Back BesplatanSport.com

Istrajnost vežbanja nakon moždanog udara

(0 glasova)
Istrajnost vežbanja nakon moždanog udara


Otprilike 750 hiljada ljudi u Sjedinjenim Državama svake godine doživi moždani moždani udar ili cerebrovaskularne nesreće (eng.CVA). Moždani udari su treći po redu uzročnik smrti (posle bolesti srca i raka) u Sjedinjenim Državama i vodeći su uzrok invalidnosti kod odraslih. Procenjuje se da u SAD postoji tri miliona onih koji su preživeli taj udar; kombinovani direktni i indirektni troškovi moždanog udara su procenjeni na 30 milijardi dolara godišnje. Zbog sličnosti između bolesti srčane arterije i ishemijskog moždanog udara, nije iznenađujuće da se mnogi faktori rizika ove dve bolesti, izgleda preklapaju. Posebno visok krvni pritisak, pušenje, nizak nivo lipida u krvi, povišena glukoza u krvi i dijabetis melitus (šećerna bolest) i prekomerno korišćenje alkohola, povećavaju rizik od moždanog udara. Mnoštvo studija je takođe naznačilo da su povećani nivoi fizičke aktivnosti takođe povezani sa smanjenom učestalošću pojavljivanja moždanog udara.  

Uz uvažavanje fizičkih funkcija koje slede udar, otprilike 14% onih koji prežive moždani udar dostigne potpuni oporavak i ne zahtevaju dugotrajne rehabilitacije. Ali polovina preživelih se suočava sa ozbiljnim dugoročnim efektima, kao što je delimična paraliza. Između 25 i 50 procenata ima potrebu za makar nekom pomoći u aktivnostima u svakodnevnom životu. Stariji, koji obuhvataju većinu preživelih od moždanog udara, su posebno rizični na ovu netoleranciju. Takva netolerancija se verovatno javlja zbog nekoliko faktora, kao što je vezanost za krevet izazvana stanjem „deconditioning” (gubitak mišićne snage i izdržljivosti koje nastaje usled hroničnih bolesti, nepokretnosti ili gubitka funkcija), zbog prisustva „pre-existing“ kardiovaskularnih poremećaja („pre-existing“ - povreda, bolest ili nesposobnost, koja je mogla da se javi u neko doba u prošlosti i može da utiče na smanjenje zdravlja kod pojedinca u budućnosti) i/ili zbog povećanog utroška energije tokom šetnje. Zaista, efekti moždanog udara na motorne funkcije, mogu da povećaju i do dva puta više od normalnog utrošak energije tokom šetnje. Ti faktori mogu da se „udruže“,  kako bi stvorili zlokobni krug daljeg umanjenja aktivnosti i većih aktivnosti netolerantnosti, vodeći čak i do goreg kardiovaskularnog stanja. Ovo je posebno uznemirujuće kada stvara to da faktori rizika kardiovaskularnih bolesti preovlađuju u ovoj populaciji; faktori koji mogu da budu promenjeni obukom vežbanja.

Rehabilitacija pojedinaca posle moždanog udara se tipično završava okvirno tri do šest meseci posle udara i uglavnom se smatra da većinski, ako ne i potpuni, oporavak motornih funkcija je ograničen tokom ovog kratkog vremenskog perioda, koji dolazi posle udara. Uz to, većina napora u rehabilitaciji je fokusirana na zadacima koji su povezani sa svakodnevnim životom, kao što je oblačenje; mali je pokušaj uradjen, ako ga je uopšte i bilo, ka tradicionalnim kardiovaskularnim vežbama. Skorija nova istraživanja su ukazala da uporna regabilitacija posle ovog vremena, može da rezultira značajanim poboljšanjem u telesnim funkcijama.

Pokazalo se tačnim da vežbe aerobika izazivaju mnoštvo pozitivnih efekata kod ljudi svih uzrasta. Međutim, tek je nedavno zvanično vežbanje aerobika bilo istraženo zbog svojih mogućih dobrobiti za osobe koje se oporavljaju od moždanog udara. Značajna poboljšanja kapaciteta vežbi aerobika bila su vidljiva kod pojedinaca posle udara, koji su bili podvrgnuti strukturnim ciklusnim vežbama, 30 minuta po danu, tri dana nedeljno, za 10 nedelja. Poboljšanja u kapacitetu vežbi aerobika, bila su usaglašena sa poboljšanjima senzo-motornih funkcija. Tokom odmora, krvni pritisak se nije smanjivao, a bilo je značajnog umanjenja u povećanju krvnog pritiska tokom vežbanja, što nagoveštava da je vežbanje smanjilo rizik vezano za fizičku aktivnost. 

Studije su takođe ispitale korišćenje strukturnih „treadmill“ vežbi - traka za trčanje („treadmill exercise“ - test na mašini koji se koristi za kontinuirano beleženje elektrokardiograma – EKG srca, dok se pacijentu povećava nivo vežbanja) na pojedincima koji su dosta van opsega od tri do šest meseci u rehabilitacionom okviru posle moždanog udara. Te studije se ukazale da ovaj tip vežbanja može značajno da poboljša odlike funkcionalne aktivnosti. Na primer, strukturno vežbanje na traci (treadmill), povećava efikasnost hodanja, tako da se manje energije koristi za hodanje, čineći taj zadatak manje stresnim. U dodatku, poboljšanje u kapacitetu aerobika sa ovom vrstom vežbanja, znači da dok pojedinci koračaju, oni to rade na manjem procentu svojih maksimalnih mogućnosti, uz to čineći lakšim fizičko opterećenje.

Postoji nekoliko aspekata „treadmill“ treninga koji privlače pažnju. Jedan je taj da trening na traci za trčanje zahteva od osoba da izvode zadatke koji su potrebni u svakodnevnom životu, tačnije da hodaju. Drugi je da se korišćenjem ručnih drški za ispomoć (eng. hand-rail)  i „napravama bez težine“ (eng. „un-weighting“) omogućava pojedincima da hodaju na traci, koji inače ne bi bili u mogućnosti da koračaju.Te „naprave bez težine“ jesu jednostavno kaiševi sa sajlama, namotani kroz kotur i zakačeni na tegove. Ti tegovi služe da malo „podignu“ osobu, efektivno smanjujući njenu težinu. Na ovaj način, pojedinac koji ima poremećaj hodanja i dalje je u mogućnosti da korača na traci (eng. treadmill) i da mu to bude od koristi. Treće, kod osoba sa ograničenom brzinom hoda, intenzitet vežbanja može da se poveća zadržavajući nižu brzinu ali povećavajući stepen rada trake za hodanje.

Dodatno, kako bi funkcionalne koristi vežbanja posle moždanog udara bile vidljive, bitne su kardiovaskularne i uopštene zdravstvene koristi istrajnosti treninga. Odredujući da je ishemijski moždani udar vaskularna bolest, sa faktorima rizika sličnim koronarno arterijskoj bolesti, pojedinci koji su imali moždani udar imaju uvećani rizik dobijanja drugih kardiovaskularnih poremećaja i dodatnih udara. Zaista, smrti izazvane kardiološkim stanjima jesu vodeći uzrok smrti kod onih koji su u dužem periodu preživeli moždani udar. Razumno je pretpostaviti da bi dugoročni, redovni, istrajni treninzi imali zdravstvene koristi, kao što su smanjeni krvni pritisak i poboljšanje lipidi u krvi. Međutim, trenutno je malo podataka u vezi ovoga i dalje istraživanje je zatraženo.

Dok obuhvaćene motorne funkcije čine primenu formalnih vežbi aerobika izazovom, značajan napredak u kondiciji, koji prati obuku vežbi, stvara privlačnom intervenciju povećanog korišćenja vežbi aerobika. Profesionalci iz oblasti vežbanja, treba da prošire svoje repertoare kako bi izradili programe vežbanja za one koji su imali moždani udar. Oni koji se oporavljaju od moždanog udara, imaće koristi od dodatnog kardiovaskularnog programa vežbi.

Napisano za Američki koledž sportske medicine od strane Josefa P. Veijra, doktora filozofije, člana Američkog koledža sportske medicine (eng. FACSM - Fellow of the American College of Sports Medicine).

Sa engleskog preveo: Ivan Aritonović

Pin It
Ivan Aritonović

RAD I PROFESIONALNO ANGAŽOVANJE09/2011 – Prevodilac/BesplatanSport.com – Internet portal o sportuVolonterski rad za internet portal o sportu - www.besplatansport.com (rad od kuće), naposlovima prevođenja stručnih tekstova sa engleskog na srpski jezik iz više različitihoblasti: Trening, sport, zdravlje i ishrana.07/2006 – Saradnik – Skupština grada Priština/Gračanica/Kosovo i MetohijaSaradnik u Službi za informisanje u lokalnim organima samouprave; praćenje dešavanjau Kosovskom okrugu (medijski sektor); saradnja sa lokalnim radio stanicama; ostaliposlovi i zadaci pri kancelariji koordinatora Skupštine grada Prištine i Službe zainformisanje.11/2004 – 10/2010: Prevodilac – Švedski kontigent KFOR–a/Ajvalija/Kosovo iMetohijaPrevodilac u Bravo četi (B COY) i Timu za vezu i monitoring (LMT) za englesko…

2014-11-14
petak, 14 novembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori