Sportske teme - Sportski portal Srbije - Sportski portal Srbije https://besplatansport.com Sun, 21 Jul 2019 07:16:29 +0200 Joomla! - Open Source Content Management sr-yu Duboke patike smanjuju opterećenje Ahilove tetive https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3879-duboke-patike-smanjuju-opterecenje-ahilove-tetive.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3879-duboke-patike-smanjuju-opterecenje-ahilove-tetive.html Duboke patike smanjuju opterećenje Ahilove tetive
Zašto košarkaši nose duboke patike? Deluju pomalo preteške, nepraktične, zar ne? A i šta im je svrha, da sačuvaju zglob od istegnuća ili iščašenja? Verovatno je svaki igrač, trener ili roditelj bar jednom sebi postavio ovo pitanje (roditelji verovatno i najčešće, s obzirom da su košarkaške patike tradicionalno najskuplje!).

Zašto košarkaši nose duboke patike? Deluju pomalo preteške, nepraktične, zar ne? A i šta im je svrha, da sačuvaju zglob od istegnuća ili iščašenja? Verovatno je svaki igrač, trener ili roditelj bar jednom sebi postavio ovo pitanje (roditelji verovatno i najčešće, s obzirom da su košarkaške patike tradicionalno najskuplje!). Zaista, na prvi pogled deluje da duboke patike u košarci predstavljaju nešto kao beli opremu u tenisu - deo tradicije ali ne obavezno i realne potrebe. Ipak, nedavno objavljeno istraživanje nudi barem jedan deo odgovora.
Grupa istraživača centra za primenjenu biomehaniku (Virdžinija, SAD) utvrđivala je efekte dubokih i plitkih patika na opterećenje Ahilove tetive. Povreda ili ruptura Ahilove tetive predstavlja problem značajne zastupljenosti, naročito na uzorku košarkaša i drugih sportista za koje je karakterističan veliki broj skokova i česte promene pravca i ritma kretanja. Rezultati istraživanja su pokazali da nošenje dubokih patika dovodi do značajno manjeg opterećenja na Ahilovu tetivu (9,9%) u odnosu na nošenje plitkih patika. Posebno interesantno, dobro zategnute pertle dodatno smanjuju opterećenje za oko 10%! S obzirom da su istraživanja utvrdila da Ahilova tetiva trpi maksimalnu silu koja i 12,5 puta prevazilazi telesnu težinu, jasno je da je dobrodošao svaki način na koji se ovako velike sile mogu smanjiti. Ako želite da sačuvate kvalitet Ahilove tetive a obožavate da rekreativno igrate «basket», nemojte puno razmišljati - kupite duboke patike, čvrsto zategnite pertle i krenite u pohod «na skalpove»!
Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Clinical journal of Sports medicine za 2010 godinu.

  • košarka
  • sportska povreda
  • skocni zglob
  • zglobovima
  • ahilova tetiva
    ]]>
    portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Thu, 28 Jun 2012 02:00:00 +0200
    Biciklom do mora https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4231-biciklom-do-mora.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4231-biciklom-do-mora.html Biciklom do mora
    Dokumentarni film Outdoor Klub-a Spartan Warriors

     

    Dokumentarni film Outdoor Klub-a Spartan Warriors

    Urednici portala "BesplatanSport" zahvaljuju autorima što su nam omogućili da film postavimo na portal.

    Hvala Vam i što na prelep način promovišete "Vaš" sport.

     

     

    • biciklizam
    • bicikliranje
    • biciklom do mora
    • biciklom na more
    • put biciklom
    • putovanje biciklom
    • video
      ]]>
      portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Sportske teme Mon, 10 Dec 2012 06:27:05 +0100
      51. TRKA, 13-19, jun 2011, "Pobedа čekаnа devet godinа" https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/6352-51-trka-13-19-jun-2011-pobed%D0%B0-%C4%8Dek%D0%B0n%D0%B0-devet-godin%D0%B0.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/6352-51-trka-13-19-jun-2011-pobed%D0%B0-%C4%8Dek%D0%B0n%D0%B0-devet-godin%D0%B0.html 51. TRKA, 13-19, jun 2011,
      Srpski biciklisti osvojili su dve mаjice. Nаjcenjenijа žutа pripаlа je Ivаnu Steviću  člаnu Pаrtizаnа (Pаrtizаn Power move), dok je belu zа nаjboljeg mlаdog vozаčа osvojio Gаbor Kаsа, subotički biciklistа ponikаo u Spаrtаku koji je vozio u dresu turske ekipe Mаnisа spor.


      Srpski biciklisti osvojili su dve mаjice. Nаjcenjenijа žutа pripаlа je Ivаnu Steviću  člаnu Pаrtizаnа (Pаrtizаn Power move), dok je belu zа nаjboljeg mlаdog vozаčа osvojio Gаbor Kаsа, subotički biciklistа ponikаo u Spаrtаku koji je vozio u dresu turske ekipe Mаnisа spor.
      Kаdа se tome dodа dа su se domаći biciklisti tri putа peli nа pobedničko postolje u etаpаmа (Kаsа zа prvo i treće, Stević zа drugo mesto) i dа su pet dаnа nosili žutu mаjicu (Kаsа u trećoj, Stević od četvrte do sedme) može s prаvom dа se kаže dа je trkа proteklа u njihovom znаku.
      Srpski biciklisti su, rаspoređeni u tri ekipe, već nа stаrtu u Rumi, u kojoj je voženа kružnа trkа, pokаzаli dа su došli   veomа spremni. Među prvih deset, u sprintu 92 vozаčа bili su Esаd Hаsаnović nа četvrtom, Kаsа nа šestom i Stević nа devetom mestu! Hаsаnović je posle pobede nа svim brdskimа ciljevimа obukаo plаvu mаjicu nа Pаvlovićа skveru  dok je Kаsа osvojio belu i u njoj vozio dokrаjа trke.
      Kаsа (21 godinа) je pokаzаo vrhunsku vožnju u drugoj etаpi do Pаlа, kаdа je u velikom stilu pobedio solo vožnjom i obukаo žutu mаjicu, Stević se probio nа treće mesto u generаlnom plаsmаnu s 15 sekundi zаostаtkа i sve je počelo dа liči nа biciklističku bаjku!
      Pre stаrtа, fаvorit broj 1 bio je Dаnаc Mihаel Rаsmusen (Michael Rassmusen), moždа nаjveće ime koje se u poslednjih 15 godinа pojаvilo nа Trci „Kroz Srbiju". 2005. i 2006. osvojio je tаčkаstu mаjicu zа nаjboljeg brdskog vozаčа nа „Tur de Frаnsu", dok je 2007. deset dаnа nosio žutu mаjicu nа nаjprestižnijoj trci u svetu! Uz njegа, u dаnskoj ekipi Kristinа Vočis (Christina Watches), bio je i Itаlijаn Anđelo Furlаn. koji je 2001. pobedio u dve etаpe i četiri dаnа nosio žutu mаjicu nа Trci „Kroz Srbiju"...

      Rаsmusen je pokаzаo koliko je opаsаn u trećoj etаpi, kojа je išlа preko Romаnije i Tаre, pobedivši zа dužinu biciklа Ivаnа Stevićа nа cilju u Bаjinoj Bаšti! Steviću je drugo mesto bilo dovoljno dа od Kаse, koji je bio šesti, preuzme žutu mаjicu (Kaca je sаčuvаo belu mаjicu). Predstojаlа je borbа dа se onа sаčuvа, jer je Rаsmusen zаostаjаo sаmo dve sekunde.  U Nišu, u četvrtoj etаpi, posle pаklenih 233 km. Stević je sprintаo zа šesto mesto i odbrаnio mаjicu. Kаko to obično bivа, nije sve išlo glаtko - deset kilometrа pre ciljа, Stević je imаo defekt:
      „Odmаh sаm obаvestio komesаrа i sudije dа imаm defekt, аli i Rаsmusenа. To je bilo vаžno dа neko ne pokušа beg, što ne bi bilo u sklаdu s biciklističkim fer-plejem, i svi su bili korektni. Sprintаo sаm i nа cilju, аli Furlаn je zаistа sjаjаn, а prаvi heroji etаpe su biciklisti krаljevаčkog Metаlcа koji su vukli skoro 180 kilometаrа nа čelu kаrаvаnа po velikoj vrućini, а često je s njimа bio mlаdi Jovаn Zekаvicа iz Pаrtizаnа"...
      Tаko su domаći vozаči preuzeli kontrolu u etаpi, čuvаli i sаčuvаli žutu mаjicu, а tаko je bilo do krаjа u svim etаpаmа, koje su sve zаvršene u sprintu. U tаkvoj аtmosferi, dominirаo je Furlаn s tri etаpne pobede (prvа, četvrtа i petа), mlаdi Belgijаnаc Tom Meusen (Meeusen) slаvio je u šestoj, а Frаncuz Sebаstijen Žulen (Sebastien JuLien) u sedmoj. Stević je sаmo pаzio nа Rаsmusenа. Kаsа je nаpаdаo, u petoj etаpi dobio je pet sekundi bonifikаcije, zа treće mesto u etаpi četiri i sekundu zа treće mesto nа prolаznom cilju, аli nije uspeo dа ugrozi treće mesto Frаncuzа Konverseа (Matthieu Converset).
      U poslednjoj, sedmoj etаpi od Lepenskog virа do Beogrаdа. u kojoj je pobedio Žulen. Stević je stigаo 31. u vremenu pobednikа i odbrаnio žutu mаjicu Ministаrstvа ekonomije i regionаlnog rаzvojа i posle devet godinа, obezbedio trijumf srpskom biciklizmu...
      Novi pobednik, bez ijedne etаpne pobede, čuvаo je i sаčuvаo dve sekunde prednosti pred Rаsmusenom i 14 sekundi pred Konverseom.
      „Nemаm reči dа opišem koliko sаm srećаn. Ovo je nаjlepšа nаgrаdа zа trud i rаd u celoj sezoni. Bilo je teško. konkurencijа je bilа izuzetnа. Mnogo su mi pomogli suvozаči iz Pаrtizаnа Pаuer muvа Hаsаnović, Jovаnović, Zekаvicа. Kozomаrа i Spаsić, kаo i kompletno rukovodstvo ekipe nа čelu s  Brаnkom i Dušаnom Bаnovićem., аli i biciklisti krаljevаčkog Metаlcа", govorio je nа cilju, pobednik, а sutrаdаn je otišаo u bolnicu dа operiše čir nа butini, koji mu se zаgаdio tokom trke i zbog togа morаo dа pаuzirа gotovo dvа mesecа.
      Trofej  „Borа Ivković"  zа nаjkompletnijeg vozаčа pripаo je Kаzаhstаncu Pаvelu Gаckom (Gatskiy) а Hаsаnović je bio četvrti u ovom bodovаnju.
       
      Beogrаd će, odlukom Orgаnizаcnonog odborа, biti mesto konаčnog ciljа svаke nаredne Trke Kroz Srbiju".
      Nа stаrtu u Rumi  bilа su 102 vozаčа u 18 ekipа  iz 15 zemаljа, а nа cilj u Beogrаd, posle 1.124 km, stiglo ih je 84.



      Tekst je preuzet iz luksuzno opremljene, bogаto ilustrovаne monogrаfije "Od 1. do 51." - prve zvаnične istorije nаše nаjveće međunаrodne biciklističke trke kojа je održаnа 51 put i sа 330 etаpа povezаlа 72 etаpnа mestа u Srbiji sа izletimа u Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku, Mаkedoniju i Crnu Goru. Nа Trci je tokom minule 73 godine učestvovаlo više od 3.000 biciklistа iz celog svetа i ovа monogrаfijа je pričа o njimа, pre svegа o pobednicimа svаke Trke, аli i pobednicimа etаpа, nаjboljim brdskim vozаčimа, nаjuspešnijim sprinterimа...

      Trka kroz Srbiju 2013

      • biciklizam
      • trka kroz srbiju
        ]]>
        portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Sportske teme Tue, 14 May 2013 13:52:07 +0200
        Treće poluvreme: I sportisti su ljudi https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/7093-trece-poluvreme-i-sportisti-su-ljudi.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/7093-trece-poluvreme-i-sportisti-su-ljudi.html Treće poluvreme: I sportisti su ljudi
        Otkad je uvođenjem pravila igre napravljen rez između tuče i sporta sportisti su u najširoj javnosti sve češće doživljavani kao nadljudi, obavezni da u životu budu plementi koliko su u sportu izvrsni, pošteni na terenu koliko i u četiri zida svoje kuće. Svakoga ko je izneverio ideal, od Lensa Armstronga, Pistorijusa, do Tajgera Vudsa, javnost je kaznila mnogo više od “običnih” prestupnika, stavljajući im do znanja da moraju biti posebni i u privatnom životu.


        Otkad je uvođenjem pravila igre napravljen rez između tuče i sporta sportisti su u najširoj javnosti sve češće doživljavani kao nadljudi, obavezni da u životu budu plementi koliko su u sportu izvrsni, pošteni na terenu koliko i u četiri zida svoje kuće. Svakoga ko je izneverio ideal, od Lensa Armstronga, Pistorijusa, do Tajgera Vudsa, javnost je kaznila mnogo više od “običnih” prestupnika, stavljajući im do znanja da moraju biti posebni i u privatnom životu.

        Legendarni trener Ćiro Blažević, prisećajući se ovih dana utakmice koju su reprezentacije Jugoslavije i Hrvatske odigrale 1999. u Beogradu, opisivao je sportiste kao specifičnu vrstu ljudi. Objašnjavajući kako je u trenutku nestanka struje na stadionu Crvene zvezde svaki reprezentativac tadašnje Jugoslavije zagrlio i čuvao reprezentativca Hrvatske, Ćiro je dodao: „To su sportisti. Oni prave mostove, razrušene mostove, oni ne poznaju konflikt, rat i ubijanje –  to su osobine necivilizovanih ljudi... Sportisti neće nikada uraditi bilo šta što bi moglo dovesti do takve tragedije“.

        Nešto drugačiju analizu uoči iste utakmice ponudio je nekadašnji selektor reprezentacije SFR Jugoslavije Ivica Osim. Govoreći o selektorima reprezentacija Hrvatske i Srbije Osim je naglasio: „Obojica su lideri i karakterne osobe. Da je rat, Štimac i Mihajlović bili bi prave vojskovođe“.

        Ovakvo svojevrsno “učitavanje” karaktera u sportiste i sportistkinje je nešto čemu nisu skolini samo ljudi vezani za sport, nego i najšira javnost. U sport su po definiciji, na nivou ideje, ugrađene samo pozitivne vrednosti. „Sportsko ponašanje“ izraz je koji o tome dovoljno govori – samo pošteno, sve u granicama fer i poštene igre. Realnost je, međutim, daleko drugačija.

        Sportizacija sporta

        Norbert Elijas, nemački sociolog, uočio je da se u Evropi od XVII veka na polju igre i razbibrige počela odvijati jedna značajna promena. Tu promenu on je nazvao „sportizacija“ – reč je o nadiranju civilizacije i kodifikovanje onoga što se smatra sportskim ponašanjem. Nova pravila i sporazumi u različitim igrama nametnuli su samodisciplinu i podstakli suzbijanje nasilja u sportu.

        Paradigmatski primer „sportizacije“ bio bi čuveni Kvinsberi pravilnik (Queensberry Rules) kojim su u boks, između ostalog, uvedene rukavice i nekolicina drugih pravila čime je u ovoj borilačkoj disciplini fokus odmaknut od nasilja. Spontano uživanje u tučnjavi i generalno visok nivo fizičkog nasilja u raznim sportovima postepeno su istisnuti uz paralelno razvijanje ideje o fer pleju.

        Danas je sport makar u načelu, sinonim za fer plej. Rukovati se sa protivnikom, izbaciti loptu van igre kada se igrač ili igračica povrede, ustezati se od prljavih udaraca, štipanja i griženja – sve to je danas podrazumevajuće. Očekivaje da će se u igri poštovati pravila koja garantuju dostojanstven tretman protivnika, pomerili su sport od realnog životnog terena na kojem su moralne barijere fleksibilnije, ka pijedestalu, primeru na koji bi i u svakodnevnom životu trebalo da se ugledamo. Tako je sport postao paradigma pozitivnog ponašanja.

        U toj evoluciji shvatanja sporta verovatno treba tražiti i odgovor na pitanje zašto su sportisti i sportistkinje, kad čine “grehove” kojima su skloni svi smrtnici, od društva mnogo oštrije i dočekani i odbačeni.

        Sportski život u totalitetu

        Javne ličnosti danas uglavnom ne mogu da sakriju svoj život od očiju javnosti. Ali dok se od na primer muzičara ne očekuje da budu uzor ispravnosti i moralnosti, sportisti su najčešće pod presijom da ispolje upravo ove osobine, i budu javno i oštro osuđeni, ako u tome pokleknu.

        Nakon što je krajem 2009. godine otkriveno da je učestvovao u nekoliko skandala, koji su uključivala preljubu i vožnju u alkoholisanom stanju, Tajger Vuds, jedan od najplaćenijih sportista današnjice i najbolji golfer ikada izgubio je veliki broj sponzorskih ugovora. Raskinuti su uz pozivanje na kršenje etičkih i moralnih načela, bez ozbira što je Vuds bio jednako dobar sportista i pre i posle svojih, za “smrtnike” uobičajenih, izleta. Vuds se u više navrata javno izvinjavao za svoje ponašanje, ali ga je ono, kada se sve sabere, koštalo oko 22 miliona američkih dolara. Kompanijama poput Žileta ili Dženeral Motorsa njegove titule i rekordi najednom su postali drugorazredni u odnosu na negativnu auru koja se oko ovog sportiste pojavila u medijima.

        Južnoafrički sprinter Oskar Pistorijus izazvao je veliku pažnju javnosti prošlog leta. U pitanju je prvi atletičar sa invaliditetom koji se na Olimpijskim igrama plasirao u polufinale trke na 400 metara. Kada je optužen za ubistvo svoje verenice, februara ove godine, rekordi su brzo skrajnuti u drugi plan. Bilbordi sa njegovim likom su neverovatno brzo uklonjeni sa ulica Južnoafričke Republike, a kompanije Najk i Oukli brže-bolje su suspendovale sponzorske ugovore koje su sa njim imale. Od junaka nacije i sveta, Pistojius je postao najprezreniji sportista planete. Nije reč o tome da se može poreći težina zločina za koji je optužen, ali je osuda tim jača što je javnost smatrala da iza nadljudskih rezultata mora stajati moralni polubog.

        Zbog afere sa suprugom svog saigrača iz reprezentacije, Džon Teri, fudbaler londonskog Čelzija i reprezentativac Engleske je pored novca ostao i bez kapitenske trake u reprezentaciji. Iako se Teri kao vođa tima na terenu uvek ponašao veoma pozitivno i profesionalno, Fabio Kapelo, tadašnji selektor nacionalne selekcije Engleske, odlučio je da ovog fudbalera ukloni sa mesta kapitena.

        Pol Gaskojn, čuveni engleski fudbaler oduvek je važio za temperamentnu ličnost. Mediji su non stop vagali čemu bi dali prednost: tome što je odličan fudbaler ili običan divljak - kao da istovremeno ne može biti i jedno i drugo.
         
                         

        Uzmimo na primer sportiste koji su koristili nedozvoljena sredstava zarad postizanja boljih rezultata ili nameštanja utakmica. Lens Armstrong je isprva slavljen ne samo kao pobednik biciklističkih trka već i pobednik nad teškom bolesti. Posle priznanja da je koristio nedozvoljene supstance tokom takmičenja njegova popularnost drastično je opala.

        No, ako je i razumljivo da budemo šokirani i ljuti kada se ispostavi da nas je, na primer, Lens Armstrong prevario i svoje rezultate ostvario pomoću nedozvoljenih sredstava, ostaje nejasno zašto javnost očekuje da se sportisti ponašaju „sportski“ i u privatnom životu.

        Deluje kao da je u pitanju jedna specifična vrsta voajerizma. Putem medija mi smo duboko uvučeni u živote najboljih sportista i sportistkinja. Televizijski prenosi takmičenja omogućavaju nam saživljavanje sa akterima – kamera hvata, a režija ponavlja najsitnije detalje, trenutke prepune emocija, radost ili bol takmičara, svaki fizički kontakt, ali i slavlje i tugu gledalaca na tribinama. U intervjuima i na konferencijama za medije najčešće se traga za nekom vrstom lične ispovesti. Zahtevaju se osećanja i to više nego neke tehničke pojedinosti vezane za rezultat. Potpomognuti medijskom industrijom mi konstruišemo predstave o idealnom sportisti u svakom pa i najsitnijem aspektu njegovog ili njenog života i puni lažnog morala često ih optužujemo za nešto što i nama samima jedva da zamerimo.

        Vladimir Simović B&F 96, april 2013.

        • profesionalni sportisti
        • profesionalni sport
        • savremeni sport
        • druga strana medalje
          ]]>
          portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Sportske teme Thu, 03 Oct 2013 07:59:48 +0200
          Otkriven gen za izdržljivost? https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3923-otkriven-gen-za-izdrzljivost.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3923-otkriven-gen-za-izdrzljivost.html Otkriven gen za izdržljivost?
          Svedoci smo da se svetski rekordi u sportu ruše svakodnevno, uprkos najavama nekih stručnjaka da smo blizu maksimalnih sportskih dostignuća ljudskog roda. Dovoljno je samo pogledati rezultate u trčanju ili plivanju sa sredine prošlog veka, uporediti ih sa trenutnim i shvatiti koliko se poboljšalo sportsko prostignuće u samo nekoliko decenija.

          Iako postoji veći broj razloga zašto je to tako, može se konstatovati da su poboljšanje trenažne tehnologije, materijalnih uslova, pomoćnih sredstava u treningu kao i selekcija sve talentovanijih sportista neki od glavnih razloga. Međutim, kako stvari stoje, izgleda da će se uskoro uključiti i genetski inženjering! Nedavno objavljeno istraživanje je naime, na uzorku miševa,  utvrdilo da nepostojanje jednog specifičnog gena (IL-15R-alfa) dovodi do 6,5 puta boljeg rezultata u izdržljivosti u odnosu na kontrolnu grupu koja je posedovala ovaj gen!  Istraživači sa Medicinskog fakulteta univerziteta Pensilvanija (SAD) utvrdili su da nedostatak ovog gena zapravo dovodi do reprogramiranja brzih mišićnih vlakana (inače slabo otpornih na zamor) u mišićna vlakna koja su veoma otporna na zamor! Istraživanje je takođe utvrdilo značajnu povezanost između genetike i rezultat u sportovima izdržljivosti i ukazalo na genetsku determinisanost sportskog rezultata u sportovima izdržljivosti. Konačno, ovo otkriće ima svoj nesumnjivi značaj i u potencijalnom lečenju različitih oboljenja vezanih za lokomotorni aparat.
          Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Journal of Clinical Investigation za 2011 godinu.

          • misicna vlakna
          • izdrzljivosti
          • sportska medicina
          • sportovi izdrzljivosti
          • gen
            ]]>
            portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Wed, 27 Jun 2012 02:00:00 +0200
            Biciklom do Hilandara https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4232-biciklom-do-hilandara.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4232-biciklom-do-hilandara.html Biciklom  do  Hilandara
            Putovanje od Ovčarsko-kablarske klisure, Srpske Svete Gore, do naše najveće svetinje, Hilandara, kroz Srbiju, Bugarsku, Grčku i Makedoniju, u povratku, zabeleženo kamerom dvojice biciklista Stefana Lukića i Nenada Babića.

            Putovanje od Ovčarsko-kablarske klisure, Srpske Svete Gore, do naše najveće svetinje, Hilandara, kroz Srbiju, Bugarsku, Grčku i Makedoniju, u povratku, zabeleženo kamerom dvojice biciklista Stefana Lukića i Nenada Babića. Realističan doživljaj puta dugog 1600 kilometara, sve nedaće ali i nezaboravni trenuci spojeni u jednu priču. Putevima koji su odavno zaboravljeni, kroz sela koja odumiru, preko gradova koji se bude, dvojica Čačana prolaze kako bi postigli zacrtano: ''Na simboličan način povezati dve Svete Gore''

            • biciklom do hilandara
            • hilandar
            • bicikliranje
            • biciklizam
            • put biciklom
            • putovanje biciklom
            • video
              ]]>
              portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Sportske teme Tue, 11 Dec 2012 06:12:34 +0100
              Nastavak porodične tradicije https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/7131-nastavak-porodicne-tradicije.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/7131-nastavak-porodicne-tradicije.html Nastavak porodične tradicije
              Često se dešava da na utakmici u istim ili u različitim timovima vidimo brata i sestru, dve sestre ili dva brata. Samim tim što se i inače u životu mlađi ugledaju na starije, tako je i u sportu. Najčešće najstarije dete krene prvo da trenira, otkriva tajne tog sporta i onda mlađi krenu njegovim stopama. To ne predstavlja nikakvo striktno pravilo, ali postoji mnogo primera koji to dokazuju.


              Često se dešava da na utakmici u istim ili u različitim timovima vidimo brata i sestru, dve sestre ili dva brata. Samim tim što se i inače u životu mlađi ugledaju na starije, tako je i u sportu. Najčešće najstarije dete krene prvo da trenira, otkriva tajne tog sporta i onda mlađi krenu njegovim stopama. To ne predstavlja nikakvo striktno pravilo, ali postoji mnogo primera koji to dokazuju. Svi smo čuli za sestre Vilijams, braću Grbić, braću Brajan, ali vreme je da upoznamo i saznamo nešto više o nekoj novoj braći i nekim novim sestrama koji su uspešni u sportu.

              Robin i Bruk Lopez košarka

               

              Robin i Bruk Lopez su braća blizanci koji već pet godina uspešno grade svoje košarkaške karijere u NBA ligi. Nakon što su završili Stanford izabrani su na draftu, Robin kao 15. pik od strane Finiks Sansa, dok je Bruka kao 10.pika rezervisao Nju Džersi.

              Odrasli su u sportskoj porodici, otac se bavio bejzbolom, majka plivanjem, deda je takođe bio košarkaš. Rođeni su 1.aprila 1988. godine u Los Anđelesu u Kaliforniji, ali su nekoliko godina kasnije morali da se presele u Vašington, gde je njihov stariji brat igrao košarku.

              Njihova majka je redovan posetilac utakmica na kojima Robin i Bruk igraju u različitim ekipama. Obojica pokrivaju poziciju centra, tako da su direktni rivali ispod koša. Samim tim sto ne može da izabere za koju ekipu da navija, ona nosi dres ekipe koja je domaćin na tom meču, a kačket ekipe koja je gost.

              Braća Lopez nisu poznati u Americi samo po svojoj dobroj igri, već i zbog specifičnog izgleda i smisla za humor. Robin je veliki ljubitelj stripova, a voli i da glumi. Bio je član pozorišne sekcije tokom školovanja na koledžu. Bruk je poznat po tome što voli da gleda Simpsonove. Desilo se da je jednom propustio sastanak sa budućim šefom milionerom, jer je naleteo na novu epizodu. Samim tom što nema mnogo vremena da gleda TV, odlučio je da ostane kod kuće i odgleda nove Homerove avanture. Inače i po izgledu ih ljudi povezuju sa nekim likovima iz istoimene serije.

              Sezonu 2012/13. Bruk je odigrao za Bruklin, sa prosekom od 19.4 poena i 6.9 skokova. Robin je u Nju Orleansu na svakoj utakmici bio starter i davao je 11.3 poena u proseku i imao 5.6 skokova. Naredne sezone Robin će braniti boje Portlanda, dok ce Bruk ostati u istom klubu.

              Nikola i Uroš Kovačević odbojka

               

              Nikola i Uroš su poreklom iz Kraljeva, gde su i započeli svoje karijere u OK Ribnica, na istoj poziciji-primača servisa. Ljubav prema odbojci im je pre svega preneo najstariji brat Savo, bivsi odbojkaš. A moze se reći i stričevi, koji su se takođe bavili istim sportom.

              Stariji od braće rođen je 14.februara 1983., a mlađi 6.maja 1993. godine. Uprkos razlici od 10 godina između njih, već dve godine nastupaju zajedno za reprezentaciju Srbije.

              Najuspešnija godina za porodicu Kovačević bila je 2011. Seniorska reprezentacija je osvojila evropsko zlato u Becu, u sastavu su bili i Nikola i Uroš. Nikola je proglašen za najboljeg primača turnira.

              Uroš je te godine igrao za tri reprezentativne selekcije-kadetsku, juniorsku i seniorsku. Sa kadetima je osvojio zlato i na Svetskom i na Evropskom prevenstvu, a sa juniorima je došao do bronzane medalje na Prevenstvu sveta. Proglašen je za najboljeg mladog igrača Evrope.

              Godine 2012. zajedno su predstavljali Srbiju na Olimpijskim igrama u Londonu.

              Nikola je potpunu afirmaciju kao igrač stekao u OK Crvena zvezda, a karijeru je kasnije gradio u grčkim, italijanskim, poljskim klubovima. Trenutno brani boje ruskog Urala.

              Uroš je iz Ribnice sa 17 godina presao u ACH Volley iz Ljubljane. Ima dve uspešne sezone u Sloveniji, gde je osvajao i prevenstvo i kup. Poslednju sezonu odigrao je u  Modeni iz Italije.

              Nikolina i Olivera Moldovan - kajak

               

              Sestre Moldovan su naše najuspešnije kajakašice. One su ne razlikuju mnogo od ostalih devojaka kada je privatan život u pitanju. Skromne su i lepo vaspitane. U slobodno vreme vole da izađu i da se provode sa prijateljima.

              Treniraju od svoje 10.godine i to dva puta dnevno. Sve do prošle godine trenirale su u veoma lošim uslovima. Njihova svakodnevica bio je kanal pun mulja. Svlačionica u kojoj su se presvlačile je takodje bila u lošem stanju, oronula i hladna. Na sva takmičenja putovale su kombijem i to po 6, 7 sati. A pripreme su im se održavale na Adi. I pored svega toga napravile su uspehe o kojima neki samo mogu da sanjaju.

              Olivera je starija i rođena je 1.marta 1989. godine. U konkurenciji do 23.godine ima osvojena 2 zlata i 1 srebro. Ove godine na Univerzijadi u Kazanju je osvojila srebro i bronzu.

              Nikolina je godinu dana mlađa, rođena je 1.maja 1990. godine. Još kao mala trenirala je i odbojku, išla na ples, glumu, folklor, ali se odlucila ipak za kajak. I sigurno da nije pogrešila. To pre svega govore 6 osvojenih medalja na prevenstvima do 23. godine: 3 zlatne i 3 srebrne. Na ovogodišnjoj Univerzijadi osvojila je srebro i dve bronze.

              Godine 2010. Olivera i Nikolina su proglašene za najbolje mlade sportiste Srbije.

              Imaju i treću sestru Branku, koja se takodje bavi kajakom.

              Uslovi za treninge promenili su se prošle godine. Olimpijski komitet Srbije im je omogućio da se na pravi način pripreme za Olimpijadu u Londonu. Bile su sjajne u kvalifikacijama, ali nisu na kraju uspele da uzmu medalju. U finalnoj trci ih je obuzela trema, doslo je do izražaja njihovo neiskustvo. Sve se to odigravalo pred 40 000 gledalaca, što nisu mogle ni da zamisle pre toga, jer su inače veslale samo pred desetak ljudi, obično roditelja i rođaka. Osvojile su 8.mesto, ali su svakako pokazale da su budućnost ovog sporta i da njihovo vreme tek dolazi.

              Pored uspeha na Univerzijadi, u ovoj godini zajedno su došle do bronzane medalje na Svetskom prevenstvu u Duizburgu.

              Dinara i Marat Safin - tenis

               

              Marat i Dinara su prvi i do sada jedini brat i sestra koji su zauzimali prvu poziciju na ATP, odnosno WTA listi. Njihov otac je bio direktor teniske akademije u Moskvi, a majka teniski trener, pa nije ni čudo sto su se oboje odlucili baš za taj sport.

              Marat u karijeri ima skor od 422 pobede i 267 poraza. Na prvo mesto ATP liste došao je 2000. godine. Ima osvojenih 15 titula, između ostalog i dva gren slema.

              Safina je na prvo mesto WTA liste uspela da dođe 2009. godine. A u svojoj teniskoj karijeri pobedila je 360 puta, a bila poražena na 173 meča. Osvojila je srebro na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu a iste godine je proglašena i za teniserku koja je najviše napredovala na WTA listi.

              Dok je bila na prvoj poziciji suočavala se sa mnogim osporavanjima. Nije imala nijednu gren slem titulu, pa su mnogi govorili da je nezasluženo na tom mestu. Jednom prilikom ju je javno prozvala Serena Vilijams, koja je smatrala da Safina ne treba da bude tu gde jeste. Nakon nekog vremena Safina joj je uzvratila izjavom da pravi šampion nije onaj ko bira da igra samo najveće turnire i posvećuje se samo njima, već da broj jedan treba da bude neko ko cele sezone igra na viskom nivou, bez obzira na značaj turnira.

              Iako nije osvojila gren slem titulu, tri puta je igrala finale i bila je veoma blizu osvajanja, tako da je sigurno zasluženo došla do prve pozicije. Karijeru je morala da prekine zbog povrede iako je još uvek bila mlada.

              Marat je nakon teniske karijere ušao u politiku. Postao je poslanik u Donjem domu ruskog parlamenta.


              Vitalij i Vladimir Kličko - boks

               

              Sama činjenica da za njihove mečeve kartu kupi desetina hiljada gledalaca, a da 110 zemalja otkupi TV prava za prenos, pokazuje šta braća Kličko znače za svetski boks.

              Stariji od braće, Vitalij je porodičan covek, oženjen je i ima troje dece. Boks pre svega igra mozgom i ima veoma dobar osećaj za ring i kretanje.

              Vladimir je mladji, zivi u Holivudu i vodi malo drugačiji način zivota. Njega u boksu pre svega krasi veoma jak udarac.

              Zajedno su otvorili grupu „KA-EM-DŽI”, koja promoviše boks i predstavlja trening kamp, ona im je pomogla da uspešno organizovaju svoje karijere, ali su i dali šansu velikom broju dece iz Rusije i Ukrajine da krenu njihovim stopama i da se bave boksom.

              Braća Kličko su pravi primer kako treba da se ponašaju profesionalni sportisti. Vaspitani su na spartanski nacin. Otac im je bio član “crvene armije”, pa su od malih nogu navikli na takav način zivota.

              Jednom prilikom kada je Vitalij boksovao protiv Čisore, protivnik ga je ošamario pre meča, a Vladimira je pljunuo. Njih dvojica su se tad poneli kao pravi profesionalci. Vitalij ga je pobedio u ringu i sportski mu čestitao. Vladimir takodje nije naseo na provokaciju. Nakon toga braća su izjavila na konferenciji za štampu da se borba odigrava u ringu a ne van njega, i da je sramota za boks to što se desilo.

              Obojica su obrazovani ljudi. Vitalij je prvi profesionalni bokser koji ima doktorat u medicini i filozofiji. Vladimir ima doktorsku disertaciju iz oblasti sportske nauke.

              Imaju sjajne bokserske karijere. Vitalij je šest puta bio svetski šampion, u amaterskoj karijeri ima 195 pobeda, 80 nokautom i 15 poraza, a u profesionalnoj 45 pobeda i 2 poraza. Vladimir ima skor od 134 pobede i 6 poraza u amaterskoj i 60 pobeda, 3 poraza u profesionalnoj karijeri. Osvajač je zlatne olimpijske medalje.

              Izvor: http://sportindeks.rs
              Autor: Milijana Rogač

              • moldovan
              • klicko
              • košarka
              • odbojka
              • kajak
              • boks
                ]]>
                portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Sportske teme Mon, 07 Oct 2013 08:56:25 +0200
                Uspon i pad šampiona https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/7160-uspon-i-pad-sampiona.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/7160-uspon-i-pad-sampiona.html Uspon i pad šampiona
                Mnogi kažu da je on poslednji veliki šampion superteške kategorije. Ivander Holifild je legendarnim pobedama nad Majkom Tajsonom obezbedio sebi mesto u istoriji boksa. Tokom karijere Holifild je zaradio više od 150 miliona dolara koje je i potrošio. Danas ovaj 50-godišnjak pomaže humanitarnoj organizaciji koja centrima za beskućnike servira obroke. Trenutno se Holifild nalazi u Velikoj Britaniji gde je sa novinarima pričao o vremenu dok je bio šampion i današnjem vremenu u kojem pokušava da stane na noge.


                Mnogi kažu da je on poslednji veliki šampion superteške kategorije. Ivander Holifild je legendarnim pobedama nad Majkom Tajsonom obezbedio sebi mesto u istoriji boksa. Tokom karijere Holifild je zaradio više od 150 miliona dolara koje je i potrošio. Danas ovaj 50-godišnjak pomaže humanitarnoj organizaciji koja centrima za beskućnike servira obroke. Trenutno se Holifild nalazi u Velikoj Britaniji gde je sa novinarima pričao o vremenu dok je bio šampion i današnjem vremenu u kojem pokušava da stane na noge.

                Ako se pitate gde je nestao toliki novac valja imati na umu da je Holifild iza sebe ostavio tri skupa braka u kojima plaća alimentaciju za izdržavanje 11 dece. I pored svega američla bokserska legenda nije klonula duhom.

                Holifild pomaže beskućnicima
                „Dok sam imao novca bio sam okružen parazitima i pijavicama koji su iskoristili šansu da se ovajde. Mislim da je za to kriv moj nedostatak obrazovanja. Kada zarađuješ dosta novca, a ne znaš kako cirkuliše, onda ne možeš ni da kombinuješ. Davao sam više nego što je trebalo. Samo sam davao, davao i davao. Ljudi te nagovore da radiš stvari na koje nisi navikao... Današnji bokseri su pametniji. Braću Kličko niko ne može da opelješi", priča Holifild.

                Osim što pomaže centrima za beskućnike, Holifild organizuje večeri druženja, gde publika, uz kartu od 70 funti, može slušati priče iz života velikog šampiona.

                Holifild je odrastao na jugu Amerike,  u Alabami, delu države u kojoj je i dalje bio rasprostranjen rasizam. Holifild je bio najmlađi od devetoro dece, u porodici koja je živela u teškom siromaštvu. Od kada je krenuo njegov meteorski uspon u boksu, za kratko vreme Holifild je zaradio ogroman novac. Na njegovu žalost taj novac je još brže nestao.

                Prvu stvar koju je američki bokser prodao je njegova gradndiozna vila sa 109 soba u Atlanti, a za njom je „na doboš" otišao nameštaj, nakit pa čak i šampionski pojasevi koji su prošle godine prodati na aukciji. Sve ovo nije bilo dovoljno da se pokriju dugove koje je Holifild napravio.

                „U životu naporno radiš da bi nešto dostigao, ali neko drugi isto naporno radi da bi ti to uzeo", prokomentarisao je Holifild gubitak trofeja koji su otišli na aukciju.

                    

                Holifild sa filantropom Jenkom Berijem
                Ipak, u trenucima kada se činilo da bez spasa tone ka dnu pojavio je Jenk Beri, misteriozna ličnost koji pomaže bivšem šampionu da ponovo stane na noge.

                „To što se desilo tebi već se dogodilo i Muhamedu Aliju, ali ne brini ja ću ti pomoći da se vratiš", prenosi Berijeve reči Holifild.

                Jenk Beri misteriozni Kanađanin. Za sebe kaže da je filantrop. Šezdesetih godina prošlog veka Beri se bavio muzikom, a novac je zaradio producirajući i komponujući reklamne džinglove. Nakon toga se prebacio na proizvodnju hrane gde je multiplicirao svoje bogatstvo.

                Tajsonov ugriz neizbežna tema

                Za sebe kaže da je dva puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir. To nije jedina kontroverza u životu Kanađanina. Beri je početkom osamdesetih godina prošlog veka šest godina proveo u zatvoru zbog pokušaja iznude biznis partnera. Pre pet godina on je opštužen i za mito i pranje novca.

                U svet boksa Beri je ušao početkom 70-ih godina prošlog veka kada je pratio borbe Muhameda Alija. Koosnivač je neprofitne organizacije Global Village Foundation Champions, koja je od osnivanja do utrošila više od milijardu dolara u obezbeđivanju besplatnih obroka za beskućnike.

                Prvo zaštitno lice humanitarne organizacije bio je Muhamed Ali, dok to mesto danas pripada Ivanderu Holifildu.

                Konačno prijatelji

                    

                U razgovoru sa britanskim novinarima Holifild se po ko zna koji put osvrnuo i na veliki rivalitet sa Majkom Tajsonom.

                „Tajson je došao iz istog okruženja kao ja. Odrastao je u Njujorku dok sam ja sa juga, ali oboje smo morali da se svaki dan borimo za opstanak. Jedina razlika je u tome što sam ja imao majku koja me je volela i koja me je naučila Božjoj reči. Nikada nisam imao ništa protiv Majka, samo sam želeo da budem šampion. Nisam jurio Majka, jurio sam šampionski pojas. Kada sam ga pobedio 1996. godine, naporno je trenirao, a kada mu ni u revanšu nisam dao da me uzme pod svoje, ujeo me je za uvo", priseća se Holifild.

                On je dodao da je oprostio Tajsonu, rekavši da mu se Bog obratio rekavši: „Borio si se kao amater 12 godina za džabe. Sada si za tri runde uzeo 35 miliona dolara. To je dosta novca da se oprosti svakome". 

                Tajson reklamira Holifildov sos

                    

                Ne samo da je oprostio Tajsonu, Holifild je izgradio odnos sa bivšim rivalom za koji bi moglo da se kaže da je prijateljski.

                „Majk i ja smo shvatili da smo obojica pravi ljudi. Podržao sam Majkov šou (gde pred publikom priča o životu i karijeri), dok mi je on pomogao da promovišem moj sos za roštilj. Takođe, kada je moj sin Evan boksovao Majk je stajao iza njega".

                Bivši šampion kaže da svojoj deci uvek stavlja do znanja da je prvi iz porodice koji je izašao iz geta i ohrabruje ih da se u životu bore za ono što žele.

                Izvor: www.rts.rs

                • boks vesti
                • ivander holifild
                • sportska strana sveta
                • druga strana medalje
                • savremeni sport
                • majk tajson
                  ]]>
                  portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Sportske teme Wed, 09 Oct 2013 09:18:21 +0200
                  Trem https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/8437-trem.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/8437-trem.html Trem
                  Zažmuri i zaboravi da si želeo nešto da zapišeš. Slušaj muziku sa radija prekidanu neprijatnim krčanjem.

                   
                           Zažmuri i zaboravi da si želeo nešto da zapišeš. Slušaj muziku sa radija prekidanu neprijatnim krčanjem.

                           Tek si se probudio, i ako budeš žmurio ponovo ćeš zaspati.

                           Tvojoj prijateljici je rođendan, a nisi kupio poklon. Šta je još danas?  Dan zaljubljenih. Ni za njega nemaš poklon!

                           Pokloni, pokloni... Postoji li druga reč koja bi mogla da obeleži dan?

                           Muzika na radiju je nostalgična. Šta sa njom, sa nostalgijom? Gde je smestiti? Ni ta reč ne izgleda previše upotrebljivo.

                           Jutros ti se u mislima javio davni događaj. Ili potpunije, jasnije, nego događaj, prostor u kome se odigrao.

                           Leto je, kraj juna, možda i početak jula. Sedite na tremu iznad košarkaškog igrališta. Najstariji među vama je Raca sa šesnaest-sedamnaest godina. On je jedini preostao iz generacije mladića i fudbalera koji su upravo izašli iz vaše fudbalske škole. Neki od njih nastaviće karijere u nižerazrednim gradskim klubovima, drugi otići u Beograd na studije. Nijedan neće zaigrati za prvi tim vašeg fudbalskog kluba.

                           Junskog-julskog podneva sedeli ste na tremu i čekali da se pojavi trener i otključa svlačionicu. Bilo vas je desetak. Povremeno bi još neko pristigao.

                           Verovatno je bila sreda pošto je neko od dečaka doneo sportski list Tempo. Na naslovnoj strani fotografija plivačice.

                           Novine su se nalazile u Racinim rukama. U jednom trenutku, prokomentarisao je izgled plivačice na naslovnoj strani:

                           - Vidi koji bubac ima!

                           Preko njegovih ramena gledali ste u predelu devojčinog međunožja. Dvanaestogodišnjaci i trinaestogodišnjaci kojima žene ništa nisu značile.

                  Pamtiš vrelinu podneva, opuštenost zbog završetka školske godine, i osećanje da pripadate gradu i da on vama pripada. Da nikuda iz njega nećete otići i da niko pored vas - roditelji, rođaci, školski drugovi, komšije - neće ga napustiti. Sve što se događalo na svetu nije vredelo ni pišljiva boba ako nije, kao novinska vest, putem radija ili televizije, dospelo do grada.

                           Grad koji je bio mera sveta. Zato je u njemu trebalo nešto postići, a ne planirati da ga što pre i zauvek napustiš.

                           Da li je postojalo bolje mesto pod nebeskom kapom od trema iznad košarkaškog igrališta? Vi, dečaci, vaša maštanja i nade činili ste dan, leto.

                           U vrelini letnjeg dana sedeli ste na tremu i nestrpljivo čekali trenera da dođe, otključa svlačionicu i obučete dresove svog kluba. Niste strepeli od vreline, niste tražili hlad ili najbliži bazen. Hrabro ste čekali da istrčite na šljakasti, prašnjavi teren i pod suncem  u zenitu potrčite za loptom.

                           Ne pamtiš trening. Da li si na njemu postigao gol ili pao i do krvi izgrebao laktove i kolena. Jedino pamtiš sedenje na tremu. Čak i da ste prvo sedeli na tribinama košarkaškog igrališta, a potom se premestili na trem.

                           Da li ti se tog letnjeg dana činilo da ćeš godinama, decenijama, dolaziti i sedeti na tremu? A već sledećeg leta ste se preselili u druge svlačionice.

                           Neveliki prostor između trema i košarkaškog igrališta ispunjen bagremovom šumom - tu je pripadao. Blagi, prašnjavi miris bagremovog lišća - poput najfinijeg začina davao je ukus, aromu, danu. Tog leta neko vam je to poklonio. Nažalost, samo za to leto.

                           Trem koji nikome nije bio potreban. Niko drugi u gradu, osim vas, nije imao vremena da dolazi i na njemu sedi.

                           Sedeli ste na toplom betonu leđima naslonjeni na betonske stubove ili zid. Zašto tvoj pogled nije dovoljno moćan da ponovo obuhvati dečake, njihove glavice sa kratkim neočešljanim kosama? Od svega, pamtiš rečenicu koju je Raca izgovorio.

                           Valjda će postojati još jedan vreli letnji dan kada ćeš ponovo otići do trema, sesti na beton i poluzatvorenih očiju gledati u pravcu košarkaškog igrališta i ponovo osetiti letnju pustoš.

                           Sedeti na tremu leđima naslonjen na zid, jedne noge savijene u kolenu i sećati se jednog vremena i bivših dečaka. Sećati se i ranijih vremena kada si sa ocem dolazio na košarkaško igralište i sa njegovih ramena posmatrao boks-mečeve. Koliko bi bilo bolno tamo otići? Još ako trem zatekneš potpuno pust, ako osim tebe nikoga ne bude bilo – hoće li suočavanje biti teže?

                           Da li bi hodao prostorom i tražio mesta na kojima si stajao ili sedeo pre toliko decenija? Ili bi kleknuo i dlanovima dodirivao delove tla gde su nekada počivala tvoja stopala, očeva stopala?

                           Zauvek obeležen odlaskom iz grada. Kako se osećaju oni tvoji drugovi koji ga nikada nisu napuštali, koji su  mu zauvek ostali verni? Imaju li isti osećaj promašenosti kao i ti? Možda se i njima čini da bi na drugom mestu više postigli? Ili ih odavno ne muče slične misli, već su grad prepustili sinovima i njihovim vršnjacima?

                           Tebi ostaje da skupljaš razglednice grada koje treba da dočaraju njegov lik iz vremena kada si hodao njegovim ulicama, živeo ispod njegovog neba. Da ih, povremeno, poređaš na sto i u njih zuriš. Dok ti se pogled ne zamuti.

                           Današnji dan, nije od tih dana. Danas je Dan Svetog Valentina, prijateljica se kreće kuhinjom pripremajući uobičajena jela za svoj rođendan. Popodne će doći prijatelji i rođaci. Ispuniće vaš skromni dom, vino će poteći, sliti se u kristalne čaše, ti ćeš na lice navući masku zadovoljstva…

                           Ležiš na otomanu, na kolenima držiš beležnicu i zapisuješ oskudna sećanja na davni letnji dan. Dan u kome nije postojao nijedan problem, konflikt. Dan koji je bio stvoren da svi vi koji ste ga doživeli osetite i poverujete u punoću života. Poverujete kako i anonimna plivačica na naslovnoj strani sportskog nedeljnika, čiji je izgled Raca mangupski prokomentarisao i za koju ni najveći plivački stručnjaci nisu čuli, jeste u stanju da osvoji dve zlatne olimpijske medalje.

                           Nekoliko meseci kasnije to će se dogoditi.

                           Magija letnjeg dana je delovala.

                  • secanja
                  • trem
                  • fudbal
                    ]]>
                    portal@besplatansport.com (Zoran Ilić) Sportske teme Wed, 05 Mar 2014 09:36:15 +0100
                    Osnovne karakteristike dece uzrasta od 3 do 7 godina (predškolski uzrast) https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3940-osnovne-karakteristike-dece-uzrast-od-3-do-7-godina-predskolski-uzrast.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3940-osnovne-karakteristike-dece-uzrast-od-3-do-7-godina-predskolski-uzrast.html Osnovne karakteristike dece uzrasta od 3 do 7 godina (predškolski uzrast)
                    Predškolski uzrast obuhvata period od 3. do 7. godine (period ranog detinjstva prema J. Leskošeku) i obično se u praksi deli na mlađi uzrast od3. do 4. godine, srednji od 4. do 5. godine i stariji od 5. do 6. godine, odnosno do polaska deteta u školu. Razlike između pomenutih uzrasta nisu tako oštre, mada izuzetaka uvek ima. Ipak, mogu se istaći određene posebnosti u morfološko-fiziološkom i psihološkom pogledu...


                    Predškolski uzrast obuhvata period od 3. do 7. godine (period ranog detinjstva prema J. Leskošeku) i obično se u praksi deli na mlađi uzrast od 3. do 4. godine, srednji od 4. do 5. godine i stariji od 5. do 6. godine, odnosno do polaska deteta u školu.
                    Razlike između pomenutih uzrasta nisu tako oštre, mada izuzetaka uvek ima. Ipak, mogu se istaći određene posebnosti u morfološko-fiziološkom i psihološkom pogledu. Pre nego što iznesemo neke od bitnih razlika kada su u pitanju ove četiri kategorije treba dati jedan opšti presek uzrasnih karakteristika za decu od 3. do 7. godine.
                    Na ovom nivou uzrasnog razvoja dece zapaža se ubrzan rast, ali ne i ravnomeran rast pojedinih delova i regija tela. Rast ekstremiteta, posebno donjih, znatno je brži od razvoja trupa, dok rast glave zaostaje u odnosu na obe pomenute regije, znači rast organizma u celini još uvek nije harmoničan. Godišnji rast dece u visinu u ovom periodu iznosi od 6 do 8 cm, dok u težini dobijaju oko 2 kg godišnje. Za opštu motoriku i posebno koordinaciju u ovom uzrasnom periodu moglo bi se reći da je relativno slaba.
                    Promene u koštanom sistemu su vrlo uočljive. Proces okoštavanja traje i dosta je intenzivan, mada su kosti još uvek dosta mekane i podložne deformacijama. Kičmeni stub već od četvrte godine dobija normalne fiziološke krivine, koje još uvek nisu potpuno definisane.
                    Snaga mišića srazmerno se uvećava, kao i organi za disanje i krvotok. Za disanje se može primetiti da se menja tip disanja, koje od tzv. trbušnog postepeno prelazi na grudno, ali je još uvek, zbog malog kapaciteta, dosta površno i ubrzano. Broj udisaja, odnosno izdisaja kreće se od 22 do 24 u minutu. Rad srca je ubrzan takođe zbog relativno malog kapaciteta (kao i disanja) i iznosi oko 120 otkucaja u minutu.
                    Pažnja je nestalna i površna, zbog čega imitacije, podražavanje dramatizacije treba da budu osnovni metod tokom psihomotoričkih aktivnosti. Potreba za kretanjem i telesnim aktivnostima veoma je izražena, što vaspitač treba uvek da ima u vidu u svom pedagoškom radu.

                    Mlađi uzrast od 3. do 4. godine

                    Deca ovog uzrasta su u osnovi ovladala osnovnim oblicima kretanja i mogu se uključiti skoro u sve organizacione oblike vežbanja.
                    Pokreti su uglavnom kontrolisani, mada se još uvek čine i suvišni pokreti, odnosno dodatni nepotrebni pokreti u odnosu na zahtev i optimum motoričkog zadatka. Karakteristično je da deca za vreme kretanja šire ruke i da se teže zaustavljaju, što upućuje na konstataciju da je u pitanju nestabilnost u održavanju ravnoteže i upozorenje vaspitaču da pri izboru vežbi vrši potrebne korekcije.
                    Deca se brzo zamaraju, pažnja je labilna, a raspoloženje se brzo menja.

                    Srednji uzrast od 4. do 5. godine

                    U odnosu na prethodni period kretanje je znatno popravljeno i usavršeno, rad ruku i nogu je usklađeniji, koordinacija je bolja, manje je suvišnih i nekontrolisanih pokreta. ravnoteža je znatno bolja – dete, na primer, već može duže vremena da stoji na jednoj nozi. Ova činjenica upućuje na nešto drugačiji pristup pri izboru telesnih aktivnosti i motoričkih zadataka, pre svega da vežbanja mogu biti složenija, motorički zadaci teži i da vežbanja mogu duže da traju.
                    Sklonost prema podražavanju, imitaciji, još uvek je dosta izražena, te je kao metod rada treba primenjivati.
                    Dete se samo oblači i svlači, penje uz stepenice i umnogome je samostalnije u svim aktivnostima.

                    Stariji uzrast od 5. do 6. godine

                    Koordinacija pokreta je dosta poboljšana, suvišni pokreti su u znatnoj meri eliminisani, zapaža se uopšte stabilnost i sigurnost u motorici. Posebno je karakteristično za ovaj period da automatizacija pokreta počinje sve više da dobija svoje mesto u razvoju motorike i da se svakim danom usavršava. To se naročito primećuje u raznim oblicima trčanja, penjanja, bacanja i dr. Deca počinju da koriste više jednu ruku, jednu nogu, pri doskoku dočekuju se na vrhovima prstiju, stoje i hodaju zatvorenih očiju, što znači i da je i orijentacija u prostoru znatno poboljšana.
                    Deca prihvataju složenije i teže motoričke zadatke, istrajnija su, pažnja im je stabilnija, interesovanja se diferenciraju, a različitost se sve više zapaža.
                    Slične konstatacije se odnose i na predškolski uzrast, s tim što se u primeni vežbanja i otežavanju motoričkih zadataka može ići korak napred. Vežbanje poprima karakteristike školskog fizičkog vaspitanja; ovo je na neki način period povezivanja predškolskog i školskog vaspitanja i obrazovanja.

                    Ljubinko Milanović – Milovan Stamatović "Metodika fizičkog vaspitanja" Zavod za udžbenike www.zavod.co.rs

                     

                    • dete i sport
                    • telesni razvoj
                    • fizicko vaspitanje
                    • uzrasne karakteristike
                    • karakteristike dece
                      ]]>
                      portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Sportske teme Thu, 30 May 2013 02:00:00 +0200
                      Pad fizičke sposobnosti nacije https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/796-pad-fizicke-sposobnosti-nacije.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/796-pad-fizicke-sposobnosti-nacije.html Pad fizičke sposobnosti nacije
                      Možda će vas začuditi naslov koji sam odabrala, posebno gledajući na uspehe naših sportista u Evropi i svetu, ali mislim da je takav naslov upravo najadekvatniji onome što želim da prenesem na sve one koji budu čitali ovaj tekst. Bez obzira na sve što naši sportisti postignu, činjenično stanje je da su to pojedinci koji su svojom ljubavlju prema sportu i sopstvenim zalaganjem i odricanjima došli do takvih rezultata.

                      Možda će vas začuditi naslov koji sam odabrala, posebno gledajući na uspehe naših sportista u Evropi i svetu, ali mislim da je takav naslov upravo najadekvatniji onome što želim da prenesem na sve one koji budu čitali ovaj tekst.

                      Bez obzira na sve što naši sportisti postignu, činjenično stanje je da su to pojedinci koji su svojom ljubavlju prema sportu i sopstvenim zalaganjem i odricanjima došli do takvih rezultata. Međutim, i dalje stoji činjenica da su školska deca u Srbiji sve manje fizički spremna, da izbegavaju fizičku kulturu i da su u porastu sve vrste deformiteta kičme kao posledica nebavljenja fizičkom kulturom, odnosno nespremnošću mišića da izdrže duga sedenja u školskoj klupi, nošenje preteških torbi, itd. Mnogi su se bavili statistikom koja to dokazuje, pa se ja ovde time neću baviti, jer smatram da se više treba baviti iznalaženjem rešenja nego upornim ponavljanjem činjeničnog stanja. Mislim da bi ministarstvo sporta trebalo više da se pozabavi ovom problematikom kojom se ja već dugo privatno bavim kao profesor fizičke kulture, kao organizator programa u Sportskom centru, a u krajnjem slučaju i kao majka. Možda sam se zato odlučila da nešto od toga stavim na papir i da se ponadam da će se neko od onih koji mogu da utiču zainteresovati za sadržaj ovoga teksta.

                      Skoro je u vestima u javnim medijima nakratko pomenut ovaj problem, nedostatak sportskih dvorana, nedostatak grejanja u tim halama, izbegavanje fizičke kulture...itd. Međutim, ovaj problem postojao je i ranijih godina ali nam je nacija bila fizički spremnija. Šta se to promenilo??? E to je ono čime ću se ja više baviti u ovom tekstu, mada sigurno neću izostaviti da je potrebna izgradnja novih sportskih hala i sala, novih zatvorenih i otvorenih bazena, novih klizališta, sportskih terena i sportskih staza, opremanje istih, posebno sa gimnastičkim spravama koje svuda nedostaju a jako su skupe.

                      Mnogo toga se promenilo u odnosu na ranije godine, a ja ću se potruditi da navedem neke od primera:

                      1. Nekada su sportski sadržaji bili retka vrsta gradskih događaja i mesta gde se omladina mogla okupljati i družiti. Danas, u eri kompjutera, tv zabava, žurki u kafićima... sport je negde u zapećku, i omladina mu se retko okreće.

                      2. Nekada su školske sportske sekcije bile besplatne i skoro obavezne, danas ne postoje više, a termine škole izdaju privatnim sekcijama koje se naplaćuju.

                      3. Nekada je sistem vrednosti bio drugačiji, pa je uspešan sportista bio idol, a mediji su više vremena posvećivali njima, danas su nam mediji puni tekstova o pevačima, učesnicima velikog brata, farme, o kriminalcima ...itd

                      4. Nekada su deca kasnije sazrevala, pa je bilo dovoljno da prvi pravi, obavezni kontakt sa fizičkom kulturom imaju u petom razredu osnovne škole, a danas su u to vreme oni već upoznati sa drugim sadržajima, pa je za sport već kasno...

                      5. Nekada su sportski centri bili puni rekreativaca mlađih generacija, a danas su rekreativci pretežno u dobi preko 40 godina.

                      6. Nekada je bilo mnogo radničkih sportskih igara, sada ih skoro nema...

                      Šta možemo da popravimo u vezi svega ovoga ? Sa veoma malo truda, dobre volje i promene režima u školstvu, mnogo toga.

                      Prvo je potrebno da se uvede obavezna nastava fizičke kulture mnogo ranije - čak u vrtićima, zatim da se obezbedi da se zaista sprovodi nastava u periodu od 1. – 5. razreda osnovne škole, zatim da se pooštre kriterijumi za oslobađanje od nastave fizičke kulture ( odnosi se na lekare koji olako oslobađaju učenike ove nastavne jedinice). Potrebno je pored zabrane direktorima škola da izdaju školske sportske sale i terene klubovima i privatnim sekcijama, vršiti kontrole, jer se to ipak dešava i prosto je praksa u svim školama. Potrebno je uvesti obavezu profesorima fizičke kulture da u svojoj školi drže besplatne sportske sekcije. Sve ovo bi doprinelo da se deca mnogo ranije upoznaju sa sportom, da ih opije sportski takmičarski duh, kako ih kasnije ne bi opijali alkohol i droge.

                      Potrebno je uraditi sve što je moguće u saradnji sa medijima da se što manje podižu na pijedestal negativne vrednosti, a potenciraju i protežiraju prave vrednosti, posebno u sportu.

                      Potrebno je podići na viši nivo bazne sportove koje deca mogu upražnjavati od malih nogu. Ovo bi moglo da se uradi u svakoj opštini u saradnji sa gradskim vlastima, jer tamo već postoje komisije za sport gde u 90% slučajeva nema ni jedanog profesora fizičke kulture. Te komisije bi mogle da deo novca opredele za programe koji bi pratili ovu problematiku i konkretno je rešavali.

                      Skoro su zamrle radničke igre, preduzeća ne odvajaju više sredstva za rekreaciju radnika, čime se i radna sposobnost i životni vek skraćuju. Možda bi bilo moguće uvesti obavezu većim firmama da uplaćuju rekreaciju za svoje radnike, što i njima ide u prilog.

                      Potrebno je organizovati javne tribine ili TV emisije koje će se baviti ovom problematikom.

                      U predhodnom delu teksta sam pomenula da su rekreativni korisnici Sportskog centra „Požarevac“ ( a verujem da je situacija slična u svim sportskim centrima),pretežno u dobi od preko 40 godina. To upravo ukazuje da se naša omladina više ne bavi sportom (osim onih koji već treniraju u nekom klubu). Skoro da i nema onih mladih koji se bave rekreativno nekim sportom. Upravo zbog toga moramo pod hitno nešto uraditi po tom pitanju, jer će ovakvim tempom opadanja interesovanja prema sportu, sa smenom generacija neminovno doći do još većeg procenta fizičke nesposobnosti cele nacije.

                      U poslednje vreme se puno pažnje posvećuje iznalaženju rešavanja problema bolesti zavisnosti.... To je kompleksna i složena materija u kojoj je potrebno uključivanje svih mogućih faktora, počevši od roditelja, nastavnika, profesora, lekara policije... I sve to je, puno puta opet nedovoljno, jer je bolest uzela maha. Zato je najbolje rešenje upravo po onoj staroj narodnoj izreci „ Bolje sprečiti, nego lečiti“, znači raditi na celokupnom državnom sistemu poboljšanja uslova i mogućnosti koje će decu okrenuti ka sportu na vreme, pre nego dođu u kontakt sa svime onime što ulica nudi...

                      Organizator Sportskog centra „Požarevac“, Prof. Fizičke kulture, Marković Margita

                      ]]>
                      portal@besplatansport.com (Prof. Fizičke kulture, Marković Margita) Sportske teme Wed, 03 Mar 2010 00:00:00 +0100
                      Dule Savić - intervju https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/885-dule-savi%C4%87-intervju.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/885-dule-savi%C4%87-intervju.html Dule Savić - intervju
                      ''Svi znaju ko je Dule Savić, proslavljeni fudbaler „Crvene zvezde“ i jedan od najboljih srpskih fudbalera 20. veka. Danas se nalazi na funkciji sportskog direktora u FK „Crvena zvezda“. Ušao je u nekoliko navijačkih i rok pesama kao čovek čija je harizma odavno prevazišla stadionsku groznicu. Poznat po beskompromisnom tradicionalističkom stavu po raznim društvenim pitanjima, nebrojeno puta izazivao je kontroverze svojim nastupima u medijima.

                      ''Svi znaju ko je Dule Savić, proslavljeni fudbaler „Crvene zvezde“ i jedan od najboljih srpskih fudbalera 20. veka. Danas se nalazi na funkciji sportskog direktora u FK „Crvena zvezda“. Ušao je u nekoliko navijačkih i rok pesama kao čovek čija je harizma odavno prevazišla stadionsku groznicu. Poznat po beskompromisnom tradicionalističkom stavu po raznim društvenim pitanjima, nebrojeno puta izazivao je kontroverze svojim nastupima u medijima.

                      Više nego dovoljno da, ekskluzivno za „Pravoslavlje“, porazgovaramo sa njim.
                      Sport je obeležio čitav Vaš život. Kakav je odnos telesnog i duhovnog u sportu? Da li je u zdravom telu zdrav duh, ili je u zdravom duhu zdravo telo?
                      - To je apsolutno tačno. Ne znam da li je tačnija ova prva ili ova druga konstatacija. Pre svega, treba poći od zdravog duha da bi čovek imao zdravo telo. I mislim da je taj odnos duhovnog i telesnog nešto na čemu treba vaspitavati generacije koje dolaze da bismo imali zdravu omladinu i zdravu naciju. Ako duhovno i telesno nisu povezani, čovek ostaje uskraćen za jednu vrednost bez koje ipak nije ceo. U periodu koji dolazi moramo raditi na obrazovanju omladine, na posvećivanju i telu i duhu. To je nephodno za perspektivnu i uspešnu naciju.

                      Kako sport danas može da pomogne u odrastanju novih generacija?

                      - Važno je da deca imaju sportske vannastavne aktivnosti. Sedenje po kafićima, odlasci na neke narkomanske koncerte, skakanja i mlataranja bez ikakvog smisla, sve to ne vodi ničemu. Jedna vrsta organizacije njihovog slobodnog vremena i ono što im treba omogućiti jesu odlasci na književne večeri, izložbe, prave koncerte, bavljenje sportom, itd... Da ne govorim o duhovnim večerima koje bi Crkva trebalo svuda da organizuje što više, da bi mlade uvela u našu veru i kulturu, da bi se što bolje upoznali sa samima sobom.
                      Sport u bilo kom vremenu može mnogo da učini. Danas pogotovo, jer živimo u nekom ludom vremenu. Imamo taj problem što je oko sporta mnogo ljudi sa negativnom energijom i negativnim ponašanjem. Imate divljanja, tuče na stadionima, jedno potpuno nesportsko ponašanje navijača, bilo da smo to mi ili Nemci, Englezi, Italijani… To je jedna negativna pojava koja odvlači mlade ljude od sporta. Treba roditelji da uključe decu u ozbiljnije sportske aktivnosti. Sad govorim o takmičarskim sportovima. Odmalena decu treba uključiti, preko škola ili kvartova u kojima živite, u razne sekcije, bilo da je to plivanje, vaterpolo, atletika, košarka, fudbal. Deca moraju da imaju sportsku aktivnost, pre svega da se fizički razvijaju i jačaju pravilno, da ne dođe do nekih deformiteta. Danas deca rastu do metar i devedeset, pa još ako se ne bave sportom, dolazi do deformiteta i krivljenja kičme i drugih ružnih povreda. I što je najvažnije, morate imati neku zdravu omladinu sutra kad pođe u vojsku, ne ovu civilnu nego normalnu, da može da izdrži marš od pet kilometara, da može kad ode na planinu da podnese neki napor, kao i rad u kući, u dvorištu. Da ne bude neki tutumrak i dođe na to da u 25 godina ne može da podigne stolicu, pomeri sto, počisti nešto. Ali, ako on nema tu naviku odmalena, da se igra lopte u dvorištu, on će u 25-30 godina biti nesposoban za bilo kakav fizički rad, a o nekim godinama kasnije da i ne govorimo.

                      Danas mladi maštaju o brzom i velikom uspehu. Šta kaže Vaše iskustvo o tome?

                      - To je pogrešan pristup koji danas postoji. Pre svega, generacije pre moje i moja želele su da se igraju loptom. Niko nije razmišljao da će uopšte uspeti i nikom nije padalo na pamet da razmišlja o parama. Bilo je drugo vreme. Osnovna je bila želja za igrom i sportskim usavršavanjem. Tek u nekim godinama kasnije, kada postanete profesionalac i kada oko vas počnu da se dešavaju nekakvi ugovori, nekakve pare, počinje da se razmišlja o novcu. Ali, to se dešava tek u nekim zrelim godinama. Danas imamo paradoks da deca koja još nisu ni počela čestito da treniraju, pričaju sa šašavim roditeljima kakav će ugovor sklopiti sa Real Madridom, Barselonom, i šta će gde da naprave. I kada vam je u glavi samo pravljenje para, pravljenje ugovora koji će vam doneti nekakve pare i uslove da bolje živite, tu od sportskog usavršavanja i napredovanja nema ništa, i nećete ni doći do tih para. Jer samo onaj koji napreduje, koji postaje pravi igrač, koji ima kontinuitet u igri, u takmičenju, u ostvarivanju rezultata, može da računa da će pare same po sebi doći. A doći će.
                      Živimo u svetu gde je nametnuta jedna idiotska američko-zapadna filozofija, gde su najvažnije pare. Mi smo primili taj model koji je osmišljen da bi rušio neke druge vrednosti koje postoje kod nas. Ljudi se najlakše primaju na novac. Vi imate situaciju da se danas klinci bave sportom radi ugovora i kopiraju zapadnjački model. Prvo kopiraju ove igrače koji nose plave, bele, crvene cipele, farbaju kosu kao Bekam ili se tako šišaju. Niko ne kaže da će da igra kao Bekam, već svi žele da izgledaju kao Bekam ili se šišaju kao Ronaldo. Igraj ti prvo kao Ronaldo, lako ćeš za frizuru. Ili, imaću para kao Ronaldo, a niko ne govori o igri. Promenjena je psihologija ljudi koji se bave sportom, kao i dece i roditelja. Neki se marketing pravi. Sve je marketing, prodavanje magle. U moje vreme novac nije bio tako uključen u sportsku mašineriju kao što je danas. Zato imamo izvitoperene vrednosti.

                      Dule Savic
                      Da li je uspešna karijera u suprotnosti sa duhovnim vrednostima?

                      - Naprotiv. Po meni je uspešan čovek onaj koji ima tačku oslonca u sebi. Tu nije bitna profesija. I taj oslonac se ne menja, bez obzira da li ste na nekoj funkciji, sportskoj, političkoj ili u biznisu. Recimo, u sportu trajete do nekog trenutka kao igrač i vama se život završava u nekoj 32-34. godini. Biološki, vi posle toga ne možete da budete fudbaler. Šta posle toga? Ako nemate tu duhovnu, moralnu čvrstinu i snagu, ako nemate tu tačku oslonca u sebi, vi ste posle toga u propasti. Zato je ta duhovna komponenta važna da biste opstali. Bez obzira čime ćete se baviti. Meni nije bitno koliko novca imam, već da uvek znam ko sam, gde sam i šta sam. Imam neke druge vrednosti ispred sebe koje me vode. Postoji porodica, postoje prijatelji, postoje stvari o kojima želim da razmišljam, da živim jedan drugačiji život. Ne žive život samo oni koji imaju para i koji stalno prave terevenke, kupuju jahte. Postoje druge vrednosti koje čoveka ispunjavaju.

                      Kritikovali ste mnoge dosadašnje pokušaje poništavanja srpskog nacionalnog identiteta. Kako vidite ovu najnoviju kampanju protiv Crkve i svega što je nacionalno?

                      - Raspad Sovjetskog Saveza i Jugoslavije je udarac na Pravoslavlje, na Rusiju i na Srbiju. Pravoslavlje je prava vera i ovde su prave vrednosti. Ne u Evropskoj uniji, koja je nešto deseto. Ovde su prave duhovne vrednosti. Zapad već postaje mator i dosadan, bezličan; ispucali su sve, jer im je sve zasnovano na materijalnom. Materijalne vrednosti se troše, duhovne ne. Duhovne se obogaćuju.
                      Oni nama nameću noćne izlaske mladih do pet ujutro, a kod njih toga nema. U Parizu samo nekoliko noćnih klubova radi po celu noć i zna se ko tamo može da ide. Obični kafići rade do ponoći, a ne kao kod nas. Ovde se to pravi da bismo u perspektivi imali omladinu koja će noću da živi, a danju da spava, i da bismo za 10 godina imali generacije koje nisu u stanju da vode državu niti da imaju porodice. To je poenta njihove priče. Plaćene televizije, na kojima se prozivaju vladike, imaju svoj cilj i ne kriju da direktno udaraju na Crkvu. Mora da se udari na Pravoslavlje i na duhovne vrednosti naroda. Oni prvo idu na male, a sledeći korak im je Rusija. To je sve opkoljavanje Rusije. Na nama se samo trenira. Prvo su udarili na našu Crkvu da bi videli kako se reaguje ovde, da bi udarili na Rusku. I onda imate te plaćene televizije, novinare koji će da vređaju bez ikakvog dokaza, osnova, smisla i ljudskosti. Oni će to da pišu, da pričaju sve dok ih plaćaju.

                      Nedavno ste se negativno izrazili o civilnom služenju vojnog roka. Zašto?

                      - Svaki put ću to reći. Sramota je za muškarca da pere pelene u vojsci umesto da nosi uniformu, da nosi pušku, da vežba gađanje, da spava u šumi ispod šatora. Za mene je to sramota. To je nametnuto nama da se uništi moral vojske, da se uništi vojska i ne znam zbog čega smo morali to da dozvolimo. A ako se budemo držali Evropske unije, imaćemo i homoseksualne brakove i baš me zanima kako će dva homoseksualca vaspitavati usvojenog dečaka i šta će od njega da naprave.

                      Može li se biti i Srbin i Evropljanin?

                      - Srbi su uvek bili ljudi koji su poštovali sebe i svoju veru, tradiciju, kulturu, jezik. Mi smo uvek poštovali i druge ljude i uvek smo i bili Evropa. Postoji razlika između Evrope i Evropske unije. Mi smo u Evropi bili pre pola te Evrope.

                      Koja je Vaša poruka mladima danas? Kojim putem?

                      - Postoji nešto što se zove lični primer. Ne možete braniti deci da piju i puše, ako vi to radite. Mi imamo najlepše manastire, imamo toliko pametnih i uspešnih ljudi u svim oblastima i na tim primerima treba vaspitavati decu. Treba ih vaspitavati da vole svoju zemlju, veru, kulturu i narod i da se time ponose. Treba ohrabrivati mlade u nastojanju da nešto postignu. Kod nas ima mnogo zlobe i zavisti. Čim neko nešto uradi, npr. napiše knjigu, odmah svi kažu da je to preko neke veze i prijateljstva, a niko se ne potrudi da tu knjigu pročita. Svi unapred kažu da ne valja. Treba nam više vere i međusobne podrške i poštovanja.''
                      Razgovor vodili i priredili:
                      Boško Obradović i Violeta Vučetić

                      JOHNY-tekst sam preuzeo sa www.pravoslavlje.spc.rs

                      • fudbal
                      • pravoslavlje
                      • dule savic
                      • pravoslavlje i sport
                        ]]>
                        portal@besplatansport.com (Johny) Sportske teme Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                        Fazanov prst https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/8139-fazanov-prst.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/8139-fazanov-prst.html  Fazanov prst
                        Slično kao Maradonina „božja ruka“ postoji i Fazanov prst. Na fotografiji možete videti golmana kragujevačkog "Radničkog" Vladu Vučkovića-Fazana kako jednim prstom spašava svoj gol.


                        Naravno da Fazanov prst nije ni približno poznat i slavan kao Maradonina „božja ruka“. Možda i zato što ruka ima pet prstiju, dok je prst - samo jedan?
                        Opis fotografije iz pera novinara TEMPA jeste sledeći:
                        "Oštar udarac Hlevnjaka golmana Kragujevčana Vučković zadržao je - jednim prstom. Bio je to samo korner za bele."

                        Dakle, radi se o utakmici između Radničkog i splitskog Hajduka. Napisan je dan i mesec kada se događaj odigrao - 16. maj - međutim ne i godina.
                        Godina je, u svakom slučaju, jedna od onih iz prve polovine sedamdesetih (1970-1975) dvadesetoga veka.



                        Autor:  Zoran Ilić

                        • fudbal
                        • sport istorija
                        • fudbal istorija
                        • vlada vuckovic fazan
                          ]]>
                          portal@besplatansport.com (Zoran Ilić) Sportske teme Mon, 13 Jan 2014 10:14:57 +0100
                          Fizičko vaspitanje i sport u osnovnoj školi https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/895-fizicko-vaspitanje-i-sport-u-osnovnoj-skoli.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/895-fizicko-vaspitanje-i-sport-u-osnovnoj-skoli.html Fizičko vaspitanje i sport u osnovnoj školi
                          Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom (kognitivnom, afektivnom, motoričkom) razvoju ličnosti učenika, razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada. (Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik)

                          "Svi su plodovi budućnosti u semenu sadašnjosti"

                           (kineska narodna mudrost )

                           Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom (kognitivnom, afektivnom,motoričkom) razvoju ličnosti učenika, razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada. (Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik)

                          Kao neko ko pokušava da se posvećeno bavi nastavom fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi, izneću nekoliko činjenica, koje realizaciju ove vrste aktivnosti još uvek ostavlja na veoma niskom nivou u odnosu na napredniji pristup u nekim zemljama Evrope i Sveta, ali pre svega u odnosu na nas same, odnosno na potrebe koje se  postavljaju pred svakoga od nas u formi logičnog pitanja:

                          Da li nastava fizičkog vaspitanja u našim školama može odgovoriti na probleme koje nameću savremene životne navike dece ?

                          Svaki dan se svi susrećemo sa ’’bombardovanjem’’ informacijama o zdravom nacinu života, pravilnoj ishrani, o neophodnosti uključivanja u određene fizičke aktivnosti, o sve dužem vremenu koje deca provode u sedentarnim navikama, ispred ekrana televizora ili kompjutera. Koji je rezultat sve te priče?

                          Nešto starija populacija rešenja pronalazi u rekreativnom uključivanju u razne fitness centre ili samostalnom vežbanju. Odlično! Neko će reći, pa i bezbroj je sportskih klubova, sva deca nešto treniraju ... I to je delimično  tačno, ali postavlja se pitanje na kom nivou kvaliteta je taj trening i koliko dece (roditelja) zapravo ima mogućnosti za to? Imaju li roditelji povratnu informaciju o motoričkoj, funkcionalnoj ili antropološkoj transformaciji njihovog deteta? Šta je sa decom koja svojim slabijim motoričkim potencijalom (talentom) ne mogu da isprate očekivanja trenera da se bude najbolji u prvenstvu ili takmičenju?

                           A šta je sa školom? Zašto sve više dece, koja nemaju velike sportske ambicije odlazi u sportske klubove? Nije li fizičko vaspitanje u školama izgubilo primat nad agresivnim nastupom raznih sportskih klubova. Odgovor je, Da! E tu dolazimo do onoga o čemu želim nešto da kažem. Ali krenimo redom...

                          NASTAVA FIZIČKOG VASPITANJA U NIŽIM RAZREDIMA OSNOVNE ŠKOLE :

                          Postoji mnogo termina (koji su pod naglim uplivom sporta kao jedne od retkih aktivnosti koja je našu zemlju prezentovala na najbolji mogući način u proteklih nekoliko decenija) koji su kod nas izgubili pravo značenje, a kojima je zajedničko samo to što se izvode u sportskoj opremi, FIZIČKO VASPITANJE, FIZIČKA KULTURA, ŠKOLSKI SPORT,  TRENING, SPORT... Problem leži u tome što se svi termini poistovećuju, pogotovo u očima roditelja, a daleko je od toga. Roditelji nastavu fizičkog vaspitanja poistovećuju sa sportom, a trebalo bi da je školski sport samo sredstvo kojim se uz ostale sadržaje, dolazi do viših ciljeva - psihofizičkog razvoja deteta.

                          Dakle da se pozabavimo bazom, školskim fizičkim vaspitanjem kao osnovom svega. Neću se ovde zadržavati na priči o neophodnosti fizičkog vežbanja.To znamo svi. Nastava fizičkog vaspitanja i sporta u osnovnim školama realizuje se sa po tri časa nedeljno .

                          Fizičko vaspitanje kao nastavni predmet u našem školskom sistemu ima dugu tradiciju. Međutim ta vremenska zrelost nije praćena adekvatnim promenama u ciljevima, strukturi, sadržajima i oblicima realizacije nastave, koje uslovljavaju savremene životne navike. Današnja tročasovna nastava oblikom i sadržajom ne može u potpunosti odgovoriti na ciljeve i zadatke koji se postavljaju pred ovaj predmet. Većina novijih istraživanja upućuju na zaključak da školsko fizičko vaspitanje nedovoljno utiče na pozitivne antropometrijske, motoričke i funkcionalne transformacije učenika. Pre svega se tu misli na neadekvatan intenzitet, ali iznad svega i obim rada, odnosno nedeljni fond časova posvećen fizičkom vežbanju. Sve češće se javljaju potrebe da se kao oblik realizacije nastave uvede forma sportskog treninga, koji bi opet za problem imao balansiranje između hronološkog uzrasta i motoričke zrelosti učenika, ali i pedagoških principa u pristupu detetu koji zbog same prirode sporta ponekad odudaraju od savremenih školskih tendencija.

                          Postavlja se i sledeće pitanje: „I u takvom obliku, kako se realizuje „to“ fizičko vaspitanje?“ Do ove školske godine nastava se u pojedinim školama realizovala saradnjom predmetnih i razrednih nastavnika (učitelji/ce) što je davalo zadovoljavajuće rezultate. Od školske 2010/11. Ministarstvo je pod objašnjenjem racionalizacije u nastavi strogo zabranilo školama ’’spuštanje’’ predmetnih nastavnika fizičkog vaspitanja u realizaciju nastave od prvog do četvrtog razreda. Može li danas učiteljica da odgovori na sve zahteve programa nastave fizičkog vaspitanja i sporta? Iako su sve One kroz proces školovanja položile nastavu metodike fizičkog vaspitanja, budimo realni i priznajmo da uvažene koleginice ne mogu da podnesu takvu vrstu napora u kojoj će sa istim kvalitetom biti realizatori nastave matematike, srpskog jezika... i da nakon toga odgovore na izazove koje pred njih stavlja vrlo komplikovan i zahtevan program fizičkog vaspitanja. To je fizički, ali i i tehnički vrlo teško izvodljivo, jer bi za realizaciju takvog programa koleginice morale biti u prikladnoj opremi, a sve i da takva želja postoji, za to nemaju uslova ni vremena. Drugo rešenje je da koleginice tri puta nedeljno na posao dolaze u sportskoj opremi. Razmišljanje o tome se završava odmah posle tačke u prethodnoj rečenici. Korelacija između predmetnih i razrednih nastavnika je bila zadovoljavajuće rešenje. Deca su kroz rad sa predmetnim nastavnicima prolazila složenije zadatke programa, prvenstveno mislim na program gimnastike, atletike i osnova timskih igara, dok su sa kolegama iz razredne nastave zadovoljavali svoju potrebu za nešto slobodnijem pristupu kroz razne elementarne igre ... Učenici su u više razrede dolazili već disciplinski adaptirani i motorički i tehnički pripremljeni za veće izazove. Nastavnici su primali decu sa čijim su umenjima i navikama već imali kontakt. Svestan sam činjenice da nadležno ministarstvo ima velike probleme u organizaciji školskog sistema, poštujući aktuelnu racionalizaciju u nastavi i sve vrste pritisaka, međutim, ako se uzme u obzir da je prvenstveni zadatak društva da kroz obrazovni sistem deca dožive kako mentalnu , tako i kvalitetnu fizičku transformaciju i napredak, kao preduslov za kvalitetan životni stil i potpun razvoj ličnosti, onda se narodna mudrost iz naslova ovog teksta nikako ne sme izgubiti sa uma.

                          Kvalitetna četiri ili pet časova fizičkog vežbanja nedeljno je ono na šta treba staviti akcent u reorganizaciji nastave u osnovnim školama.’’Senzibilne faze’’ za unapređenje dominantnih motoričkihi funkcionalnih sposobnosti (brzina, fleksibilnost, koordinacija,...) su upravo period od od 7. do 11. godine,dakle period od prvog do četvrtog razreda. Programiranje i realizaciju nastave treba da preuzmu oni čija je to stručna kompetencija, a na osnovu praćenja svih aspekata psihomotornog statusa učenika. Na bazi tog kontinuiranog rada i praćenja motoričkog statusa učenika testiranjem i analizom rezultata testiranja, potrebno je davati preporuke roditeljima za eventualno uključivanje učenika u određene sportske ili neke druge (korektivne) fizičke aktivnosti. Danas za to postoje elektronski programi praćenja. (Živanović Igor, Vukmirović Maniša– testiranje i kompjuterska analiza funkcionalnog, motoričkog i antropometrijskog statusa učenika – SRBIJAFIT, Republički zavod za sport, 2010.) Predlog autora ovih redova i udruženja IMPULS je da se na osnovu petogodišnjeg uvida u rezultate testiranja školske populacije, izvedenog iz gore navedenog programa prave konkretni potezi prema promeni plana i programa nastave fizičkog vaspitanja .

                          Sve ovo pišem iz razloga što nam se svima kao bumerang vraća smanjena kontrola realizacije nastave i školskih aktivnosti. Premalo je inovacija u nastavi koje bi trebale da budu uslovljene promenama u društvu, promenama životnih navika dece i napretka u tehnologiji fizičkog vežbanja. Očigledno je da dosadašnje forme realizacije ne ostvaruju željene pozitivne efekte.

                          Na osnovu ograničenog testiranja morfoloških i funkcionalnih svojstava i motoričkih sposobnosti učenika osnovnih škola ’’Eurofit’’ baterijom testova, koju je sproveo Republički zavod za sport, naša deca su u odnosu na testiranja obavljena pre 14 godina viša za: dečaci 3%, a devojčice 2,5%. Međutim, taj rast prati daleko veći porast telesne mase za 7,3 odnosno 5,6%, a u rezultatima motoričkih i funkcionalnih testova zaostajemo za prosekom školske populacije zemalja Evropske unije.

                          Nije li već prošlo vreme za ALARM !?

                          Maniša Vukmirović
                          , profesor fizičke kulture

                          www.sportimpuls.net

                           

                          • brzina
                          • fleksibilnost
                          • koordinacija
                          • fizicko vaspitanje
                          • fizicko
                          • fizicko osnovna skola
                          • fizicko vaspitanje u osnovnoj skoli
                          • dete
                          • nastava fizickog vaspitanja
                          • skolski sport
                            ]]>
                            portal@besplatansport.com (Maniša Vukmirović) Sportske teme Thu, 30 May 2013 14:05:00 +0200
                            Intervju: Nenad Beđik https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10124-intervju-nenad-bedjik.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10124-intervju-nenad-bedjik.html Intervju: Nenad Beđik
                            Imam kvalitet za svetsko odličje i „vizu“ za RioReprezentativac Srbije i evropski prvak u dvojcu iz 2013. Nenad Beđik priča o protekloj sezoni, planovima i željama za predolimpijsku godinu, svom veslačkom putu, najdražem odličju, teškom periodu prilagođavanja na život u Beogradu...


                            Iako iza sebe u rezultatskom smislu nema sezonu kakvu je priželjkivao Nenad Beđik je svoj učinak u 2014. ocenio kao zadovoljavajući. Srećan je, “podvlači”, evidentno velikim napretkom koji je imao na svim poljima. Veruje da su ga zdrastveni problemi zaobišli u ključnim delovima sezone, kada su određivali sastavi za velika takmičenja, nema sumnje da bi godina bila arhivirana sa više uspeha na samoj stazi. Bez obzira na sve nedaće koje su ga pratile, evropski prvak u dvojcu iz Sevilje 2013, nijednog trenutka nije gubio veru u sebe. Naprotiv. Napornim i posvećenim treninzima uspeo je da tačku na 2014. stavi na najbolji način – s dve titule državnog prvaka, u dvojcu i četvercu. Tako je dokazao, i sebi i drugima, da ga ogroman motiv i želja za pobedama nikada nisu napuštali.



                            – Nisam imao sreće ove godine. U tri navrata sam morao da pravim kratku pauzu. Dva puta zbog povrede, a jednom zbog bolesti. Na moju nesreću sve se to dešavalo pred važne testove i Izborne regate. Tako nisam ni došao u priliku da se borim za sastav nacionalnog tima za Evropsko prvenstvo u Beogradu, dok sam iz četverca za Svetsko prvenstvo u Amsterdamu ispao dve nedelje pred početak. Takođe, zbog povrede. Bez obzira na sve proteklu sezonu mogu da okarakterišem kao veoma uspešnu. Iako sam iskusio onaj lošiji deo sporta, koji mnogi prolaze kada zbog povrede moraju da pauziraju, odlično sam radio i osećam da sam mnogo napredovao. Broj “loših” treninga sam sveo na minimum i presrećan sam zbog toga. Takođe, rezultat koji sam postigao na Svetskom kupu u Lucernu u dvojcu, u tandem, sa Milošem Vasićem je veoma ohrabrujući. Regata u Švajcarskoj je bila Izborna za Svetsko prvenstvo u Amsterdamu a malo nam je nedostajalo do se domognemo finala iako nam je to bilo prvo zajedničko takmičenje u tom čamcu. Pokazali smo ogroman potencijal i da imamo veliku rezervu a da smo bili samo malo uveslaniji ko zna koji srpski dvojac bi otišao u Amsterdam – kaže na početku Nenad Beđik.

                            Ovaj rođeni Subotičanin, koji je 14. aprila proslavio 25. rođendan, s velikim motivom je krenuo u susret novoj sezoni. Tim pre što je 2015. predolimpijska godina u kojoj će Svetsko prvenstvo u Francuskoj biti glavno kvalifikaciono takmičenje za Olimpijske igre u Riu 2016.

                            – Ne pamtim da sam imao ovako dobar start priprema za neku sezonu. Maksimalno sam motivisano krenuo sa treninzima i svaki on njih doživljavam kao novi izazov. Želja i plan su da sa Milošem Vasićem u dvojcu pokušam da izborim svoje mesto u reprezentaciji. Nas dvojica smo pokazali da možemo mnogo, za kratko vreme odlično smo se ukolipili i verujem da imamo materijal na najviše domete. Svesni smo i konkurencije u zemlji budući da ćemo protiv sebe imati evropske prvake iz Beograda – Smederevce Bogičevića i Savića. Međutim, spremni smo za veliku borbu na domaćem terenu gde prvo treba da budemo najbolji ukoliko želimo da dođemo do velikog takmičenja. U svakom slučaju smatram da Vasić i ja imamo kvalitet da se uđemo u svetsko finale, da izvadimo “vizu” za Rio 2016, a posle i da i da se borimo za i za medalju. Druga opcija jeste da kroz dvojac pokušam da se domognem mesta u četvercu. U Amsterdamu je ovaj čamac pokazao da pripada svetskom vrhu. U polufinalu je za dlaku uzgubio od Holanđana, svetskih prvaka iz Južne Koreje. Dovoljno je da svaki član ove posade samo mako poboljša svoj učinak i siguran sam da će i teški četverac u 2015. biti kadar da osvoji svetsko odličje – ističe Beđik.

                            Nenad Beđik je u veslanje došao sasvim slučajno. Školski drug, koji je već trenirao veslanje u Veslačkom klubu Palić, prijavio ga je za test na ergometru koji je u njegovu školu doneo tadašnji trener Palića Ferenc Purucki.

                            – Iako sam nebrojano mnogo dana proveo na Paliću za veslanje kao sport nikada nisam čuo iako sam posle saznao da mi je baka bila veslačica i da je čak na nekim regatama u Mađarskoj osvajala medalje. Te 2001. u moju Osnovnu školu su došli ljudi iz tamošnjeg Veslačkog kluba i kroz testove na ergometrima su želeli da vide ko ima smisla za ovaj sport. Drug me je prijavio. S početka nisam želeo da izađem na test ali me je nekako nagovorio. Seo sam na ergometar i postigao najbolji rezultat na nivou škole. Trener Ferenc Purucki mi je potom prišao i rekao da imam talenat za veslanje i preporučio mi da dođem na probu u Palić. Posle mnogo razmišljanja tog dana popodne sam otišao na trening i od tog trenutka pa sve do danas veslanje je postalo sastavni deo mog života – priseća se svojih početaka Beđik.

                            Da su treneri napravili odličnu procenu Beđik je dokazao samo četiri godine kasnije. Braneći boje Palića izborio je svoje mesto u državnom timu za Balkansko prvenstvo u Rumuniji gde je osvojio zlatnu medalju u četverac skulu. Nakon toga sledi prelazak u Crvenu zvezdu.

                            – Za Balkanijadu sam se pripremao u Beogradu i to u Crvenoj zvezdi budući da sam bio i rezerva u četvercu koji su činili veslači ovog kluba. Takođe, do tada nisam veslao rimen discipline pa sam to vreme i iskoristio da se u ovom klubu upoznam sa njima. Već tada sam zaključio da sam prerastao Palić i da ako želim da nastavim da napredujem Zvezda je idealno mesto. Tako sam krajem 2005. postao član ovog kluba. Već naredne godine izborio sam svoje mesto u juniorskoj reprezentaciji. Na Svetskom prvenstvu za juniore u Amsterdamu bio sam 11. u četverac skulu, dok sam iste godine na Balkanskom prvenstvu osvojio dva zlatna odličja – u dubl skulu i u četverac skulu. U 2007. sam došao do svog prvog velikog finala. Na Svetskom prvenstvu za juniore u Pekingu osvojio sam šesto mesto u dubl skulu. Dve godine kasnije debitovao sam u seniorskoj reprezentaciji. Na Evropskom prvenstvu u Brestu bio sam sedmi u četvercu. Već tada sam shvatio da polako počinjem da stagniram i da za dalji nepredak u karijeri moram da napravim zaokret. Procenio sam da je Partizan idealna sredina za moje dalje veslačko usavršavanje zbog vrhunskog stručnog rada u ovom klubu i na kraju te sezone sam saopštio to ljudima iz oba kluba. Međutim, Partizan mi tada nije izašao u susret, kako zbog mira u kući tako i zbog ugovora sa Crvenom zvezdom, za koji sam tek kasnije saznao da je u tom trenutku već istakao. Ostao sam u Zvezdi ali sam intimno bio vrlo nezadovoljan kako se razvija moja karijera. Uprkos tome uspeo sam da izborim svoje mesto u državnom timu za Evropsko prvenstvo u Plovdivu 2011. gde sam veslao u kvalifikacijama četverac skula, posle čega sam bio zamenjen – priseća se Beđik.

                            Te 2011. umalo da se u srpskom veslanju dogodi kajakaški „Slučaj Janjić“. Budući da Beđikova porodica pored srpskog ima i mađarsko državljanstvo Nenadu su bila otvorena vrata da pređe da vesla za našeg severnog suseda.
                            – Za razliku od mene koji ćutim i trpim, moj otac je mnogo razboritiji. Budući da je znao šta se dešava, kako se osećam i da sve stvari ne idu po planu, odlučio je da proda kuću u Subotici i da se zbog moje karijere preselimo u Mađarsku gde su mi nudili adekvatne uslove za rad i napredak. S obzirom da nam je Srbija uvek na prvom mestu obavestio je ljude iz Saveza o svojoj nameri uz napomenu da bi od nje odmah i bez razmišljanja odustao ako bi mi se omogućio prelazak u Partizan. Posle njegovog apela konačno mi se ispunila želja i krajem 2011. postao sam član najboljeg kluba u zemlji. U početku mi je trebalo vremena da se prilagodim na sistem rada u ovom klubu. Zaostajao sam za ostalim seniorima ali sam vrednim i predanim radom uspeo da ih stignem. Već naredne godine sam izborio svoje mesto u dvojcu za Svetski kup u Beogradu gde sam sa Jovanom Popovićem ušao u finale. Nakon toga sam se, takođe, plasirao u finale u dvojcu na Svetskom kupu u Minhenu gde sam prvi put seo u čamac sa Nikolom Stojićem. Ti odlični rezultati su mi obezbedili mesto u državnom timu za Olimpijske igre u Londonu gde sam veslao u dvojcu sa Nikolom Stojićem. S njim sam osvojio i evropsku bronzu te godine u Varezeu, a godinu dana kasnije sam postao evropski prvak u Sevilji – napominje Beđik.



                            Upravo evropsko zlato u Španiji 2013. Beđik apostrofira kao svoj najveći i najdraži uspeh u dosadašnjoj karijeri i to iz više razloga.
                            – Pored ogromne želje za dokazivanjem ja sam u Sevilju otišao sa ogromnim ličnim motivom da pružim više od svog maksimuma. Moj pokojni deda, za kojeg sam bio mnogo vezan, bio je na samrti i jedna od poslednjih želja mu je bila da postanem evropski prvak. U Sevilji sam veslao i za njega. Iako nisam verovao da možemo do trijumfa sve se poklopilo i Stojić i ja smo na kraju stigli do evropskog trona. Bio sam presrećan pogotovo što sam ispunio i dekinu želju, koji je, nažalost, preminuo dva meseca kasnije – kroz suze nam je pričao Beđik.

                            Nenad ima sestru Marijanu i brata Aleksandra koji je, poput njega, veslač. On je lane, u svojoj poslednjoj godini juniorskog staža, osvojio bronzu u dvojcu na Evropskom prvenstvu za juniore u Minsku, a bio četvrti u istom čamcu na Svetskom prvenstvu za juniore u Trakaiju.

                            – Ova godina je za Aleksandra u veslačkom smislu bila vrlo turbulentna pogotovo što mu je prva u seniorskoj konkurenciji. Trenutno pravi pauzu i maksimalno je posvećen upisu na neki od američkih koledža gde bi se pored studiranja posvetio i veslanju. Siguran sam da ima potencijal za velike veslečke domete ali mora da ostane maksimalno posvećen tom cilju – kaže Beđik.

                            Budući da je u Beograd došao kao 16-godišnjak Nenad ističe da su mu prvih šest meseci bili izuzetno teški.

                            – Iz “spore” Subotice sam došao u “brzi” Beograd i to sa svega 16 godina. Toplo porodično gnezdo i porodičnu atmosferu zamenio sam usamljeničkim životom. Bilo mi je mnogo teško s početka. Najteže, kada se vratim sa nekog takmičenja i kada radost zbog postignutog rezutata delim sam sa sobom. Međutim, sve vreme sam bio fokusiran na cilj zbog čega sam se preselio u Beograd i posle šest meseci sam se potpuno prilagodio na nove uslove života. Trenutno živim na u Kajakaškoj kući na Adi, gde imam sve neophodne uslove, ali uskoro planiram da iznajmim stan. Nedavno sa se verio sa dugogodišnom devojkom Jovanom i kada se budemo venčali počećemo zajednički život na nekom drugom mestu u Beogradu – rekao je Beđik.

                            Ovaj primereni mladić trenutno je maksimalno fokusiran na veslanje i na školovanje.

                            – Sport je moje životno opredeljenje. Studiram u Subotici za trenera a želja mi je da posle veslačke karijere otvorim svoj fitness centar i da budem glavni trener u njemu – ističe na kraju Beđik.

                            Veslački savez Srbije

                            • nenad bedjik
                            • veslanje vesti
                            • intervju
                              ]]>
                              portal@besplatansport.com (BesplatanSport.com) Sportske teme Mon, 27 Oct 2014 00:00:00 +0100
                              Podrška Sokola Istranima https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10305-podrska-sokola-istranima.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10305-podrska-sokola-istranima.html Podrška Sokola Istranima
                              U periodu od 1918. do 1941. Savez Sokola podržavao je kako narod u Istri pod vlašću Italije tako i izbeglice iz Istre i njihova udruženja  u Jugoslaviji. Sokolska pesma “Zovi samo zovi” počinjala je  “Istra, Zara, mati nemoj tugovati. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi za te život dati.”

                              Starešina Sokolskog društva u Staroj Pazovi dr. Branko Čipčić održao je 1929. komemorativno predavanje o Vladimiru Gortanu, streljanom u Istri od fašističke Italije. (1) Delegacije iz Istre učestvovale su Sveslovenskim  sokolskim sletovima u Pragu. Sokoli su priredili slet u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre.(2)  Naraštajski slet župe Mostar održan je u Dubrovniku 2 i 3 juna 1928. Sletu su prisustvovali članovi župe „Vojvoda Hrvoje” (Split) i župe „Njeguš” (Cetinje). Bilo je oko 1.000 učesnika. Položen je venac pred spomen-pločom palim dobrovoljcima. Povorka je produžila do Gundulićeva spomenika, gde je takođe položen venac. Govorio je starešina župe, Čeda Milić i J. Jeras u ime Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. U svom govoru spomenuo je otrgnute sokole Zadra, Istre i Gorice, kojima se oduševljeno stalo klicati.(3)
                               Sokoli su na svojim izložbama redovno isticali stanje u Istri pod italijanskom vlašću. U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Izložbu je otvorio kralj Aleksandar. Odeljenje Porobljene Istre, Trsta i Gorice bilo je ukrašeno dalmatinskim narodnim tkaninama koje je poslala Ženska dobrotvorna zadruga u Kninu s natpisom : “Ženska zadruga u Kninu pozdravlja Jugoslovenske Sokole”. Prilikom otvaranja izložbe kralju Aleksandru prikazan  je drveni model Sokolskog doma Beograd IV (Čukarica) izrađen od brata Kapošvarca.  Savezni prosvetni odbor organizovao je u sporazumu sa upravom beogradske radiostanice  radioprenos svečanog otvaranja izložbe. (4) U „Sokolskom glasniku” isticali su da su župe koje su tada još robovale, predstavljene su po zastavama Sokola u Puli, Gorici, Idriji i Volovskom-Opatiji.(5)   Na izložbu je reagovala italijanska štampa. U članku “Italofobske manifestacije na Sokolskoj izložbi u Beogradu” istaknuto je da kad se uđe na izložbu vidi se natpis “Ne zaboravite Istru”. Dalje se ističe da su izložene fotografije “istarskih mučenika” po Italijanima ustreljenih terorista u Italiji radi njihove dinamitaške aktivnosti. Na karti Jugoslavije opažala se najveća kompaktnost sokolskih pripadnika samo na italijanskoj granici. Zastavice, zavite u crno, postavljene su nad Goricom, Trstom, Pulom i Zadrom. Pojedini vodiči dolazeći do karte tumačili su da  te zastavice pokazuju da još ima braće koju treba osloboditi, i da je cilj sokola da pripremi njihovo oslobođenje. (6)
                              Prosvetni odbor Sokolskog društva Subotica organizovao je idejnu i prosvetnu školu. Idejna škola bila je organizovana za nove članove sokola, a prosvetna za celokupno članstvo, naraštaj, đake i zanatlije. U prosvetnoj školi predavano je o Istri, o sokolskoj štampi, o prvoj pomoći, ... . (7)
                              U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije juna 1936. Na Vidovdan 28. juna 1936. održana su takmičenja sokolskih muzika, tamburaških i pevačkih horova i guslara. Po završenom sokolskom Vidovdanskom pomenu formirala se pred Sokolskim domom povorka koja je na čelu sa predstavnicima slovenskog sokolstva, predstavnicima vlasti i sokolskom muzikom, pošla do Eriovog trga, gde je bila posađena Slovenska lipa. Sav prostor i trg Slobode bili su ispunjeni masom sokola i građanstva, koje je prisustvovalo simboličnom svečanosti polaganjem zemlje koju su doneli predstavnici sokolskih jedinica iz svih krajeva na mogilu pod Slovenskom lipom. Svečanost je počela sviranjem himne „Hej Sloveni“. Prvi su prišli lipi braća iz Istre, koji su sasuli zemlju donetu iz tamošnjih neoslobođenih krajeva. Na kraju je sokolski hor iz Radovljice u slovenačkim narodnim nošnjama pevao „Hej Sloveni“. (8)
                               Sokoli su sarađivali sa Savezom emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica. Sokolska župa Beograd odlučila je da se 1. decembra 1938. na svečan način obeleži dvadesetgodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Za ovu proslavu prihvaćena je sugestija Saveza sokola da u njoj uzmu učešća prestolničke ratničke, nacionalne, kulturne organizacije i savezna uprava i to u sokolskoj povorci i na svečanoj župskoj sednici gde bi predstavnici ovih organizacija dali svoje izjave i solidarisali se sa sokolskim pogledima. Hiljade starih ratnika, rezervnih oficira, dobrovoljaca, članova Narodne odbrane, Jadranske straže, Kola srpskih sestara, Jugoslovenskog i Srpskog kulturnog kluba, Saveza emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica, članovi Društva slovenska misao, Narodna svest i masa studenata beogradskog Univerziteta. Svi su bili sa svojim zastavama a studenti sa transparentima i natpisima: Studenti sa sokolima !, Čuvaćemo granice! U Saveznom domu, današnjem Protokolu na Terazijama, održan je deo svečanosti a nastavljen u Sokolskom domu u Tiršovoj ulici. Tu su predstavnici udruženja iz Beograda govorili o značaju 1. decembra.(9)
                              Sokolske pozorišne družine su izvodile pozorišna dela sa temom o stradanju stanovništva jugoslovenskih krajeva pod vlašću Italije. U Staroj Pazovi sokoli su na akademiji posvećenoj proslavi Dana Ujedinjenja 1926. izveli pozorišni komad „Mrtva Straža”, tragediju iz života Istrana. (10)   Pozorišna sekcija Sokolskog društva Dubrovnik izvodila  je 1929. aktovku „Nada Istre” od Klonimira Škalka.(11)
                                Iseljenici iz Istre i Kvarnera, koji su bili pod italijanskom vlašću, naselile su se na Banovom Brdu u Beogradu. Da bi mogli da vežbaju osnovali su Sokolsko društvo Beograd IV na Banovom Brdu.
                               Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda u prostorijama Sokolskog društva Beograd Matica u Deligradskoj ulici.  Naročito toplo su bili pozdravljeni članovi i članice udruženja Trst–Rijeka–Gorica koji su izveli nekoliko plesova iz svog kraja i u nošnji tamošnjeg življa. (12) U Počasnom odboru bili su dr Vjekoslav Miletić, ministar fizičkog vaspitanja; general Petar Kosić, komandant Beograda; … Roman Drejling, starešina Ruskog sokolskog saveza; … dr Marije Čok, predsednik Udruženja Istrana; Kolo Srpskih Sestara; … . (13)
                              Uprkos početku Drugog svetskog rata 1939. Sokolsko društvo Beograd–Matica priredilo je 16. marta 1940. Sveslovensko veče. Na programu iz Istre bile su:  „Balun“ istarska igra koju su izveli članovi i članice Društva Istra, Trst i Gorica;   Recitacija člana Društva Istra, Trst i Gorica;  Istarske narodne pesme pevao je duet Društva Istra, Trst i Gorica.   (14)  Sem sveslovenskih balova sokoli su priređivali i manje priredbe. Sokolsko društvo Beograd–Matica priredilo je marta 1939. “Istarsko veče”, da bi učvrstila veze sokola i članova “Društva Istra, Trst i Gorica”. Izveden je program i održani govori o radu društva. (15)
                              Savez Sokola u periodu između 1918-1941. podržavao je izbeglice iz Istre i njihova udruženja  u Jugoslaviji.  U svakoj prilici  podsećao je da  se ne zaboravi Istra.  Cilj sokola bio je da se pripremi  oslobođenje Istre, Kvarnera i Gorice.  Na sokolskim priredbama učestvovao je Savez emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica.                                                             

                              Saša Nedeljković
                              član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

                              Napomene :
                              1.    „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 33, 37, 38;
                              2.    „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
                              3.    „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
                              4.    „Nj. Vel. Kralj s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3;
                              5.     „Kroz dvoranu Sokolske izložbe u Oficirskom domu u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 3;
                              6.    „Još o Sokolskoj izložbi u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 9. decembra 1932, br. 49, str. 2;
                              7.    M. Č.„Rad prosvetnog odbora“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
                              8.     „Svečanost polaganja zemlje na mogilu pod Slovenskom lipom“, „Veličanstveni zbor Sokolstva pred Sokolskim domom“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 5, 7, 8; 
                              9.    „1. decembar 1938.g u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1939, br. 1, str. 3-10;
                              10.    „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931”, Štamparija „Jedinstvo” Stara Pazova, str. 26;
                              11.     „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 90, 91;
                              12.    „Župski bal Slovenskih naroda“, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str. 68;
                              13.    „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
                              14.     „Vesti Sokolskog društva Beograd–Matica“, „Oko sokolovo“, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, str. 102;
                              15.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 3;                    

                              • sokolstvo
                              • SOKOLSKI POKRET
                              • SOKOLSTVO U SRBIJI
                              • SOKOLSTVO U ISTRI
                                ]]>
                                portal@besplatansport.com (Saša Nedeljković) Sportske teme Sun, 08 Mar 2015 00:00:00 +0100
                                20 GODINA RADA SOKOLA U SUBOTICI 1. DEO https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10162-20-godina-rada-sokola-u-subotici-1-deo.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10162-20-godina-rada-sokola-u-subotici-1-deo.html 20 GODINA  RADA SOKOLA U SUBOTICI  1. DEO
                                 Posle Ujedinjenja 1918. Bunjevci su najviše doprineli usponu sokolskog pokreta u Subotici. Dr. Babijan Malagurski, jedan od pokretača Sokolstva u Subotici, kupio je o svom trošku sve potrebne gimnastičke sprave za vežbače. Prvi starešina sokolskog društva Subotica bio je dr. Frano Skenderović, a podstarešina Antun Bešlić.  U redovima sokola u Subotici bilo je Bunjevaca, Srba, Madžara, Nemaca i Slovaka. (1)

                                            
                                 Posle Ujedinjenja 1918. Bunjevci su najviše doprineli usponu sokolskog pokreta u Subotici. Dr. Babijan Malagurski, jedan od pokretača Sokolstva u Subotici, kupio je o svom trošku sve potrebne gimnastičke sprave za vežbače. Prvi starešina sokolskog društva Subotica bio je dr. Frano Skenderović, a podstarešina Antun Bešlić.  U redovima sokola u Subotici bilo je Bunjevaca, Srba, Madžara, Nemaca i Slovaka. (1)
                                Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva  Subotica  Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “... Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija.  ...  Zato sada, kada otvaram ovo sokolsko radio veče, kličem svima : Doviđenja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo!“ Posle govora starešine zbor sokola otpevao je “Poleti sivi Sokole”. Sokolski tamburaški zbor odsvirao je više tačaka. Č. Tadirov izazvao je buru smeha pripovedanjem bačvanskih zgoda i nezgoda. On je pevao nekoliko bačvanskih šalajki praćen za klavirom od Dr. Đurišića. Ristić je otpevao “Časti Reca ...” praćen sokolskim  tamburaškim zborom. Braća Terzini pevali su rejtanske pesme. Arkadije i Đoka svirali su na harmonici a gajdaš Stevanović na gajdama. Subotički sokoli dobili su sa mnogih strana pohvale za priređeno radio veče. "(2).
                                Sokoli u Subotici proslavili su 5. marta 1932. 100-godišnjicu rođenja Tirša u gradskom pozorištu. Na programu su bile 4 muzičke tačke,  „Svečana reč o bratu Miroslavu Tiršu” i sokolski skeč. Sve muzičke tačke izvela je sokolska muzika. Članovi sokolskog orkestra sa kapelnikom na čelu nisu prezali ni od kakvih napora da bi dostigli maksimum. Izveli su : „Marš Masarikove župe”; marš iz „Prodane neveste”; potpuri „Za moje prijatelje” od Sedlačeka i na kraju Sokolski marš. O Tiršu je govorio zamenik starešine dr. Čović. Govorio je o Tiršu kao  čoveku, kao sokolu i kao filozofu. Skeč „Uspomene naše bake” preveden je sa češkog i podešen za domaće prilike. Bakina priča bila je ilustrovana vežbama dece, naraštaja i članova, i na kraju sa dve žive slike. Deca su vežbala sa 12 drvenih kvadrata na kojima je bilo po jedno „100” i po jedno slovo iz Tirševog imena. Deca su ređala kvadrate praveći sa njima razne skupine tako da se uvek moglo pročitati „Tirš 100”. Muzika je posle tačke svirala jugoslovensku i češkoslovačku himnu. Posle muzičke tačke priredba je završena  Sokolskim maršem. (3)
                                Sokolsko društvo Subotica početkom tridesetih godina 20 veka radilo je na osnivanju seoskih sokolskih četa u okolini Subotice. U četama je velika pažnja bila posvećena prosvetnom radu. Taj rad se delio na nacionalni rad na prosvećivanju sela kao i na obuci u modernom obrađivanju zemljišta i održavanju higijene u selu. Odbor za sokolske čete u saradnji sa učiteljima osnovao je 8 seoskih četa. Rad seoskih četa obuhvatao je sve grane narodnog, prosvetnog, zdravstvenog i privrednog života. Do 1935. održano je 58 predavanja. Većina predavanja bila je iz oblasti prosvete, a 6 predavanja održano je iz poljoprivrede, s praktičnim i stručnim uputstvima. Posredovanjem Sokolskog društva Subotica preko župe, Kraljevska banska uprava u Novom Sadu darovala je četama 500 komada sadnica breskvi i oko 80.000 jabuka. Na molbu sokolskog društva banska uprava naredila je upravi svog rasadnika na Paliću  da sa svojim stručnim osobljem u 10 praktičnih predavanja na terenu pouči članove četa u sađenju, kalemljenju i oplemenjivanju divljih sadnica. Četa Bikovo osnovana je 1930. Prvi starešina bio je Veca Tonković, a  učitelj Ivan Turato, rodom  iz  Omišlja, bio je načelnik-tajnik-prosvetar čete. Četa je imala 57 članova i knjižnicu sa 60 knjiga. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo”, „Novosti”.


                                                                                                                      Značka Sokolskog sleta 1935

                                Četa Tavankut I – Centrala osnovana  1931. imala je 47 članova. Primala je „Sokolski glasnik“,  „Sokolsko selo” i  „Vojnički vesnik”. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi.    Četa Tavankut II – Zlatni kraj osnovana je 1930. Imala je 68 članova. Vežbali su dva puta nedeljno. Biblioteka čete imala je  40 knjiga.    Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo” i   „Vojnički vesnik”. Do 1935. učestvovala je na 10 sokolskih priredbi.  Četa Tavankut III – Sv. Ana  osnovana je 1931. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi. Imala je 47 članova.  Primala je „Sokolski glasnik“, „Prosvetu”, „Sokolsko selo” i   „Vojni vesnik”. Imala je knjižnicu od 20 knjiga. Na utakmicama za sokolske čete dobila srebrni venac od Sokolskog društva Subotica. Sokoli iz Subotice priredili su javan čas uz učešće članova svih seoskih  četa.
                                Sokolska četa Staro Ljutovo osnovana je 1932. Imala je 42 člana,  na utakmicama postigla je drugo mesto.  Primala je „Sokolski glasnik“, i „Sokolsko selo”. Četa Mali Bajmok osnovana je 17 marta 1934. Imala je 94 člana. Primala je „Sokolski glasnik“ i „Sokolsko selo”. Četa Mali Beograd osnovana je 1930. Imala je 63 člana. Nije imala svoju knjižnicu, ali je koristila Narodnu čitaonicu u selu.
                                Četa Tavankut IV – Vuković kraj imala je 70 članova. Osnovana je 9 decembra 1934. na inicijativu mesnog učitelja  Ivana Mutibarića. (4) Na osnivačkoj skupštini  iz Sokolskog društva Subotica bili su prisutni Ante Tadić, starešina društva i član uprave Lajčo Pozderović.  Kao gosti prisustvovali su Većeslav Omahen i Antun Prčić iz seoske čete Tavankut II  sa više članova uprave i vežbača. Skupština je održana u osnovnoj školi “Aleksa Šantić”. Bilo je prisutno oko 120 lica. Osnivačku skupštinu otvorio je  Ivan Mutibarić.  Govorio je o Sokolstvu, a naročito o potrebi osnivanja sokolske čete u tom kraju. Za privremenog predsednika zbora izabran je Lazo Ivković, a za privremenog zapisničara  Lajčo Pozderović. Zatim je govorio  starešina   Sokolskog društva Subotica,  Ante Tadić. U svom govoru istakao je potrebu osnivanja sokolskih četa, i značaj nacionalnog rada u njima, posebno ako su udaljena dva kilometra od granice. Zatim je govorio o osnivaču sokolstva dr. Miroslavu Tiršu. Pri pomenu kralja Aleksandra cela skupština je ustala i klicala :”Slava Mu!”. Svi prisutni su se upisali u četu. U Upravi čete bili su izabrani : starešina  Lazo Ivković; zamenik starešine Albe Pokorić; tajnik-prosvetar-načelnik   Ivan Mutibarić i blagajnik Ive Vuković. Revizori su bili Antun Poljaković i Mate Matić. Na kraju skupštine deca, članovi čete izveli su vežbu : “Neka živi Jugoslavija” od Jegera. (5)
                                Članovi seoskih četa učestvovali su na pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu 1934. kao i na proslavi tridesetogodišnjice Karlovačkog sokola 1934. i drugim sokolskim priredbama.  Prosvetni odbor Sokolskog društva Subotica organizovao je idejnu i prosvetnu školu. U idejnoj školi predavano je  o istoriji češkog i jugoslovenskog sokolstva, o ideologiji Sokolstva, o velikim ličnostima Sokolstva i organizaciji Saveza SKJ. Idejna škola bila je organiziovana za nove članove sokola, a prosvetna za celokupno članstvo, naraštaj, đake i zanatlije. U prosvetnoj školi predavano je o Istri, o sokolskoj štampi, o prvoj pomoći, ... .(6) U Subotici je 24 marta 1935. zasađena Slovenska lipa. Sokoli su zasadili prastaro slovensko znamenje na severnoj granici kao opomenu i upozorenje da će tu i ostati. Sokoli su postavili lipu kao granični stub na severnoj međi. Slovenska lipa trebala je da bude zborno mesto onoga časa, kada sokoli budu zamenili svoje crvene košulje, surim koporanima, da bi i delom dokazali, da je svaki pedalj zemlje neprikosnoven. Svečanost sađenja Slovenske lipe protekla je skromno, u znaku žalosti za kraljem Aleksandrom. Predsedništvo sletskog odbora, svi delegati severnih sokolskih župa i svo članstvo Sokolskog društva u Subotici okupilo se na letnjem društvenom vežbalištu, odakle su krenuli na Eriov trg pred Gradsku kuću, gde je u malom parku bilo određeno mesto za sađenje lipe. Na tribini bili su: predstavnici bana, komandant Potiške divizijske oblasti, gradski senator Poljanović, ostali predstavnici vlasti, ustanova i korporacija iz Subotice. Savez sokola predstavljao je dr. Ignjat Pavlas, član Uprave Saveza SKJ, starešina Sokolske župe Novi Sad i predsednik Sletskog odbora. Severne sokolske župe zastupali su: dr. Jova Popović, zamenik starešine Sokolske župe Petrovgrad; dr. Dragan Kolačević, član uprave Sokolske župe Bjelovar; Mihajlo Dojčinović, tajnik Sokolske župe Maribor; dr. Nikola Pervaz, tajnik Sokolske župe Novi Sad zastupao je Sokolsku župu Varaždin; Milovan Knežević, zamenik starešine Sokolske župe Novi Sad; Branko Čipčić, zamenik starešine Sokolske župe Beograd i dr. Ivo Jelavić, zamenik starešine Sokolske župe Osijek. Svečanost je otvorio podpredsednik Sletskog odbora ing. Kosta Petrović. Izrazio je zahvalnost sokola civilnim i vojnim vlastima, kao i korporacijama i svima koji su prisustvovali svečanosti. Nenad Rajić, starešina Sokolskog društva Subotica, pozvao delegate župa da zasade lipu. Lipu su doneli sokoli i sokolice Sokolskog društva Subotica. Lipu je primio dr. Ignjat Pavlas i sa ostalim predstavnicima severnih župa zasadio je uz zvuke vojničke molitve. Ovaj čin je posmatralo gologlavo oko 5.000 prisutnih. Dr. Pavlas je predao lipu na čuvanje gradskoj opštini, u ime koje je primio gradski senator Josip Poljaković, obećavši, da će Slovensku lipu čuvati kao znamenje slobode i jedinstva. (7) 

                                 Saša Nedeljković                    
                                član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture

                                Napomene :
                                 1. M. Radojčin, „Za Jugoslaviju i jugoslovenstvo”, Bunjevci u sokolskom pokretu Subotice između dva rata, „Bunjevačke novine“, Subotica, 31. decembar 2006, br. 18,  str.27
                                2. „Prvo sokolsko radio-veče”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str. 6,7;
                                3. M.B.N, „Svečana akademija u slavu Tirša”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 10 marta 1932, br. 11,  str. 6;
                                4. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4;
                                5. M.Č. „Nova Sokolska četa u Tavankutu  IV”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
                                6. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4; M.Č.„Rad prosvetnog odbora”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
                                7. M.B.N, „ Svečanost sađenja Slovenske lipe u Subotici ”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 3, 4; 

                                • SOKOLSTVO U SRBIJI
                                • SOKOLSKI POKRET
                                • SOKOLSTVO SUBOTICA
                                • SOKOLSKI KLUB
                                  ]]>
                                  portal@besplatansport.com (Saša Nedeljković) Sportske teme Tue, 18 Nov 2014 00:00:00 +0100
                                  SOKOLSKE PROSLAVE DANA UJEDINjENjA https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10174-sokolske-proslave-dana-ujedinjenja.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10174-sokolske-proslave-dana-ujedinjenja.html SOKOLSKE PROSLAVE DANA UJEDINjENjA
                                  Sokoli su odlučili da njihov praznik uz Vidovdan bude Dan Ujedinjenja 1. decembar. Praznik je svečano proslavljan u svim sokolskim društvima do Aprilskog rata 1941. U „Sokolskom glasniku” 1930. podsetili su na dešavanja oko Ujedinjenja. Istakli su da je italijanska okupacija ponukala Narodno veće Slovenaca, Hrvata i Srba da 24. novembra 1918. proglasi ujedinjenje Države SHS sa kraljevinom Srbijom.


                                  Sokoli su odlučili da njihov praznik uz Vidovdan bude Dan Ujedinjenja 1. decembar. Praznik je svečano proslavljan u svim sokolskim društvima do Aprilskog rata 1941. U „Sokolskom glasniku” 1930. podsetili su na dešavanja oko Ujedinjenja. Istakli su da je italijanska okupacija ponukala Narodno veće Slovenaca, Hrvata i Srba da 24. novembra 1918. proglasi ujedinjenje Države SHS sa kraljevinom Srbijom. Delegati Narodnog Veća stigli su u Beograd 28. novembra 1918. i dok su vodili razgovore sa predstavnicima Srbije, stigao je srpskoj vladi od Dalmatinske vlade u Splitu telegram : „Svi francuski i američki komandanti na našim obalama bez prestanka se obaveštavaju, je li definitivno provedeno ujedinjenje kraljevine Srbije i jugoslovenskih zemalja bivše Austro-Ugarske te ističu neodložnu potrebu toga, zbog uređenja internacionalnog položaja Slovenaca, Hrvata i Srba. Zaklinjemo u ime čitavog pučanstva Dalmacije sve kompetentne faktore, da bez daljega oklevanja i bez obzira na sporedna pitanja provedu formalno i definitivno ujedinjenje svih Slovenaca, Hrvata i Srba od Jadrana do Vardara u jedinstvenu državu te da odmah stvore jedinstvenu reprezentaciju i vodstvo”. Dana 1. decembra izvršeno je Ujedinjenje. (1)

                                   U proslavama najviše su učestvovali sokoli, zajedno sa ostalim nacionalnim društvima. Sokolsko društvo Jasenovac na Savi iz župe Zagreb proslavilo je 1930. Dan Ujedinjenja. Posle održanih blagodarenja svo članstvo uputilo se nazad u ukrašenu sokolsku vežbaonicu. Sokoli i sokolice otpevali su državnu himnu. Starešina Spasoje Madiraza održao je predavanje o značaju 1. decembra 1918. i o važnosti zaveta, koje je članstvo položilo. Uveče održana je akademija, koju je otvorio prosvetar Petar Vučinić, sa predavanjem, u kome je istakao važnost sokolstva, i uputio apel prisutnima, da stupaju u sokolske redove. Predavanje je propraćeno klicanjem kralju, prestolonasledniku Petru i kraljevskom domu. Dvoje dece deklamovalo je sokolsku himnu i pesmu „Jugoslaviji”. Sokolice su izvele vežbu pod vođstvom načelnice Smiljke Sagrak. Nakon vežbe mesno pevačko društvo  „Švačić”, pevalo je, pod vođstvom dirigenta Marka Franjića. Posle toga nastalo je sokolsko veselje. (2)

                                  Sokolsko društvo Pale proslavilo je 1931. 1 decembar. Ujutro učestvovalo je sa svim svojim članovima u crkvama na blagodarenju. Posle blagodarenja održana je svečana sednica društva. Sednicu je otvorio starešina Risto Doder ističući zasluge kralja Aleksandra , koji je znao u najtežim časovima prevesti narod preko najstrašnije golgote i osloboditi ga. Načelnik Kureš pročitao je poslanicu Saveza Sokola upućenu sokolskom taboru. Uveče održana je svečana akademija , koju je otvorio prosvetar društva Ljubomir Rajaković. Najbolja tačka programa bila je vežba “Mornari”, koju su izvele članice veslima u mornarskom odelu. Posle programa bilo je sokolsko veselje sa igrom i pesmom. (3)
                                   Sokolsko društvo Ston proslavilo je Dan Ujedinjenja 1936. na posebno svečan način. Ujutro je bilo defile gradom sa muzikom na čelu. U 9 sati bilo je blagodarenje u katoličkoj crkvi.  Nakon blagodarenja krenula je povorka sa zastavom na čelu i muzikom. Zastavu i muziku sledio je veliki broj sokola, sokolica, školske dece  Stona i Česvinice i  sokolskih prijatelja. Za vreme povorke klicalo se kralju Petru II i Jugoslaviji. Zatim je služeno blagodarenje u pravoslavnoj crkvi, a posle je bila svečana sednica  u Sokolskom društvu. Tajnik društva Đuro Violić pročitao je poslanicu Saveza sokola, a starešina Tomo Dužević govorio je o značenju Prvog decembra. U veče je održana akademija sa plesom. (4) U Risnu na Dan Ujedinjenja 1936. sve kategorije Sokolskog društva su u svečanim uniformama korporativno učestvovale blagodarenju u mesnim crkvama.  Posle blagodarenja održana je sednica u Sokolskom domu. Na sednici je pročitana  poslanica Saveza sokola, a zatim je M. Drecun držao predavanje o značaju  Dana Ujedinjenja. Uveče je kroz mesto prošla velika bakljada sokola i vojske, koja je oduševljeno klicala kralju i Otadžbini. Održana je svečana akademija. Posle akademije bila je igranka. Svečanost je uveličao meštanin inženjer Vukašin Jovanović, šef sekcije za gradnju železnica, koji je sa terena prikupio svoje kolege, geometre i ostale činovnike, koji su u velikom broju posetili priredbu. (5)

                                  Dan Ujedinjenja 1937. proslavljen je 1937. u Gornjoj Župi, u okolini Dubrovnika. Rano ujutro praznik je obeležen pucanjem mužara. Sokoli su pod barjakom prisustvovali svečanom blagodarenju u crkvi Mandalijene. Tu su se našli okupljeni i sokoli Donje Župe, nastavnici Osnovnih škola sa školskom djecom, te školska djeca sa nastavnicom Zanatske škole. Posle održanog blagodarenja B.N. Mišića održao je govor, pozivajući sokole i ostale seljane da kliknu trokratno “Živjela moćna i velika ujedinjena Jugoslavija”. Sokoli Gornje Župe su zaključili da u buduće svakog Prvog decembra održe sjednicu sa sijelom Sokolskog pogrebnog bratstva. Bratstvo je osnovano toga dana pri sokolskoj četi. Cilj ove zamisli je da se gaji samopomoć i realno sokolsko bratstvo, tako svi sokoli jedan drugog u svakoj prlici pomagati, a osobito pri poljskim radnjama i u slučaju elementarnih nepogoda držeći se one “Svi za jednoga, a jedan za sve”. Svečanost je zavšena pevanjem „Oj Slaveni” .(6)

                                           Proslava dana Ujedinjenja 1935 u Pljevljima

                                  Dan Ujedinjenja u Cavtatu 1937. proslavljen je svečano. U crkvi sv. Nikole župnik je održao blagodarenje u prisustvu svih nacionalnih društava, pretstavnika vlasti i ustanova a zatim održana je svečana sednica u Sokolani. U veče priredilo je sokolsko društvo u svojoj dvorani akademiju. Diletanti sokolske sekcije odigrali su Nušićev „Svet”. Publiku je zabavljala Cavtatska diletanska muzika. U programu je bila zastupljena i Cavtatska Udruga sa recitacijom izabranom od nacionalne radnice Jelke Miš : „Došli naši ....”.(7)
                                  Sokolsko društvo Dubrovnik zavetovalo se da će u Petrovoj Petoletki postaviti spomen–ploču sokolskim borcima streljanim u Boki Kotorskoj 1914/15.: Filipu kap. Hadžiji, Vasi Milišiću i Milanu Srzentiću. U Dubrovniku je svečano obeležena dvadesetogodišnjica Ujedinjenja 1938. Pored nacionalnih društava  sudelovale su sve sokolske četa iz okoline Dubrovnika. Na dan Ujedinjenja Dubrovnik je osvanuo u svečanom ruhu iskićen zastavama i zelenilom. Naredba Mačekova da se za ovaj dan ne vešaju zastave ignorisana je. Franjevci su naredbu poslušali, zastavu su bili  izvjestili pa je skinuli. Već ranim jutrom stizale su sokolske čete iz dubrovačkih sela. Čete iz dubrovačkih sela bile su pretežno u narodnoj nošnji. Dosta ih je došlo pa su sa svojim zastavama, muzikama i članstvom bili zapaženi na defileu. Zbog nevremena stotinu izletnika sa Mljeta nije moglo da dođe. Posle blagodarenja i svečanog defilea vojske, mornarice, mnogobrojnih članova „Nove Jugoslavije" i sokolskih četa sa zastavama otkrivena je svečano spomen–ploča streljanim sokolima. Masa sveta pozdravila je svečani momenat klicanjem žrtvama za slobodu. Spomen–ploča sokolima, palim za čast i veličinu Otadžbine, otkrivena je među gradskim vratima od Pila, na mjestu određenom za spomen–ploče. Posle toga položen je venac na spomenik Ivana Gundulića povodom 300–godišnjice njegove smrti. Sokoli su uveče održali u Sokolani  Decembarsku akademiju u počast članovima sokolskih četa. (8)
                                    Sporazumom Cvetković-Maček 26.8.1939. Dubrovnik je odvojen od Zetske banovine i dodeljen novostvorenoj Banovini Hrvatskoj. List ,,Dubrovnik” pisao je o pripremama za proslavu 1 decembra 1939. u Dubrovniku. Na dan Ujedinjenja održavana su u bogomoljama svečana blagodarenja za sreću naroda, koji je poslije toliko muka, napora i borbi postigao svoj cilj, svoje ujedinjenje. Udruženja Soko, Nova Jugoslavija i Dubrovačka Građanska Muzika prisustvovali su sa svojim zastavama i sa svim svojim članovima blagodarenjima. Nakon blagodarenja pomenuta udruženja, predvođena muzikom, zajedno sa rodoljubivim građanstvom išla su ,,između vrata od Pila”, i tu polagala vijence na spomen-ploče podignite onima koji su svoj život žrtvovali za slobodu i ujedinjenje. Posle toga održavala se u Sokolani svečana sjednica. Uveče Dubrovačka Građanska Muzika obilazila je grad te je tom prilikom priređivana bakljada. Sokolsko društvo u Dubrovniku priređivalo je 2 decembra svečanu akademiju.(9)

                                  Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. vlasti Banovine nastojale su da onemoguće proslave Dana Ujedinjenja. U ostalim delovima Jugoslavije nastavljeno je sa proslavom Dana ujedinjenja do Aprilskog rata 1941. Uprkos svemu Sokoli su 1 decembra 1939. u Banovini Hrvatskoj proslavili Dan Ujedinjenja. Nije bilo moguće svuda organizovati proslavu, ali se ipak proslavljalo. U časopisu „Bratstvo” istakli su : „U mestima gde to nije bilo moguće usled nesređenih mesnih prilika sastali su se Sokoli u privatnom stanu, u gostionici ili u nekoj radnji pružili jedan drugome ruku i manifestvovali svoje narodno i državno jedinstvo bez velikih govora i svečanih akademija.” U Osijeku su državni i sokolski praznik proslavila sokolska društva Osijek Matica i Osijek donji grad zajedno u domu Sokolskog društva Matica. Proslavi su se pridružili i dobrovoljci, koji su zbog stvaranja Banovine Hrvatske želeli da istaknu svoju ljubav prema državi, za koju su se borili i koju su svojom krvlju stvarali. Na proslavi starešina župe Dušan Krulj je nakon pozdrava predstavnicima vojnih i civilnih vlasti, kulturnim i humanitarnim društvima, dobrovoljcima i prijateljima sokolstva uputio srdačan pozdrav sokolima i sokolicama koji „u ovim burnim vremenima ostadoše na svojim pozicijama, da bez straha i uzmicanja, bez koristi i slave brane svoje sokolske ideale…”. U svom govoru je istakao : „Mi ne otstupamo ni pred pometenosti, koja se pojavila na brodu kada se našao na uzburkanom moru, ni pred kukavičlukom onih što samo za sebe traže spas. Mi Sokoli verujemo u snagu nacije i u oživotvorenje njezinih velikih zadataka, i to pouzdanje mi ćemo nositi od ognjišta do ognjišta, od kolibe do palate i od kolevke do groba.” Zatim su sledile deklamovanje naraštajca Rodoljuba Reljića „U sokolskom domu”, … i Dragana Mišćevića „Ujedinjenje”. Srpsko pevačko društvo „Gusle” otpevalo je pod upravom prof. Dušana Zebića „Sokolsko pozdrav”, „Jugoslovensku himnu” i sokolsku himnu „Oj Sloveni”. (10)

                                   Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije svečano je obeležavao svake godine Dan Ujedinjenja, kao svoj praznik.  U proslavama  su uz sokole, i zajedno sa njima,  učestvovala ostala nacionalna društva.  HSS je u Banovini Hrvatskoj nastojao da zabrani proslavu Prvog decembra. Uprkos zabranama sokoli su u Banovini Hrvatskoj nastavili da slave Dan ujedinjenja. Posle obnove rada 1992. Savez sokola Jugoslavije nastavio je da proslavlja  Dan Ujedinjenja.
                                                                                                                                           
                                  Saša Nedeljković                                                                               
                                  član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

                                   Napomene  :
                                  1.    Dr. Hugo Werk, “Značaj 1. decembra sa gledišta nacionalno državnog i sokolskog”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11. decembar 1930, br. 31, str. 1;
                                  2.    „Sokolsko društvo Jasenovac na Savi”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8.januara 1931, br. 2, str. 6;
                                  3.    „Sokolsko društvo Pale”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 12. januara 1932, br. 3, str. 6;
                                  4.    Đ.V, „Proslava Prvog decembra”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11 septembar 1936,  br. 49, str. 7;
                                  5.    R.K, „Proslava narodnog i sokolskog praznika“, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11 septembar 1936,  br. 49, str. 7;
                                  6.    „Proslava Prvog decembra u Gornjoj Župi”,  „Dubrovnik”, Dubrovnik, 4 decembar 1937, br 45,str. 3;
                                  7.    „Dan Ujedinjenja”, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 11. Decembar 1937, br.46, str. 3,4;
                                  8.    „Uz proslavu 1 decembra", „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4; „Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, , str. 3;
                                  9.    „ 1 decembra”, „Dubrovnik”,   Dubrovnik, 2 decembra 1939, br. 48, str. 4;
                                  10.    „1 decembar na teritoriji osječke župe”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1939, br. 12, str.233, 234;

                                  • sokolstvo
                                  • SOKOLSTVO U SRBIJI
                                  • SOKOLSKI POKRET
                                  • DAN UJEDINJENJA
                                    ]]>
                                    portal@besplatansport.com (Saša Nedeljković) Sportske teme Sun, 30 Nov 2014 00:00:00 +0100
                                    Globalizacija https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4001-globalizacija.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4001-globalizacija.html Globalizacija
                                    U skorije vreme sve više primećujem nesuglasice između fanova Reala i Barselone, Intera i Milana, tamo nekih Bundesligaša, treće engleske lige ili brazilske druge. Zamislila sam se na trenutak, i zapitala šta se desilo sa dobrim starim rivalitetom između Zvezde i Partizana. Ostalo je svega još nekoliko vernih fanova koji će na tiketu odigrati ono što osećaju da treba, a ne ono što im kvote i statistike govore.


                                    U skorije vreme sve više primećujem nesuglasice između fanova Reala i Barselone, Intera i Milana, tamo nekih Bundesligaša, treće engleske lige ili brazilske druge. Zamislila sam se na trenutak, i zapitala šta se desilo sa dobrim starim rivalitetom između Zvezde i Partizana. Ostalo je svega još nekoliko vernih fanova koji će na tiketu odigrati ono što osećaju da treba, a ne ono što im kvote i statistike govore. 

                                    Uticaj kladionice, interneta, kablovske, satelita, interneta i ne znam još kakvih sve digitalnih tehnologija nam omogućava da zavirimo u svaki deo sveta pa tako i u fudbal. Na sajtu bilo kod evropskog kluba možete da iskopate apsolutno sve što ima veze sa aktivnostima tima, igrača individualno, trenera, vlasnika, direktora generalnih i onih negeneralnih, pa čak i oko medicinkog osoblja. Malo me je potreslo  što nije moguće saznati ko je zadužen za čišćenje Nou Camp-a sigurno će i ti podaci blagovremeno biti dostupni. Svetski tabloidi takođe budno prate privatne živote svakog sportiste koji ima iole uspešnu karijeru, pa se tako po forumima neretko raspravlja koliko će razvod nekog igrača uticati na njegovu mentalnu spremnost pred važnu utakmicu.
                                    Sve ovo veoma utiče na doživljaj pojedinca. Tako se današnji srednjoškolci više nerviraju kad gubi Arsenal nego kad gubi srpska reprezentacija. Neki zbog toga što im  baš ta utakmica fali da tiket „prođe“, a neki zato što jednostavno ne znaju kako voleti Zvezdu i Partizan svim srcem. Naravno oni tvrde da je glavni krivac za sve novac i to u duhu „Sve što vredi prodali smo!“  Objašnjavaju  da je nivo igre u našoj zemlji patetičan u odnosu na Ligu Šampiona. Čisto sumnjam da 70-tih i 80-tih nije bilo isto tako, ali tada sportske aktivnosti sredom nisu bile držanje daljinskog upravljača nego igranje „fuce“ na školskim terenima. Još jednom je globalizacija učinila sve previše dostupnim, pomerila vrednosti  i učinila detinjstvo svakog dečaka manje uzbudljivim.

                                    Ne preporučujem huligansku ljubav, ali pravi dokaz o ljubavi prema srpskom fudbalu se primeti kada stari Grobari ipak navijaju za Zvezdu kada igra sa nekim strancima, kao što i stare Delije (politička korektnost :P) navijaju za Partizan kad se umeša neko sa strane.

                                    Tekst napisala: Dragica Jeremić

                                     

                                    • fudbal
                                    • globalizacija i sport
                                    • savremeni sport
                                    • sportski blog
                                      ]]>
                                      portal@besplatansport.com (Dragica Jeremić) Sportske teme Tue, 26 Jun 2012 02:00:00 +0200
                                      Foto galerija KK Partizan - Mega Leks https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10577-foto-galerija-kk-partizan-mega-leks.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/10577-foto-galerija-kk-partizan-mega-leks.html Foto galerija KK Partizan - Mega Leks
                                      Foto galerija - Crno-beli pobedili Megu i osigurali dalji boravak u Top 4 ABA lige.

                                      Crno-beli pobedili Megu i osigurali dalji boravak u Top 4 ABA lige.

                                      {gallery}KKPML{/gallery}

                                      • FOTO REPORTAZA
                                      • FOTO GALERIJA
                                        ]]>
                                        portal@besplatansport.com (Katarina Cvijović) Sportske teme Tue, 29 Nov 2016 00:00:00 +0100