Sokolska župa “Kraljević Marko” osnovana je 1923. na čelu sa starešinom Tošom Živkovićem.Pored 5 postojećih sokolskih društava osnovano je 20 društava. Župa je priredila u junu 1928. župski, a u septembru 1928. pokrajinski slet. (1) Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova  JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. (2) Tom prilikom izvršen je pohod Sokolstva  na  Kosovo polje 7 septembra 1928, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija  Sokolstva u kojoj se isticalo : „ ... Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju  Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front ...”. Sve te sokolske svečanosti i priredbe pratilo je stanovništvo u velikom broju. (3)  Lela Mančić opisala je svoje učešće gledaoca na sletu. Živela je u Beogradu i želela je da vidi svečanost sokolskog sleta i predele Južne Srbije. Putovala je uveče vozom za Skoplje. Osvetljene i okićene stanice duž pruge davale su utisak da je njen voz neka vrsta predhodnice. Posmatrala je na svim stanicama mase okupljenog sveta koje su čekale da pozdrave sokole. Skoplje je bilo okićeno zastavama, osvetljeno mnogobrojnim svetiljkama. Širom ulica išle su mase sveta odevene u nošnje svih krajeva Jugoslavije, kao i grupe pridošlih gostiju slovenskih zemalja. Posle noći osvanuo je dan sleta. Prvo je išla vojska. Četa za četom koračale su po zvuku muzike. Posle artiljerije nastupala je sokolska konjica. Zatim su nastupali duge kolone sokola i sokolica. Posle podne priređene su sokolske vežbe. Posle vežbi sokola vežbali su mornari ratne mornarice. Lela Mančić je skrenula pogled sa sokolskog igrališta, na okolinu Skoplja. Gledala je Skopsku Crnu Goru i Šaru. Videla je i Ljuboten. Na sokolskom igralištu jedan puk vojske izvodio je prestrojavanja a zatim sokolske vežbe. (4)
Povodom održavanja sokolskog sleta u Skoplju 5 i 6. septembra 1928. redakcija časopisa „Srpsko Kosovo” iz  Skoplja istakla je da su sokoli bili lepo dočekani i srdačno pozdravljeni, kako u  Skoplju, tako i na Kosovu, i da su odande poneli najlepše utiske. U časopisu je istaknuto : „Nama je drago da sve korporacije, koje dolaze do  Skoplja, odlaze na Kosovo, gde odaju poštovanje našim palim junacima na polju Kosovu, a međutim ima nekih izroda, koji vele : „More, kako Kosovo, ono mi je život upropastilo. Neću više da ga čujem”. Dok svest ovih drugih ide tako daleko, da ih vuče do Kosova, na kome istina ništa nema, ali je tu Istorija, koja neda ništa da se zaboravi.” (5)

• 
• 
• 
• 
•  

Sokolska župa u Skoplju je zajedno sa društvima Skoplje-Maticom, Skoplje I i odsekom Ruskog Sokola  proslavila je svoju slavu  Prvi decembar 1931. Sva tri društva sa upravnim odborom župe sastala su se kod sokolane  Skoplje I, odakle su pošli na blagodarenje u crkvu. Posle blagodarenja u sokolskom domu održana je svečanost u prisustvu izaslanika bana, načelnika prosvetnog odeljenja Došena i izslanika komandanta armije đenerala Pavlovića i mnogobrojnog građanstva. Starešina župe Rade Ubavić otvorio je sednicu govorom o sokolstvu i njegovom razvitku, a zatim je pročitao poslanicu  I zamenika starešine Saveza SKJ. Prosvetar Matice Svetozar Raičević govorio je o značaju Prvog decembra, a prosvetar odseka  Ruskog sokola istakao je uzajamnu vezu i njen značaj među sokolima kod svih Slovena. Zatim je izvršeno prevođenje sokolske dece u naraštaj, a sokolskog naraštaja u članstvo. Članovi su položili Sokolski zavet.  Posle podne počelo je dečije poselo. Tu su većinom bili roditelji dece. Prisutne je pozdravio starešina Matice Aćim Popović. Deca su pevala i deklamovala razne pesme, i izvela vežbe. Za uspeh posela bio je zaslužan Jordan Kostić, vođa sekcije pri školi Sv. Bogorodice, iz koje su bila deca, a koji je spremio sve tačke. Uveče počela je večernja zabava. Sala sokolane bila je prepuna građana. Posle pozdrava Aćima Popovića počela je da svira sokolska muzika društva Matice. Na čelu muzike bio je Sava Drenovac.  Društvo Skoplje I otpevalo je sokolsku pesmu i osmu rukovet.  Proste vežbe članovi sokolske čete iz Dračeva izveli su na opšte zadovoljstvo publike. Mlade sestre naraštajke izvele su vežbu sa velovima. Muški naraštaj Matice izveo je ritmičke vežbe. Ženski naraštaj Matice izveo je vežbe na razboju, a isto tako i članovi Matice. Proste vežbe izvodili su članovi i članice društva Matice. Za uspeh vežbi bili su zaslužni načelnica Slobodanka Macanović i načelnik Matice Živojin Milojković. Kako je proslavljen Dan Ujedinjenja u Skoplju tako je proslavljen skoro po svim društvima župe Skoplje. (6)  Sokolsko društvo  Skoplje I priredilo je 20. decembra 1931. otvaranje svog novopodignutog doma. Od osnivanja društva, zalaganjem direktora Učiteljske škole Dušana Ivanovića, uz pomoć svih nastavnika Učiteljske škole,  radilo se na podizanju doma. Plan doma izradio je podstarešina župe Rad. Radulović. Za izgradnju doma bio je zaslužan Miloje Borić, profesor  Učiteljske škole, koji je svesrdno radio sa učenicima i učenicama  Učiteljske škole. Zidanje doma pomogla je opština grada Skoplja i ban Vardarske banovine Lazić. Svečano otvaranje izvršeno je 20. decembra 1931. u prisustvu bana Lazića, sa načelnicima odeljenja, komandanta armije M. Nedića sa oficirima, direktora Finansijske direkcije Begovića, članova suda opštine grada Skoplja, župske uprave, građanstva i svekolikog sokolstva u Skoplju.  Pošto je sokolska muzika otsvirala marš. Prota R. Pešić, predsednik duhovnog suda, uz asistenciju dvojice sveštenika izvršio je osvećenje doma. Zatim je Radulović izvršio predaju doma upravi društva Skoplje I. Prisutne je pozdravio  starešina  društva Skoplje I, Miodrag Petrašković, ističući značaj sokolske misli, a ujedno je pohvalio napore i zasluge onih, koji su radili na podizanju doma. Posle njega govorio je prosvetar  društva Skoplje I profesor Nikola Đorđević o značaju sokolstva uopšte, a naročito u Južnoj Srbiji, ističući, da će se u domu pripremati budući učitelji i učiteljice, koji će po svršetku škole ići u razne krajeve da vaspitavaju narod u sokolskom duhu. Mešoviti hor pevao je Sokolsku pesmu i himnu, a zatim je starešina župe Rade Ubavić uneo zastavu praćen upravnim odborom župe.  Rade Ubavić govorio je o sokolstvu i njegovom razvitku, kao i o napretku sokolstva i sokolske misli. Uveče istog dana, bila je svečana akademija. Gostima se obratio prosvetar Nikola Đorđević. Zatim je orkestar otsvirao dve tačke. Posle toga deca su izvodila svoje tačke. Najbolje je uspela vežba sa zastavama. Mešoviti hor otpevao je „Kozara” i „Osmu rukovet”. Njihov dirigent bio je Savčenko, koji je radio na širenju nacionalne pesme. Vežbe sa lopatama izvele su članice društva. Za rad na spremanju vežbi bili su zaslužni načelnica Ruža Sokolovska, i načelnik društva Skoplje I A. Sokolovski. Posle svršenog programa bila je igranka. Učenice domaćinskog tečaja Učiteljske škole spremile su bife. (7)
Sokolska Župa Skoplje okupljala je 1934. 40 društava, 75 stalnih i 33  privremene seoske sokolske čete. (8)
                                                                                           
 Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :


1.    „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 169;
2.    „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80;
3.    „Deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polju 7 septembra 1928”,„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 septembra 1928, br. 18, str. 1;
4.    Lela Mančić, „Uspomena na Sokolski Slet u Skoplju”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. jula i 1. avgusta 1929. god, br. 14 i 15, str. 24 -26;
5.    „Slet sokola u Skoplju i na Kosovu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. septembra 1928, br. 18, str. 15;
6.    S.R. , „Sokolska proslava Prvoga decembra u Skoplju”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;
7.     I.R. „Osvećenje i otvorenje sokolskog doma  društva  Skoplje I”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;
8.     Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Skoplje u toku radne 1934. godine, Skoplje, Marta 1935, str. 6;