Back BesplatanSport.com

Značaj repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge kod džudista

(1 Glas)
Značaj repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge kod džudista

Slavko Obadov1 , Sandra Vujkov1 , Tatjana Trivić1

1 Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad, Srbija.


ZNAČAJ RAZVOJA REPETITIVNE SNAGE STAJNE (INSISTIRAJUĆE) NOGE KOD DŽUDISTA


1. UVOD


Tehničke karakteristike džudo sporta su veoma kompleksne i brojne. Džudo sport prepoznaje oko sto osnovnih tehnika bacanja i kontrole, od kojih se mnoge mogu izvesti u više varijanti. Posebno je to karakteristično kod nožnih tehnika baca- nja (Ashi-waza), koje se mogu izvesti čišćenjem (Barai), košenjem (Gari), blokadom (Sasae), kvačenjem (Gake), točkom (Guruma), obaranjem (Otoši) i protiv-bacanjem (Gaeši).


Posebna karakteristika nožnih tehnika bacanja je da se one mogu izvesti na na dva načina: trenutnim bacanjem i insistirajućim (Ken-ken) bacanjem. Karakteri-stika insistirajućih bacanja je u tome što je Tori (borac koji izvodi bacanje) jednom nogom oslonjen na strunjaču, a drugom nogom izvodi bacanje. Kod pojedinih nožnih  tehnika bacanja (Uči Mata, Ouči Gari, Osoto Gari, Kouči Makikomi, Kosoto Gari, Kosoto Gake) Uke (borac na kome se izvodi tehnika) ima mogućnost da narušenu ravnotežu (Kuzuš) određenim pokretima i poskocima stajne noge dovede svoje telo u relativno ravnotežan položaj i onemogući Torija da uspešno realizuje tehniku bacanja. U ovakvim situacijama Tori snažnim repetitivnim poskocima stajne noge pronalazi neravnotežan položaj Ukea i uz pomoć ruku i „radne“ noge uspeva da izvrši bacanje  Ukea. Nedovoljna pažnja razvoja repetitivne snage stajne noge, koja je prilikom realizacije ovih tehnika insistirajuća noga, i olak pristup razvoju dominantnih  motoričkih sposobnosti, vrlo često predstavljaju  remeteći  faktor  sportske uspešnosti.
Želeći da pomognu otklanjanju nedostataka u trenažnom procesu, autori ovog rada su pokušali da ukažu na česte nedostatke i zapostavljanje razvoja repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge.

2. INSISTIRAJUĆE TEHNIKE BACANJA

Određen broj nožnih tehnika bacanja može veoma efikasno da se izveda kao insistirajuće tehnike bacanja. Ove varijante osnovnih tehnika imaju svoje specifične hvatove u gard (Kumikata) i načine završnice napada, odnosno bacanja (Kake).
Jedna od najefikasnijih insistirajućih tehnika je Ken-ken Uči Mata. Da bi se ova tehnika mogla uspešno izvesti neophodno je da se primeni varijanta nožne – Aši Uči Mate, sa raznim modalitetima hvata u gard (sl. 1).

Tehnika Ouči Gari, koja se vrlo često radi kao insistirajuća varijanta, vrlo često je specijalna tehnika velikih džudo šampiona. I ova varijanta insistirajuće tehnike izvodi se u više modaliteta hvata u gard (sl. 2).

Tehnika Kouči Gake uglavnom se izvodi kao insistirajuća tehnika i ima veliku efikasnost u sportskoj borbi. Varijante ove tehnike vide se na (sl.3). Tehnika Osoto Gari, takođe se vrlo često radi kao insistirajuća varijanta i ima više svojih modaliteta hvata u gard i pravaca ulazaka (sl. 4).



Sve ove tehnike mogu se uspešno realizovati samo ako je stajna – insistirajuća noga snažna i ima svoje agilne repetitivne pokrete, koji imaju za cilj da naruše Ukeovu ravnotežu.

3. ZNAČAJ RAZVOJA REPETITIVNE SNAGE STAJNE NOGE

Posmatrajući hijerarhijsku strukturu antropoloških karakteristika vezanih za uspeh u džudou može se zaključiti da je snaga (.22) na prvom mestu. Takođe, posmatrajući izolovano samo udeo motoričkih sposobnosti u hipotetskoj jednačini specifikacije uspeha u džudo sportu, takođe možemo konstatovati da je snaga (.25) na prvom mestu (Sertić i Lindi, 2003).
Prvi vid snage koji najviše utiče na rezultate u džudo borbama je maksimalna snaga. Na drugom mestu je repetitivna snaga, koja obezbeđuje veliki broj ulazaka insistirajućih tehnika.
Da bi se efikasno izveo repetitivni pokret stajnom nogom i da bi se uspešno mogla realizovati željena tehnika bacanja neophodno je da se džudistima, u okviru razvoja svojih motoričkih  sposobnosti, izgradi  i razvije  repetetivna snaga stajne noge, koja je u fazi završnice tehnike bacanja (Kake) insistirajuća noga.
Analizirajući efikasnost tehnika bacanja stranih boraca, sa velikih međunarodnih takmičenja i vršeći poređenje sa borcima iz Srbije, veoma lako se može zaključiti da takmičari sa prostora Srbije veoma slabo ili retko koriste insistirajuće nožne tehnike. Tehnike poput Ken-ken Uči Mata, insistirajući Ouči Gari, Osoto Gari, Kosoto Gake i Kouči Makikomi, predstavljaju tehnike koje su po statističkim podacima u samom vrhu efikasnosti na velikim međunarodnim takmičenjima. Takođe, sprovođenjem inicijalnog testiranja repetitivne snage „stajne“ (insistirajuće) i „radne“ (koja vrši napad) noge, na uzorku od 40 juniora i kadeta džudista Vojvodine, može se zaključiti da nema bitne razlike u repetitivnoj snazi obe noge, pa čak u veli- kom broju slučajeva, radna noga ima veću repetitivnu snagu od insistirajuće noge. Ovi  podaci ukazuju da se u trenažnom procesu u klubovima veoma mala pažnja posvećuje razvoju repetitivne snage uopšte, a posebno repetitivne snage stajne noge, kao i radu na insistirajućim varijantama određenih nožnih tehnika bacanja.
Takmičari koji nemaju dovoljno razvijenu repetitivnu snagu stajne noge nisu u mogućnosti da uspešno izvedu insistirajuću tehniku bacanja, jer nakon jednog do dva poskoka zbog nedostatka snage padaju na kolena, ili bok i ne mogu da realizuju treću fazu tehnike (Kake), što predstavlja veliki problem u efikasnosti borbe.

4. VEŽBE ZA RAZVOJ REPETITIVNE SNAGE STAJNE NOGE

Repetitivna snaga, koja ima sposobnost izvođenja jednostavnih pojedinačnih i ponavljajućih pokreta, može se od svih motoričkih sposobnosti najviše i najbrže razvijati, jer je veličina varijanse faktora koji je pod uticajem genetičkih komponenti (koeficijent urođenosti) svega .50, što daje velike mogućnosti uticaja na razvoj.
Repetitivna snaga stajne noge može se veoma efikasno razvijati ukoliko se u trenažnom procesu uključe sledeće vežbe:

1. Poskoci na stajnoj nozi preko piramida od kartona. Vežba se izvodi u sali na strunjači na kojoj je postavljeno najmanje 10 kupa od kartona, visine 15 santimetara i na međusobnom odstojanju od 60-70 sntimetara. Zadatak vežbača je da stajnom (insistirajućom) nogom repetitivnim poskocima prođe poligon (sl. 5).

2. Poskoci  u  kvadratu.  Vežba  se izvodi  u  sali na strunjači na kojoj je trakama od  selotejpa  iscrtan  veći (100x100 cm.)  i manji (50x50cm.) kvadrat sa odgovarajućim  dijagonalama. Zadatak vežbača je da repetitivnim poskocima što brže obiđe krug.

3. Troskok  i  petoskok  na  stajnoj  nozi.  Vežba  se  izvodi u sali na strunjači. Zadatak  vežbača  je  da  repetitivnim  poskocima  stajnom nogom pokušaju svaki put da skoče što dalje.

4. Borba poskocima u kvadratu.Vežba se izvodi u sali na strunjačama, na kojoj je trakom od selotejpa obeležen kvadrat dimenzija 200x200cm. Dva  vežbača  koji  se nalaze u okviru obeleženog kvadrata teže poskocima  na  stajnoj  nozi  i  udaranjem ramenima    jedan drugog izbace protivnika iz kvadrata (sl. 6)

5. Preskakanje pojasa. Vežba se izvodi u sali na strunjačama. Dva vežbača, koji su 3 metara na odstojanu jedan od drugoga, drže džudo pojas u visini natkolenica. Vežbač malim poskocima na stajnoj nozi doskakuta do pojasa a zatim istom nogom preskoči pojas (sl.7).

5. ZAKLJUČAK

Problem nedovoljnog razvoja repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge, koji je izražen u trenažnom procesu kod džudista Srbije, uzrokuje da naši takmičari ne postižu željene rezultate, jednim delom i zbog činjenice da slebije primenjuju insistirajuće tehnike bacanja. Autori rada ukazuju na sve veću problematiku ovog nedostatka i predlažu da se u trenažnom procesu (u pripremnom delu treninga (više primenjuju predložene vežbe za razvoj repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge.

LITERATURA

1.   Dragić, B. (1996). Džudo za obrazovanje trenera. Novi Sad. Fakultet fizičke kulture Novi
Sad. Novi Sad.
2.   Vujkov, S. (2008). Antropološke karakteristike džudista i karatista dečijeg uzrasta. Magi- starska teza. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad. Novi Sad
3.   Obadov, S. (2005). Džudo. Univerzitetski udžbenik. Novi Sad. Fakultet fizičke kulture Novi
Sad. Novi Sad.
4.   Rađo, I. (2001). Judo. Fakultet sporta i tjelesnog odgoja. Univerzitet u Sarajevu.
5.   Sertić, H., Lindi, M. Baić, (2003). Specifičnosti motoričkih postupaka za poučavanje judo tehnika. Zbornik radova 12. letnje škole kineziologa Republike Hrvatske, Rovinj (str. 171-174) Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

 

Časopis "Aktuelno u praksi", Pokrajinski zavod za sport

 

Pin It
2012-03-19
sreda, 03 mart 2010 13:05

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori