Back BesplatanSport.com

Odgovor organizma na fizičko opterećenje

(1 Glas)
Odgovor organizma na  fizičko opterećenje


Odgovor organizma na jednokratno višeminutno fizičko opterećenje prolazi kroz tri perioda:

1.  tranzitorni period;

2.  period stabilnih uslova i

3.  period oporavka.

Tranzitorni period ili faza uvođenja u rad ima dve faze koje se razlikuju – fazu startne reakcije i fazu primarne ili relativne stabilizacije. U prvoj fazi se veoma brzo povećava nivo na kome srce funkcioniše. U ovoj fazi se povećavaju vrednosti svih parametara kardiovaskularnog sistema, kao što su frekvencija, udarni volumen i pritisak.  Ove promene se dešavaju zahvaljujući brzim promenama u nervnoj regulaciji. Raste tonus simpatikusa, a smanjuje se dejstvo parasimpatikusa, što rezultuje povećanom kontraktilnošću srca i venskom vazokonstrikcijom, te je udarni volumen povećan. U ovoj ranoj fazi porast minutnog volumena je prisutan uglavnom zahvaljujući porastu udarnog volumena, dok se kasnije on povećava zahvaljujući porastu srčane frekvencije. U fazi stabilizacije, koja nastupa već minut-dva nakon startne reakcije, regulatorni sistemi kardiovaskularne funkcije su stabilizovani, ali, na jednom višem nivou i sa manjim ili većim oscilacijama, svi funkcionalni parametri kardiovaskularnog sistema su povišeni. Period stabilnih uslova je faza u kojoj se ovi parametri održavaju u ovom stabilizovanom stanju, a fazu oporavka karakteriše njihovo snižavanje do početnih nivoa, ali uz otplatu metaboličkih dugova, te i ovde regulatorni mehanizmi imaju značajnu ulogu pa je ova faza sa aspekta trajnih promena takođe značajna.

Ako se fizička aktivnost kontinuirano i programirano sprovodi, stvara se jedna manje-više fiksirana šema reagovanja, a veličina odstupanja kardiovaskularnih parametara postaje sve manja i manja za jedan isti fizički stimulus. I, obrnuto, da bi se dobilo isto odstupanje parametara kardiovaskularnog sistema, intenzitet stimulusa mora da se pojačava. To bi bio prvi trajni efekat fizičkog treninga koji se označava kao adaptacija kardiovaskularnog sistema na fizički napor.

Trajne i korisne adaptabilne  promene koje nastaju pod uticajem određenih vrsta fizičkog treninga mogu biti hemodinamske, morfološke, metaboličke, neurohormonalne i psihološke. Usporava se srčana frekvencija, smanjuje se arterijski krvni pritisak, kako sistolni tako i dijastolni, povećava se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih opterećenja. Miokardna potrošnja kiseonika u naporu je manja, a sistolna funkcija srca poboljšana. Ukupna radna efikasnost srca je povećana. U skeletnim  mišićima povećava se kapilarna mreža, sadržaj oksidativnih enzima, koncentracija mioglobina i broj i veličina mitohondrija. Tako se povećava perfuzija u skeletnoj muskulaturi, a, takođe, i ekstrakcija kiseonika i do 20%. Od metaboličkih promena treba pomenuti poboljšanje insulinske rezistencije, lipidnog statusa  (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom lipoproteinske lipaze i lecitin-holesterol acetiltransferaze), kao i dejstvo na fibrinolitičku aktivnost u smislu njenog stimulisanja i aktivnost trombocita u smislu smanjenja adhezivnosti. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećanja parasimpatičke aktivnosti. Smanjeno je ekscesivno izlučivanje kateholamina u bilo kom stresu, a takođe i stvaranje  aritmogenog  cAMP-a. Povećava  se električna  stabilnost  miokarda, zatim  lučenje NO i prostaciklina (što rezultira vazodilatacijom epikardnih koronarnih arterija), a deprimira osovina sistema renin–angiotenzin–aldosteron. Takođe, pod uticajem sportskog treninga povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje agresivnost i depresija, a povećava motivisanost i adaptabilnost.

Nezamenjiv način za ispitivanje odgovora kardiovaskularnog sistema na fizičko opterećenje i određivanje funkcionalnog kapaciteta, kako sportista tako i sedentarne populacije, kao i praćenje stepena adaptacije kardiovaskularnog sistema na fizički napor, jeste procena hemodinamskih i ventilatornih parametara u stanju mirovanja i u uslovima fizičkog opterećenja. To podrazumeva praćenje ponašanja srčane frekvencije (HR), arterijskog pritiska (TA), potrošnje kiseonika (VO2) i platoa u potrošnji kiseonika, minutne ventilacije (VE), produkcije ugljen-dioksida (VCO2), respiratornog koeficijenta (RER), kiseoničnog pulsa (O2/HR), ventilatornog ekvivalenta za kiseonik i ugljen-dioksid (VE/VO2; VE/VCO2), respiratorne rezerve, ventilatornog praga (VT) i kinetike kiseonika.

Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike

Pin It
Zavod za udžbenike

Tradiciju Zavoda za udžbenike dugu 52 godine obeležava ne samo postojanje kompanije koja se bavi izdavaštvom, već, pre svega kompanije koja je doprinela i doprinosi ostvarenju dugoročnih prosvetno-pedagoških ciljeva. Kao Javno preduzeće, u odnosu na sve ostale izdavače nalazi se u težoj poziciji, jer je svest o društvenoj odgovornosti i ulozi koju ima u edukaciji građana Srbije i očuvanju nacionalne pisane reči, značajno iznad ostalih kompanija koje se bave istom delatnošću. Zavod za udžbenike je osnovala Vlada Republike Srbije 1957. godine sa ciljem da celovito i kvalitetno reši pitanje proizvodnje udžbenika za sve predmete i sve kategorije učenika, poštujući odgovarajuće…

Adresa sajta www.zavod.co.rs
2012-07-11
sreda, 03 mart 2010 13:05

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori