Back BesplatanSport.com

Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Jugoslaviji

(1 Glas)
Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Jugoslaviji

Dobrotvorna Ženska  Zadruga u Kninu osnovana je 1905. (2) Posle Prvog svetskog rata deo dobrotvornih zadruga  prišao je Kolu Srpskih Sestara. Srpska Ženska Dobrotvorna Zadruga Sremska Mitrovica osnovana je 1895, a 1918. pretvorena je u Kolo Srpskih Sestara. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja  u Mostaru osnovana je 1905, a od februara 1919. je prišla KSS. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Stara Pazova osnovana je 1904, a 1923. postala je KSS. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Sušak osnovana je 1913, a 1928. postala je Kolo Srpskih Sestara. (18)  Ostale Dobrotvorne Zadruge Srpkinja  kao što je zadruga u Gospiću, Zagrebu, Petrinji, Splitu, Pakracu i Osijeku i Dobrotvorna Ženska Zadruga u  Kninu, nastavile su svoj rad uz saradnju sa Kolom Srpskih Sestara.  Kolo Srpskih Sestara je u svom kalendaru „Vardar” objavljivalo izveštaje o radu  Dobrotvornih Zadruga Srpkinja u Gospiću i Osijeku, od Narodnih Ženskih Zadruga u Splitu i Šibeniku i  od  Dobrotvornih Ženskih Zadruga iz Zagreba i Knina. (3)
Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Zemunkinja održala je svoju skupštinu 30.3.1924. u srpskom školskom domu. Predsednica Jelena plemenita Benko pozdravila je članice i otvorila skupštinu. Zadružni tajnik Zora Radojčić pročitala je izveštaj upravnog odbora o radu u 1923. Zadruga je kao i svake godine pomogla bednim i nevoljnim, pomogla je zemunskim sirotnim staricama. Nabavila je zimskog toplog odela siromašnoj ženskoj školskoj deci. Izdržavala je siromašne učenike osnovne škole u Zemunu. Radi prikupljanja sredstava odborkinje su skupljale priloge, prodavale Đurđevdanski cvetak, priređivale čajanke i zabave. Na izborima za 1924. ponovo je izabrana  Jelena pl. Benko, za podpredsenicu Darinka St. Popović, za tajnika Đurakovićka, za blagajnicu Vida Ž. Jovanović. U odbor su ušle Živićka, Leposava Pilić, Anka M.Tošić, ... .(4)
Dobrotvorna  Ženska  Zadruga u Kninu proslavila je 1930. svoju jubilej 25 godina rada na humano-kulturno-nacionalnom polju. Priredile su 1932. izložbu u Kninu. Imale su svoje zabavište i tkalačko odeljenje u kome su radile i zarađivale seljanke. Dugogodišnja predsednica bila je Vukosava Boglić a podpredsednica Ana Sarić. (5)  Zadruga je od svog osnivanja radila na tome da bi se narodne nošnje, tkanje i vezivo sačuvale od propasti, prilagodili savremenoj primeni, i  na tome da se proizvodnja poveća. Smatrali su da je narodna duša izražena kroz tvorevine žena, i zato su hteli da je sačuvaju. U tkaonici su izrađivale narodna odela za lutke koje su poslate u Beograd. U Dubrovniku su se prodavali prozvodi njihove tkaonice. Na poziv ljubljanskog Društva Sveza Gospodinj poslali su svoje proizvode na velesajam.  Mnogim su se društvima odazvale i slale narodnu nošnju. Posedovale su starinski nakit iz benkovačke okoline. Tkaljama su osim tkanja od 1938. predavale krojenje i šivenje. Tečaj šivenja rublja i odela pohađalo je 18 učenica 6 meseci.  Održale su izložbe pred Božić i o Uskrsnim praznicima.  Za uspeh izložbi najviše je bila zaslužna Vida Taranovska. Imale su 108 članica 1938. Njihovo zabavište proslavilo je Dečji dan i to povorkom ujutro u kojoj su učestvovale devojčice Zabavišta, seljanke iz tkaonice, deca iz osnovne škole i gimnazije sa nastavnicima. Prisustvovala je uprava Zadruge i  mnoge članice. Posle podne održana je zabava, na kojoj je predsednica pročitala članak Jugoslovenske Unije „Kako roditelji da odgoje djecu”. Zadruga je 1938. dobila 10.000 dinara pomoći 1938. od Banske uprave. Jedna od dobrotvorki zadruge bila je Milka Sinobad. (6)
 Zadrugina tkaonica  izrađivala je ćilime, prostirke, jastuke i torbe. Učiteljica Tarnovska podučavala je devojčice iz grada krojenju, šivenju i vezivu. Pored dve izložbe priređena je 1939. treća izložba na dalmatinskom Kosovu na Vidovdan. Na molbu „Splošnog ženskog društva” u Ljubljani poslati su tkani uzorci. Ljubljansko Društvo je otkupilo više komada. Na molbu Zadruge, preko Banovinske uprave u Splitu, Državni zavod za unapređenje industrije i zanata pri Ministarstvu trgovine i industrije, odobrio je 5.000 dinara pomoći za podizanje domaće kućne radinosti. Zadruga je dobila od „Unije za zaštitu dece” 2.000 dinara a od zadužbine „Velimirijanum” 1.000 dinara. Uobičajenu godišnju pomoć od Banovine i Opštine te godine Zadruga nije primila. Više zadrugarica pohađalo je bolničarski tečaj, koji je održao sreski lekar. (7) Kolo srpskih sestara je bilo u vezi sa svim  Narodnim  ženskim zadrugama i  Dobrotvornim Zadrugama Srpkinja. (8)
   Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj.  Posle Prvog svetskog rata deo dobrotvornih zadruga  prišao je Kolu Srpskih Sestara. Deo zadruga je nastavio svoj humanitarni rad. U svojim godišnjim izveštajima o radu  u svom kalendaru  „Vardar” Kolo Srpskih Sestara  štampalo je i izveštaje o radu ostalih dobrotvornih i ženskih zadruga sa kojima su sarađivali.  Rad Kola i Zadruga pomagala je država i banovine. Posle Aprilskog rata deo zadruga je bio zabranjen. U FNRJ zadrugama je onemogućen bilo kakav rad.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
                                                        
Napomene :
1.    B.Miljković, „Dobrotvorne Zadruge Srpkinja“, Narodna Enciklopedija SHS, knjiga I, str. 615 ;
2.    „Izložba Dobrotvorne Ženske Zadruge u Kninu”, „Ženski svet”, Beograd, marta 1932, br. 3, str. 7;
3.    „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd, 1941, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd, 1940, str. 49, 86, 87, 92;
4.    Anka M.Tošić, član upr. Odbora, “Sa zbora naših vrednih Srpkinja Zemunkinja”, “Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1 juna 1924, br. 10 i 11, str. 11;
5.    „Izložba Dobrotvorne Ženske Zadruge u Kninu”, „Ženski svet”, Beograd, marta 1932, br. 3, str. 7; 
6.     „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”,  Beograd, 1941, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd, 1940,  str. 8, 110;
7.    „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/1939 poslovnu godinu”, Beograd 1939,  „Vardar XXVIII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1940 godinu”, Beograd, str. 110, 111; Sekretar Milka Sinobad, „Dobrotvorna Ženska Zadruga - Knin”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd, 1941, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd, 1940, str. 105;
8.     „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za  1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd, 1941, „Vardar XXX  Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941“, Beograd, 1940, str. 97, 98;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

-0001-11-30
sreda, 11 februar 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori