Back BesplatanSport.com

Šta onda kada rezultati i napredak u sportu "stanu"?

(0 glasova)
 Šta onda kada rezultati i napredak u sportu "stanu"?


Kada sportista koji je prošao vrhunac svoje karijere ili pak u vrhuncu svoje uspešne karijere napusti profesionalno bavljenje sportom to nije ništa čudno. Doživeo je najbolje sportske godine, dao i dostigao svoj maksimum i tada dolazi vreme da se posveti nekim drugim stvarima dok u sportu uglavnom ostaje kao trener ili rekreativac.
Međutim šta je razlog ogromnog broja mladih sportista da se prerano povuku iz takmičarskog sporta. Često to budu i kasne tinejdžerske godine, rane i srednje dvadesete, početak fakulteta... To su godine kada se u većini sportskih grana može očekivati maksimum od pojedinca.

Razlozi za to su razni, često sociološke prirode, međutim, ipak je najveći razlog tome stagniranje rezultata. Dugogodišnja stagnacija dovodi do pada motivacije i gubitka ljubavi prema sportu.
Situacija kod rekreativnih sportista i kod profesionalaca nije ista. Kod profesionalaca često je pored unutrašnje vrlo razvijena i spoljašnja motivacija prema sportu. Kada ti spoljašnji motivi počinju da nestaju, nestaje i motivacija ka posvećenosti treningu.

Stagnacija ili pak pad sportskih rezultata je sastavni deo trenažnog procesa. Međutim kada ta stagnacija postane dugoročna i prestane da dolazi do napretka rezultata, postaje jasno da nije u pitanju trenutni pad forme već dugoročno stanje u kome se sportista nalazi.
Osnovni razlog za to jesu ogromni propusti u trenažnom procesu. Nesporna i najveća greška pripada pre svega treneru jer je on taj koji planira i sprovodi celokupan tranažni proces. Takođe, veliki krivci za to su i sam sportista i njegova okolina - roditelji. Česta promena trenažnih uslova, tj. planova i trenera, dovodi do nesistematskog rada koji se tek u kasnijim godinama počinje odražavati na sportske rezultate.

Stvaranje sportskog rezultata možemo poistovetiti sa izgradnjom piramide ili zdrade. Dobri temelji su osnov za napredak. Dakle, odlična baza je osnovni i največi preduslov za vrhunski rezultat i za mogućnost dostizanja maksimuma, koliki god taj maksimum bio.

Bazičan trening u pravom periodu je ključan za formiranje vrhunskog sportiste. Što jača baza, to će biti više prostora za kasniji napredak i trenažnu nadgradnju. Naravno treba poznavati granice i iz tog razloga je edukacija, iskustvo i želja za novim saznanjima od strane trenera ključna. Osnovna greška do koje se dolazi jeste stvaranje sportskog rezultata od sezone do sezone. Dakle odsustvo dugoročnih planova koji obuhvataju čitavu karijeru sportiste je najveći problem.
Velika je uloga i roditelja. Svi smo svedoci kako roditelji vrše pritisak na sportiste i njihove trenere što se tiče sportskih rezultata. Žele sve i to odmah, međutim to nije put do uspeha, naprotiv, to je put do ranog odustajanja.
Istraživanja kod sportova tipa izdržljivosti govore u prilog ovim tvrdnjama. Sportisti koji kreću rano u trenažni proces i rano napuštaju bazični trening već krajem tinejdžerskih godina počinju da stagniraju što sasvim izvesno govori da će napustiti takmičarski sport u godinama kada su tek trebali početi postizati vrhunske rezultate.

Šta činiti

Kod mladih sportista ne treba forsirati rani pubertet jer se on definitivno može izazvati trenažnim procesom. Bazični period mora biti savršen i kompletan. Bez njega nema vrhunskog sportiste.
Ovo je pitanje kojim trebaju da se bave sportski klubovi, udruženja i treneri. Nauka i obrazovanje je ključno kod periodizacije i zbog toga planiranje trenažnog procesa treba da bude zadatak za stručno lice a ne za roditelja ili menadžera.

Ukoliko pak do stagnacije dođe, izazvane greškom u celokupnom trenažnom procesu ili pak drugim faktorima, potrebno je pronaći najbolji izlaz iz celokupnog problema. Lako je biti sportista koji je napustio bazični trening i čiji rezultati vrtoglavo rastu, međutim šta će se desiti kada rezultati stanu i ne postoji dalje mesto za napredak. Adekvatan psihološki rad kao i revizija i promena trenažnog procesa su u ovom periodu ključni kako bi sportista ostao u vrhunskom sportu i u određenom vremenskom periodu, uz adekvatan odmor i trening postigao svoj maksimalan rezultat.
Kao i u većini elemenata u trenažnom procesu i ovde su ključni besprekorna periodizacija, individualizacija i psihološki rad.

 

Pin It
MSc Đorđe Agbaba

Đorđe Agbaba rođen je 1987-e godine. Završava Osnovnu školu “23. Oktobar” u Sremskim Karlovcima, a nakon završene Srednje ekonomske škole “„Svetozar Mileti攓 u Novom Sadu 2006-te godine, upisuje Fakultet Sporta i Fizičkog Vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu gde je diplomirao 2010-te godine na odseku plivanje sa ocenom 10 i prosekom svih ocena 9,15.Zahvaljujući viskom proseku na osnovnim studijama i dotadašnjem sportskom iskustvu i rezultatima, Đorđe iste godine upisuje master studije Sportskih i zdravstvenih nauka na prestižnom “University of Exeter” u Velikoj Britaniji. University of Exeter je 2010-te godine bio na prvom mestu na top listi časopisa “The Guardian”, kao najbolji…

Adresa sajta naukausportu.blogspot.com/
-0001-11-30
utorak, 27 maj 2014 09:55

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori