Zdravlje - Sportski portal Srbije - Sportski portal Srbije https://besplatansport.com Sun, 21 Jul 2019 09:09:28 +0200 Joomla! - Open Source Content Management sr-yu Vežbanje (kratkoročno) smanjuje potrebu za pušenjem https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3885-vezbanje-kratkorocno-smanjuje-potrebu-za-pusenjem.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3885-vezbanje-kratkorocno-smanjuje-potrebu-za-pusenjem.html Vežbanje (kratkoročno) smanjuje potrebu za pušenjem
Verovatno najveća pretnja po javno zdravlje Srbije jeste pušenje, sa prevalencom od preko 33% . Duvanski dim, sa preko 4000 materija od kojih je preko 50 kancerogeno a mnogo više na neki drugi način štetno po zdravlje, zaista predstavlja neprijatelja broj jedan na ovim prostorima, kog je veoma teško se rešiti iz jednog jednostavnog razloga- stvaranja zavisnosti.

Verovatno najveća pretnja po javno zdravlje Srbije jeste pušenje, sa prevalencom od preko 33% . Duvanski dim, sa preko 4000 materija od kojih je preko 50 kancerogeno a mnogo više na neki drugi način štetno po zdravlje, zaista predstavlja neprijatelja broj jedan na ovim prostorima, kog je veoma teško se rešiti iz jednog jednostavnog razloga - stvaranja zavisnosti.
Ipak, jedno nedavno objavljeno istraživanje ukazuje na mogućnost da i za ovaj otrov posotji protivotrov - Fizička aktivnost. Grupa istraživača sa Univerziteta Masačusets (Boston, SAD) je angažovalo 60 žena u studiji odvikavanja od pušenja koja je trajala 8 nedelja. Žene su podeljene u dve grupe, jedna koja je vežbala 3 puta nedeljno 50 minuta (brzi hod) i druga koja je isto vreme gledala promotivne video materijale o značaju ostavljanja pušenja. Rezultati istraživanja su pokazali da su se žene koje su bile angažovane u fizičkoj aktivnosti odlikovale bolji psihičkim stanjem i manjom željom za pušenjem, koja se istina vraćala na prethodni nivo u periodu od nekoliko sati do jednog dana. Razultati pilot studije su ohrabrujući, iako se radi o relativno kratkoročnim efektima. Sledeće studije rađene na većem uzorku ispitanika će nam dati nešto jasnije rezultate” – reči su autora ovog projekta.
Istraživanje je objavljeno u avgustovskoj svesci časopisa Addictive Behaviors za 2011 godinu.

  • zdrav zivot
  • zdravlje
  • pusenje
    ]]>
    portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Zdravlje Thu, 28 Jun 2012 02:00:00 +0200
    Deca danas sporija i teža od svojih roditelja https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/7731-deca-danas-sporija-i-teza-od-svojih-roditelja.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/7731-deca-danas-sporija-i-teza-od-svojih-roditelja.html Deca danas sporija i teža od svojih roditelja
    Globalna konferencija o srčanom zdravlju pokazuje alarmantne rezultate: svaka naredna generacija sporija je i teža od prethodne.


    U proseku današnjoj deci je potrebno čak 90 sekundi više da pretrče jednu milju nego njihovim vršnjacima pre 30 godina, tvrdi istraživanje Američke asocijacije za srce. Od 1975. godine fitnes srca za uzrast od 9 do 17 godina opadao je oko 5% po deceniji. Istraživači Američke asocijacije su analizirali podatke iz poslednjih 46 godina, uključujući 25 miliona dece iz 28 zemalja, posle čega je ustanovljeno da su današnja deca predstavljaju najsedentarniju generaciju u istoriji čovečanstva.

    Dr Grant Tomkinson sa Univerziteta u Australiji kaže da je 30-60 odsto manja izdržljivost uzrokovana porastom masnog tkiva. Najviše problema imaju zapadne zemlje, ali i neki delovi Azije kao to su Južna Koreja, kopneni deo Kine i Hong Kong. Da bi ostala zdrava, deci je potrebno makar sat vremena fizičke aktivnosti dnevno - šetnje ili vožnje bicikla, trčanja... Svetska zdravstvena organizacija (WHO) takođe je nedavno soapštila da 80% mladih nema dovoljno fizičkog vežbanja.

    Izvor: http://bif.rs

    • gojaznost
    • gojaznost u pubertetu
    • gojaznost dece
    • deca i sport
    • deca i hrana
    • zdravlje dece
      ]]>
      portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Zdravlje Wed, 11 Dec 2013 08:27:28 +0100
      Da li su deca sa sela zdravija? https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3933-da-li-su-deca-sa-sela-zdravija.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3933-da-li-su-deca-sa-sela-zdravija.html Da li su deca sa sela zdravija?
      Svedoci smo da briga za zdravlje stanovništva sve više obuhvata i kategorije koje ranije nisu bile u fokusu. Alarmantne studije slučaja objavljene u prethodnim godinama koje ukazuju na pojavu čak i srčanih oboljenja kod dece, uz narastajući problem sa gojaznošću, ovu kategoriju stanovništva stavlja u prvi plan strategija borbe za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa.


      Svedoci smo da briga za zdravlje stanovništva sve više obuhvata i kategorije koje ranije nisu bile u fokusu. Alarmantne studije slučaja objavljene u prethodnim godinama koje ukazuju na pojavu čak i srčanih oboljenja kod dece, uz narastajući problem sa gojaznošću, ovu kategoriju stanovništva stavlja u prvi plan strategija borbe za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa. A kada se priča o zdravlju dece, često se spominje i životno okruženje kao bitan činilac narušenog zdravlja, sa pomalo melanholičnim sećanjem starijih generacija kako «je život na selu omogućavao raznovrsne sadržaje i prisiljavao nas da budemo fizički aktivni, za razliku od ove naše dece, izgubljene između solitera,  haustora i zamračenih soba sa kompjuterom».

      Nedavno objavljena studija ukazuje da su ove primedbe izgleda sasvim na mestu! Na uzorku od preko 2500 hiljade Španske dece utvrđivana je razlika u fizičkim sposobnostima i nivou gojaznosti gradske i seoske dece. Rezultati istraživanja su pokazali da se deca sa sela odlikuju značajno boljom aerobnom sposobnošću i parametrima snage, kao i značajno manjom prevalencom gojaznosti od dece iz grada! Izgleda da je gradska sredina izrazito nestimulativna za izpolajvanje motoričkih potencijala dece u fizičkim aktivnostima, i da je u cilju očuvanja zdravstvenog stanja mladih, poželjno razmisliti o novoj migraciji, ovog puta iz grada u selo!
      Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Journal of Science and Medicine in Sport za 2011 godinu.

      • zdrav zivot
      • gojazne dece
      • zdravlje dece
      • gojaznost u pubertetu
      • gojaznost dece
        ]]>
        portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Wed, 27 Jun 2012 02:00:00 +0200
        Kifoza (kyphosis) https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3951-kifoza-kyphosis.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3951-kifoza-kyphosis.html Kifoza (kyphosis)
        Kifoza kičmenog stuba podrazumeva uvećanje fiziološke krivine u sagitalnoj ravni, pri čemu je ispupčenje (konveksitet) okrenuto unazad, s tim što se blaže deformacije označavaju kao kifotično loše držanje (funkcionalna deformacija), dok se izraženija kvalifikuju kao telesni deformitet kifoza, gde su već nastale strukturne promene koje su i fiksirane. Ovaj oblik deformacije uglavnom je lokalizovan u grudnom delu kičmenog stuba.


        Kifoza kičmenog stuba podrazumeva uvećanje fiziološke krivine u sagitalnoj ravni, pri čemu je ispupčenje (konveksitet) okrenuto unazad, s tim što se blaže deformacije označavaju kao kifotično loše držanje (funkcionalna deformacija), dok se izraženija kvalifikuju kao telesni deformitet kifoza, gde su već nastale strukturne promene koje su i fiksirane. Ovaj oblik deformacije uglavnom je lokalizovan u grudnom delu kičmenog stuba.

        Karakteristike kifotičnog lošeg držanja, kao i kifoze kao deformiteta jesu sledeće:

        – glava isturena napred, povećan vratni konkavitet (udubljenje) kičme, grudi uvučene, lopatice istaknute i udaljene od kičmenog stuba, trbuh mlitav, kolena neznatno savijena i u blagoj fleksiji.

        Uzrok nastanka kifoze najčešće je nepravilno držanje tela, povijenost i pogrbljeni stav kroz duži vremenski period, kada dolazi do istezanja i atrofije mišića sa leđne strane, odnosno skraćivanje mišića sa prednje strane, što dovodi do povlačenja glave i gornjeg dela trupa prema napred. Ako takvo stanje ostane duže, izazvaće promene i pasivnih stabilizatora (zglobnih čaura i ligamenata) kada dolazi do stanja fiksne deformacije i deformiteta, tj. kifoze.
        Kifotično loše držanje tela može se uspešno lečiti i sanirati primenom odgovarajućih telesnih vežbi, tzv. korektivnih vežbi, kao i formiranjem navike da se u svakom trenutku vodi briga o pravilnom držanju tela i pravilnom uspravnom stavu. Na taj način ćemo istovremeno delovati preventivno na nastajanje kifoze kao fiksnog deformiteta koje se ne može lečiti.   

        Cilj primene korektivnog vežbanja u saniranju kifotičnog držanja je u, prvom redu, jačanje i povećanje tonusa mišića leđa, odnosno njihovog skraćivanja, što će u krajnjem dovesti i do povlačenja glave prema nazad i ispravljanja vratne krivine. Istovremeno treba primenjivati vežbe istezanja za mišiće prednje strane tela, grudnog dela koša i stomaka (antagoniste), kako bi povlačenje i ispravljanje lošeg držanja tela bilo olakšano.
        Postoji veliki broj specifičnih vežbi za lečenje kifotičnog lošeg držanja, a neke od njih smo naveli u okviru podnaslova Jedno iskustvo u saniranju lošeg držanja tela u toku redovne nastave fizičkog vaspitanja.

        Ljubinko Milanović – Milovan Stamatović "Metodika fizičkog vaspitanja" Zavod za udžbenike

        • kifoza
        • lordoza
        • kicma
        • skolioza
        • korektivne vezbe
        • deformitet
          ]]>
          portal@besplatansport.com ( ) Zdravlje Tue, 26 Jun 2012 02:00:00 +0200
          Psihološka priprema karatista https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/904-psiholoska-priprema-karatista.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/904-psiholoska-priprema-karatista.html Psihološka priprema karatista
          Evidentno je da savremena sportska takmičenja sve više traže da sportisti budu psihički izdržljivi: da brzo percipiraju, uviđaju bitne odnose i donose odluke, da se koncentrišu, kontrolišu emocije, prilagođavaju situaciji na sportskom borilištu, da tokom čitave borbe drže optimalan akcioni nivo (borbenos ), poštuju pravila (7) itd.

          Jugoslav Vojinović1 i Dragan Doder2

           

          1 Sportska Akademija Beograd,
          2 Pokrajinski zavod za sport, Novi Sad

           

          PSIHOLOŠKA PRIPREMA KARATISTA

           

          1. UVOD

          Evidentno je da savremena sportska takmičenja sve više traže da sportisti budu psihički izdržljivi: da brzo percipiraju, uviđaju bitne odnose i donose odluke, da se koncentrišu, kontrolišu emocije, prilagođavaju situaciji na sportskom borilištu, da tokom čitave borbe drže optimalan akcioni nivo (borbenos ), poštuju pravila (7) itd.

          Naša je procena da su takmičari daleko više ujednačeni po onome šta mogu fizički i koliko su taktičko-tehnički osposobljeni, nego po onome koje su im granice psihičke izdržljivosti. (2, 5). Američki autori najčešće pod psihološkom pripremom podrazumevaju korištenje određenih metoda i tehnika „ mentalnog treninga“, kao što su: kontrola pažnje, kontrola emocija, razvoj i održavanje samopouzdanja, razvoj motiva postignuća (9).. Značaj koji se pridaje uspešnosti u karateu sve više ističe njenu povezanost sa psihološkom strukturom ličnosti. Ovo proističe iz činjenice da su sportisti u istim rangovima takmičenja uglavnom (13) izjednačeni u mnogim relevantnim elementima sportske pripremljenosti (fizički, tehničkim, motoričkim, taktičkim...) tako da tada psihološki faktori često odigravaju odlučujuću ulogu.

          Za trenera koji radi sa mladim karatistima posebno je važno da uspostavi korektan odnos sa roditeljima karatista. Roditelj je faktor koji može u velikoj meri da doprinese razvoju sportskih rezultata. Međutim, u nekim slučajevima preterane ambicije roditelja (nestrplivost ) mogu limitirajući da deluju na sportski razvoj mladog karatiste. Dakle, posebnu pažnju u treningu karatista svih uzrasta treba posvetiti psihološkoj pripremi. Iz svega što je do sada rečeno, pogotovo u okviru razmatranja psiholoških faktora učenja sportskih veština, osobina ličnosti značajnih za sportku uspešnost, motivacije, te mehanizama psihosocijalne interakcije u sportskoj grupi, jasno je da psihološka pripremljenost zajedno sa tehničko-taktičkom i fizičkom pripremljenošću spada u glavne činioce efikasnosti sportskog angažovanja.(3, 4 ).

           

          2. CILJ RADA Cilj

          rada je da podstakne ambicioznije trenere i druge sportske stručnjake na šire proučavanje literature iz psihologije i psihologije sporta, na veće korištenje tih saznanja u svakodnevnom radu sa sportistima, te da im pomogne da valjano uvide u kom sve smislu im psihologija može pomoći da budu uspešniji sporski radnici.

           

          3. METOD RADA

          Priroda ovog rada podrazumeva da će u istraživanju biti primijenjena teorijska analiza rada. To znači, da će se prilikom ostvarivanja postavljenih ciljeva analizirati literatura koja doprinosi realizaciji postavljenih ciljeva u ovom radu.

           

          4. DISKUSIJA

          Same metode i tehnike psihološke pripreme možemo svrstati u dve grupe: 1.metode i tehnike koje izvodi sportista i trener (preorjentacija na misaone sadržaje koji smiruju, verbalni trening - kad sportista koristi reči-draži u funkciji autosugestije, zagrevanje, vežbe disanja i slično.) i 2. metode i tehnike koje zahtevaju učešće psihologa (autogeni trening, progresivna relaksacija, mentalni trening i drugo.).

          U psihološkoj pripremi koju ostvaruje trener posebno mesto zauzima kontrola tenzije koju sportista doživljava pred takmičenje. Od trenera se očekuje da u tom periodu, dan - dva pred takmičenje, poentu stavi na smirivanje sportiste - da vodi računa o njegovoj ishrani, snu, socijalnim kontaktima, slobodnom vremenu i drugim higijenskim faktorima takmičarske osposobljenosti. Istraživanja pokazuju da će ovi faktori imati efekta samo ako sportista u to veruje, znači, na treneru je da iskustveno kod sportiste razvija sistem stavova i uverenja da su određene metode psihološke pripreme korisne. ( 8, 10 ). Elaboracija značaja psihološke pripreme karatista se temelji na činjenici da je trener prva ličnost koja u kontinuitetu komunicira i „upravlja“ sa sportistom i po toj logici osoba sa najvišim presudnim rangom uticaja na sportistu. Otuda je i odgovornost trenera najveća.

          Generalno psihološkom pripremom treba obezbediti visoku sposobnost karatista za dugotrajnu mobilizaciju voljnih napora, odnosno sposobnost koncentracije volje za strpljiv i naporan rad. Da bi karatisti ovakve sposobnosti posedovali potrebo je da budu u odgovarajućoj meri motivisani, da se nađu pod uticajem pozitivnih emocija koje će provocirati želju za pobedom, dobrim rezultatom i povećanim radnim sposobnostima (14). Sportsko uzbuđenje, rivalstvo, osećaj pripadnosti sportskom kolektivu su upravo takve pozitivne emocije. Međutim, iste ove emocije mogu imati i negativan karakter u situaciji u kojoj karatista ne postiže odgovarajuće rezultate, a naročito ako se to dešava u dužem vremenskom periodu.

          Trener je taj koji svojim ponašanjem na treningu i takmičenju može da stvori podsticajnu i kreativnu atmosferu. Ako je trener na takmičenju nesiguran, ako ne vlada vlastitim emocijama i nekontrolisano reaguje na sportski rezultat ili eventualnu grešku sudija, ako ne veruje u svoje karatiste, onda su karatisti, a posebno ako su u pitanju mladi karatisti ozbiljno psihološki limitirani (nesigurniji ) i teško da će moći manifestovati svoje realne sposobnosti. Takmičenja su veoma značajna jer u periodu razvoja mladih karatista treba stvarati bazu razvoja takmičarskog duha. (1).

           

          5. ZAKLJUČAK

          U psihološkoj pripremi, prie svega, treba polaziti od toga da je svaki sportista individualan (teško je govoriti da su dvojica sportista u toj meri slični da bi ih mogli podvrći istom tretmanu u svim elementima njihovog osposobljavanja za savladavanje teškoća i prepreka na koje će naići u toku treninga i takmičenja). Samo zainteresovan trener će pokazati uspešnost u opažanju ovih razlika (11). A samim tim što je uočio da se u pogledu ovih osobina karatisti sa kojima radi bitno razlikuju, on će nastojati da ima više modela interakcije, na primer, trudiće se da bude taktičniji i strpljiviji sa pojedincima koji su vidljivije plašljivi, preosjetljivi, koji ne vole šale.

          Drugim rečima, kad neposrednije komunicira sa ovakvim pojedincima, trener će uključiti jaču samokontrolu svog verbalnog i neverbalnog izražavanja. Znači, više će se truditi da bude pedagog i psiholog. Od trenera se očekuje da nešto više zna o ovakvoj psihologiji karatista ukoliko želi da postigne veći uspeh, kako na polju vežbanja sportskih veština tako i na polju ukupnog razvoja ličnosti karatista. Na primer, od trenera se očekuje, kada su u pitanju deca karatisti, da primeti kad dete nije dovoljno emocionalno zrelo da se uključi u određenu akciju grupe, kad nije u stanju da se prilagodi i uvaži zahteve grupe (12).

          Čak i kad postoji i psihološka zrelost za učenje određenih karate veština, trener treba da zna da u poznom djetinjstvu i pubertetu mladi imaju naglašenu potrebu za igrom, te da trening organizuje u prvom redu kao neki vid kreativne igre. Trener će zavisno od nivoa svoje osposobljenosti (znanja iz psihologije, sportkog i trenerskog iskustva, sposobnosti za uviđanje odnosa među ljudima, emocionalne stabilnosti, orijentacije na uspeh preko podizanja psihološke pripremljenosti...) moći u manjoj ili većoj meri da igra ulogu psihologa - moći će da osposobi karatiste da ne preteruju u aspiracijama i da ne precenjuju svoje mogućnosti, čime će izbeći pojavnost opuštanja i nedovoljne aktivacije na određenim takmičenjim; znaće poraz da iskoristi kao pokretač za realnije sagledavanje sopstvenih i protivničkih vrednosti; znaće neposredno nakon takmičenja da uspostavi odgovarajući kontakt sa karatistima koji su zapali u određena emocionalna stanja: euforiju, depresiju, agresivnost (6).


          LITERATURA

          1. Ahmetović, Z.,:O treningu plivača, Zavod za fizičku kulturu, Novi Sad, 1994.
          2. Berković, L., Vuković J. R,: Teorija fizičke kulture, FFK Novi Sad, Novi Sad, 1977.
          3. Vojinović, J., ( 2001 ). Crte ličnosti roditelja i njihove dece kao faktor usjeha u plivačkom sportu. Magistarska teza, Novi Sad:FFK.
          4. Dunđerović, R., : Psihologija sporta, Fakultet fizičke kulture, Novi Sad, 1996.
          5. Doder, D., ( 1998 ). Relacije između sistema kriterijumskih specifično-motoričkih varijabli, morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti kod karatista dječijeg uzrasta. Magistarska teza, Novi Sad: FFK.
          6. Zvonarević, M., : Socijalna psihologija, Školska knjiga, Zagreb, 1978.
          7. Jorga, I., ( 1998 ). Tradicionalni fudokan karate -moj put- osnovni psihofizički principi, Beograd/Berlin/Moskva/Amsterdam: Fudokan Press international.
          8. Katel, R. B.,: Naučna analiza ličnosti, BIGZ, Beograd, 1978.
          9. Krković, A.,: Mjerenje u psihologiji i pedagogiji, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1964.
          10. Paranosić, V.,: Pristup problemu anksioznosti vrhunskih sportista, Doktorska disertcija, fakultet za fizičko vaspitanje, Beograd, 1978.
          11. Paranosić, V.,: Psihologija sporta, Beograd, 1982.
          12. Paranosić, V., Lazarević, Lj.,: Psihodinamika sportske grupe, Partizan, Beograd, 1975.
          13. Rot, N.,: Psihologija ličnosti. Beograd, 1978. 14. Havelka, N., Lazarević, Lj.,:Motivacija za bavljenjem sportom, Projekat istraživanja, Institut za fizičku kulturu, Beograd, 1976.

           

          Časopis "Aktuelno u praksi", Pokrajinski zavod za sport

           

          • tehnicko taktickih
          • priprema
          • psiholoska priprema
          • psiholoska priprema sportista
          • struktura licnosti
          • taktickim
          • kontrola paznje
          • kontrola emocija
          • mentalni trening
          • priprema karatista
          • psiholoska priprema karatista
            ]]>
            portal@besplatansport.com (Jugoslav Vojinovic i Dragan Doder) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
            Pravilan razvoj dece i sport https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/942-pravilan-razvoj-dece-i-sport.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/942-pravilan-razvoj-dece-i-sport.html Pravilan razvoj dece i sport
            Mnogo puta smo mogli čuti o velikom procentu školske dece sa posturalnim poremećajima (ravnim stopalima, „X“, „O“, nogama, kifozama, lordozama, skoliozama). Istraživanja koja su vršena devedesetih godina ukazivala su da se radi od oko 60% školske dece kod kojih se uočavaju ovi nedostaci. Danas sve je veći broj istraživanja nad školskom decom gde je 90% njih sa posturalnim poremećajima.

            Mnogo puta smo mogli čuti o velikom procentu školske dece sa posturalnim poremećajima (ravnim stopalima, „X“, „O“, nogama, kifozama, lordozama, skoliozama). Istraživanja koja su vršena devedesetih godina ukazivala su da se radi od oko 60% školske dece kod kojih se uočavaju ovi nedostaci. Danas sve je veći broj istraživanja nad školskom decom gde je 90% njih sa posturalnim poremećajima. I broj gojazne dece među populacijom škoske dece konstantno se povećava. Nivo razvoja motoričkih sposobnosti kod današnje dece je veoma nizak. Deca ne znaju na pravi način da se kreću, hodaju, trče, skaču. Naravno da ovakva situacija direktno utiče na zdravstveni status dece, otpornost dečijeg organizma i sposobnosti da se suprotstavi bolestima, razvoju organskih sistema i funkcije organizma. Postavlja se pitanje o zdravlju nacije u budućnosti, razvoju klubskog i nacionalnog sporta, procentu radno sposobnog stanovništva, kvaliteta života uopšte.!

            Ako analiziramo uslove i načine života u kojima današnja deca odrastaju lako je zaključiti da je reč o hipokineziji kao najznačajnijem faktoru koji utiče na ove pojave kod dece. Svakako da i način ishrane sa značajnim faktorom utiče na ove probleme. Svi ovi zaključci jasno nam ukazuju da je deci neophodno stvoriti uslove za pravilnim telesnim razvojem, razvojem motoričkih sposobnosti. Da bi nešto u tom smislu mogli učiniti treba krenuti od predškolskog uzrasta deteta, odnosno najburnijeg i najznačajnijeg perioda u ontološkom razvoju čoveka. Dete svoje sposobnosti najviše može da razvije do sedme godine.! Dokazano je da je predškolski uzrast najznačajniji u celokupnom formiranju ličnosti. Kasnije dolazi samo do učenja raznih modifikacija i prilagođavanja raznim situacijama u životu.
            Naviku za telesnim vežbanjem treba stvoriti od najranijeg detinjstva kao neophodnost života savremenog čoveka u urbanim sredinama!
            Mali je broj vrtića koji se mogu pohvaliti prostorijama i osobljem osposobljenim za časove telesnog vežbanja i pokretne igre. Mali je broj parkova sa očuvanim spravama za motorički razvoj i igru dece. I sami roditelji nemaju naviku da parkove sa spravama za decu posećuju, pruže slobodu deci da se po njima kreću.

            Za pravilno formiranje tela i razvoj motoričkih sposobnosti jako je bitan period do dvanaeste godine života. Profesori fizičkog vaspitanja u našem obrazovnom sisitemu počinju rad sa decom tek od jedanaeste godine. Telo je školskim programom nedovoljno stimulisano fizičkim aktivnostima, u odnosu na potrebe deteta u razvoju. Trećina osnovnih škola u RS nema fiskulturnu salu. Mali je broj onih i koji poseduju otvorene sportske terene. Retko u kojoj fiskulturnoj sali se može naći neka gimnastička sprava ili sportski rekviziti. Mnoge škole nemaju čak ni lopte. Tako da ni profesori fizičkog vaspitanja ne mogu da realizuje sve one kretne aktivnosti koje bi prevenirale pojave o kojima govorimo. Kao veoma kritičan momenat za pojavu loših držanja je momenat polaska dece u školu. Period naglog rasta, uz novi način života deteta (pretežno sedenje) usled obaveza koji se pred decu postavljaju, nošenje teških školskih torbi, nejako i nedovoljno formirano telo uglavnom dovode do loših držanja i posturalnih poremećaja, koji ako se ne reaguje, često kasnije dovode do deformiteta.

            Roditelji svesni situacije i problema upisuju svoju decu u sportske klubuve u nadi da će time svom detetu pružiti mogućnost pravilnog razvoja. To je najčešće u uzrastu od 8 do 9 godina kada su posturalni problemi kod dece već izraženi. U sportskim klubovima veoma često radi ne stručan kadar koji ne prepoznaje prebleme kod dece niti im je uloga u klubu da se time bave. Sportske igre sa loptom koje su i najpopularnije kod roditelja i dece, nisu aktivnosti same za sebe koje mogu preventivno da deluju na pravilno formiranje tela deteta, niti pružaju opšti motorički razvoj na kome je neophodno i jedino ispravno raditi u ovom uzrastu. Treneri u klubovima primećuju da deca ne znaju da trče, skaču, da se na pravi način kreću i drže, međutim nisu naučeni niti se smatra da im je uloga da se time bave u sportskom klubu. Na Fakultetima Sporta i Fizičke Kulture jasno se ukazuje na probleme koji proističu iz rane specijalizacije dece u sportovima. Pored negativnog efekta na postizanje vrhunskog sportskog rezultata, jasno je da rana specijalizacija negativno deluje na pravilno formiranje tela detata u savremenim uslovima života.


            Lekari roditeljima preporučuju plivanje kao aktivnost kojom je moguće otkloniti loša držanja i kojom je poželjno da se deca bave u ovom uzrastu u smislu preventive od posturalnih poremećaja. I da je tačno, koji je broj bazena u RS u kojima deca imaju mogućnost da uče plivati, usavršavaju tehnike i bave se ovim sportom tokom cele godine. Nama u praksi, u direktnom radu sa decom u vodi, i uz sagledavanje specifičnosti vodene sredine i ponašanja tela u njoj, se ne čini ta tvrdnja i preporuka kao primerena informacija. Mišićna naprezanja u vodi tokom obuke plivanja dece (kod nas za uzrast do 8 godina skoro uvek govorimo o obuci, retko kad o trenežnom plivanju) nisu odgovarajuća niti dovoljna da bi mogla preventivno delovati na loša držanja tela, a naročito ne korektivno.


            Rad na korekciji posturalnih poremećaja i deformiteta kod dece je veoma težak, naporan, bolan i često ne zanimljiv deci. Zahteva brojan požrtvovan i stručan kadar. Veliki problem u praksi lečenja su konzervativne i zastarele metode koje mnogi roditelji i deca ne žele ili se jedva odlučuju prihvatiti(ortopedske cipele, razni mideri i gipsani korzeti, hiruške intervencije). Mali je broj državnih zdravstvenih ustanova gde roditelji mogu da uključe svoju decu u aktivan korektivan rad sa decom, u smislu lečenja pokretom, kretanjem, koje gaje i tradicionalno razvijaju ovakav jedino prihvatljiv model pristupanju problema dece sa posturalnim poremećajima.

            U našoj sportskoj praksi imali smo više puta prilike da se upoznamo sa sportstima (sportski aerobik, sportska gimnastika, ples, balet) kojima su lekari savetovali midere, operaciju, roditelji nisu prihvatili, a deca podvrgnuta telesnom vežbanju i uspehu u toj sportskoj aktivnosti. Osim što su postizali natprosečne rezultate, nisu imali telesne probleme kao što se pretpostavljalo jer je usled adekvatne fizičke vežbe i posvećenosti sportskoj aktivnosti problem bio korigovan u izvesnoj meri, a oni bili naučeni na koji način kroz život moraju da se nose sa svojim problemom.

            Analizirajući posturalni status dece, i slabost konkretne muskulature lako se zaključuje da su vežbe na spravama (višenja, njihanja, ljuljanja, upori, stavovi, izdržaji) neprikosnovene u pravilnom formiranju tela deteta, ako su one u kombinaciji sa atletskim aktivnostima (hodanja, trčanja, skokova, bacanja) kao majkom svih sportova, zatim plivanjem, osnovama borilačkih sportova (padovi, vučenja, nadvlačenja, potiskivanja, guranja) i sportskim igrama (košarka, rukomet, fudbal, odbojka, tenis) uspeh u pravilnom formiranju tela deteta i njegovih motoričkih sposobnosti ne može da izostane.

            Autor: Nebojša Durković
            web: Sport and fitness advisor

            • sport za decu
            • deciji sport
            • sport dece
            • deca u sportu
            • kifoza
            • lordoza
            • pravilan razvoj
            • sportovi u vodi
            • gojazna deca
              ]]>
              portal@besplatansport.com (Nebojša Durković) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
              Vežbanje tokom trudnoće https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1506-vezbanje-tokom-trudnoce.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1506-vezbanje-tokom-trudnoce.html Vežbanje tokom trudnoće
              Vežbanje i fizička kondicija su dramatično zadobili na popularnosti tokom proteklih nekoliko godina i prisvojili su važne uloge u životu mnogih žena. Fizička aktivnost i reprodukcija su normalni delovi života, a za normalnu, zdravu ženu, kombinovanje redovnog vežbanja i trudnoće, pokazalo se kao dobrobit za oboje, majku i bebu, na više načina. Stoga, zdrava žena sa normalnom trudnoćom, može ili da nastavi svoj redovan režim vežbanja...


              Vežbanje i fizička kondicija su dramatično zadobili na popularnosti tokom proteklih nekoliko godina i prisvojili su važne uloge u životu mnogih žena. Fizička aktivnost i reprodukcija su normalni delovi života, a za normalnu, zdravu ženu, kombinovanje redovnog vežbanja i trudnoće, pokazalo se kao dobrobit za oboje, majku i bebu, na više načina. Stoga, zdrava žena sa normalnom trudnoćom, može ili da nastavi svoj redovan režim vežbanja ili da započne novi program vežbi. Američki Koledž za ginekologiju i akušerstvo (eng. ACOG), kao i američko Društvo za ginekologiju i akušerstvo (eng. ASOG), predlažu da normalno zdrave, trudne žene, mogu da nastave već uspostavljen režim vežbanja.

              Trudnoća je normalno fiziološko stanje, koje karakteriše rast oboje, majke i fetusa. Od začeća nadalje, fetus se razvija u bebu a majka proživljava oba, fizički i psihološki razvitak. Sve majke žele najbolje moguće zdravlje za sebe i svoje bebe ali neke žene i lekari su zabrinuti da redovna fizička aktivnost majke tokom trudnoće, može da uzrokuje pobačaj, prerani porođaj, slab rast fetusa ili mišićno-skeletne povrede. Za normalne trudnoće, te zabrinutosti nisu održive. Odista, učešće u redovnim vežbama pogotovu “weightbearing” tipa (vežbe koje se izvode stojeći, a u kojima se snagom skelta i mišića odupiremo sili gravitacije-ples, brzo hodanje), pokazalo se da poboljšava kondiciju majke, ograničava dobijanje na težini bez ugrožavanja rasta fetusa i ubrzava postporođajni oporavak. Takođe, psihološke prednosti vežbanja su nedvosmislene i trebalo bi da budu podržane od svih kojima je stalo do trudne žene. Tokom prvog tromesečja, ogromne psihološke promene stupaju na scenu, iako je tek nekoliko promena na telu majke. Tokom niskog nivoa vežbanja, odaziv krvnog pritiska i pulsa nije dramatično različit od onoga kod ne trudnih žena ali tokom vežbanja zamor može da bude primećen ranije. Kako rana trudnoća napreduje, količina krvi se povećava i materica nastavlja da se uvećava. Povećanje težine je uglavnom malo ali može da se kreće od 0 - 4,5kg. Tokom tog vremena, fetus je u toku svog najvažnijeg rasta, uključujući razvitak organa i udova. Iz tog razloga, pravilni balans ishrane, hidratacije, vežbanja i odmaranja, ima veliki značaj. Za trudnu ženu je bitno da, tokom vežbanja, izbegava velika povećanja temperature svog tela. Na sreću, adekvatna hidratacija, redovno vežbanje i trudnoća, poboljšavaju mogućnost žene da održava adekvatnu telesnu temperaturu, a ovi efekti počinju da dopunjuju jedan drugog kada se kombinuju. Prema tome, trudne žene u kondiciji, sa dobrom hidratacijom, regulišu jezgro temperature svog tela, mnogo efikasnije nego ljudi koji vode sedentarni način života i prolaze kroz manje temperaturne promene tokom vežbanja. Komotna, prikladna odeća i prijatno okruženje su takođe bitni u zaštiti protiv toplotnog udara. Ostali uslovi okruženja, koji se uzimaju u obzir, jesu veoma visok i veoma nizak pritisak vazduha. Izloženost manjku kiseonika na velikim nadmorskim visinama, kao i visok pritisak tokom dubokog ronjenja u moru, treba izbegavati tokom trudnoće.

              Drugo i treće tromesečje su praćeni dramatičnim promenama u telu žene. Normalna dobijena težina ide ka odnosu između 9,9kg i 15,8kg i centrirana je oko abdomena i karlice, koji menjaju oba - položaj i težište tela - centar gravitacije.  Tokom tog vremena, vežbe koje zahtevaju balans i okretnost mogu da budu teže zbog promena u raspoređivanju težine trudne žene. Potrebe za dodatnim kalorijama u trudnoći su veoma različite; nijedna jednačina ne određuje tačno količinu povećanja potreba za kalorijama. Najbolja mera za dovoljan unos kalorija je odgovarajuće povećanje težine. Mali, češći obroci i redovan unos tečnosti tokom dana su najpoželjniji u održavanju stabilnog toka hranjljivih materija, dok se u usto vreme smanjuje neugodnost vežbanja sa punim stomakom i izbegava dehidratacija kao i nizak nivo šećera u krvi. Trudnice koje se ne bave fizičkom aktivnošću, uglavnom zahtevaju 3.000 kalorija po danu tokom drugog i trećeg tromesečja, kako bi se obezbedila odgovarajuća rezerva hranjljivih materija. Fizički aktivne majke porodilje, bi dakle imale više potrebe za kalorijama, kako bi nadoknadile sagorevanje kalorija, nastalo tokom marljivog vežbanja.

              Za trudne žene koje žele da vežbaju tokom trudnoće, američki Koledž sportske medicine obezbedio je sledeće preporuke:

              Bezbednost: Pošto se javljaju promene u preraspodeli težine, balans i koordinacija mogu da budu „pogođeni“. Programi vežbanja treba da budu promenjeni ako predstavljaju značajan rizik za abdominalne povrede ili zamor, kao suprotnost odmaranju i poboljšanom osećaju blagostanja. Dok više informacija ne bude bilo dostupno, posle prvog tromesečja treba izbegavati vežbanje u  pozicijama na leđima ili stomaku.

              Okruženje:
              Regulacija temperature veoma zavisi od hidratacije i uslova okruženja. Trudnice koje vežbaju treba da obezbede adekvatan unos tečnosti pre, tokom i posle vežbanja, da nose komotnu i odgovarajuću odeću, izbegavaju visoke temperature i vlažnost, kako bi se zaštitile protiv toplotnog udara, posebno tokom prvog tromesečja.

              Rast i razvoj:
              Trudnica treba da prati nivo svog vežbanja i da prilagođava unos kalorija, da bi osigurala pravilno dobijanje na težini. Ako trudnoća ne napreduje normalno ili ako su primećena vaginalna krvarenja, probijanje membrana, stalan bol ili hronični umor, vežbe treba da budu prekinute dok ne bude završena medicinska procena. Takođe, ako se redovne kontrakcije javljaju više od 30 minuta posle vežbanja, treba zatražiti medicinsku procenu. Ovo može da bude naznaka prevremenog porođaja.

              Vrste vežbi:
              gore pomenute “weightbearing” vežbe su posebno korisne, ali i vežbe koje ne spadaju u ovu grupu kao što su plivanje i vožnja bicikla. “Weightbearing” su  korisne, sve dok vam prijaju. Hodanje, džogiranje i “low-impact” aerobika su takođe preporučene vrste vežbanja. Dizanje teškog tereta ili slične aktivnosti koje zahtevaju veliko naprezanje, ne treba izvoditi. Vožnju bicikla, posebno tokom drugog i trećeg tromesečja, treba izbegavati zbog promena u ravnoteži i rizika od pada. Izloženost krajnostima vazdušnog pritiska, kao što je SKUBA (eng. SCUBA) ronjenje i vežbe na visokim nadmorskim visinama za neaklimatizovane žene, treba izbegavati.

              Intenzitet:
              Trudnoća nije vreme za ozbiljna takmičenja. Za žene koje nastavljaju svoje redovne režime vežbi tokom trudnoće, intenzitet vežbanja ne treba da prelazi nivoe od pre trudnoće. Intenzitet od umerenog do blago napornog je prilično bezbedan za ženu koja je naviknuta na ovakav nivo vežbanja.

              Vežbanje:
              Zdrava žena sa normalnom trudnoćom može ili da nastavi svoj redovni režim vežbanja ili da započne novi program vežbanja tokom trudnoće. Naravno, obavezne su konsultacije sa lekarom.

              Napisano za američki Koledž sportske medicine, od strane Raula Artala, doktora medicine, Džejmsa F. Klapa III, doktora medicine i Danijela V. Vajdžila, doktora medicine, članova američkog Koledža sportske medicine (eng. FACSM - Fellow of the American College of Sports Medicine).

              Sa engleskog preveo Aritonović Ivan

              • vezbanje tokom trudnoce
              • trudnoca i vezbanje
              • vezbanje za vreme trudnoce
              • vezbanje i trudnoca
                ]]>
                portal@besplatansport.com (Ivan Aritonović) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                Joga i menstrualni ciklus https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/5692-joga-i-menstrualni-ciklus.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/5692-joga-i-menstrualni-ciklus.html Joga i menstrualni ciklus
                Menstrualni ciklus nikada nije savršeno redovan, jer nema dve pojave u prirodi koje su identične. Male varijacije mesečnog ciklusa ne treba da predstavljaju problem, niti su dokaz bolesti; jedino trajna neredovnost može da znači poremećaj hormonske ravnoteže. U vezi sa tim, stalno se postavljaju neka pitanja, i diskusija koja sledi sastavljena je od najtipičnijih pitanja i nedoumica - pokušali smo da na njih odgovorimo tako da što više žena može da uživa u fizičkom zdravlju i slobodi duha koji se postižu jogom.

                Menstrualni ciklus nikada nije savršeno redovan, jer nema dve pojave u prirodi koje su identične. Male varijacije mesečnog ciklusa ne treba da predstavljaju problem, niti su dokaz bolesti; jedino trajna neredovnost može da znači poremećaj hormonske ravnoteže. U vezi sa tim, stalno se postavljaju neka pitanja, i diskusija koja sledi sastavljena je od najtipičnijih pitanja i nedoumica - pokušali smo da na njih odgovorimo tako da što više žena može da uživa u fizičkom zdravlju i slobodi duha koji se postižu jogom.

                Joga za vreme mesečnog perioda
                Žene koje imaju obilno krvavljenje, ne treba da rade asane, a siršasana i sarvangasana ne treba da se praktikuje čak i kada je period normalan. Međutim, pranajama, meditacija i druge vežbe mogu da se rade bez ograničenja. Joga ovo vreme smatra veoma pogodnim za sadhanu, jer su žene senzitivnije i sa više psihičke snage, što im daje mogućnost višeg duhovnog iskustva. Više pažnje treba da posvetimo đapi i dhijani, da bismo iskoristili prednost prirodnog širenja unutrašnje svesnosti.

                Problemi mesečnog ciklusa
                Kada se žena obrati učitelju zbog nepravilnosti ciklusa - koji je proređen, učestao ili obilan, najvažniji savet koji treba da joj se da je da se odmah javi lekaru. Detaljno medicinsko ispitivanje, razjasniće prirodu problema koji može da ima različite uzroke. Nepravilnosti perioda su često samo znak nekog drugog poremećaja koji mogu da imaju ozbiljne posledice ako se pogrešno leče. Kada lekar otkloni takve mogućnosti, učitelj joge može da odluči koje su najbolje vežbe za uspostavljanje ravnoteže, fizičke i duhovne.

                O dobu prve menstruacije
                Većina devojaka dobijaju menarhu (prvu menstruaciju) oko jedanaeste ili dvanaeste godina, ali ona može da se pojavi u svako vreme između devete i osamnaeste godine. Ako je devojka inače zdrava, a prva menstruacija zakasni, onda je možda u grupi onih koji kasno dobijaju ciklus. Međutim, amenoreja (odsustvo menstruacije) može da bude posledica defekta u strukturi reproduktivnog sistema, ciste ili tumora, hormonske neravnoteže ili emocionalnih faktora povezanih sa izrastanjem u ulogu žene. Ako lekari ne pronađu patološke razloge, treba ujutro raditi dvanaest ciklusa surjanamaskar.

                O menopauzi
                Prosečne godine u kojima dolazi do prestanka ciklusa su četrdeset osama ili četrdeset deveta, ali, žena može da dođe u ovu fazu životnog ciklusa izmedu 40. i 55. godine. Grub pokazatelj može da bude nalaz medicinara da žene koje počinju da menstruiraju rano, kasnije uđu u menopauzu. Međutim, nepravilno tačkasto krvavljenje ili krvavljenje između perioda može da bude posledica infekcije reproduktivnog sistema (zapaljensko oboljenje karlice) i mioma ili polipa (benignog tumora). Detaljnim medicinskim ispitivanjem treba pronaći uzrok takvog krvavljenja, i isključiti tumorozne tvorevine. Ako je medicinski izveštaj dobar, počnite sa
                vežbama joge da biste uravnotežili hormone i smanjili fizičku nelagodnost koja može da prati menopauzu. Obrnute asane su naročito korisne, među njima siršasana (stoj na glavi),  arvangasana (sveća) i halasana (plug).

                 O prestanku ciklusa (amenoreji)
                Najčešći uzrok prestanka ciklusa je trudnoća, koja je često praćena i drugim znacima, jutarnjom mučninom, na primer. Neke žene mogu da imaju periode i posle začeća, iako se to ređe događa. Kontraceptivne pilule, takođe, mogu da uzrokuju prestanak perioda, ako kombinacija hormona ne odgovara vašem endokrinom sistemu. Menstruacija najčešće počinje posle šest nedelja, osim ako dojite bebu. Posle prestanka uzimanja pilula, takođe može da dođe do odlaganja menstruacionog ciklusa. Ako ste trudni, onda je vreme da počnete da se pripremate za prirodno i harmonično rođenje deteta pranajamom i joga nidrom.

                Poremećaji perioda zbog životnih događaja
                Retke su žene koje imaju apsolutno redovne periode, jer mnoge situacije u životu utiču na hormone koji upravljaju ciklusom. Napuštanje kuće, zahtevi studentskog ili poslovnog života, su izazovi koji dovode do emocionalne napetosti, što može da utiče na prekid ciklusa. Neke žene su osetljivije od drugih, ali moguće je da svaka velika promena rutinskog života privremeno utiče na ciklus. Takvi događaji mogu da budu dugačka putovanja, prelazak u veliki grad, ili u selo iz grada, značajna promena dijete ili klime, započinjanje novog posla, početak ili kraj romanse, žalost zbog gubitka bliske osobe, početak bračnog života, kao i svako intenzivno emocionalno iskustvo. Bolesti, groznice, poremećaj varenja, gojaznost, čak i ozbiljan zatvor mogu da prekinu menstruaciju za neko vreme. Posle medicinskog pregleda, započnite redovno praktikovanje joga nidre, koja će dovesti do fizičke i psihičke opuštenosti. Moguće je da vam je potrebno više fizičkog vežbanja, tako da je dobro da svom programu dodate dinamičke asane, kakve su nauka sančalana, čaki čalana, šašankasana, marđariasana,
                šašankbhuđangasana i halasana.

                Česti ciklusi (polumenoreja)
                Prosečan ciklus traje dvadeset osam dana, ali može da bude dug dvadeset ili trideset šest dana i da još uvek bude normalan. Redovno praktikovanje asana, panajame i meditacije, produžiće ciklus.

                Obilan period, sa dužim trajanjem
                Normalni period traje od dva do osam dana, u proseku četiri do šest dana. Uobičajen gubitak krvi je 4 do 6 kašika ili 60 do 90 g. Ako imate obilnu menstruaciju, sa osećajem preplavljivanja i ugrušcima, onda verovatno postoji neki poremećaj. Preterano krvavljenje može da bude simptom endometrioze, koja nastaje kada tkivo sluznice uterusa raste na drugom mestu, često u mokraćnoj bešici ili crevima. Ovaj poremećaj nije tako redak kod žena između tridesete i četrdesete godine, i zahteva lečenje. Ako medicinsko ispitivanje pokaže da je vaš problem posledica hormonske neravnoteže, naučite antar mounu ili joga nidru od učitelja joge, kao i sledeće asane: sarvangasanu, halasanu, kandharasanu, ardha atsiedrasanu, bhuđangasanu, šalabhasanu, dhanurasanu i pašimotanasanu.

                Vegetarijanstvo i menstrualni ciklus
                Dijeta utiče na svaki aspekt našeg fizičkog zdravlja, uključujući i menstruaciju. Dokazano je da proteinska dijeta sa mnogo mesa može da uzrokuje bolniju i obilniju menstruaciju. Često period privremeno prestaje posle prelaska na vegetarijansku dljetu, a kada se ponovo pojavi, obično je bez problema. Žene na veganskoj dijeti (zrnevlje i povrće, bez mleka i drugih životinjskih proizvoda), neretko sasvim gube ciklus. Međutim, ispitivanje njihovog vaginalnog sekreta pokazuje da im hormoni i dalje pravilno funkcionišu, i da se ženstvenost ne gubi. Takve žene mogu i dalje da vode aktivan seksualni život i rode zdrave, srećne bebe.

                Međutim, stroga dijeta redukuje menstruaciju, najlakše kada je udružena sa celibatom. Ciklus ponovo počinje sa započinjanjem seksualnog života.

                • joga
                • menstrualni ciklus
                • hormona
                • menstruacija
                • amenoreja
                • menopauza
                  ]]>
                  portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Zdravlje Wed, 10 Apr 2013 10:58:04 +0200
                  Joga za bolji brak https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/5977-joga-za-bolji-brak.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/5977-joga-za-bolji-brak.html Joga za bolji brak
                  U celom svetu je rasprostranjena pojava da su udate žene prijemčivije za mentalna oboljenja nego bilo koja druga podgrupa ljudi. Švedski izveštaji pokazuju da se mentalni poremećaji sa većom verovatnoćom javljaju kod udatih nego kod neudatih žena. Američki rezultati pokazuju internacionalni trend da, što više dece neka žena ima, veće su šanse da će imati psihičke probleme nego njen muž, žene sa manjim brojem dece i neudate devojke.

                  U današnja vremena, bračno blaženstvo je više nada nego činjenica za muškarca i ženu, unutrašnja stagnacija više nego unutrašnji rast.

                   Opsena
                  U celom svetu je rasprostranjena pojava da su udate žene prijemčivije za mentalna oboljenja nego bilo koja druga podgrupa ljudi. Švedski izveštaji pokazuju da se mentalni poremećaji sa većom verovatnoćom javljaju kod udatih nego kod neudatih žena. Američki rezultati pokazuju internacionalni trend da, što više dece neka žena ima, veće su šanse da će imati psihičke probleme nego njen muž, žene sa manjim brojem dece i neudate devojke.

                  Najviša incidencija zloupotrebe sedativnih lekova nije među mladima, nego među domaćicama, naročito u „razvijenim zemljama“. Da bi se izvukle iz stanja dosade i letargije, žene se sve više okreću raznim tonizirajućim supstancama koje im obećavaju polet i vitalnost. Depresivna domaćica sa nejasnim bolovima uzima veliku količinu lekova koji ni na koji način ne utiču na njeno bazično nezadovoljstvo. Alarmantan broj žena je zavisan od sedativa i antidepresiva, i ne može da započne dan bez njih. Sve ovo, kao i porast razvoda, čine da srećan brak predstavlja samo opsenu.

                  Sredstvo a ne cilj
                  Ove tužne činjenice pokazuju da smo izgubili uvid u značaj braka u kontekstu duhovnog razvitka. Muškarci, a naročito žene, doživljavaju da je blizak odnos cilj za sebe, a ne sredstvo za dalji rast. Žene su uslovljene da veruju kako udaja automatski donosi sigurnost, svrhu i trajnu ljubav. One ignorišu činjenicu da, bez obzira da li su udate ili ne, ovakva postignuća zahtevaju neprekidan rad na sebi u obliku nepokolebljive sankalpe i stalnog samodavanja. Odnos između muškarca i žene može da donese izuzetnu vitalnost, sjaj i inspiraciju, pod uslovom da razumemo da takav odnos nije postignut cilj, već stalna težnja ka savršenstvu.

                   Sigurnost
                  Mnogi odnosi bi bill uspešni da od njih nismo tražili ono šta je za taj odnos nemoguće. Brak nam ne može garantovati sigurnost. Unutrašnja sigurnost ne može da se obezbedi nikakvim spoljašnjim aranžmanom, niti zaslugom nekog drugog, ona je isključivo lično dostignuće. To je harmonija i uverenost u sopstvenu unutrašnju suštinu, koja je posledica samospoznaje sa darom pribranosti koja ne može da se poremeti životnim problemima.

                  Materijalna sigurnost je efemerna. Kuće mogu da se zapale, posed ukrade, novac može da postane bezvredan; nema osiguranja protiv rata, bolesti, katastrofe. Isto tako, ne možemo da pronađemo potpunu emocionalnu sigurnost u odnosima sa drugima. Niko ne može da nas voli dovoljno da ispuni našu unutrašnju prazninu, a posesivna ljubav samo stvara strah koji ovu prazninu pojačava. Nesigurnost, a ne sigurnost je osnovna činjenica života koju treba da prepoznamo. Umesto da jurimo za nečim što ne postoji, treba da prihvatimo nesigurnu prirodu naše egzistencije. Joga nas uči da se ne identifikujemo sa spoljašnjim, i da se ne vezujemo za stvari koje posedujemo, kao ni za ljude. Unutrašnja usamljenost može da se prevaziđe samo iskustvom večnog i nepromenjljivog u nama samima, a joga nam obezbeđuje praktične načine da negujemo takvo iskustvo.

                   Romansa i otuđenost
                  Brak se univerzalno povezuje sa ljubavlju, ali većina muškaraca i žena ne uspeva da napravi razliku između ljubavi i romanse, što dovodi do toga da se mnogi brakovi zasnivaju na iluziji a završavaju razočarenjem. Ljubav vidi jasno - ona može da prihvati greške ali nije slepa za njih. Sa druge strane, romansa je zanos, u kojem se postaje slep za pravu prirodu druge osobe. Ljudi se privlače nekim doživljajem afiniteta, većim ili manjim slaganjem ideja i osećanja, što je sve uvećano i fizičkom privlačnošću. U početku vidimo samo pozitivne stvari u drugome, naglašavajući sve prijatno u drugoj ličnosti. Umesto da vidi potencijalnog muža kakav jeste, zaljubljena žena često vidi projektovani ideal svojih želja i potreba. A njena potreba je takva da ona postaje slepa za njegove mane, i ubeđuje sebe da on poseduje kvalitete koji ne postoje. Kasnije, njegova slika se menja pod teretom porodične svakodnevnice – a kada počne da vidi svog muža realističnije, žena postaje razočarana. Kako otkrivamo aspekte ličnosti koji nam se ne dopadaju, težimo da preuveličavamo greške muža, kao i da mu pripisujemo mane koje ne postoje. Romansa se lako pretvara u rezigniranost i otuđenost.

                  U zemljama u kojima se brakovi sklapaju po dogovoru roditelja a ne budućih supružnika, nema čak ni početne privlačnosti. Žena počinje život sa muškarcem koji joj je pravi stranac, pod pritiskom prilagođavanja porodici koja očekuje od nje da je služi ljubavlju i odanošću.

                  Možemo da volimo svakoga
                  Nema nade niti duhovne dobiti ako se predamo nezadovoljstvu. Treba zapamtiti da možemo da naučimo da volimo svakoga, jer svako ima neke kvalitete zbog kojih možemo da ga poštujemo i volimo. Umesto da usmeravamo pažnju na neprijatne aspekte nečije ličnosti, moramo da naučimo da pronalazimo i volimo njegove vrline. U svim baštama nalazimo mnoge lepe cvetove - neki imaju divan oblik, neobičnu boju, ali su bez mirisa. Drugi imaju jednostavan i neugledan izgled, ali nas opijaju svojim mirisom. Neki cvetovi se otvaraju na suncu, drugima treba zaštita senke. Ipak, prihvatamo svaki cvet onakav kakav jeste, i ne tražimo da bude drukčiji. Iako našem ukusu neki cvet možda više odgovara, ako izbliza pogledamo bilo koji cvet, pronaćićemo neku njegovu odliku koja će nas šarmirati.

                  Joga nas ohrabruje da razvijemo istu vrstu prihvatanja i poštovanja u svim odnosima, i daje nam praktične načine da od toga napravimo živu realnost a ne pobožnu frazu. Naravno, nije lako naučiti da se voli neko ko je prestao da nam se dopada, jer to zahteva stalnu budnost i odricanje od sitnih i neracionalnih stvari u svima nama. Ali, ovo možemo da prihvatimo kao duhovnu neophodnost ili ćemo da nastavimo da podnosimo frustracije i usamljenost naših života. Kako naša sadhana počinje da ostvaruje vezu sa božanskim u nama samima, postepeno se otvaramo za prave aspekte ličnosti i istinsku radost u jedinstvenom čudu svake osobe sa kojom imamo kontakt u toku života.

                   

                  • joga
                    ]]>
                    portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Zdravlje Mon, 15 Apr 2013 08:52:06 +0200
                    Za bolji san, ustanite ujutro i vežbajte! https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3979-za-bolji-san-ustanite-ujutro-i-vezbajte.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/3979-za-bolji-san-ustanite-ujutro-i-vezbajte.html Za bolji san, ustanite ujutro i vežbajte!
                    Nesanica i loš kvalitet sna jedan su od elemenata dnevne rutine života koja ima veoma izražen uticaj na dnevne aktivnosti. Osobe koje imaju problema sa snom bez izuzetka se odlikuju značajno smanjenim radnim kapacitetom, smanjenom efikasnošću kao i narušenim mentalnim zdravljem. Kao posledica ovakvog zdravstvenog stanja dolazi do čestih konfliktnih situacija na poslu i u slobodno vreme, što može dalje doprineti nastanku anksioznosti...


                    Nesanica i loš kvalitet sna jedan su od elemenata dnevne rutine života koja ima veoma izražen uticaj na dnevne aktivnosti. Osobe koje imaju problema sa snom bez izuzetka se odlikuju značajno smanjenim radnim kapacitetom, smanjenom efikasnošću kao i narušenim mentalnim zdravljem. Kao posledica ovakvog zdravstvenog stanja dolazi do čestih konfliktnih situacija na poslu i u slobodno vreme, što može dalje doprineti nastanku anksioznosti i depresivnih stanja. Stoga postoji snažna tendencija utvrđivanja faktora od kojih zavisi kvalitet sna.

                    Nedavno objavljeno istraživanje bavilo se utvrđivanjem efekata redovnog vežbanja na nekoliko značajnih parametara sna. Grupa istraživača sa Univerziteta Milano (ITA) je na uzorku od 15 zdravih osoba utvrđivala efekte treninga izdržljivosti i treninga snage sprovođenog u jutarnjim časovima na kvalitet sna izražen preko većeg broja parametara. Rezultati istraživanja su pokazali da angažovanje u bilo kom vidu fizičke aktivnosti dovodi do poboljšanog kvaliteta sna i to pre svega poboljšanjem njegovog kvaliteta, bržim ulaskom u san i produžavanjem dužine trajanja perioda dubokog sna. Ako svakog jutra imate osećaj kao da ste spavali u uključenoj veš mašini i da nećete imati snage da pregurate još jedan dan, možda nije loše da razmislite o tome da odmah nakon ustajanja uzmete patike za trčanje i «odradite» nekoliko krugova u najbližem parku!
                    Istraživanje je objavljeno u oktobarskoj svesci časopisa International SportsMed Journal za 2011 godinu.

                    • vezbanje
                    • nedostatak sna
                    • nesanicom
                    • manjak sna
                      ]]>
                      portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Tue, 26 Jun 2012 02:00:00 +0200
                      Funacionalni steznici za kolena ne smanjuju neuromišićne sposobnosti sportista! https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4030-funacionalni-steznici-za-kolena-ne-smanjuju-neuromisicne-sposobnosti-sportista.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4030-funacionalni-steznici-za-kolena-ne-smanjuju-neuromisicne-sposobnosti-sportista.html Funacionalni steznici za kolena ne smanjuju neuromišićne sposobnosti sportista!
                      Koleno predstavlja najveći zglob u telu i, usled značajne izloženosti različitoj vrsti pokreta, ima značajnu mogućnost povređivanja. U tom smislu, sve češće se sportistima nakon povrede ali i kao preventivna mera preporučuju različiti funacionalni steznici. Njihov cilj jeste da povećaju funkcionalnu stabilnost zgloba i na taj način smanje rizik od nastanka povreda. Iako su efekti primene steznika na smanjenu incidencu povreda kolenog zgloba


                      Koleno predstavlja najveći zglob u telu i, usled značajne izloženosti različitoj vrsti pokreta, ima značajnu mogućnost povređivanja. U tom smislu, sve češće se sportistima nakon povrede ali i kao preventivna mera preporučuju različiti funacionalni steznici. Njihov cilj jeste da povećaju funkcionalnu stabilnost zgloba i na taj način smanje rizik od nastanka povreda. Iako su efekti primene steznika na smanjenu incidencu povreda kolenog zgloba relativno jasno utvrđeni, manje se zna o efektima njihove primene na sportsko postignuće. Nedavno objavljeno istraživanje pruža prve naučne informacije na ovo pitanje od velikog značaja za sportiste.

                      Na uzorku od 27 zdravih vrhunskih sportista izvršeno je testiranje visokih metodoloških standarda u kome su sportisti izvodili testove za procenu brzine, agilnosti, eksplozivne snage i ekceleracije u dva navrata: sa i bez steznika za koleno! Rezultati istraživanja su pokazali da ne postoji razlika u sportskom postignuću sportista u dve testirane situacije ni u jednoj od testiranih motoričkih sposobnosti!  Izgleda da steznici za koleno efikasno smanjuju opasnost od povrede kolena ali i, što je takođe od značaja, ne smanjuju sportsko postignuće - zaključuju autori istraživanja!
                      Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci časopisa British Journal of Sports Medicine za 2011 godinu.

                      • povreda
                      • sportske povrede
                      • zglob kolena
                      • rizika
                      • povreda kolena
                      • koleno
                        ]]>
                        portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
                        Bolja fizička forma: manje respiratornih infekcija https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1034-bolja-fizicka-forma-manje-respiratornih-infekcija.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1034-bolja-fizicka-forma-manje-respiratornih-infekcija.html Bolja fizička forma: manje respiratornih infekcija
                        Verovatno se svakom od nas desi da bar jednom u toku godine imamo problema sa akutnim infekcijama gornjih disajnih puteva. One zapravo predstavljaju najčešć akutne bolesti čovečanstva, pri čemu prosečna zrela osoba moze probleme očekivati 2 do 4 puta godišnje, dok je kod dece učestalost daleko veća i iznosi od 6 do 10 puta godišnje.

                        Verovatno se svakom od nas desi da bar jednom u toku godine imamo problema sa akutnim infekcijama gornjih disajnih puteva. One zapravo predstavljaju najčešć akutne bolesti čovečanstva, pri čemu prosečna zrela osoba moze probleme očekivati 2 do 4 puta godišnje, dok je kod dece učestalost daleko veća i iznosi od 6 do 10 puta godišnje.Troškovi lečenja, odsustvo sa posla i smanjena radna sposobnost za vreme trajanja bolesti koštaju preko 40 milijardi dolara godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama!
                        Na sreću, novija istraživanja ukazuju da se ova skupa i uporna,  a pre svega po zdravstveni status i kvalitet života nepoželjna oboljenja mogu značajno redukovati redovnom fizičkom aktivnošću. Grupa istraživača sa Univerziteta Severna Karolina (USA) je na uzorku od 1000 odraslih osoba utvrđivala, između ostalih faktora, uticaj fizičke forme i nivoa fizičke aktivnosti na incidencu i nivo ispoljavanja simptoma oboljenja gornjih disajnih puteva. Rezultati istraživanja pokazali su da osobe koje se odlikuju najvećim nivoom fizičke forme i visokim nivoom fizičke aktivnosti ujedno imaju i značajno (čak 46%) manju incidencu ovih oboljenja kao i manji nivo ispoljavanja simptoma (oko 40%) u odnosu na slabije trenirane osobe. Autori navode da «izgleda da svaka pojedinačna trenažna epizoda dovodi do akutnog poboljšanja imunog sistema koji se uspešnije bori protiv virusa i bakterija, i na taj način smanjuje šansu za ispoljavanje ovih oboljenja». Izgleda da je umesto da se nalivate raznim vitaminskim napicima ili medikamentima odmah po pojavi kašlja i drugih simptoma oboljenja gornjih disajnih puteva, bolje preventivno podići nivo fizičke forme i obima fizičke aktivnosti i na taj način u svakom trenutku imati «odbrambenu vojnu silu» spremnu za krstaški pohod na potencijalno veoma neprijatne uljeze.
                        Istraživanje je objavljeno u novembarskoj svesci časopisa British journal of Sports Medicine za 2010 godinu.

                        • fizicke forme
                        • fizickom aktivnoscu
                        • imuni sistem
                        • infekcijama
                        • disajnih
                        • lecenja
                        • kostaju
                        • milijardi
                        • zdravstveni
                        • trenirane
                        • virusa
                        • bakterija
                          ]]>
                          portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                          Zavisnost od kladionica... https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/6559-zavisnost-od-kladionica.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/6559-zavisnost-od-kladionica.html Zavisnost od kladionica...
                          Nekontrolisano kockanje je mnogo više od strasti ili poroka, to je svojevrsna bolest zavisnosti. Ipak, pošto na takvim bolesnicima zarađuju mnogi, pa i države, o ovom poremećaju se najčešće ne govori. Razni oblici kockanja i klađenja su u Srbiji doživeli ekspanziju u zadnjih petnaestak godina. Kladionice i kockarnice su podelile Srbiju na one koji zarađuju od kocke i one koji od nje boluju.

                          Nekontrolisano kockanje je mnogo više od strasti ili poroka, to je svojevrsna bolest zavisnosti. Ipak, pošto na takvim bolesnicima zarađuju mnogi, pa i države, o ovom poremećaju se najčešće ne govori. Razni oblici kockanja i klađenja su u Srbiji doživeli ekspanziju u zadnjih petnaestak godina. Kladionice i kockarnice su podelile Srbiju na one koji zarađuju od kocke i one koji od nje boluju. Ovih drugih je sve više, a posebno zabrinjava da ih ima mnogo među mladima.

                          Test za utvrđivanje zavisnosti od igara na sreću (između ostalih i zavisnost od kockanja, klađenja…).

                          Odgovorite sa DA ili NE.

                          1. Da li ste nekada propustili čas ili niste otišli na posao zbog kockanja, kladionice?
                          2. Da li ste se ikada kajali i imali osećaj krivice posle igre?
                          3. Da li ste se ikada kockali ili kladili kako biste vratili dugove?
                          4. Da li je kockanje uticalo na Vaše ambicije?
                          5. Da li Vam se događalo da ste posle gubitka želeli da se što pre vratite kako biste nadoknadili izgubljeno?
                          6. Da li se često događalo da posle gubitka želite da se vratite i još više dobijete?
                          7. Da li često igrate na sve ili ništa, dok ne izgubite sav novac?
                          8. Da li ste pozajmljivali novac radi kockanja ili klađenja?
                          9. Da li imate novac za kocku, novac koji je namenjen isključivo kockanju?
                          10. Da li je Vaše interesovanje za kockanje ili klađenje uticalo na štetu Vašim ličnim ili porodičnim finansijama?
                          11. Da li ste se ikada do te mere zaneli igrom da niste završavali sa igrom na vreme?
                          12. Da li ste se nekada kockali kako biste zaboravili na probleme?
                          13. Da li ste nekada narušili zakon kako biste došli do novca za igru?
                          14. Da li ste nekada imali nesanicu, jer su Vas mučile misli o kockanju?
                          15. Da li Vam je ikada padalo na pamet da odete da se kockate kako biste zaboravili na životne probleme?
                          16. Da li imate naviku da proslavite svoje dobitke?
                          17. Da li ćete kliknuti na link „sports betting sites“ koji vas  vodi na 5 najpoznatijih sajtova za klađenje? Mi vam preporučujemo da to ne radite...

                          Ukoliko ste na više od 6 pitanja odgovorili sa DA, najverovatnije imate zavisnost od kockanja/klađenja i za početak morate priznati sebi da imate problem.

                          Procene stručnjaka govore da se 80 odsto mladih bar jednom u životu kockalo. Oko četiri procenta njih, ako je verovati statistici, završiće kao zavisnici od kocke. Okruženi smo kockarnicama i kladionicama, a tinejdžeri su posebno osetljivi - objašnjava dr Alčaz. - Istraživanja su pokazala da mozak tinejdžera burnije reaguje na dobitak nego što je to slučaj kod odraslog čoveka. Istovremeno su manje osetljivi na gubitak.

                          Generalno među pacijentima nema mnogo maloletnih kockara, jer se to dugo ne prepoznaje kao problem. Roditelji su tolerantni sve dok deca ne upadnu u velike dugove, a to se ipak dešava malo kasnije. Pacijenti na lečenje po pravilu dolaze pod pritiskom porodice i to tek nakon što naprave drugi ili treći dug…
                          Da porodica ima presudnu ulogu slaže se i Jelena Manojlović iz “Sos centra za odvikavanje od kockanja”. Ona smatra da je važno prihvatiti da je zavisnost od različitih igara na sreću zajednički problem.

                          Prve kockarske i kladioničarske korake deca najčešće prave sa članovima porodice. Neretko prvi tiket uplate već sa sedam ili osam godina, a u tinejdžerskim godinama ulaze u ozbiljne probleme. Sve to vreme roditelji i rođaci kriju jedni od drugih nevolje u koje dete upada zbog kocke.
                          Što ranije neko uđe u taj svet, manje su šanse da će se izvući bez posledica - kaže dr Alčaz. - Ljudi koji počnu da se kockaju kao deca nemaju vremena da shvate da je zabava moguća i bez kocke. Osećaju se prihvaćenim među drugim igračima, sigurniji su u sebe.

                          A omiljena kocka među mladima je sportsko klađenje, a na drugom mestu je elektronski rulet.
                          Psiholozi ocenjuju da je klađenje posebno opasno, jer mnogi koji ga redovno upražnjavaju uopšte ne smatraju da je posredi - igra na sreću.
                          Oni su ubeđeni da je stvar u fudbalskom znanju, pa se bave statistikom, dojavama, procenama... - objašnjavaju stručnjaci. - Spremni su da ulažu sve više novca, da trče do kladionice i po nekoliko puta dnevno, da kriju tikete od rodbine. A kada ne dobiju ništa, za to okrive "nameštaljke". Nikada sebe.

                          Naš zakon ne dozvoljava maloletnicima klađenje i kockanje, ali se kontrola njegovog sprovođenja i sankcionisanje slabo sprovodi, tako da mnogi mladi počinju da se klade još u osnovnoj školi, u srednjoj su već "okoreli" kockari, koji završavaju sa zelenašima na vratu. Tipičan patološki kockar počinje sa manjim ulozima. To je novac za užinu kod dece ili sitni ulog kod starijih koji žele da se zabave. Nekada i sami roditelji misle da to nije strašno i da možda čak i nije loše kao zanimacija da se dete ne bi odalo alkoholu ili drogi. Ne znaju da ih od tih zavisnosti malo deli…

                          Nažalost, bolest se manifestuje tek kada pacijent više ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve svoje aktivnosti i razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast.
                          Kako se postajete zavisnik od kockanja? Polako, ali sigurno kao i kod narkomanije, kada se sa „lakih" prelazi na teške droge, tako se i kod kockanja, najpre, počne sa klađenjem, a ubrzo se prelazi na rulet. Suština je u tome da igrač želi da što više skrati period neizvesnosti, da što pre dođe do rezultata, a oni su, po pravilu, poražavajući.
                          Za ovu vrstu zavisnosti uglavnom su karakteristični isti simptomi kao i kod hemijskih vrsta zavisnosti (gubitak kontrole, rast tolerancije, obrazovanje psihičke potrebe, nervoza i opsesivna potreba za kockanjem - u slučaju prekida kockanja, promene ličnosti, gubitak posla, porodice, poverenja bližnjih, finansijski krah).

                          Zanimljivo je, međutim, da motiv zarade i eventualnog dobitka u celoj priči ima sporedan značaj. Pomisao na lak i brz novac će mnoge privući igrama na sreću, ali pravi problemi nastaju tek kasnije, kada strast u potpunosti ovlada čovekom. Jednostavno, kockanje se tada doživljava kao veliko uzbuđenje, fantastična sreća, nešto što se ne može porediti sa bilo čime sličnim.

                          Možda za kockara novac nije prioritetni cilj, ali se bez njega ne može igrati. I tu su iskustva zavisnika, manje-više, slična. Najpre se troši svoj novac, zatim se prodaju stvari iz kuće, sledi pozajmljivanje od prijatelja i rodbine, da bi naposletku mnogi zakoračili u svet kriminala, pronevere i krađe.

                          Svetska zdravstvena organizacija je još 1980. godine definisala kockanje kao bolest poremećaja navike impulsa, kao oboljenje slično kleptomaniji, piromaniji i drugim bolestima zavisnosti. Nažalost, država i društvo se prema ovom poroku najčešće odnose kao prema ličnom problemu, iako su posledice slične onima koje prouzrokuju alkoholizam ili narkomanija. Doduše, Zakonom o igrama na sreću je definisano šta je kocka, doneti su i propisi koji regulišu minimalnu udaljenost kockarnice od osnovnih i srednjih škola, usvojene su i zabrane kada je reč o maloletnicima, ali se dalje od toga nije išlo. Nije ni čudno, s obzirom na to da je svuda u svetu kocka veliki biznis u kojoj mnogi vide ogromnu korist. Počev od zelenaša i vlasnika kockarnica, raznih organizatora igara na sreću, pa sve do same države. Očigledno, reč je o poroku u kome svi dobijaju, a samo jedan gubi, pa je i to, verovatno, razlog zašto se o ovoj bolesti toliko ćuti.

                          ]]>
                          portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Zdravlje Thu, 30 May 2013 09:24:21 +0200
                          Napad panike? Ne ako vežbate! https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1315-napad-panike?-ne-ako-vezbate.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1315-napad-panike?-ne-ako-vezbate.html Napad panike? Ne ako vežbate!
                          Savremeni način života predstavlja uzrok mnogobrojnih negativnih promena po zdravstveni status jedinke. Pri tome, osim u strukturi i funkciji različitih organskih sistema, evidentne su i sve izraženije promene psihičkog statusa savremenog čoveka. Tako, istraživanja pokazuju da će jedna od 75 osoba na svetu makar jednom u životu doživeti napad panike...

                          Savremeni način života predstavlja uzrok mnogobrojnih negativnih promena po zdravstveni status jedinke. Pri tome, osim u strukturi i funkciji različitih organskih sistema, evidentne su i sve izraženije promene psihičkog statusa savremenog čoveka. Tako, istraživanja pokazuju da će jedna od 75 osoba na svetu makar jednom u životu doživeti napad panike, jednu vrstu psihičkog poremećaja.
                          Za osobe koje imaju napade panike u manje ili više redovnim vremenskim intervalima preporučena je medikamentozna kao i psihoterapija. Ipak, nedavno objavljeno istraživanje ukazuje na pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na ovaj psihološki poremećaj. Grupa istraživača sa Dedman Koledža (Dalas, SAD) utvrđivala je na uzorku od 145 odraslih osoba povezanost nivoa fizičke aktivnosti i senzitivnosti na anksioznost, glavnog okidača napada panike. Rezultati istraživanja su pokazali da osobe višeg nivoa fizičke aktivnosti imaju značajno smanjenu osetljivost na anksioznost od osoba sa smanjenim nivoom fizičke aktivnosti. Dakle, ukoliko ste skloni anksioznim reakcijama, kupite patike i uključite se u neki vid rekreacije - uz biološki napredak vašeg organizma ostvarićete i pozitivne psihološke adaptacije.Istraživanje je objavljeno u julskoj svesci časopisa Psychosomatic Medicine  za 2010 godinu.

                          • fizicke aktivnosti
                          • zdravlje i sport
                          • napad panike
                          • psihickog zdravlja
                          • anksioznost
                          • rekreacije
                          • psihoterapija
                            ]]>
                            portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                            Fizička aktivnost je važna za nivo šećera u krvi zdravih osoba https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1325-fizicka-aktivnost-je-vazna-za-nivo-secera-u-krvi-zdravih-osoba.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1325-fizicka-aktivnost-je-vazna-za-nivo-secera-u-krvi-zdravih-osoba.html Fizička aktivnost je važna za nivo šećera u krvi zdravih osoba
                            Opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost veoma važna za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa. Poboljšana klinička slika osoba obolelih od šećerne bolesti tipa 2, kao posledice primene redovne fizičke aktivnosti, predstavlja jedan od češće spominjanih pozitivnih efekata fizičke aktivnosti. Međutim, izgleda da se ovde ne završava uticaj fizičke aktivnosti na nivo šećera u krvi.


                            Opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost veoma važna za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa. Poboljšana klinička slika osoba obolelih od šećerne bolesti tipa 2, kao posledice primene redovne fizičke aktivnosti, predstavlja jedan od češće spominjanih pozitivnih efekata fizičke aktivnosti. Međutim, izgleda da se ovde ne završava uticaj fizičke aktivnosti na nivo šećera u krvi. Nedavno objavljeno istraživanje, sprovedeno od strane istraživača sa Univerziteta Misuri (SAD) je utvrdilo da postoje značajni negativni efekti fizičke neaktivnosti na dnevnu varijabilnost koncentracije šećera u krvi. Na uzorku od 12 zdravih osoba, utvrđeno je da isključivanje fizičke aktivnosti u toku od 3 dana (sa 10000 koraka u toku dana na 5000 koraka dnevno)  dovodi do značajno slabije kontrole šećera u krvi od strane adaptivnih mehanizama organizma, pre svega lučenja insulina. Rezultati ukazuju na izuzetan značaj redovne fizičke aktivnosti na glikemijsku kontrolu, i dodatno potvrđuju potrebu za redovnom fizičkom aktivnošću svih osoba, zaključuju autori. Na kraju, potrebno je naglasiti da već jedna jedina epizoda fizičke aktivnosti akutno dovodi do poboljšane osetljivosti na insulin i kod zdravih i kod obolelih osoba. Dakle, ukoliko ne želite da vam neposredno posle unosa određene količine slatkiša koncentracija šećera u krvi naglo poraste, organizujte se i napravite barem 10000 koraka dnevno!
                            Istraživanje je objavljeno u časopisu Medicine and Science in Sports and Exercise za 2011 godinu (dostupno na globalnoj mreži pre štampanja).

                            • insulinski odgovor
                            • secerna bolest
                            • zdravlje i sport
                            • secera u krvi
                            • nino secera u krvi
                            • insulin
                            • insulina
                            • lucenje insulina
                            • glikemijsku kontrolu
                              ]]>
                              portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                              Kako bezbolno očistiti bubrege https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1329-kako-bezbolno-ocistiti-bubrege.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1329-kako-bezbolno-ocistiti-bubrege.html Kako bezbolno očistiti bubrege
                              Godine prolаze а nаši bubrezi stаlno filtrirаju krv, odnose otrove i sve štetne mаterije koje ulаze u nаše telo. Vremenom se togа nаkupi puno, i nаšim bubrezimа je potrebаn tretmаn čišćenjа. Kаko se togа rešiti? Vrlo je jednostаvno, trebа uzeti šаku peršunа, dobro gа oprаti, nаseckаti i stаviti u lonаc te dodаti 1 litru čiste vode...


                              Godine prolаze а nаši bubrezi stаlno filtrirаju krv, odnose otrove i sve štetne mаterije koje ulаze u nаše telo. Vremenom se togа nаkupi puno, i nаšim bubrezimа je potrebаn tretmаn čišćenjа. Kаko se togа rešiti?

                              Vrlo je jednostаvno, trebа uzeti šаku peršunа, dobro gа oprаti, nаseckаti i stаviti u lonаc te dodаti 1 litru čiste vode. Kаd provri, kuvаti dvа minutа i pustiti dа se ohlаdi. Procediti i uliti u čistu bocu, te držаti u frižideru.

                              Svаki dаn popiti po 1 čаšu i tаko će nаkupljeni otrovi i soli izаći pri mokrenju.

                              Peršun je poznаt kаo nаjbolji tretmаn zа čišćenje bubregа!!

                              NUTRITIVNA SVOJSTVA PERŠUNA

                              On je moćаn аntioksidаns, podmlаđuje kožu;
                              Sаdrži betа-kаroten;
                              Bogаt je minerаlimа kаo što su kаlcijum, fosfor, gvožđe i sumpor;
                              Bogаt je hlorofilom: suzbijа loš zаdаh, čisti telo od toksinа i viškа mаsnoćа;
                              Obiliju vitаminom C : odličаn je zа prevenciju rаkа, srčаnih problemа,kаtаrаkte i infekcijа, i pomаže dа se ojаčа imunološki sаstаv telа;
                              Dobаr je diuretik: pomаže zа izbаcivаnje suvišne vode iz orgаnizmа nа prirodаn nаčin;
                              Zbog tog svojstvа se koristi u dijetаmа zа lečenje visokog pritiskа (hipertenzije) i zа lečenje bubregа;
                              NJegov visok sаdržаj vitаminа i minerаlа čini gа ideаlnim zа borbu protiv аnemije, аnoreksije, opšte slаbosti, iscrpljenosti, mentаlnog i fizičkog umorа; Ideаlаn je zа jаčаnje kose i noktiju;

                              • hipertenzija
                              • kalcijum
                              • bubrezi
                              • beta karoten
                              • anemija
                              • ocistiti bubrege
                              • ciscenje bubrega
                              • persun
                              • persun za ciscenje
                              • antioksidans
                                ]]>
                                portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Zdravlje Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                I vesti ubijaju, zar ne? https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/7096-i-vesti-ubijaju-zar-ne?.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/7096-i-vesti-ubijaju-zar-ne?.html I vesti ubijaju, zar ne?
                                Vesti su loše po vaše zdravlje. One dovode do straha i agresije, a sprečavaju vašu kreativnost i sposobnost za dublje promišljanje. Rešenje? Prestanite u potpunosti da ih konzumirate. Od 10.000 novinskih priča koje ste možda pročitali u poslednjih 12 meseci, da li vam je ijedna omogućila da napravite bolju odluku o ozbiljnim stvarima u vašem životu, pita se Rolf Dobeli  a prenosi Gardijan.


                                Vesti su loše po vaše zdravlje. One dovode do straha i agresije, a sprečavaju vašu kreativnost i sposobnost za dublje promišljanje. Rešenje? Prestanite u potpunosti da ih konzumirate. Od 10.000 novinskih priča koje ste možda pročitali u poslednjih 12 meseci, da li vam je ijedna omogućila da napravite bolju odluku o ozbiljnim stvarima u vašem životu, pita se Rolf Dobeli  a prenosi Gardijan.

                                U poslednjih nekoliko decenija, srećnici među nama prepoznali su opasnosti življenja sa preteranim unosom hrane (gojaznost, dijabetes) te su počeli da menjaju sopstveni režim ishrane. Ali, većina nas još uvek ne shvata da su vesti isto što i šećer u telu. One se lako vare. Mediji nas hrane malim zalogajima beznačajnih događaja, sitnicama koje se u stvari ne tiču naših života i ne zahtevaju razmišljanje. Zato i ne doživljavamo skoro nikakvo zasićenje. Za razliku od čitanja knjiga i iscrpnih članaka u časopisima (koji zahtevaju razmišljanje), u stanju smo da - nasuprot ovakvom "dobrom čitanju" - progutamo neograničene količine kratkih vesti, koje su cakleće bombone za um. Danas smo doprli do iste tačke u odnosu na informacije, kao kada smo pre 20 godina bili suočeni sa vestima o hrani i ishrani. Počinjemo da uviđamo koliko vesti mogu biti otrovne.

                                Vesti dovode u zabludu. Uzmite sledeći događaj (pozajmljen od Nasima Taleba). Auto vozi preko mosta, a most se sruši. Na šta se mediji fokusiraju? Na auto. Osoba u kolima. Odakle je došao. Kuda se zaputio. Kako je vozač doživeo nesreću (ako je uopšte preživi). Ali, to je sve nebitno. Šta je relevantno? Strukturna stabilnost mosta. To je osnovni rizik koji je vreba, i koji vrebaju i na drugim mostovima. Ali, “auto” u vestima zvuči vrcavo i dramatično, mediji o njemu razglabaju kao o osobi (a ne o nečemu apstraktnom); ovo su vesti čija je proizvodnja jeftina. Vesti nas navode da hodamo unaokolo sa potpuno pogrešnom mapom rizika u našim glavama. Dakle, terorizam je precenjen. Hronični stres je potcenjen. Propast Lehman Brothers je precenjena. Fiskalna neodgovornost je potcenjena. Astronauti su precenjeni. Medicinske sestre su potcenjene.

                                Nismo dovoljno racionalni da bismo izdržali pritisak koji na nas svakodnevno vrše mediji. Gledanje avionskih nesreća na televiziji promeniće vaš stav prema tom riziku, bez obzira na stvarne statističke verovatnoće. Ako mislite da ovo možete nadoknaditi samo snagom sopstvenog unutrašnjeg razmišljanja, grešite. Bankari i ekonomisti - koji su snažno podstaknuti na kompenzaciju vesti koje im donose opasnosti - pokazali su da ne mogu. Jedino rešenje: isključiti se u potpunosti iz potrošnje vesti, i sasvim se “odseći” od njih.

                                Od 10.000 novinskih priča koje ste možda pročitali u poslednjih 12 meseci, da li vam je ijedna od njih - samo zato što ste je pročitali - omogućila da napravite bolju odluku oko ozbiljnih stvari u vašem životu, karijeri ili poslu? Poenta: konzumiranje vesti je irelevantno za vas. Međutim, ljudima je jako teško da priznaju ono što je relevantno. Mnogo je lakše prepoznati ono što je “novo”. Relevantnost protiv “novog” – ovo je glavna bitka naše epohe. Medijske organizacije žele da verujemo kako vesti nude neku vrstu konkurentske prednosti. Mnogi padnu na to. Zabrinuti smo kada smo “odsečeni” od protoka vesti. U stvarnosti, konzumiranje vesti stavlja vas u nezavidan položaj. Što je manje vesti koje trošite – veća je prednost koju imate.

                                Vesti nemaju snagu objašnjenja. One su samo mehurići koji izbijaju na površinu jednog dubljeg sveta. Da li će vam gomilanje činjenica pomoći da razumete svet? Nažalost, ne. Relacija je upravo obrnuta. Važne priče su one koej su, u stvari, “bez priče”: lagani, moćni pokreti koji se razvijaju ispod radara novinara, a koje preobražavaju i ostavljaju posledice. Što je više "činjeničnih novosti" koje biste želeli da svarite, manja će biti slika koju bi trebalo da shvatite. Ako bi nas više informacija dovodilo do većeg ekonomskog uspeha, onda bi i od novinara trebalo da očekujemo da budu na vrhu piramide. Ali, to nije slučaj.

                                Vesti su otrovne za vaše telo. One neprekidno pokreću limbički sistem. Panične priče podstiču oslobađanje slapova glukokortikoida (kortizola). Ovaj pak remeti, dereguliše vaš imunološki sistem i sprečava oslobađanje hormona rasta. Drugim rečima, vaše telo se nalazi u stanju hroničnog stresa. Visok nivo glukokortikoida izaziva oštećenje organa za varenje, izostanak normalnog rasta (ćelija, kose, kostiju), stvara nervozu i osetljivost na infekcije. Drugi potencijalni neželjeni efekti su strah, agresija, sužavanje svesti (tzv. “tunel-vizije”) i povećana neosetljivost.

                                Vesti doprinose povećavanju kognitivnih grešaka. Vesti su majka hraniteljka svih kognitivnih grešaka: to je predrasuda usled pristrasnosti*. Ili kako kaže Voren Bafet, "čovek je nenadmašan u tumačenju svih novih informacija na takav način da njegovi raniji zaključci ostaju potpuno netaknuti." Vesti samo pogoršavaju, osnažuju ovaj ljudski nedostatak. Postajete skloni preterivanju, preuzimate nerazumne rizike te pogrešno procenjujete mogućnosti. Takođe, pojačavate kognitivnu grešku: pristrasno pričanje priče (Story bias**). Naši mozgovi žude za pričama koje "imaju smisla" - čak i ako ove ne odgovaraju stvarnosti. Svaki novinar koji piše kako se "tržište promenilo usled X" ili kako je "kompanija bankrotirala usled Y" je idiot. Dosta mi je ovog jeftinog načina kojim se "objašnjava" svet.

                                (Confirmation bias*, potvrda iz pristranosti - sklonost ljudi da favorizuju podatke koji, navodno, potvrđuju njihova uverenja ili hipoteze; sklonost za nalaženjem “alibija”, utisak da svaka misao i stav imaju neporecivu potvrdu u realnosti)
                                (Story bias**, pristrasno izlaganje – priča kojom subjekt teži da svoju vlastitu perspektivu prikaže kao objektivnu; istinitost priče u tom slučaju zavisi od načina na koji subjekt priča priču, a ne od objektivne istinitosti dotične. suprotno od story bias-a je objektivna priča)

                                Vesti vas sprečavaju u razmišljanju. Razmišljanje zahteva koncentraciju. Koncentracija zahteva vreme, tokom kojeg nećete biti uznemiravani. “Komadići” vesti tako su posebno osmišljeni da vas uvek prekinu. Oni su poput virusa koji krade vašu pažnju koju ste usmerili na vaše stvarne potrebe. Vesti nas čine plitkim misliocima. Ali, ima i goreg od ovoga. Vesti ozbiljno utiču na devastaciju pamćenja. Postoje dve vrste kojima naš mozak memoriše informacije. Ono dugoročno pamćenje poseduje skoro beskonačan kapacitet memorisanja; ipak, naša “radna memorija” ograničena je samo na određenu količinu “kliznih” i "površinskih" podataka. Put od kratkoročnog do dugoročnog pamćenja je usko grlo našeg mozga, premda sve što želite da razumete mora da prođe kroz tu tačku. Ako je ovaj prolaz prekinut, kroz njega ništa neće proći do dugoročne memorije. Usled toga što vesti remete koncentraciju, smanjuje se i sposobnost shvatanja. Onlajn vesti ostavljaju još gore posledice. Studija dva kanadska naučnika iz 2001. godine pokazala je da razumevanje dokumenta pada kako se povećava broj linkova koji su “putokazi”. Zašto? Jer, kad god se pojavi neki link, naš je mozak primoran da barem napravi izbor - da ne klikne na link -  što već samo po sebi odvraća pažnju. Vest je namerni prekid sistema.

                                Vesti funkcionišu kao droga. Kako se priča razvija, tako sve više želimo da znamo “šta će biti dalje”. Sa stotinama proizvoljnih, nasumičnih priča u našim glavama, ova se želja pojavljuje kao sve ubedljivija i sve teža za ignorisanje. Naučnici su nekada mislili da su guste veze formirane između 100 milijardi neurona unutar naših lobanja uglavnom fiksirane i "zabetonirane" do perioda punoletstva. Danas znamo da to nije slučaj. Nervne ćelije rutinski razbijaju stare veze i formiraju nove. Što je više vesti koje konzumiramo, više je i kliznih i multitasking “površinskih” funkcija koje nervna kola našeg mozga ostvaruju - zanemarujući pri tom one funkcije koje se koriste za koncentrisano čitanje i upućivanje u stvari, kao i duboko razmišljanje sa velikim fokusom. Velika većina potrošača vesti - čak i ako su nekada bili strastveni čitaoci knjiga - izgubili su sposobnost da apsorbuju dugačke, sadržajne članke ili knjige. Umore se već nakon četiri, pet stranica, njihova koncentracija nestaje i oni se uznemire. Ovo se ne dešava  zato što su ostarili ili zato što je njihov raspored rada postao opterećujući. To je zbog toga što se fizička struktura njihovih mozgova u međuvremenu promenila.

                                Vesti troše vaše vreme. Ako ste svakog jutra čitali novine 15 minuta, a zatim ih 15 minuta proveravali u vreme ručka, te 15 minuta pre no što odete u krevet - na ovu minutažu, zatim, dodajte još po pet minuta tu-i-tamo dok ste na poslu, pa uz sve to ubrojimo uobičejeno odvraćanje pažnje i preusmeravanje vašeg vremena - izgubićete barem pola dana tokom svake sedmice. Informacija više nije retka roba. Ali pažnja jeste. Niste valjda toliko neodgovorni sa svojim novcem, ugledom ili zdravljem. Pa, zašto biste onda bili neodgovorni prema vašem umu?

                                Vesti nas čine pasivnima. Vesti vam uglavnom pričaju o stvarima na koje ne možemo da utičemo. Svakodnevno ponavljanje vesti o stvarima na koje ne možete da utičete čini vas pasivnima. Ovo nas melje sve dotle dok se ne usvoji pogled na svet koji je pesimističan, neosetljiv, sarkastičan i fatalistički. Naučni termin za ovakvo stanje je "naučen na bespomoćnost". Ovo se možda čini kao da je malo nategnuto ali se ne bih iznenadio da konzumacija vesti, barem delimično, doprinosi jednoj rasprostranjenoj bolesti - depresijji.

                                Vesti ubijaju kreativnost. Konačno, stvari koje već znamo ograničavaju našu kreativnost. I to je jedan od razloga što matematičari, pisci, kompozitori i preduzetnici često daju svoje najkreativnije rezultate u mladosti. Njihovi mozgovi tada uživaju široki, nenaseljeni prostor koji ih ohrabruje i mami da dođu do novih ideja i s njima nastave dalje. Nije mi poznat nijedan istinski kreativni um koji je bio zavisnik od dnevnih vesti (news junkie) - ni pisac, ni kompozitor, niti matematičar, ili lekar, naučnik, muzičar, dizajner, arhitekta, slikar... S druge strane, znam gomilu zlobno nekreativnih umova koji konzumiraju vesti kao drogu. Ako želite dođete do starih rešenja - čitajte vesti. Ako ste u potrazi za novim rešenjima, ni slučajno ih nemojte čitati.

                                Društvu treba novinarstvo - ali jedno drugačije novinarstvo. Istraživačko novinarstvo je uvek relevantno. Treba nam izveštavanje o politici koju vode naše institucije, otkrivajući pri tom istinu. Ali, važna otkrića ne moraju dolaziti u obliku vesti. Iscrpni članci i prave knjige su takođe dobar način.

                                Prošlo je četiri godine otkako ne pratim vesti, tako da sam u stanju da spoznam, osetim i iz prve ruke napišem nešto o efektima koje je ova moja sloboda imala na mene: manje prekida, manje uznemirenosti, dublje razmišljanje, više vremena, više uvida. Ovo možda nije lako, ali vredi.

                                (Tekst je redigovani odlomak iz eseja Rolfa Dobelija “The Art of Thinking Clearly: Better Thinking, Better Decisions”

                                Gardijan
                                , petak 12. april 2013

                                Izvor:  B&F

                                • sportske vesti
                                • zdravlje
                                • gojaznost
                                • dijabetes
                                • stres
                                • stresa
                                • pretreniranost
                                  ]]>
                                  portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Zdravlje Thu, 03 Oct 2013 09:48:36 +0200
                                  Fitnes kroz godine https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/7291-fitnes-kroz-godine.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/7291-fitnes-kroz-godine.html Fitnes kroz godine
                                  Ostati aktivan je ključ zdravog načina života. Međutim, kako starimo, naša tela se menjaju i imaju različite potrebe. Važno je da vaš program vežbanja podržava te potrebe. Pratite ovaj fitnes vodič prilagođen različitim starosnim dobima.

                                  Ostati aktivan je ključ zdravog načina života. Međutim, kako starimo, naša tela se menjaju i imaju različite potrebe.Važno je da vaš program vežbanja podržava te potrebe. Pratite ovaj fitnes vodič prilagođen različitim starosnim dobima.

                                  Vaše 20-te I 30-te
                                  Sada je vreme da vežbanje postane deo vaše rutine.Uspostavljanjem dobrih navika u vašim 20-tim, postaće više verovatno da ćete ostati aktivni tokom čitavog života. Odaberite vežbe koje razvijaju mineralnu gustinu kostiju kao što su vežbe dizanja tereta i dinamične vežbe poput trčanja, plesa, fudbala ili borilačke sportove.
                                  Ovo je takođe dobro vreme da se razvije posturalna svest. U dvadesetim godinama postoji tendencija da postanemo vezani za radni sto. Kreiranjem ergonomski ispravnog radnog prostora, smanjićete rizik od razvijanja lošeg držanja, koje može da se ispolji kasnije u životu. Zamislite da sedite na stabilnoj lopti umesto na stolici, s nogama i rukama savijenim pod uglom od 90 stepeni. Angažujte srž vaših mišića dok radite držeći vašu kičmu neutralnom. Povucite ramena na dole i okrećite ih nazad tako da budu direktno iznad vaših kukova. Uverite se da radni prostor ima dobro osvetljenje tako da ne naprežete oči i ne istežete vrat da biste videli računar. Ustanite na svakih sat vremena i krećite se po pet minuta kako bi dali vašoj kičmi odmora. Uključite vežbe za pravilno držanje kao što su pilates ili joga u vašu nedeljnu fitnes rutinu.
                                  Savet: Za žene koje žele da ostanu trudne: nošenje dodatnog tereta i previše sedenja može doprineti teškoćama pri začeću. Vežbanje može pomoći pri regulisanju hormona, a samim tim povećava mogućnost začeća.
                                  I kod muškaraca i kod žena niz promena događa se sredinom 30-tih. Dolazi do pada proizvodnje hormona rasta u hipofizi, koji predstavlja primarni podsticaj za mišiće, kosti i čvrstinu tetiva (pomaže pretvaranju masti u energiju). Kao rezultat toga, pauze pri otkucajima srca rastu, a naša mišićna masa i snaga počinju da opadaju. Intenzivno vežbanje pomaže proizvodnji više GH (Growth Hormon- hormon rasta) što povećava mladolikost i vitalnost. Važno je da se u tom periodu rade kratki, intenzivni nizovi aktivnosti, pre nego treninzi izdržljivosti. Šta god da od kardiovaskularnih aktivnosti odaberete- trčanje, biciklizam ili plivanje (ili triatlon za one zaista ambiciozne) su dobre opcije i obavezno ih uključite u neku vrstu treninga. Trening snage može da se odradi na spravama, međutim kada se radi pravilno, slobodni tegovi su bolji izbor jer poboljšavaju funkcionalnost i jezgro snage.

                                  Vaše 40- te i 50- te
                                  U petoj deceniji vaše telo zaista počinje da pokazuje znake starenja.Opšte  habanje je uobičajeno kao što je osteoartritis.Ako osećate krutost i bolove u zglobovima, odaberite aktivnosti malog uticaja kao sto su veslanje, plivanje, biciklizam ili eliptični trenažer.Zbog toga što plućna aktivnost opada s godinama veoma je važno da se održava kardiovaskularni fitnes.Rad na snazi nastavlja da bude važan, jer što više mišića imate i održavate, bolji vam je metabolizam(sa boljim metabolizmom možete sagoreti više masti pri mirovanju).Izaberite složene pokrete (sa umerenim do teškim tegovima u rukama) kao što su benč, čučnjevi ili mrtvo dizanje.
                                  Savet:Za žene u menopauzi, promene u nivou estrogena mogu da izazovu  promenu raspoloženja i valunge, povećanje težine, gubitak sna i umor.Vežbe mogu poboljšati kompoziciju tela, pomaže protiv osteoporoze i bolesti srca i umanjuje mnoge od sekundarnih simptoma povezanih sa menopauzom.

                                  Vaše 60-te i 70-te
                                  Većina ljudi može očekivati da izgubi do 15 % svoje ukupne snage tokom 60-tih godina. Iz tog razloga, treninzi snage treba da imaju prioritet. Vaš cilj nije da povećate snagu, nego da smanjite njeno opadanje. Koristite lakše tegove (ili gumene trake kao otpor) sa ciljem od 20-30 ponavljanja. Što se kardia tiče smanjite njegov udeo. U ovim godinama sve se svodi na zaštitu kolena i kukova.
                                  Padovi, zbog nedostatka ravnoteže su najčešći uzroci invaliditeta kod starije populacije. Zaštita i očuvanje nervnog sistema su od presudnog značaja tokom kasnijih  godina. Pilates i ostale vežbe za elastičnost kičme mogu pomoći stimulisanju nervnog sistema, poboljšava propriocepciju (sposobnost da se zna gde su vam udovi u prostoru bez gledanja)- ključnu komponentu ravnoteže. Pokušajte ovo: Stojte na jednoj nozi zatvorenih očiju. Vaši mišići mogu da drhte i trzaju se na prvi pogled, ali kako budete vežbali vaša propriocepcija i balans ce se poboljšati.

                                  Vaše 80- te i iznad
                                  Vaše rutinsko vežbanje treba da se u toku ove faze života treba da se usredsredi na ravnotežu, fleksibilnost i disanje. Razmislite da uvedete Tai Či, stoni tenis ili badminton, aktivnosti koje mogu biti izvedene sa ograničenom pokretljivošću dok pružaju dobar kardiovaskularni trening. Specifične vežbe treba da obuhvataju one koje čine aktivnosti u svakodnevnom životu lakšim. Ako su vaša ravnoteža i fleksibilnost smanjeni, izaberite statičke vežbe koje zahtevaju zadržavanje u položaju od 20-30 sekundi.Ukoliko možete da upravljate više dinamičkim pokretima idite na umereniji oblik joge ili pilatesa.

                                  • rekreativne aktivnosti
                                  • rekreacija
                                  • sedentarni nacin zivota
                                  • doziveti stotu
                                    ]]>
                                    portal@besplatansport.com (Zagorka Ćosić) Zdravlje Wed, 16 Oct 2013 00:00:00 +0200
                                    Disfunkcija menstrualnog ciklusa https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4047-disfunkcija-menstrualnog-ciklusa.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/4047-disfunkcija-menstrualnog-ciklusa.html Disfunkcija menstrualnog ciklusa
                                    Tokom poslednjih nekoliko decenija sve veći broj žena svih uzrasta učestvuje u sportskim aktivnostima, podjednako rekreativno ili takmičarski. Većina devojaka i žena izvlače značajne dobrobiti iz redovnih fizičkih aktivnosti. One mogu ostvariti iste efekte pri treniranju kao i muškarci, kao što su smanjenje krvnog pritiska, niži puls i poboljšan kapacitet disanja, kao i smanjen procenenat telesnih masnoća.


                                    Tokom poslednjih nekoliko decenija sve veći broj žena svih uzrasta učestvuje u sportskim aktivnostima, podjednako rekreativno ili takmičarski. Većina devojaka i žena izvlače značajne dobrobiti iz redovnih fizičkih aktivnosti. One mogu ostvariti iste efekte pri treniranju kao i muškarci, kao što su smanjenje krvnog pritiska, niži puls i poboljšan kapacitet disanja, kao i smanjen procenenat telesnih masnoća. Ove promene pomažu pri borbi protiv ateroskleroze i bolesti srca. Osim toga, vežbe sa tegovima čine kosti jakim i zdravim. Raniji mitovi o štetnim posledicama prekomernog vežbanja na ženski reproduktivni sistem su u velikoj meri raspršeni. Međutim, sportisti, roditelji, treneri i lekari, trebali bi da budu svesni koje bi vežbe mogle potencijalno prouzrokovati disfunkciju menstrualnog ciklusa.
                                    Početak menstrualnog ciklusa (menstruacije) se dešava sa oko 12.5 godina, uporedo sa razvijanjem grudi i stidnih dlačica (sekundarnih polnih karakteristika) što se obično dešava dve ili tri godine ranije .Normalan menstrualni ciklus se odvija u intervalu između 21 i 35 dana sa prosekom od 28 dana.
                                    Menstrualni tok obično traje oko 3 do 5 dana. Prvi dan menstrualnog krvarenja označava početak folikularne faze. Početkom ove faze nivo ženskih hormona estrogena i progesterona u krvi je nizak.Prelaskom u drugu polovinu folikularne faze sekret estrogena raste do maksimuma, neposredno pre ovulacije. Ovulacija se obično dešava oko sredine ciklusa (između 13 do 15 dana), iako stres i niz drugih faktora može da dovede do toga da ovulacija bude odložena ili da izostane. Lutealna faza traje od ovulacije do početka sledeće menstruacije, obično oko 14 dana. Ova faza takođe može da bude pod uticajima spoljašnjih faktora. Nivo estrogena i dalje je visok, iako ne toliko visok kao neposredno pre ovulacije i progesteron se takođe povećava. Ovi reproduktivni hormoni mogu takođe prouzrokovati neke fiziološke i psihološke simptome, koje ćemo kasnije opisati. Ako ne dođe do implantacije oplođene jajne ćelije u matericu, nivo hormona opada i dovodi do prolivanja obloga materice (endometrijuma) u vidu menstrualnog toka i ciklus počinje ponovo.
                                    Do redovnog ovulatornog  menstrualnog ciklusa dolazi samo ako regularne povratne informacije sistema koji uključuje hipotalamus, hipofizu i jajnike funkcionišu kako treba. Pored toga materica i reproduktivni organi moraju biti netaknuti.
                                    Kod žene se smatra da ima primarnu amenoreju ako nije dobila menstruaciju do 16 godine ili nisu počele da joj se razvijaju grudi i stidne dlačice do 14 godine. Kod nekih žena može doći do kašnjenja menstracije zbog genetike, pogotovo ako se majka kasno razvila.
                                    Sekundarna amenoreja je odsustvo tri ili više ciklusa. Oligomenoreja se definiše kao tri do šest ciklusa godišnje ili ciklus sa intervalima dužim od 35 dana. Sportistkinje mogu imati skraćenu lutealnu fazu (traje manje od deset dana) ili anovulatorne cikluse. Ove varijacije mogu biti teško detektovane, jer se može činiti da je menstrualno krvarenje redovno, jedini spoljašnji znak može biti teškoća pri ostvarivanju trudnoće.
                                    Određeni simtpomi će i pored toga ukazivati na ovulaciju. To uključuje osetljivost u grudima, zadržavanje tečnosti, promene u apetitu i raspoloženju tokom druge polovine ciklusa. Umereno, ovi signali pokazuju da neuroendokrine ose rade kako treba. Povišeno, oni mogu postati problematični kao predmenstrualni sindrom (PMS). Bolni menstrualni grčevi i težak protok se nazivaju dismenoreja .Naučnici veruju da redovne fizičke vežbe mogu biti korisne kod smanjenja poslednja dva simptoma.
                                    Amenoreja se javlja u dva do pet procenata opšte populacije, u poređenju sa 1-44 % kod žena koje redovno vežbaju.Takođe je više izražena kod sportistkinja.
                                    Atletska amenoreja, odnosno amenoreja povezana sa vežbanjem, je dijagnoza eliminisanja, što znači da ostali medicinski uzroci koji sprečavanja začeće, kao što su problemi štitne žlezde i drugi endokrini poremećaji, višak muških hormona (androgena), tumor hipofize (prolactinom), policistični jajnici i druge genetske abnormalnosti, moraju biti isključeni. Na osnovu pregleda istorije bolesti i samog fizičkog pregleda, lekar može da zatraži odgovarajuće analize krvi i druga ispitivanja.

                                    Ne postoji nijedan razlog za nastanak altetske amonoreje. Potencijalni faktori uključuju nisku telesnu težinu i nizak procenat masti u telu, nagli gubitak težine, iznenadni napad intenzivnog vežbanja, neuhranjenost, poremećaje u ishrani i energetski disbalans, kao i psihološki i fizički stres. Ukidanje reproduktivnog ciklusa je drugačije u svakom odvojenom slučaju.
                                    Kod sportova koji ističe mršavost (kao što su naporni sportovi izdržljivosti ili atletski sportovi) postoji veća verovatnoća da imaju visok procenat sportistkinja sa menstrualnim poremećajima. Na primer, rasprostanjenost amenoreje kod trkačica (24-26%) je veća nego kod plivačica (12%).
                                    Genetska predispozicija takođe može biti važna. Ranije je važilo mišljenje da početak bavljenja takmičarskim sportom u ranim godinama odlaže početak menstruacije. Verovatnije je, međutim, da su žene koje kasnije dostižu zrelost, posebno predodređene za određene sportske discipline.
                                    Jači intenzitet vežbanja i povećana učestalost treninga su povezani sa većom učestalošću menstrualnih poremećaja, ali nema naučnog dokaza za direktan uzrok i efekte. Mataboličke izmene i promene u telesnom sastavu, kao što su gubitak težine i smanjen procenat masti u telu su više slučajene nego uzročne. Pozitivan energetski bilans (unošenje dovoljno kalorija za izvođenje vežbi) izgleda da je od ključnog značaja za održavanje ovulatornog ciklusa. Nutritivno lišavanje može da dovede do deficita kalcijuma, gvožđa i drugih važnih hranljivih sastojaka. Žene sa amenorejom bi trebalo da unose ekvivalentno 1500 mg elementarnog kalcijuma kako bi zaštitile gustinu svojih kostiju.
                                    Psihološki i emocionalni faktori, kao i stres, igraju značajnu ulogu u razvoju poremećaja menstrualnog ciklusa. U nekim sportovima, težnja trenera, roditelja i sudija da se stavi fokus na telesni sastav i procenat masti u organizmu stvaraju nezdravu preokupiranost telesnim izgledom.

                                    Zašto biste se trebali brinuti oko izostanaka nekoliko menstrualnih ciklusa? Amenoreja je nekada od strane pojedinih  sportistkinja smatrana "normalnom" i "poželjnom" a kao krajnji efekat treninga od 1984.-te je počela bivati povezivana sa preranim gubitkom u gustini kostiju.To je u osnovi simptom problema koji zahteva medicinsku evaluaciju u prva tri meseca od pojave. Kod nekih žena najveći  problem je neplodnost, ali nejveći nevidljivi rizik od produžene amenoreje je gubitak koštane gustine ili prerane osteoporoze. Zašto se to dešava? Amenoreja i drugi oblici menstrualnih disfunkcija, su povezani sa nedostatkom estrogena, stanjem sličnim menopauzi. Estrogen, a možda i progesteron takođe, povećavaju apsorpciju kalcijuma, unos i deponovanje u kostima. Gubitak estogena teoretski može povećati nivo lipida u krvi i dovesti do prevremene ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, može postojati veća učestalost raka reproduktivnih organa.
                                    Nedostatak zaštitnog efekta estrogena na kosti izaziva demineralizaciju ili prevremenu osteoporozu, što dovodi do povećanog rizika od skolioze, stres frakture, i drugih ozbiljnih preloma. Čak i sa obnavljenjem normalne menstruacije, neke od tih promena mogu biti nepovratne. Posebno u adolescenciji kada je svega 60-80% skeleta razvijeno i konsolidovano. Hipoestrogenizam i loša ishrana tokom ovih godina može dovesti do niže količine koštane mase.
                                    Tretman amenoreje zavisi od njenih uzroka. Sportistkinje bi se trebale konsultovati prvenstveno sa svojim lekarom opšte prakse ili lekarom sportske medicine kako bi isključile medicinske uzroke amenoreje.
                                    Kada lekar radi dijagnozu atletskih amenoreja, on ili ona se može rukovoditi petodnevnim tokom sintetičkog progesterona zvanim Provera (10mg/dan). Bilo koje povlačenje krvarenja se može uzeti kao dokaz da je osa hipofize netaknuta. Varijante lečenja tad mogu uključiti skromno smanjenje vežbanja (5-10%), blago povećanje telesne težine (5% ili kako je navedeno), kao i odgovarajuću pažnju posvetiti ishrani, stresu, spavanju i praktičnom treningu. Amenoreična sportistkinja koja mora prestati sa treniranjem zbog povrede dobiće redovan ciklus nakon dva meseca. Ovulacija i ukidanje amenoreje su nepredvidivi i može se pojaviti i pre nego što se menstruacija nastavi tako da je kontracepcija neophodna.
                                    Ako se ciklus ne nastavi spontano kod žena preko 16 godina, može biti neophodna hormonska terapija, kao što su estrogen i progesteron. Kod mladih žena koje su seksualno aktivne, konvencionalne metode oralne kontracepcije su sigurne. Sa novim malim dozama preparata, nema značajnog uticaja na atletske performanse. Žene sa sekundarnom amenorejom koje žele ostvariti trudnoću, a ne reaguju na intervencije u načinu ishrane, redukciju treninga i smanjenje stresa, mogu zahtevati i određene lekove za stimulaciju ovulacije.
                                    U principu, mnoge zdravstvene dobrobiti povezane su sa redovnim fizičkim vežbanjem i daleko nadmašuju potencijalne rizike. Rano prepoznavanje problema i odgovarajuća reakcija su od suštinskog značaja.

                                    Napisano za American College Of Sports Medicine  Konstanc M. Lebrun M.D. FACSM

                                    • osteoporozu
                                    • amenoreja
                                    • osteoporoza
                                    • menstrualni ciklus
                                    • mesnstruacija
                                    • progesteron
                                    • pms
                                      ]]>
                                      portal@besplatansport.com (Zagorka Ćosić) Zdravlje Thu, 13 Nov 2014 00:00:00 +0100
                                      Procena stanja sportiste i uvod u rizike https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1358-procena-stanja-sportiste-i-uvod-u-rizike.html https://besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-zdravlje/1358-procena-stanja-sportiste-i-uvod-u-rizike.html Procena stanja sportiste i uvod u rizike
                                      Za takmičarske sportiste postoji mali broj podataka koji direktno povezuju prisustvo i ozbi- ljnost oboljenja koronarnih arterija sa rizikom bavljenja vrhunskim sportom. To uslovljava da preporuke za sportiste s oboljenjem koronarnih arterija budu delimično bazirane na opservaciji ostale populacije odgovarajućih godina s oboljenjem koronarnih arterija.


                                      Za takmičarske sportiste postoji mali broj podataka koji direktno povezuju prisustvo i ozbiljnost oboljenja koronarnih arterija sa rizikom bavljenja vrhunskim sportom. To uslovljava da preporuke za sportiste s oboljenjem koronarnih arterija budu delimično bazirane na opservaciji ostale populacije odgovarajućih godina s oboljenjem koronarnih arterija. Rizik neželjenog kardiovaskularnog događaja se povećava u određenim stepenima uvek kada je prisutna koronarna arterioskleroza. Izvesno je da se broj neželjenih događaja povezanih sa vežbanjem i treningom povećava sa stepenom oštećenja krvnih sudova i da se rizik povećava s intenzitetom takmičarskog sporta i intenzitetom napora učesnika.

                                      Sportisti sa dijagnostikovanim oboljenjem koronarnih arterija moraju biti dodatno ispitani i procenjeni pre daljeg uključenja u sportske aktivnosti.

                                      To podrazumeva ehokardiografsku procenu funkcije leve komore (EFLV) i procene kontraktilnosti, test opterećenja – ergometriju, 24 h holter EKG. Standardni klinički testovi opterećenja, međutim, imaju manu da ne mogu u potpunosti simulirati kardiovaskularni stres proizveden iznanadnim tokom aktivnosti dinamičkog i statičkog napora koje zahteva sportski trening. Zbog toga standardni klinički testovi vežbanja neće biti odgovarajući za procenu sportista sa koronarnim oboljenjem srca.

                                      Na osnovu ispitivanja sportista mogu se definisati dva stepena rizika bavljenja sportom.

                                      Blago povećan rizik

                                      Sportisti sa dijagnostikovanim oboljenjima koronarnih krvnih sudova (KKS) bilo kojom metodom, za koje se smatra da imaju blago povećan rizik imaju sledeće nalaze:

                                      1.  Sačuvanu LV sistolnu  funkciju  pri mirovanju  (EF preko  50%).
                                      2.  Prilikom ergometrije nalaz normalne tolerancije napora u odnosu na godine što se definiše nalazom većim od 10 METS ili većim od 35 ml O2/ng kod sportista ispod 50 g.; nalazom većim od 9 METS ili većim od 31 ml O2/ng kod sportista 50–59 god.; nalazom većim od 8 METS ili većim od 28 ml O2/ng minimalno između 60–69 god.; i nalazom većim od 7 METS ili većim od 24 ml O2/ng minimalno za starost preko 70 godina.
                                      3.  Mladi sportisti sa visokim stepenom takmičarske izdržljivosti treba da imaju maksimalno konzumiranje kiseonika mnogo veće od raspona koji se smatra normalnim.
                                      4.  Na blago povećan rizik bavljenja sportom ukazuje i nalaz ergometrije u smislu odsustva opterećenjem izazvane ishemije kao i odsustva ventrikularnih ekstristola (VES) pri naporu, ali i po prekidu napora u fazi odmora, kao i odsustva nalaza VES u paru i ventrikularne tahikardije.
                                      5.  Na blago povećan rizik bavljenja sportom ukazuje nalaz koronarografije sa odsustvom hemodinamski značajnih stenoza glavnih  koronarnih krvnih sudova (stenoza ispod 50%).
                                      6.  Blago povećan rizik bavljenja sportom je prisutan i posle uspešne miokardne revaskularizacije primenom hirurške ili perkutane tehnike[20].

                                      Znatno povećan rizik  bavljenja sportom

                                      1.  Smanjena sistolna funkcija leve komore pri mirovanju (ejekciona frakcija ispod 50%),
                                      2.  na testu opterećenja prisutna ishemija pri naporu i ili kompleksni poremećaji ritma,
                                      3.  hemodinamski značajna stenoza bar jedne od glavnih koronarnih arterija.

                                      Redovna i rekreaciona fizička aktivnost i vežbe umerenog intenziteta preporučuju se za pacijente sa oboljenjem KKS radi opštih kardiovaskularnih  prednosti. Preporuke 36. konferencije u Betezdi o sportu i kardiovaskularnim oboljenjima objavljene u JACC-u 2005[27] koje  ćemo sada citirati samo su orijentacija za davanje saglasnosti za učešće u takmičarskom sportu, te ih ne treba pogrešno tumačiti kao odrednicu protiv redovne fizičke aktivnosti, kao oponirajuće atletskom nadmetanju.

                                      Sportisti iz grupe blago povećanog rizika mogu da učestvuju u nisko-dinamičnim i nisko--umerenim statičkim kompetitivnim sportovima klase IA i IIA po Task Fors preporukama Clasification of Sports 8–36th  Bethesda Conference, ali treba da izbegavaju intenzivne takmičarske situacije. Odabrani sportisti s blago povećanim rizikom mogu da se takmiče u sportovima višeg nivoa intenziteta kada njihov ukupan klinički profil sugeriše vrlo nizak rizik vežbanja. Ovo se posebno odnosi na sportiste kod kojih je jedini indikator prisutnosti arterioskleroze pozitivan nalaz EBCT, koji je urađen kao skrining metoda i u tom nalazu skor koronarnog kalcijuma je ispod 15. Svi sportisti treba da shvate da je rizik od neželjenog kardijalnog događaja s naprezanjem povećan kada je jednom otkriveno prisustvo koronarne arterioskleroze bilo kojeg stepena. Sportisti s blago povećanim rizikom, koji se bave kompetitivnim sportovima treba da izvrše ponovnu procenu stratifikacije  bar jednom godišnje.

                                      Sportisti iz kategorije znatno povećanog rizika nastanka neželjenog kardiovaskularnog dogadjaja treba da su ograničeni na bavljenje kompetitivnim sportovima slaboga intenziteta (klasa IA). Sportisti treba da budu informisani o prirodi i značaju prodromalnih simptoma (nelagodnost u grudima, vilici, neuobičajeno otežano disanje i ostale anginozno-kongestivne tegobe), i treba da znaju da odmah moraju da prekinu sportske aktivnosti i da kontaktiraju lekara. Lekar treba da je svestan da sportisti mogu da minimiziraju  tegobe koje se jave pri naporu. Osobe sa skoro prebolelim infarktom miokarada ili skorašnjom revaskularizacijom treba da obustave svoje atletske treninge i takmičenja dok se ne provede kompletan oporavak. Ovaj interval varira između grupa pacijenata, ali zavisi od ozbiljnosti kardiovaskularnih događaja i stepena i uspeha postupka revaskularizacije. Takvi pacijenti mogu da imaju korist od kardijalne rehabilitacije tokom perioda oporavka. Ne postoje tačne odrednice koliko dugo pacijenti treba da izbegavaju naporne vežbe treninga, ali opšte uzevši period oporavka (post-stent) KV sistema i izbegavanje napornog treninga za takmičare je približno četiri nedelje. Nakon hirurške revaskularizacije koronarnih krvnih sudova pacijenti treba da izbegavaju naporan trening sve dok njihov kardiovaskularni sistem ne bude u mogućnosti da toleriše napornu aktivnost. Posle perioda oporavka rizik i nivo aktivnosti treba definisati prema preporukama 1 i 2. Svi atletičari sa arteriosklerotičnim KKS treba da se podvrgnu agresivnom testiranju njihovih arteriosklerotičnih faktora rizika i da drastično eliminišu faktore rizika, te da stabilizuju koronarne lezije i da tako smanje rizik od nastanka neželjenih kardiovaskularnih događaja vezanih za trening i aktivno bavljenje sportom.

                                      Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike www.zavod.co.rs


                                      • medicina sporta
                                      • sportski pregled
                                      • kardiovaskularni sistem
                                      • oboljenja koronarnih arterija
                                      • povećan rizik bavljenja sportom
                                      • procena stanja sportiste
                                      • medicinski pregled
                                        ]]>
                                        portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Zdravlje Wed, 19 Nov 2014 00:00:00 +0100