Back BesplatanSport.com

Rad sokola na uvođenju novih sportova u Srbiji

(1 Glas)
Rad sokola na uvođenju novih sportova u Srbiji

U okviru sokola su pre Prvog svetskog rata u Beogradu sem gimnastike radili i sekcije koje su se bavile raznim sportovima. Tako je 1896. osnovana loptačka sekcija sokolskog društva u Beogradu.  Na osnovu novog programa rada Sokolsko društvo je osnovalo Loptački klub Soko 1903. Za predsednika fudbalskog kluba „Soko” izabran je 23. aprila 1903. Ljuba Jovanović. Članovi uprave bili su podpredsednik dr. Marko Nikolić, sekretar inž. Milan Jovanović, ... arhitekta Momir Korunović, Đorđe Naslas ... .  U razvoju sportova su učestvovale i  devojke. Sestre Milana Bajića, fudbalera “Sokola” bile su među njima. Za vreme Prvog svetskog rata omladinci sokola su u Rimu osnovali fudbalski klub “Soko pro Roma”. Kasnije je klub “Soko” promenio naziv u BASK.(Beogradski -akademski a kasnije amaterski-sportski klub). Prvih decenija “Soko” (BASK) je imao i atletičare, hazenašice, veslače i sekciju zimskih sportova. (1)   Sokolska župa Beograd je svoje sletove na početku održavala na terenu (igralištu) fudbalskog kluba “Soko” u Košutnjaku. Prvi slet Sokolske župe Beograd održan je 7 juna 1922. u Košutnjaku. Prvi naraštajski slet župe održan je u Beogradu na igralištu fudbalskog kluba „Soko” u Košutnjaku od 22 do 24 maja 1927.  Drugi naraštajski slet održan je na terenu fudbalskog kluba „Soko” u Košutnjaku 25 i 26 maja 1929. (2)

Posle Prvog svetskog rata Savez Sokola je prvi prihvatio novu igru odbojku. Odbojkaška takmičenja do 1941. u Jugoslaviji uglavnom su se održavala u okvirima sokolskih društava, na župskim, saveznim i međusaveznim takmičenjima. Sokoli su na svojim priredbama (sletovima, javnim vežbama, časovima,...)  prikazivali kako odbojku tako i košarku. Od 1931. do 1940. održano je šest državnih prvenstava  Saveza Sokola u odbojci. Zdenko Pavić napisao je Pravila odbojke 1939.  (3) Sokolsko društvo Trpanj proslavilo je 24. jula 1932. godišnjicu svog osnivanja II javnim nastupom.  Pre podne održana je utakmica u plivanju i veslanju, a posle podne vežbe svih kategorija (proste vežbe, na preči i odbojka).(4) Metković je bio sedište VI okruga Župe Mostar. Društvo je priredilo 4. septembra 1932. javnu vežbu sa akademijom kojoj su prisustvovala društva iz Stoca, Ljubuškog, Čapljine i Opuzena, kao i sokolske čete iz Tasovčića. Na javnoj vežbi priređena je utakmica u odbojci između sokolskih društava Opuzena i Metkovića. (5)

Sokolsko društvo u Cavtatu priredilo je 4.avgusta 1935. svoj godišnji javni nastup na vežbalištu. Sokolsko društvo Dubrovnik sa vežbačkim kategorijama i sa članovima seoskih četa došlo je da uveliča priredbu. Utakmica u odbojci između sokola Cavtat i Dubrovnika ostala je nerešena, jer se igra morala prekinuti zbog odlaska izletničkog broda. (6) U Sokolskom domu u Staroj Pazovi radilo se  na sportskoj gimnastici, atletici i grupnim sastavima, zatim u odbojci i streljaštvu. (7) U sokolani Sokolskog društva Donja Lastva 23 avgusta 1936. održan je javni čas sa akademijom. Posle javnog časa odigrana je odbojka između društava Tivat-Lastva sa rezultatom 2:0 za Tivat.  (8)
  Na V pokrajinskom sletu u Skoplju 1937. održana je utakmica ekipa Zagreba i Beograda u košarci pod vođstvom Zdenka Pavića, člana saveznog tehničkog odbora. (9)

Foto: Slet 1930

 Košarka se igrala na terenima Sokolskog društva Beograd-Matica u Beogradu, ... . Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije je bio član Internacionalne federacije amatera za košarku. Prva zvanična utakmica u košarci odigrana je u Borovu 1940. (10)
Na javnom času Sokolskog društva Beograd-Matica održanom na letnjem vežbalištu u Deligradskoj ulici 1 juna 1940, održana je košarkaška utakmica između odeljenja Škole za telesno vaspitanje Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda i odeljenja sokola. (11)
Između studenata škole za telesno vaspitanje i sokola iz društva Beograd-Matica igrane su utakmice u košarci. Utakmice su održane 8 decembra 1940. Predigru su igrale studentkinje iz škole i naraštajke Sokolskog društva Beograd-Matice. Brojna publika je sa interesovanjem pratila prvu javnu žensku košarkašku utakmicu u Beogradu. Glavna utakmica bila je između studenata Škole telesnog vaspitanja i članova Sokolskog društva Beograd-Matica. U ekipi „Matice” bili su Maržan, Stojković, Stefanović, Kačer, V. Tričković, M. Tričković, Mišeljić, Debelja, Aksentijević i Nikolić. U ekipi studenata ŠTV bili su Vlahović, Klojčnik, Vasiljev, Dančević, Kokot, Bergant i Lahman. Sudio je savezni sudija Milan Kobalija. „Matica” je pozvala u Beograd sokole iz Petrovgrada (danas Zrenjanin)  radi utakmice 15 decembra 1940. u Sokolskom domu u Deligradskoj ulici. Sokolsko društvo Petrovgrad-Matica  imalo je dobru ekipu košarkaša. (12) Sokoli su u svojim društvima osnivali smučarske i konjičke sekcije.
Sokoli su učestvovali u uvođenju novih sportova u Srbiji. Osnovali su prvi fudbalski klub u Beogradu 1903. Širili su nove sportove kao što je bilo smučanje, hazena, odbojka, košarka ...


Foto: Hazena BSK
                                                                                                        
Saša Nedeljković                    
član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture Srbije

Napomene :
1.  Duško Antonić, “Počeci sporta u Srbiji a na Savskom vencu”, Beograd, septembar 2009, str.8, 9, 10, 14, 21;
2. Milojko Jeftimijades, „Sletovi Sokolske župe Beograd”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 20,21 juna 1937, br. 7, str. 163-165;
3.  Dušan Cvetković, “Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007,  str. 66-70;
4. „Sokolsko društvo Trpanj“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4. augusta 1932, br. 31, str. 3;
5.  „Sokolsko društvo Metković“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15. septembra 1932, br. 37, str. 5;
6. ač, „Cavtat”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 30 avgusta 1935, br. 32, str. 3;
7.  „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; Pavle Vračarić, „Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo jubilej 100 godina od osnivanja”, „Oko Sokolovo”, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 8, 9;
8.   „Javni čas i akademija”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 28. avgusta 1936, br. 34, str. 4;
9. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 3, 7;
10.  Dušan Cvetković, “Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007,  str. 66-70;
11. I. Sedlaček, “Odličan  javni čas Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 7 juni 1940,  br. 23, str. 2;
12. Marijan Maržan, „Utakmica u košarci u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Beograd,  13. decembar 1940, br. 50, str. 4;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2014-12-19
četvrtak, 18 decembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori