Plivanje je omiljena rekreativna aktivnost ali i takmičarski sport. Postoje četiri glavne tehnike plivanja i sve su podjednako korisne za zdravlje. To su: klasično prsno plivanje, prsni kraul, leđni kraul i delfin. Leđna tehnika utiče na pravilan razvoj leđnih mišića, ramena i ruku i posebno prija ljudima koji imaju probleme sa kičmom, a delfin, koji je za mnoge i najteži na grudi, ruke, ali i čitav mišićni sklop.

Kod prsnog plivanja, plivači koji ne kvase glavu, naprežu vratni deo kičme. Kada je, pak reč o „vrstama“ plivanja postoje rekreativno, takmičarsko i maratonsko plivanje. Takmičarsko plivanje se obično prekida posle 28 godine, a maratonsko, koje je takođe naporno posle 50 godine života. Zato se rekreativno plivanje, kao najčešći vid bavljenja ovog sporta može „upražnjavati“ u svakom životnom dobu.

Zbog otpora vode, aktivnosti u vodi su intenzivnije, svi mišići na telu pravilno se oblikuju i izdužuju a koristite i mišiće koje drugim aktivnostima ne aktivirate. Isto tako, prilikom vežbi koje se izvode "na kopnu", mišići se najčešće moraju boriti sa celokupnom telesnom težinom, dok to u bazenu/moru/reci naravno nije slučaj. Famozna sila gravitacije, naime, baš i nije tako silna u vodenom okruženju, pe se samim tim smanjuje opterećenje na kostima. Plivanje je, zato, i najbezbedniji sport za one koji su naumili da smršaju.

Iako je plivanje vrlo zdrava aktivnost, ukoliko plivač ne proceni dobro svoju veštinu i pripremljenost te ne uvaži uslove na vodi (moru, jezeru, reci i sl.) postoji stalna opasnost od utapanja, te su zato neophodne mere opreza.