Asane

(2 glasova)
Asane

Asana je reč koja dolazi iz sanskrtskog korijena "as" što znači sediti ili biti „postavljen“ u određenom položaju u kojem se možemo opušteno zadržati duže vreme.

Dakle asana znači stabilan i udoban položaj tela. One su statične i dinamične, namenjene opuštanju i jačanju i tela i duha. Asane ne bi trebalo da posmatramo kao položaje tela, već više kao stanja bića, jer njihovo pravilno izvođenje zahteva učešće celokupne ličnosti.

Asane ne povećavaju mišićnu masu, već snagu, elastičnost i efikasnost, npr. kroz odstranjivanje mlečne kiseline. One odmaraju telo i olakšavaju korišćenje kiseonika, što samo po sebi sprečava stvaranje mlečne kiseline, a istovremeno omogućava veći radni kapacitet zato što kiseonik daje veću energiju i snagu kroz poces oksidacije glukoze. 

Asane su fizički položaji koji su mnogo više nego fizički, ako se rade na određeni način, ne kao gimnastika, već sa zadržavanjem u položaju najmanje pola minuta u kombinaciji sa pranajamom, koncentracijom, vizualizacijom, mudrama i bandama.
Mada se, dakle, pod asanama podrazumeva vežbanje one nisu prosto izvođenje ovih ili onih pokreta ili zadržavanje u ovom ili onom položaju. Tu postoji jedan dublji smisao ravnoteže i mira koji se uvodi tokom vežbe i koji je itekako povezan sa našim umom jer se tokom vežbe razvija mentalni stav predaje uz istovremeno jačanje volje. Pored toga, asane su vrlo moćan način za podmlađivanje organa, kičme, žljezda sa unutrašnjim lučenjem i celog tela.

Osnovna svrha asana je otklanjanje simptoma napetosti određenih delova tela te ispravljanje njegovih krivih struktura, pogotovo u području karlice. Sve to mora biti usklađeno s pravilnim disanjem (pranajamom). Asane uvijek treba uskladiti s dahom i koncentracijom na njega dok pokret prati dah, a ne obrnuto. Dok izvodimo asane treba disati uz takozvani uđaji dah, tj. dah koji se čuje dok dišemo, a uz svaki se pokret udiše ili izdiše. Pokreti koji šire grudni i trbušni deo uvek su povezani s udahom, a pokreti koji skupljaju grudni i trbušni deo uvek su povezani s izdahom. Dah i pokret treba da budu ujedinjeni tako da svaka akcija podstiče drugu, a za svaki pokret tu je odgovarajući dah. Zbog svega navedenog pranajama je vrlo bitan element za izvođenje asana.

Već više od šest hiljada godina asane se izvode tako što se telo dovodi u položaje u kojima su njegovi pojedini delovi krajnje rastegnuti, pritisnuti, uvrnuti ili savijeni, pa se u takvom položaju ostaje najmanje pola minuta. Asane deluju sledeći određena načela yoge. Jedan od najvažnijih načela je upotreba gravitacije. Potom tu je masaža - posebno unutrašnjih organa putem uvrtanja i na kraju tu su istezanja ligamenata i mišića celog tela. Svi ti principi se primenjuju prilikom vežbanja i dokazano doprinose ukupnoj dobrobiti yogija.
Nakon jedne izvedene asane, druga asana mora biti suprotnog djelovanja, npr. ako se određeni dio tela u jednoj asani savija sledećom bi ga asanom trebalo istezati. Mera uspešnosti izvođenja asana je kvaliteta daha, a on treba biti smiren i lak. Asane se izvode na dva načina: dinamično uz ponavljanje i statično ostajući neko vrijeme u položaju. O dinamičnom načinu izvođenja je riječ onda kada se ne zadržavamo u joga položaju, već pri udahu ili izdahu zauzmemo i napustimo položaj, a statični je položaj kada zauzmemo položaj i u njemu mirujemo. Odmor je bitan za izvođenje asana, jer ako se zadišemo i nismo u stanju kontrolisati dah i vežbanje će biti nepravilno.

Lekari koji pokušavaju da objasne dejstvo asana ističu njihove zdravstvene efekte, njihovo dejstvo na cirkulaciju, na endokrine žlede, na gipkost mišića i zglobova, nervni sistem itd., ali ne objašnjavaju kako asane bude latentnu energiju tela i kako te energetske promene utiču na psihu praktičara.

Asane imaju zadatak da probude telesnu energiju i da spreče njeno pražnjenje u spoljašnju sredinu. Svi delovi tela u toku jednog treninga moraju se istezati, pritiskati, savijati i uvrtati u svim ravnima pokreta da bi svi skeletni mišići, zglobovi i unutrašnji organi bili aktivirani. Duže zadržavanje tela u statičnim krajnjim položajima zahteva veoma veliku aktivnost nervno mišićnih puteva i naprezanja volje. Mehanički opterećeno telo i njegovi organi trpe snažno mehanički i nervno mišićni nadražaj.

Time se aktivira potencijalna energija mišića, nerava, krvotoka i endokrinih žlezda. U joga položajima se oseća prijatna cirkulacija razbuđene energije po celom telu, ali nema znojenja i umaranja. Mišići i nervi su prinuđeni da otpuštaju svoju deponovanu energiju u energetske kanale organizma, ali pošto nema kretanja, nema ni oslobađanja energije, već se unutar tela stvara i pojačava zatvoreno kolo strujanja energije. Najveći deo ove aktivirane snage ostaje u telu.

U toku treninga i po njegovom završetku, kroz celo telo struji aktivirana energija koja prožima svaku ćeliju organizma, što se doživljava kao prijatno i snažno treperenje energije iznutra, a koja može da se upotrebi kao energija za rad i akciju, ili ulaženje u meditaciju. Razbuđena asanama, energija tela se može dalje kontrolisati i transformisati u više energetske oblike do energije svesti i volje.

Mnoge asane izvedene su iz pokreta ili položaja životinja, pa stoga neke asane nose naziv: "mačka", "kobra", "tigar", "zec", "srna" i slično. Na primer, asana marđari (mačka) služi istezanju karlice, bhuđangasan (kobra) služi za oslobađanje od negativnih emocija, a sasankasan (zec) za opuštanje. Takođe, mnoge asane nose nazive po biljkama, vodenim životinjama i pticama. Neke asane imenovane su i po indijskim herojima Virabhadra i Hanuman, dok su druge dobile nazive po svetim osobama Kapila, Bharadvaja i Višvamitra.

Nastanak

Prema tradicionalnom verovanju i spisima, Bog Šiva se smatra izvornim osnivačem joge, uključujući i asane. Veruje se da je on kreirao sve asane, a znanje o njima da je preneo na svog prvog učenika, svoju suprugu Parvati. Prema klasičnom tekstu o jogi Gheranda samhit, bilo je preko 8 miliona asana koje predstavljaju inkarnacije kroz koje svaka individua treba da prođe prie nego što dostigne oslobođenje iz ciklusa rađanja i umiranja. Vremenom znanje o asanama se gubilo, tako da su mnoge asane modifikovane te se njihov broj smanjio, pa se danas zna za nekoliko stotina asana. Znanje o jogi i asanama naraštajima se prenosilo s učenika na učitelja, ali posle su se ta znanja počela zapisivati, tako da danas imamo zbirku tekstova koji su izvor za proučavanje joge. Na taj način nastale su Vede, koje označavaju znanje ili sveto učenje. Budući da su Vede bile razumljive samo jogijima, duhovnim učiteljima i mudracima, sastavljena su buduća objašnjenja i komentari. Najpoznatiji od tih tekstova su Upanišade, koje čine kasniji dio Veda te predstavljaju osnovu učenja joge, a s tim i asana. Upanišade predstavljaju osnovu učenja joge i filozofije poznate pod nazivom Vedanta...

 

Pin It
-0001-11-30
ponedeljak, 25 mart 2013 08:23

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori