 7. godine, tj. predškolskog uzrasta, koje su evidentne i o kojima je bilo reči, moraju predstavljati osnovno polazište u planiranju vaspitno-obrazovnog rada sa njima, kao i pedagoške prakse u celini – planiranje rada sa konkretnim uzrastom, realizacija postavljenih zadataka i ciljeva, pripremanje i obuka stručnog kadra, stručno usavršavanje i dr.
Kada je reč o fizičkom vaspitanju, uvažavajući uzrasne osobenosti dece, specifičnosti fizičkog vaspitanja kao vaspitno-obrazovne oblasti i nastavnog predmeta, o čemu je u ovom tekstu bilo reči, mogu se istaći određene metodičke napomene koje bi se odnosile na pedagoški rad vaspitača, kao i studenata u praksi u ovoj oblasti. Po našoj oceni one bi mogle ići u sledećem pravcu:
– planovi rada moraju se zasnivati na osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina,
– svakodnevno je potrebno organizovati telesne aktivnosti u obliku jutarnjeg vežbanja; tri puta nedeljno kroz formu usmerenih aktivnosti po uzrasnim grupama i u skladu sa njihovim mogućnostima; povremeno primenjivati i druge organizacione oblike rada (šetnja, izlet, slobodne aktivnosti),
– pravilan izbor sadržaja telesnih aktivnosti, pri čemu igra, kao najznačajnije sredstvo fizičkog vaspitanja ovog uzrasta mora imati dominantnu ulogu,
– metode rada moraju biti primerene uzrastu, uz napomenu da je metoda oponašanja (imitacije) za decu ovog uzrasta (uz druge metode: razgovora, pokazivanja, identifikacije) najprihvatljivija i da joj treba dati odgovarajući tretman,
–vaspitač u toku rada sa decom u svakom momentu mora biti prisutan kao pedagog: da stvori uslove za dobro raspoloženje i radost dece, da stvori socijalni okvir u kojem će se sva deca osećati sigurno i zaštićeno, da postupa blago i smireno – bez agresije, da disciplinovanje i kontrolu obavlja tako da deca u njegovim postupcima osete dobre namere i želju da im pomogne i da im to koristi.

Ljubinko Milanović – Milovan Stamatović "Metodika fizičkog vaspitanja" Zavod za udžbenike www.zavod.co.rs