Back BesplatanSport.com

20 GODINA RADA SOKOLA U SUBOTICI 2. DEO

(0 glasova)
20 GODINA RADA SOKOLA U SUBOTICI 2. DEO


Pošto je Sokolski slet u Subotici umesto 1935. bio odložen za 1936. Sokolsko društvo Subotica održalo je  XIV javnu vežbu. Gimnastički dan srednjoškolske omladine spojen je sa javnom vežbom. U vežbi je učestvovala i vojska.  Javna vežba održana je 9. juna 1935. na igralištu fudbalskog kluba “Bačka”. Muška i ženska deca, učenici-ce srednjih škola, muški naraštaj sokola, ženski naraštaj, članice sokola i članovi seoskih četa izveli su proste vežbe. Sve članstvo izvelo je vežbe na spravama i igre. Vojnici 34 pešadijskog puka izveli su proste vežbe. Sokolska konjica izvela je karusel. Sve članstvo izvelo je sletsku scenu “Hej Sloveni”. Učestvovalo je preko 1.200 vežbača, vežbačica i dece.  Ta scena je ostavila veliki utisak na gledaoce. Autori scene bili su Lazar Tešić i Marija Šlezak. U proglasu sletskog odbora istaknuto je da je sokolstvo živi granični bedem na severu otadžbine. (8)

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Slet je počeo saveznim takmičenjima članova i članica 27. juna 1936. na sokolskom stadionu.  Tog dana otvorena je u Gradskoj kući industrijska izložba, koju je otvorio predsednik gradske opštine inženjer Ivan  Ivković-Ivandekić u prisustvu civilnih i vojnih vlasti, sokola i raznih korporacija i ustanova.  Izložbom je prikazana privreda i industrija Subotice. U prostorijama Gradske kuće otvorena je istorijska  izložba “Jugoslovenska Subotica od najstarijih vremena do Trijanonskog mira” Izložbu je otvorio  predsednik gradske opštine Ivan Ivković-Ivandekić, a aranžirao je nacionalni i kulturni radnik protoprezviter Marko Protić. Otvaranju izložbe prisustvovali su podpredsednik opštine dr. Kenđelac, profesor Aleksa Ivić, bunjevački istoričar Mijo Mandić  kao i ostali predstavnici. U Domu Dušana Radića, na Karađorđevom trgu otvorena je izložba Dobrotvorne Zadruge Srpkinja o narodnim radovima, nošnjama i vezovima. Na otvaranju izložbe bili su prisutni podpredsednik opštine dr. Kenđelac i predsednik Sletskog odbora dr Ignjat Pavlas. U prostorijama Grand hotela otvorena je izložba “Nacionalnog hrama”, simbolički prikaz nacionalnih i kulturnih pregnuća naroda. “Nacionalni hram” bio je umetnički rad Radojice Nikčevića, koji je svoje delo izložio i prilikom naraštajskih dana sleta u Subotici. (9)  Među prvim sokolskim gostima stigli su ruski sokoli pod vođstvom starešina Romana Drajlinga,  Viktora Artamanova i načelnika Kambulina. Dočekani su sa sokolskom muzikom i pozdravljeni od predstavnika Sletskog odbora i velikog broja subotičkih sokola i sokolica. (10)



U veče 27 juna 1936. zvuci truba uz rakete i prangije objavili su sa tornja Gradske kuće početak vidovdanskih sletskih svečanosti. Veliki zvučnici prenosili su državnu himnu i “Hej Slaveni”. Posle toga nastalo je na trgovima pred Gradskom kućom veselje uz sviranje i igranje narodnih kola. Sletski odbor priredio je u čast predstavnika slovenskog sokolstva i predstavnika župa večeru u Sokolskom domu. Goste je pozdravio  predsednik gradske opštine Ivandekić. Posle večere priređen je u afiteatru Sokolskog doma koncerat. Koncerat je otvoren Pašćanovim “Sokolskim pozdravom”, koji je svirala sokolska muzika. Zatim su svirali subotički željezničarski tamburaški zbor, mešoviti pevački zbor “Graničari”, harmonikaši, željezničarska i sokolska muzika. Posle koncerta bilo je u amfiteatru sokolsko veselje.(11) Na Vidovdan 28. juna 1936. održana su  takmičenja sokolskih muzika, tamburaških i pevačkih horova i guslara. Savezna muzička takmičenja održana su u Gradskom pozorištu, u dvorani   “Graničara”, pod vođstvom referenta za muziku Prosvetnog odbora  Saveza SKJ  Svetolika Pašćana-Kojanova.  Delegacija sokola na čelu sa Vladom Stipićem,članom uprave Sokolskog društva Subotica, posetila je grob prvog starešine  Sokolskog društva u Subotici dr Franje Sudarevića.  U isto vreme delegacija Saveza SKJ, Sletskog odbora i sokolskih župa položila je venac na spomenik palim za oslobođenje i ujedinjenje na Trgu Vojvode Putnika. U svim subotičkim crkvama održani su vidovdanski pomeni. (12) Sokolski Vidovdanski pomen održan je u amfiteatru Sokolskog doma. Pomen je počeo pevanjem Pašćanovog “Sokolskog pozdrava”. Dr. Stanko Točić govorio je o značaju Kosovske bitke.  Kosovo je bilo kapija za ceo Balkan, za Hrvate i  svu srednju Evropu. Ono je unapred odlučilo  mohačku i krbavsku bitku. Istakao je : “ Nismo se mogli u prošlosti održati, jer velikaši kao stvaraoci nezavisnih država u svojoj sebičnosti i svojim separatističkim težnjama nisu imali osećanja za jedinstvo, jer nisu bili prožeti jedinstvenom nacionalnom mišlju. Ta je misao razbuđena zahvaljujući etici vidovdanske tradicije, kojom su bili nadahnuti svi naši narodni velikani i ceo naš narod.” Mešoviti sokolski hor iz Radovljice pevao himnu, nakon čega je jedan sokolić recitovao pesmu “ Na Kosovu”, a jedna sokolica recitovala “Na glas o smrti našeg najvećeg Kralja”. Pomen je završen pevanjem “Hej Sloveni”.(13) Po završenom pomenu formirala se pred Sokolskim domom povorka koja je na čelu sa predstavnicima  slovenskog sokolstva, predstavnicima vlasti i  sokolskom muzikom, pošla do Eriovog trga, gde je bila posađena Slovenska lipa. Sav prostor i trg Slobode bili su ispunjeni masom sokola i građanstva, koje je prisustvovalo simboličnom svečanosti polaganjem zemlje koju su doneli predstavnici sokolskih jedinica iz svih krajeva  na mogilu pod Slovenskom lipom. Svečanost je počela sviranjem himne “Hej Sloveni”. Prvi su prišli lipi braća iz Istre, koji su sasuli zemlju donetu iz tamošnjih neoslobođenih krajeva. Na kraju je sokolski hor iz  Radovljice u slovenačkim narodnim nošnjama  pevao “Hej Sloveni”. (14)
Sokolsko društvo Subotica priredilo je svečani ručak u Oficirskom domu za predstavnike sokolskih saveza i bugarske Junake, predstavnike vlasti i delegate župa.  Kad su sokoli i građani krenuli u povorci na stadion počela je da pada kiša praćena  grmljavinom. Uprkos kiši mase sokola i građana sa svih strana hitale su ka stadionu. Sva prevozna sredstva kojima je raspolagala Subotica prevozila su sokole i građane na stadion. Tramvajska kola, automobili i kočije prevozili su bez prekida putnike, ali je mnoštvo hitalo i peške ka stadionu. Nad sokolskim sletištem vile su se zastave svih slovenskih naroda. Ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Josip Rogić proglasio je stadion i park oko njega  Jugoslovenskim narodnim parkom Kralja Petra II. Zatim je govorio predstavnik bugarskih Junaka profesor Minev. Predao je poklon plaketu dr. Ignjatu Pavlasu. Na plaketi je pisalo : “Novosadskoj Sokolskoj župi bratski spomen od Saveza Junaka povodom sleta u Subotici, juna 1936 g”. U svom govoru dr. Ignjat Pavlas istakao je : „Sokolska župa Novi Sad, na čijoj se teritoriji održava ovaj IV pokrajinski slet Saveza SKJ, prima s bratskom zahvalnošću ovaj dar kao zalogu bratstva i ljubavi između Saveza bugarskih Junaka i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i svih njihovih pripadnika. ...  da naše nesebično i ničim pomućeno bratstvo i ljubav povedu Savez bugarskih Junaka i Savez Sokola Kr. Jugoslavije jednim zajedničkim putem, a u zagrljaju sa svima slovenskim sokolskim savezima.”  Zatim je sledilo svečano razviće i predaja zastave, koju su društva i čete župe Novi Sad poklonile svojoj župi. Zastava je bila izrađena po nacrtu akademskog slikara i člana sokola Save Rajkovića. (15)



Na sletu izvedena je vežba „Hajd junaci” od Ivana Kovača, koju su izveli sa svake strane po 36 vojnika s puškama beogradske podoficirske škole i u sredini 36 mornara mornarske podoficirske škole. Vežba je simbolično prikazala spremanje za borbu, zatim samu borbu za kojom sledi oslobođenje i ujedinjenje. U „Jugoslovenskoj epopeji” od istog autora, 36 članova beogradskih sokolskih društava simbolično je prikazano uzdizanje carevine pod Nemanjićima, dolazak Turaka, boj na Kosovu, srpski borci na Vračaru, zatim oslobođenje. U pesmi se ističe : „Nek  dušman  vidi, nek dušman čuje, da Srb još živi, da je junak”.
Sletsku scenu „Hej Sloveni” izvelo je 2.065 članova, članica, muškog i ženskog naraštaja, muške i ženske dece, članova sokolskih četa Sokolskog društva Subotica i 400 vojnika subotičkog garnizona. Prikazana je osnovna misao sokolstva Kroz sokolstvo  - Slavenstvu ! . (16)
Scena „Hej Sloveni” bila je izgrađena  po ugledu na sletske scene na svesokolskim sletovima u Pragu. U njoj je dolazila do izražaja telovežba, recitacija, pesma, gluma, ples i muzika. Sve je bilo povezano u jednu celinu. Upotrebom i rasporedom velikih masa na otvorenom, kada njihove pokrete prati muzika, te reči izgovorene zborno i pojedinačno, i zborno pevanje svih učesnika, davalo je dramsko dejstvo, koje se razvijalo iz glume, pokreta masa, muzike, vokalnog izraza zbora i pojedinaca. Prikazom scene kod gledalaca je izazivalo svečano raspoloženje. Tačku su sastavili Lazar Tešić i Marija Šlezak. Muzičku pratnju za scenu spremio je Karel Napravnjik. (17)
U veče održana je Sokolska akademija u Gradskom pozorištu.  U prvoj tačci 10 članova Sokolskog društva Stara Pazova izveli su sastav „U boj” od A. Mudroga uz pratnju klavira. Šest ruskih sokolica izvelo je ritmički sastav od E. Kambulina uz pratnju muzike na motiv „Kad večernje sunce zalazi”. Članovi ruskog sokola izveli su „Devetku”. Uz pratnju vojne muzike izvelo je 16 pitomaca mornaričko-mašinske špkole sastav od I. Kovača „Dižite steg”. Iste večeri priređeno je u amfiteatru Sokolskog doma  slovensko veče. Na Eriovom trgu i na vežbalištu Sokolskog doma  iste večeri priređene su narodne zabave. (18)
Sokolska povorka kretala se  ulicom Prestolonaslednika Petra ka Jelačićevoj i dalje Karađorđevim trgom prema Aleksandrovoj ulici i Sokolskom domu. U sokolskoj povorci bili su odred sokolske konjice, vođa sleta M.Teodorović i zamenik L. Tešić,  sokolska muzika, zastava Saveza SKJ, ... Starešinstvo Saveza SKJ sa predstavnicima ČOS, bugarskih Junaka, poljskog i ruskog Sokolstva, ... čehoslovački, ruski sokoli i sokolice, zatim župe SSKJ , zdravstveni odred i odred sokolske konjice. Bilo je 11 sokolskih muzika. Sokoli su išli u odori i u narodnim nošnjama,   sokolice  u odori, narodnim nošnjama  i  u vežbačkom odelu. Bilo je oko 500 sokola i sokolica u narodnoj nošnji. Sa balkona Sokolskog doma pozdravili su sokole starešina Gangl,  ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Josip Rogić, predsednik opštine Ivandekić, predstavnici češkog, poljskog i  ruskog sokola i bugarskog Junaka. U svom govoru Ivandekić je istakao :  „Ovaj slet je svesna nacionalna manifestacija, jer ovde vidimo sakupljene oduševljene i neustrašive Sokole : plodne Bačke i Banata, kitnjastog Srema, slavonske ravni i ubavog Zagorja. Junačke Šumadije i Južne Srbije, Bosne ponosne, zemlje Hercegovine, plavog Jadrana, našeg Primorja i ostalih krajeva naše mile otadžbine. ... Ovaj slet ima danas još veći značaj, jer je on i manifestacija sveslovenske uzajamnosti. Ovde su naša braća : Bugari, Čehoslovaci, Poljaci i Rusi, s kojima u zajednici imamo da ostvarimo reči pesnikove o misiji Slovenstva, ... Braćo, neka vam je bratski pozdrav od naše bele Subotice, koja u našoj državi kao zvezda severnjača pokazuje put na uzburkanom moru, da srećno dođemo u luku slovenskog spasa !”. (19)
Na drugoj javnoj vežbi  bili su prisutni predsednik vlade dr. Stojadinović, ministar Cvetković, predsednik narodne skupštine Čirić, ban Dunavske banovine Paunović, brojni senatori i narodni poslanici, ... . Predsednik opštine Ivandekić priredio je u Kursalonu na Paliću svečani banket. U svom govoru Stojadinović je istakao : „.. pošto sam i ja u mladosti bio Soko, a  ko je bio  jednom Soko, taj i ostaje. ... Ja vam, braćo Sokoli, mogu reći još i ovo : produžite ovako kao što radite, produžite i dalje svoj nacionalni i patriotski rad i budite uvereni da vaš trud nije uzaludan. Otadžbina biće vam zahvalna.  ... U to ime ja vas pozdravljam, braćo Sokoli i gospodo Subotičani, sokolskim pozdravom : Zdravo !“ .   U samom gradu održane su završne svečanosti  sleta, čiji je završetak bio oglašen trubama i vatrometom. (20) 

Sokolsko društvo  Subotica-Matica održalo je 16 januara 1938. svoju XIX redovnu godišnju skupštinu u Sokolskom domu, u prisustvu delegata župe Milovana Kneževića, zamenika starešine župe i brojnog članstva. Društvo je 1937. učestvovalo na 12 priredbi van Subotice. Na skupštini je izabrana nova uprava : starešina Laza Tešić, zamenici Stojan Dragojlov i dr. Ivan Poljaković; tajnik Veca Vujković, blagajnik Anton Grčman, načelnik Vasilije Jović, zamenici Eduard Kral, Jovan Memhelcer i Josip Kujunđić; načelnica Marija Šlezak, zamenice Zagorka Simić i Etuška Poljaković. (21)
Sokolsko društvo u Subotici proslavilo je 8. juna 1939. svečano dvadesetogodišnjicu svog osnivanja. Na proslavu su došli delegati svih nacionalnih i kulturnih udruženja iz Vojvodine, i veliki broj sokola iz svih okolnih društava. Prisustvovali su divizijski general Ilija Brašić,  podban Dunavske banovine Dragoljub Drinčić, predsednik subotičke opštine Lipozemčić, izaslanik Saveza Sokola dr. ing. Kosta Petrović,   starešina župe Novi Sad  dr. Ignjat Pavlas itd. Kao gost prisustvovao je proslavi prvi načelnik subotičkog sokola  od pre 20 godina, artiljerijski pukovnik Dimitrije Pavlović.           
Proslava je počela 7 juna 1939. u veče svečanom sokolskom akademijom u amfiteatru Narodnog doma kralja Aleksandra. Na akademiji su sem sokola iz Subotice učestvovala i društva Horgoš, Senta, Bačka Topola,  Novi Sad i Mali Bajmok. Svečanost je nastavljena 8 juna 1939. sokolskim zborom na sokolskom stadionu. Tom prilikom predati su prelazni darovi najboljem naraštajcu za 1939, Rudiću i najboljoj naraštajki, Ivanki Petrović. Nakon zbora formirana je svečana povorka koja je prošla glavnim gradskim ulicama, srdačno pozdravljena od stanovništva, a zatim je pred Narodnim domom izvršen defile i pozdrav. Masu je pozdravio starešina društva Subotica Lazar Tešić, prikazavši usvom govoru voj sokolstva u Subotici i uspehe koje je sokolstvo postiglo na nacionalno prosvetnom i socijalnom području. Istakao je da u Subotici postoji Sokolsko društvo Matica i Sokolsko društvo I, a osnovane su seoske čete u Malom Bajmoku, Bikovu, Tavankutu, .... . Naglasio je da će subotički sokoli ostati i nadalje na straži na severnoj granici otadžbine. Posle njega govorio je  dr. Ignjat Pavlas, istakavši da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. Posle podne održane su javne vežbe na sokolskom stadionu. U veče održano je narodno veselje. (22)
Posle Aprilskog rata 1941. Sokolsko društvo Subotica bilo je zabranjeno. Posle 1990. sokolska društva u Subotici obnovila su svoj rad.
Sokolosko društvo  u Subotici delovalo je u periodu između dva rata. Usponu sokolskog društva najviše su doprineli Bunjevci. Sokoli su smatrali da se nalaze na straži na severnoj granici otadžbine. Društvo je u saradnji sa banskom upravom nastojalo da unapredi sela preko sokolskih seoskih četa. Proslavili su godine 1939. 20 godina svog rada.

 Saša Nedeljković                    
 član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture

Napomene:

8. „Javna vežba Sokolskog društva”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 3; „Proglas Sletskog odbora”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 maja 1936. br. 19, str. 1;
9. „Otvaranje izložbi”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 4;
10.„Srdačan doček ruskih Sokola i Sokolica”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936,br. 27 i 28, str. 4;
11.„Svečano  otvaranje sleta”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936,br. 27 i 28, str. 4;
12. „Sokolska muzička takmičenja”, „Na grobu brata dra Franje Sudarevića”,„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str.5;
13.  „Vidovdanski pomen u amfiteatru Sokolskog doma”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28,str.5;
14. „Svečanost polaganja zemlje na mogilu pod Slovenskom lipom”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28,str.5;
15. „Prva sletska svečanost – javna vežba na stadionu”,   „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 6;
16. „Sokolska akademija u Gradskom pozorištu”,    „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 7;
17. „Na sletu u Subotici”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 juna 1936, br. 23,str 1;
18. „Sokolska akademija u Gradskom pozorištu”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 7;
19.  „Veličanstveni zbor Sokolstva pred Sokolskim domom”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 7,8;
20. „Druga sletska svečanost – javna vežba”, „Predsednik vlade dr. Stojadinović o Sokolstvu”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str.8; 21. J.T. „Skupština Sokolskog društva Subotica”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  29 januar 1938, br. 4, str.3;
22. „Sokolsko slavlje u Subotici”,   „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 5; 

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2014-11-18
utorak, 18 novembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori