Trening - Sportski portal Srbije - Sportski portal Srbije http://www.besplatansport.com Thu, 23 Mar 2017 12:49:36 +0100 Joomla! - Open Source Content Management sr-yu Kako izabrati odgovarajući sport za vaše dete? III DEO http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/900-kako-izabrati-odgovarajuci-sport-za-vase-dete?-iii-deo.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/900-kako-izabrati-odgovarajuci-sport-za-vase-dete?-iii-deo.html Kako izabrati odgovarajući sport za vaše dete? III DEO
U kontaktu sa roditeljima svojih učenika, često sam u situaciji da pružim  odgovor na vrlo teško i  konkretno pitanje : Šta mislite, u koji sport da usmerimo svoje dete ?Imajući u vidu sve aspekte i principe današnjeg dečijeg sporta i socijalnog okruženja, ovo pitanje podrazumeva malo duži i teži odgovor od onoga koji se očekuje. Ponekad je vrlo jednostavno odgovoriti : ’’ Dete je visoko, dajte ga na košarku ili odbojku ’’ ili slični odgovori.

U kontaktu sa roditeljima svojih učenika, često sam u situaciji da pružim  odgovor na vrlo teško i  konkretno pitanje : Šta mislite, u koji sport da usmerimo svoje dete ?
Imajući u vidu sve aspekte i principe današnjeg dečijeg sporta i socijalnog okruženja, ovo pitanje podrazumeva malo duži i teži odgovor od onoga koji se očekuje. Ponekad je vrlo jednostavno odgovoriti : ’’ Dete je visoko, dajte ga na košarku ili odbojku ’’ ili slični odgovori. Naravno, ima opravdanosti i za takav odgovor. Međutim, hoće li  takvim izborom dete izraziti sav svoj potencijal, hoće li u svakom košarkaškom, odbojkaškom, fudbalskom, rukometnom ili bilo kom drugom sportu dete biti pravilno vođeno, hoće li biti zadovoljeni svi principi zdravog odrastanja kroz integralni razvoj ličnosti deteta ? U tome se nalazi kompleksnost odgovora na postavljeno pitanje...

Vodeći se tom činjenicom, hteo bih da dam neke savete koji će, nadam se, nekima pomoći pri izboru. Iako se sve fizičke aktivnosti nikako ne mogu svrstati u sportske, u ovom tekstu ćemo ih tako definisati. Dakle, uključivanje u dečiji sport.

Evo nekoliko saveta :

KONSULTUJTE SE O KVALITETU RADA TRENERA KOJI ĆE TRENIRATI VAŠE DETE
Da li je trener stručno obučen za tu vrstu aktivnosti ? Da li je tehnologija njegovih treninga prilagođena uzrastu koji vodi ? Koliko je njegovo iskustvo rada sa decom? Dobar trener mora potencirati značaj obrazovno-vaspitnog sistema , poticati  školski uspeh i pravilnim pedagoškim pristupom usklađivati školu i treninge.Trener mora imati uvid i u slobodno vreme svojih igrača, upućivati ih  na čitanje kvalitetne literature, i upućivati na kulturne sadržaje, razvijati kulturu konzumiranja zdrave ishrane, razvijati osnovne higijenske principe, pravilnom motivacijom pobuđivati osećaj pripadnosti timu i uzvišenosti drugarstva. Razvijati stav prema uspehu, porazu i pobedi, da uspeh nije sinonim za pobedu, a neuspeh nije isto što i poraz. Jednostavno, treba biti onaj ko će u deci podsticati razvoj aktivnog životnog stila, razvijati poštovanje zakonitosti biološkog, socijalnog i psihofizičkog razvoja i usmeravati ih prema optimalnom sportskom postignuću, uz zadovoljstvo sopstvenim napredovanjem. Za sve to i on sam mora dati dobar primer, ne živeći u suprotnostima sa principima za koje se zalaže. Koliko je važna uloga trenera najbolje govori i podatak dobijen na osnovu rezultata anketiranja dece,  bivših sportista, koji govori da je glavni razlog  njihovog odustajanja od sporta upravo loše iskustvo sa trenerom.       


PREDLOŽITE DETETU SVOJE MIŠLJENJE
Ovo je poslednja stavka u kojoj bi zajedno sa svojim detetom u kvalitetnom razgovoru, prilagođenom njegovom uzrastu,  trebali da donesete odluku o aktivnosti u koju će se uključiti. Roditelji ne bi trebalo da nameću svoj stav, ali neka ga kao predlog iznesu detetu.
Neka to, na kraju bude zajednički izbor , koji će uključiti motive deteta, podršku roditelja i stručno mišljenje trenera ili nastavnika u školi. Neka taj razgovor bude prva sportska odluka,koja će biti temelj za dalji razvoj unutrašnje motivacije  kao preduslova za dugoročni ostanak i napredak u sportu.


ZAKLJUČAK
Ovo je moj pristup prema pravilnom odabiru i uključivanju u sportske aktivnosti dece.Naravno, sve ovo što sam izneo , nije garancija uspeha. On je rezultat mnogo faktora koji moraju da se slože u mozaik. Pre svega genetskog potencijala, a mogućnosti uticaja na njegovo poboljšanje je ograničeno. Ali relativno je pitanje uspeha u sportu. Da li je to pozstizanje vrhunski priznatih rezultata, ili je to kroz integralni razvoj izrastanje u telom i duhom zdravu ličnost.Tu definiciju uspeha prepuštam roditeljima koji će je odrediti na osnovu motiva sa kojima njihovo dete pristupa sportu. Da li je to usavršavanje i  sticanje novih kretnih veština, provod i zabava, druženje i stvaranje novih prijateljstava, uzbuđenje i izazov,  takmičenje, poboljšanje opšte kondicije,ili težnja ka vrhunskom sportu.  Mišljenja sam, da  poslednji od navedenih motiva sve više za  svoj krajnji rezultat koristi preranu sportsku specijalizaciju i sportski dril kao oblik rada. Jedan od mojih profesora je imao običaj da kaže: ’’ Tamo gde je početak današnjeg sporta, tu je završetak pedagogije.’’ To je već druga tema ... 
Moguće je da će dete vrlo brzo odustati od početnog izbora. To ne treba da bude loš signal. Mnogi, danas vrhunski sportisti su imali kasnu sportsku specijalizaciju. Na osnovu sprovedenih istraživanja primarni motivi za uključivanje dece u sport su ipak druženje, prijateljstvo i zabava. Zato bi na ovom nivou o kojem sam pisao, sport morao biti pitanje usmerene igre i pre svega dečijeg zadovoljstva. Rezultat nekontrolisane prerane specijalizacije i napornih treninga može biti poguban po zdravlje. Jedan od najdrastičnijih primera je nekontrolisan i neprimeren trening odbojkašica, ili košarkašica, koje zbog prirodnog ’’x’’ položaja nogu ( genua valga ) kod devojčica, usled nekontrolisanog broja i oblika skokova imaju velike probleme sa kolenima, koji mogu da ih trajno udalje od sporta. Zato je ogromna odgovornost na trenerima.
Na kraju, nikako nemojte sve ove činjenice i preporuke shvatiti kao definitivne. Uvek postoji jedan broj sportista za koje se kaže da ’’prkose gravitaciji’’. Koji na osnovu svojih antropometrijskih i motoričkih parametara nisu zadovoljavali generacijske proseke, koje su prerano svi ’’otpisali’’, a oni se ipak razvili u vrhunske atlete. Istina je da ih je mali broj , ali je još veća istina da su njihov motiv, upornost i volja bili ogromni. Zar i ova činjenica ne čini sport onim što jeste ?


Dug je put do sportskog uspeha, bez obzira na krajnji motiv kojim ga definišete. Zaključak koji ćete izvući iz ovog teksta je tek prvi korak. Neka zato od početka bude usmeren, stabilan i kvalitetan .

 

Maniša Vukmirović, profesor fizičke kulture

www.sportimpuls.net

 

  • odbojka
  • trener
  • košarka
  • sport za decu
  • sport za dete
  • kako
  • izabrati
  • za dete
  • odabir kluba
  • trenirati
  • literatura
  • dete i sport
    ]]>
    portal@besplatansport.com (Maniša Vukmirović) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
    Značaj repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge kod džudista http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/923-znacaj-repetitivne-snage-stajne-insistirajuce-noge-kod-dzudista.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/923-znacaj-repetitivne-snage-stajne-insistirajuce-noge-kod-dzudista.html Značaj repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge kod džudista
    Tehničke karakteristike džudo sporta su veoma kompleksne i brojne. Džudo sport prepoznaje oko sto osnovnih tehnika bacanja i kontrole, od kojih se mnoge mogu izvesti u više varijanti. Posebno je to karakteristično kod nožnih tehnika baca- nja (Ashi-waza), koje se mogu izvesti čišćenjem (Barai), košenjem (Gari), blokadom (Sasae), kvačenjem (Gake), točkom (Guruma), obaranjem (Otoši) i protiv-bacanjem (Gaeši).

    Slavko Obadov1 , Sandra Vujkov1 , Tatjana Trivić1

    1 Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad, Srbija.


    ZNAČAJ RAZVOJA REPETITIVNE SNAGE STAJNE (INSISTIRAJUĆE) NOGE KOD DŽUDISTA


    1. UVOD


    Tehničke karakteristike džudo sporta su veoma kompleksne i brojne. Džudo sport prepoznaje oko sto osnovnih tehnika bacanja i kontrole, od kojih se mnoge mogu izvesti u više varijanti. Posebno je to karakteristično kod nožnih tehnika baca- nja (Ashi-waza), koje se mogu izvesti čišćenjem (Barai), košenjem (Gari), blokadom (Sasae), kvačenjem (Gake), točkom (Guruma), obaranjem (Otoši) i protiv-bacanjem (Gaeši).


    Posebna karakteristika nožnih tehnika bacanja je da se one mogu izvesti na na dva načina: trenutnim bacanjem i insistirajućim (Ken-ken) bacanjem. Karakteri-stika insistirajućih bacanja je u tome što je Tori (borac koji izvodi bacanje) jednom nogom oslonjen na strunjaču, a drugom nogom izvodi bacanje. Kod pojedinih nožnih  tehnika bacanja (Uči Mata, Ouči Gari, Osoto Gari, Kouči Makikomi, Kosoto Gari, Kosoto Gake) Uke (borac na kome se izvodi tehnika) ima mogućnost da narušenu ravnotežu (Kuzuš) određenim pokretima i poskocima stajne noge dovede svoje telo u relativno ravnotežan položaj i onemogući Torija da uspešno realizuje tehniku bacanja. U ovakvim situacijama Tori snažnim repetitivnim poskocima stajne noge pronalazi neravnotežan položaj Ukea i uz pomoć ruku i „radne“ noge uspeva da izvrši bacanje  Ukea. Nedovoljna pažnja razvoja repetitivne snage stajne noge, koja je prilikom realizacije ovih tehnika insistirajuća noga, i olak pristup razvoju dominantnih  motoričkih sposobnosti, vrlo često predstavljaju  remeteći  faktor  sportske uspešnosti.
    Želeći da pomognu otklanjanju nedostataka u trenažnom procesu, autori ovog rada su pokušali da ukažu na česte nedostatke i zapostavljanje razvoja repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge.

    2. INSISTIRAJUĆE TEHNIKE BACANJA

    Određen broj nožnih tehnika bacanja može veoma efikasno da se izveda kao insistirajuće tehnike bacanja. Ove varijante osnovnih tehnika imaju svoje specifične hvatove u gard (Kumikata) i načine završnice napada, odnosno bacanja (Kake).
    Jedna od najefikasnijih insistirajućih tehnika je Ken-ken Uči Mata. Da bi se ova tehnika mogla uspešno izvesti neophodno je da se primeni varijanta nožne – Aši Uči Mate, sa raznim modalitetima hvata u gard (sl. 1).

    Tehnika Ouči Gari, koja se vrlo često radi kao insistirajuća varijanta, vrlo često je specijalna tehnika velikih džudo šampiona. I ova varijanta insistirajuće tehnike izvodi se u više modaliteta hvata u gard (sl. 2).

    Tehnika Kouči Gake uglavnom se izvodi kao insistirajuća tehnika i ima veliku efikasnost u sportskoj borbi. Varijante ove tehnike vide se na (sl.3). Tehnika Osoto Gari, takođe se vrlo često radi kao insistirajuća varijanta i ima više svojih modaliteta hvata u gard i pravaca ulazaka (sl. 4).



    Sve ove tehnike mogu se uspešno realizovati samo ako je stajna – insistirajuća noga snažna i ima svoje agilne repetitivne pokrete, koji imaju za cilj da naruše Ukeovu ravnotežu.

    3. ZNAČAJ RAZVOJA REPETITIVNE SNAGE STAJNE NOGE

    Posmatrajući hijerarhijsku strukturu antropoloških karakteristika vezanih za uspeh u džudou može se zaključiti da je snaga (.22) na prvom mestu. Takođe, posmatrajući izolovano samo udeo motoričkih sposobnosti u hipotetskoj jednačini specifikacije uspeha u džudo sportu, takođe možemo konstatovati da je snaga (.25) na prvom mestu (Sertić i Lindi, 2003).
    Prvi vid snage koji najviše utiče na rezultate u džudo borbama je maksimalna snaga. Na drugom mestu je repetitivna snaga, koja obezbeđuje veliki broj ulazaka insistirajućih tehnika.
    Da bi se efikasno izveo repetitivni pokret stajnom nogom i da bi se uspešno mogla realizovati željena tehnika bacanja neophodno je da se džudistima, u okviru razvoja svojih motoričkih  sposobnosti, izgradi  i razvije  repetetivna snaga stajne noge, koja je u fazi završnice tehnike bacanja (Kake) insistirajuća noga.
    Analizirajući efikasnost tehnika bacanja stranih boraca, sa velikih međunarodnih takmičenja i vršeći poređenje sa borcima iz Srbije, veoma lako se može zaključiti da takmičari sa prostora Srbije veoma slabo ili retko koriste insistirajuće nožne tehnike. Tehnike poput Ken-ken Uči Mata, insistirajući Ouči Gari, Osoto Gari, Kosoto Gake i Kouči Makikomi, predstavljaju tehnike koje su po statističkim podacima u samom vrhu efikasnosti na velikim međunarodnim takmičenjima. Takođe, sprovođenjem inicijalnog testiranja repetitivne snage „stajne“ (insistirajuće) i „radne“ (koja vrši napad) noge, na uzorku od 40 juniora i kadeta džudista Vojvodine, može se zaključiti da nema bitne razlike u repetitivnoj snazi obe noge, pa čak u veli- kom broju slučajeva, radna noga ima veću repetitivnu snagu od insistirajuće noge. Ovi  podaci ukazuju da se u trenažnom procesu u klubovima veoma mala pažnja posvećuje razvoju repetitivne snage uopšte, a posebno repetitivne snage stajne noge, kao i radu na insistirajućim varijantama određenih nožnih tehnika bacanja.
    Takmičari koji nemaju dovoljno razvijenu repetitivnu snagu stajne noge nisu u mogućnosti da uspešno izvedu insistirajuću tehniku bacanja, jer nakon jednog do dva poskoka zbog nedostatka snage padaju na kolena, ili bok i ne mogu da realizuju treću fazu tehnike (Kake), što predstavlja veliki problem u efikasnosti borbe.

    4. VEŽBE ZA RAZVOJ REPETITIVNE SNAGE STAJNE NOGE

    Repetitivna snaga, koja ima sposobnost izvođenja jednostavnih pojedinačnih i ponavljajućih pokreta, može se od svih motoričkih sposobnosti najviše i najbrže razvijati, jer je veličina varijanse faktora koji je pod uticajem genetičkih komponenti (koeficijent urođenosti) svega .50, što daje velike mogućnosti uticaja na razvoj.
    Repetitivna snaga stajne noge može se veoma efikasno razvijati ukoliko se u trenažnom procesu uključe sledeće vežbe:

    1. Poskoci na stajnoj nozi preko piramida od kartona. Vežba se izvodi u sali na strunjači na kojoj je postavljeno najmanje 10 kupa od kartona, visine 15 santimetara i na međusobnom odstojanju od 60-70 sntimetara. Zadatak vežbača je da stajnom (insistirajućom) nogom repetitivnim poskocima prođe poligon (sl. 5).

    2. Poskoci  u  kvadratu.  Vežba  se izvodi  u  sali na strunjači na kojoj je trakama od  selotejpa  iscrtan  veći (100x100 cm.)  i manji (50x50cm.) kvadrat sa odgovarajućim  dijagonalama. Zadatak vežbača je da repetitivnim poskocima što brže obiđe krug.

    3. Troskok  i  petoskok  na  stajnoj  nozi.  Vežba  se  izvodi u sali na strunjači. Zadatak  vežbača  je  da  repetitivnim  poskocima  stajnom nogom pokušaju svaki put da skoče što dalje.

    4. Borba poskocima u kvadratu.Vežba se izvodi u sali na strunjačama, na kojoj je trakom od selotejpa obeležen kvadrat dimenzija 200x200cm. Dva  vežbača  koji  se nalaze u okviru obeleženog kvadrata teže poskocima  na  stajnoj  nozi  i  udaranjem ramenima    jedan drugog izbace protivnika iz kvadrata (sl. 6)

    5. Preskakanje pojasa. Vežba se izvodi u sali na strunjačama. Dva vežbača, koji su 3 metara na odstojanu jedan od drugoga, drže džudo pojas u visini natkolenica. Vežbač malim poskocima na stajnoj nozi doskakuta do pojasa a zatim istom nogom preskoči pojas (sl.7).

    5. ZAKLJUČAK

    Problem nedovoljnog razvoja repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge, koji je izražen u trenažnom procesu kod džudista Srbije, uzrokuje da naši takmičari ne postižu željene rezultate, jednim delom i zbog činjenice da slebije primenjuju insistirajuće tehnike bacanja. Autori rada ukazuju na sve veću problematiku ovog nedostatka i predlažu da se u trenažnom procesu (u pripremnom delu treninga (više primenjuju predložene vežbe za razvoj repetitivne snage stajne (insistirajuće) noge.

    LITERATURA

    1.   Dragić, B. (1996). Džudo za obrazovanje trenera. Novi Sad. Fakultet fizičke kulture Novi
    Sad. Novi Sad.
    2.   Vujkov, S. (2008). Antropološke karakteristike džudista i karatista dečijeg uzrasta. Magi- starska teza. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad. Novi Sad
    3.   Obadov, S. (2005). Džudo. Univerzitetski udžbenik. Novi Sad. Fakultet fizičke kulture Novi
    Sad. Novi Sad.
    4.   Rađo, I. (2001). Judo. Fakultet sporta i tjelesnog odgoja. Univerzitet u Sarajevu.
    5.   Sertić, H., Lindi, M. Baić, (2003). Specifičnosti motoričkih postupaka za poučavanje judo tehnika. Zbornik radova 12. letnje škole kineziologa Republike Hrvatske, Rovinj (str. 171-174) Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

     

    Časopis "Aktuelno u praksi", Pokrajinski zavod za sport

     

    • dzudo
    • dzudista
    • repetitivna noga
    • dzudo trening
    • insistirajuce noge dzudista
    • trening dzudoa
    • gaesi
    • guruma
    • gake
    • sasae
    • gari
    • ashiwaza
      ]]>
      portal@besplatansport.com (Slavko Obadov , Sandra Vujkov, Tatjana Trivić) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
      Velike greške na putu do top forme http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/951-velike-greske-na-putu-do-top-forme.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/951-velike-greske-na-putu-do-top-forme.html Velike greške na putu do top forme
      Dragi prijatelji, poznajete li glavne neprijatelje koji koče put prema top formi? Da li ste se susreli sa glavnim „ubicama“ sopstvenog uspeha u treningu? Ako vam je dosta da iznova samo trenirate i trenirate, a rezultata nigde… sledeći tekst je pisan u svrhu da vam donese olakšanje od tog problema. Nema odugovlačenje, nema cenzure prelazimo na stvar…

      Top forma dolazi kroz top sklad svih elemenata treninga. Skladnost dobijamo kroz pravilan put, odnosno put bez „velikih grešaka“ koje na vreme treba preduprediti.
      U daljem tekstu uverićete se u najstandardnije greške koja velika većina pravi i  mehanički sledi. Pročitajte, razmotrite, razmislite pa ako mislite da sam u pravu učinite sebi uslugu i zaštitite se od pravljenja istih grešaka.

      Idemo redom…

      Jedem sve - jedem puno, a treniram mnogo!

      Naprotiv mnogi misle ako treniraju velikim obimom i intenzitetom tj. „ako ne izlaze iz teretane“ (ili sale za trening), mogu da priušte sebi velike količine hrane, pogotove one „junk“. Efekat je da i pored dosta treniranja, forma i i estetika tela se gotovo ne menja. Pa su česti komentari kako salce se i dalje ne skida onoliko koliko treba  

      Razlog je prost- Nemoguće je treningom toliko potrošiti energije, koliko izobilnim i velikim količinama hrane možemo uneti! Jer raznorazna hrana koju jedemo u velikim količinama, ima ogroman broj kalorija, koje ako stalno unosimo u istim - velikim količinama, ni jedan trening na svetu to ne može utrošiti! Jer naše telo uvek teži da ima rezervu u energiju skladišteno u mastima, samo je pitanje kolika će to rezerva biti. A biće onolika koliko i jedemo.
      S druge strane, ovaj slučaj je iz ugla zdravlja, dosta kontra produktivan iz više razloga.
      Bavljenje sportom na ozbiljniji način je ekstremna stvar. Sati i sati provedeni u treninzima zahtevaju, opsežan i kvalitetan pristup da ne bi bavljenje intenzivnom aktivnošću  bilo ugrožavajuće.

      Generalno, tačno je da osoba koja dosta trenira, treba da  jede više. Ali pitanje je čega tačno, jer u suprotnom postižu se kontra efekti.

      Ako je organizam izložen intenzivnom fizičkom naporu, dešava se sledeće:

      -  troši zalihe ugljenih hidrata, dolazi do „cepanja“vlakana kojima su potrebne nove balančevine. Ove zalihe i procese potrebno je uneti iz visoko bioloških izvora belančevina i ugljenih hidrata. A raznorazna „junk“ hrana nema u sebi ništa od navadenog, pa se time organizam stavlja na dodatne unutrašnje napore kako bi kompenzovao regeneraciju. Na taj način se telo dodatno „troši“, a to nema nikave veze se pravilnom ishranom i treningom. Jednostavno, ono što smo istrošili, isto to trebamo kroz hranu i uneti;

      -  obimni i intenzivni treninzi stvaraju usled sagorevanja velike količine energije, visoku koncentraciju laktata (mlečne kiseline), i oksidanata. To sve čini da naš organizam tj. krv postaje kiselija, pa organizam rapidno reaguje utroškom alkalnih pufer sistema. Alkalne materije pored natrijum bikarbonata, mogu biti i visoke koncentracije vitamina i minerala. Vitamini i minerali, u susretu sa kiselinama čina da one budu neutralizovane. Iz ovog razloga, hrana i suplementacija bogata mineralno-vitaminskim svojstvima je nazamenjiva.

      Trenirati intenzivno, a pritom imati siromašnu hranu ovim materijama je siguran put ka demineralizaciji organizma. A to dovodi do gubljenje koštane mase, smanjenje hrskavice i vezivnog tkiva. Praktično, organizam se vremenom potroši!

      Zato usklađena ishrana i sport nisu samo trend koji ide jedno s drugim, već neophodni elementi koje moramo uskladiti ako je vitalna forma i zdravlje cilj.

      Drugi slučaj, a opet tako čest kod velikog broja ljudi je:

      U želji da se smrša, ne jesti skoro ništa a pritom vežbati!

      Izgladnjivanje i trening je nešto što se često čuje od ljudi, koji žele „efikasno i brzo“ smršati. Mada ova kombinacija treniranja na rezervi sa hranom je sve smo ne dobar put ka tom cilju. Veliki broj trenera i fitness stručnjaka je dosta pisalo na ovu temu, kako katabolizam negativno utiče na organizam. Al da podsetimo… Katabolizam je proces razgradnje tkiva, tačnije mišićnog tkiva usled nedostatka belančevina i energije dobijene kroz iskranu. Skraćeno rečeno, organizma se iznutra „jede“ da bi preživeo! A to je ekstremna okolnost. 

      U redu je da se čovek nađe u takvoj sutuaciji igrom slučaja, ali svesno da se upusti u to je u najmanju ruku ludost. Ako jedemo jako malo tj. unos kalorija je mali da ne može da podmiri ni potrebe  bazalnog metabolizma, a pritom se trenira efekti su drastično loši.

      Kao prvo, čovek zaista smrša, ali samo kao posledica gubljenja mišićne mase a ne masnih naslaga što je navodno cilj. Mišićna masa se gubi kao posledica nedostatka aminokiselina iz belančevina, pa organizam smanjuje mišićnu masu. A pritom se razgrđena energija iz belenčevina koristi da podmiri deo metaboličkih potreba organizma u ovom stanju.
      Katabolizam kod osobe izaziva pojačan osećaj malaksalosti, kao posledici nedostatka energije. Otuda da osobe koje ovako „mršave“ stalno se žale na manjak dobrog raspoloženja, energije i stalno prisutnu slabost. Pošto se ovakav ekstreman režim ne može dugo primenjivati, osoba se vraća polako na svoj „normalan“ režim ishrane. A onda se događa da se kilaža brzo popne nazad, čak i bude veća nego ranije!! A to je zbog toga što telo prosto zadržava energiju iz hrane u vidu sala, jer na taj način stvara rezerve koje mu pomažu da preživi. Jednostavno više zaliha, da bi olakšao preživljavanje. Ovo se popularno zove jo-jo efekat!

      Pored jo-jo efekta katabolički procesi negtivno utiču na celokupno zdravlje na sledeći način:

      - velika razgradnja belančevina stvara i veću kiselost u organizmu. A pošto je metabolizam u ovakvim uslovima usporen, to dodatno otežava izbacivanje razloženih materija. Pa je koncentracija kiselina povećana! Ovo takođe urzokuje demineralizaciju tela (koje ostavlja posledice, kao u gore opisanom delu teksta).
      - dugotrajno izlaganje ovakvoj „dijeti“ ako se sprovodi više nedelja zaredom, može pored mišićnog tkiva ugroziti i druge organe. Razlog je u tome da se mišićno tkivo ne može razgrađivati večno, odnosno kada se dosegne krtitična fiziološka granica, organizam ide dalje. Na redu su vitalni organi koji se oštećuju delimičnom razgradnjom, i prisustvom većih koncentracija kiselina u krvi. Zabeleženi su ekstrmni slučajevi gde su ljudi nedeljama bili na minimumu hrane, a pritom intenzivno trenirali. Dešavalo se  pored čestih nesvestica, daljim lekarskim pregledom su nađena trajna oštećenja bubrega i jetre! Eto toliko je ova dijeta „bezazlena!“

      - snižena koncentracija energije u krvi, čini da moždane funkcije bude usporene! Pa je potpuno normalno da u takvim uslovima radne i druge sposobnosti budu usporene.

      No, još jedan čest primer koji nas odvlači od vrhunske forme možemo nazvati:

      Treniram ceo dan , treniram svaki dan!

      Veliki broj serija, velika opterećenja, dinamičan rad…gotovo svakodnevno. Vrlo česta slika u vežbaonicama. Neiskustvo u radu, često navodi osobu da pomisli da će svakodnevnim intenzivnim treningom postići bolji izgled, veću snagu itd. A istina je…da se tako postiže samo veći umor! A što je više umora, manje je pravih rezultata.

      Opet ponavljam, neiskustvo je to koje u prvi mah stvara iluziju, da ako se ubijamo svaki dan, da se tako postižu rezultati. Jer nekako po inerciji pomisli se, ako se puno trenira, mišići će biti veći, biće manje masnih naslaga, kondicija će ići stalno uzlaznom putanjom.
      Dok u praksi kada primenimo sve to, desi se pitanje - Zašto ne napredujem kako sam mislio? Nekako ne osetim promenu… a i stalno sam nekako umoran.

      Prilično zvuči poznato, zar ne? Ovakav pristup radu je nedelotvoran i kontra produktivan iz više razloga:

      - kvalitetan rezulatat je posledica kvalitetnog treninga i oporavka. Znači u ovom slučaju, oporavak je problem. Dok treniramo stvaramo „unutrašnji izazov“. Dolazi do praznjenja glikogenskih depoa, mikroruptura na muskulaturi, iritacija zglobnih površina usled optrećenja, povećane potrebe za kiseonikom i veći angažman kardio-vaskularnog sistema itd. Znači, ovo su najosnovniji fiziološki procesi u telu za vreme treninga.

      Zato oporavak služi, da bi se ostvarila superkompezacija i potpuna regeneracija organizma. Punjenje glikogenskih rezrevi, sinteza belančevina, revitalizacija hrskavice, veća ćelijska resorpcija kiseonika itd.

      Ako je intenzitet u iz dana u dana visok, telo nikako ne može ove procese kvalitetno i potpuno da okonča. Mlečna kiselina se nagomilava sve više, vlakna postaju kruća i sklonija povredama. Nakon napora  oseti se veća potreba za vazduhom, tj. kiseonikom jer je razmena materija sporija. Zglobne površine nemaju potpunu regeneraciju i takođe i tu smo skloniji povredama.
      Generalno, umor koji se oseća je zbirna posledica svih ovih simpotoma. Otuda oni koji žele prirast veće snage ili mase ne dobijaju željene efekte. Oni koji intenzivno treniraju svaki dan kako bi kilograme izgubili, osećaju stalne bolove u pripojima mišića, malaksali su…
      Da razjasnim, intenzivan trening je itakako potreban da bi se dobra forma postigla. Ali on mora biti pametno usklađen u ciklusu treninga da između intenzivnih treninga imamo treninge nižeg do umerenog tempa. Time se daje organizmu više vremena da se prilagodi, dok se procesi oporavka neometano odvijaju. Jednostavno, bespotrebno je sebe ubijati od vežbanja, svaki dan na isti težak način.

      Potrebni su intervali između dana treninga sa jakim tempom, koga će slediti dan sa srednjim intenzitetom, i dan sa laganim regenerisajucim intenzitetom. Zatim je potrebno ciklus ponoviti.
      Na taj način organizam se opterećuje racionalno, razumno i rezaltati su sigurni. Kapital energije se raspodeljuje na funkcionalne načine. Jer top forma nije posledica razbijanja od treninga već racionalnog sklada između zahteva koji smo postavili organizmu, i vremena koje smo mu dali da se oporavi.

      Iskreno se nadam, da je ovaj tekst uneo malo novog „svetla“ u vaš odnosu prema fizičkom telu i vežbanju. Da su zablude nestale i da možemo početi sa izgradnjom super forme!

      Budite dobri i trenirajte vredno!

      • forma
      • ishrana
      • dijeta
      • belancevine
      • oksidanta
      • krv
      • pufer
      • pretreniranost
      • oporavak nakon treninga
      • ishrana sportista
      • kostana srz
      • jo jo efekat
      • sportska forma
      • top forma
      • misicna masa
      • gubljenje misicne mase
        ]]>
        portal@besplatansport.com (Marko Vlajić - Fitnes kreator) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
        Strongman trening http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/960-strongman-trening.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/960-strongman-trening.html Strongman trening
        U poslednje vreme sve su popularnija takmičenja Strongman u kojima je cilj da takmičari  podižu različite terete poput kamionskih guma, metalnih kovčega, vuku kamione, betonske kugle i slične druge stvari. Za razliku od dvoručnih i jednoručnih tegova (bučica) koje su izrađene tako da ih vežbač može lakše podignuti, ovde je sve napravljeno da bi takmičarima otežalo izvođenje.

        U poslednje vreme sve su popularnija takmičenja Strongman u kojima je cilj da takmičari  podižu različite terete poput kamionskih guma, metalnih kovčega, vuku kamione, betonske kugle i slične druge stvari.
        Za razliku od dvoručnih i jednoručnih tegova (bučica) koje su izrađene tako da ih vežbač može lakše podići, ovde je sve napravljeno da bi takmičarima otežalo izvođenje.

        Uzmimo za primer teg težine 100 kilograma i sto, frižider ili betonsku kuglu iste težine. Velik broj osoba koje duže vremena treniraju u teretani biće u mogućnosti podići teg, ali samo manji broj će moći podići ovo drugo. Još je teže ako se mora nositi. Razlog  za to je da je sve što je nespretno inepravilno izrađeno puno teže  podići i nositi, pa se uključuju neke druge mišićne grupe koje služe kao stabilizatori.

        Od takvog načina treninga korist mogu imati sportisti koji će puno brže napredovati u razvoju snage, ali i rekreativci pod uslovom da nemaju nekih problema s lokomotornim aparatom od pre (problemi s kičmom, kolenima i sl).

        Metode

        Ukratko ćemo  navesti i objasniti neke metode treninga kojima se  koriste takmičari  u strongman takmičenjima, a koje može koristiti bilo ko u treningu. Možda će jedino manji problem predstavljati pronaći i smestiti neke od sledećih pomagala.

        Automobilske ili kamionske gume različitih težina. Na svakom odlagalištu mogu se pronaći stare gume koje nam mogu poslužiti u treningu. 

        Za izvođenje vežbi okretanja guma potrebne su nam gume težine 100 – 300 kilograma, dok će nam za različita vučenja i guranja poslužiti gume težine 25 – 50 kilograma.

        Kod okretanja gume izvodimo pokret sličan mrtvom dizanju, jedino što nakon podizanja do kukova nastavljamo pokret prema gore, tj. ulazimo pod gumu da bi je mogli okrenuti. To onda u liči na pokret nabačaja i izbačaja kod klasičnog dizanja tega (weightlifting).

        Preporučuje se izvoditi 3 – 4 serije s 5 – 10 ponavljanja s lakšim gumama, a kod težih se može izvoditi 2 – 3 ponavljanja.

        Gume se takođe mogu vući po podu poput sanki (sled dragging), s užetom. Kretati se možemo prema napried, unazad, s iskoracima, trčati, raditi vežbe povlačenja za leđa, trapeziuse, ramena i slično.

        Trening sa vrećama sa peskom je specifičan iz razloga što je i mala količina veoma teška a sam pesak se ponaša kao tečnost pa vreća stalno menja težište.Osim što je možemo pokušavati dići na razne načine možemo je i bacati, hvatati, vući što je veoma zahtevno za zglobove šaka. Možemo reći da je to jedna vrlo zanimljiva i zahtevna metoda treninga koja sav uloženi trud vraća mnogostruko više.

        U kombinaciji s gumama mogu se koristi i čekići. Čekići različitih težina 3 – 15 kilograma mogu se koristiti u takvom treningu. Izvode se različiti udarci čekićima po gumama s time da se mora obratiti pažnja kad se udari po gumi, čekić vraća.Trening s čekićem razvija cielo tijelo, a naročito gornji deo tela.

        S različitim drvenim predmetima poput debla i panjeva takođe se mogu provoditi slične vežbe kakve se provode s vrećama s peskom. Različita dizanja, vučenja, nošenja, hodanja u iskoracima s deblom i sl. Neki vežbači čak znaju izraditi rupe na deblima da imaju bolji hvat.

        Na kraju možemo zaključiti da sve spomenuto spada u trening s prirodnim objektima koji nas okružuju. Ne moramo se čak ni držati navedenih rekvizita nego možemo uključiti maštu i uzeti ono što nam je pri ruci i s time napraviti trening. To nas sve vraća u prošlost kada nije bilo skupocenih fitness centara, aparata i trenažera koji su dizajnirani da aktiviraju pojedini mišić ili mišićnu grupu, a opet su ljudi bili snažni, a možda i snažniji nego danas.

        Autor: Nebojša Durković
        web: Sport and fitness advisor

        • fitness
        • treninzi
        • strongman
        • kugla
        • guma
        • misici
        • kilogram
        • nosenja
        • deblom
        • vezbac
        • trenazer
          ]]>
          portal@besplatansport.com (Nebojša Durković) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
          Pravite li razliku između aerobnog i kardio treninga? http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/961-pravite-li-razliku-izmedju-aerobnog-i-kardio-treninga?.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/961-pravite-li-razliku-izmedju-aerobnog-i-kardio-treninga?.html Pravite li razliku između aerobnog i kardio treninga?
          Mnogi među vama treniraju zarad bolje kondicije, ambicije da smanje kilograme koji su im višak, dobiju preporuku da vežbaju prevashodno u aerobnom ili kardio režimu. Jel tako? Aerobni ili kardio? Većina u prvi mah, to svede pod isto… mada nije isto. Postoji razlika i to – bitna razlika! Aerobni ili kardio? Većina u prvi mah, to svede pod isto… mada nije isto. Postoji razlika i to – bitna razlika!

          Mnogi među vama treniraju zarad bolje kondicije, ambicije da smanje kilograme koji su im višak, dobiju preporuku da vežbaju prevashodno u aerobnom ili kardio režimu. Jel tako?

          Aerobni ili kardio? Većina u prvi mah, to svede pod isto… mada nije isto. Postoji razlika i to – bitna razlika!

          Aerobni trening bi značio trening u kome se sva potrebna  energija rada u organizmu dominantno dobija putem oslobađanja kiseonika. Odnosno kiseonik je većinski uključen u metabolisanje ugljenih hidrata i masti. Za ovakav režim rada potreban je niži ili umereni tempo treninga, koji je samim time moguće izvoditi duži vremenski period, npr. od 30 minuta pa naviše. Frekvenca srca je u zoni uglavnom od 55-65% od maksimuma, i kontinuirano se održava tokom čitavog treninga.

          Kardio trening bi značio trening u kome je cilj držati frekvencu srca uvek između određenih intervala.

          Takav trening može biti izveden sa naizmeničnim smenjivanjem segmenta pojačanog tempa  i segmenta odmora (ili niskog intervala rada). Izvođenje  kružnih  treninga (sa vežbe na vežbu), kondicioni treninzi su tipičan primer kardio oblika vežbanja.

          Kardio trening generalno ne mora biti izvođen u aerobnom režimu rada, već  može u nekim momentima da prelazi i u anerobni  rad (kada se glikoza sagoreva baz prisustva kiseonika). Tipično za kružni trening, kada prelazimo sa vežbe na vežbu gde odmora dok se krug ne odradi, praktično i nema.

          Na ovaj način frekvenca srca je tokom izvođena treninga POVIŠENA što predstavlja suštinu kardia. Ovakav vid rada je popularan u programima smanjenja telesne mase, jer se tokom kardio treninga (zbog intervalnog načina rada) dolazi do povećanog utroška kalorija tj.energije.

          Iz ovog ugla gledano svaki aerobni trening ujedno I JESTE kardio, dok svaki kardio NE MORA BITI aerobni trening već može da se sprovodi i pod drugim uslovima !

          Poznavanje razlika je vrlo bitno jer na osnovu toga šta nam je cilj vežbanja, opredeljujemo se i za određen  pravac  treniranja.

          Konkretno gledano, početnik u vežbanju sa niskim nivoom kondicije u želji da izgubi određen višak svoje kilaže, logično da ce prvo krenuti od manje zahtevnog  sistema treninga.

          Stoga, da počne kroz aerobni režim rada laganim do umerenim intenzitetom sa stabilnom i ujednačenom frekvencom srca sigurno će obezbediti utrošak potrebne energije.

          Posle nekog vremena organizam se stabilizuje i adaptira na postojeća opterećanje , i potrebno je povećati  zahteve.

          Kardio trening zbog režima rada, gde je cilj držanje frekvence na zadatom intervalnom nivou dovodi do potrebnog deficita energije tj. utrošenih kalorija.

          Iz ovoga vidimo da postojeća razlika između dva vida treninga, služi boljoj orijentaciji  i usaglašavanju  postavljenih ciljeva u skladu sa njihovim realizovanjem…

          P.S. I kardio i aerobni trening su naši moćni saveznici. No, mudrost je znati kada je vreme za primenu kojeg  od njih…

          • kardio
          • aerobni
          • aerobnom
          • energija
          • kondicija
          • aerobni trening
          • kardio trening
          • kruzni trening
          • frekvenca srca
          • kondicioni trneing
          • aerobni rezim
            ]]>
            portal@besplatansport.com (Marko Vlajić - Fitnes kreator) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
            Kako izabrati odgovarajući sport za vaše dete? I DEO http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/898-kako-izabrati-odgovarajuci-sport-za-vase-dete?-i-deo.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/898-kako-izabrati-odgovarajuci-sport-za-vase-dete?-i-deo.html Kako izabrati odgovarajući sport za vaše dete? I DEO
            U kontaktu sa roditeljima svojih učenika, često sam u situaciji da pružim  odgovor na vrlo teško i  konkretno pitanje : Šta mislite, u koji sport da usmerimo svoje dete ? Imajući u vidu sve aspekte i principe današnjeg dečijeg sporta i socijalnog okruženja, ovo pitanje podrazumeva malo duži i teži odgovor od onoga koji se očekuje. Ponekad je vrlo jednostavno odgovoriti : ’’ Dete je visoko, dajte ga na košarku ili odbojku ’’ ili slični odgovori.

            U kontaktu sa roditeljima svojih učenika, često sam u situaciji da pružim  odgovor na vrlo teško i  konkretno pitanje : Šta mislite, u koji sport da usmerimo svoje dete ?
            Imajući u vidu sve aspekte i principe današnjeg dečijeg sporta i socijalnog okruženja, ovo pitanje podrazumeva malo duži i teži odgovor od onoga koji se očekuje. Ponekad je vrlo jednostavno odgovoriti : ’’ Dete je visoko, dajte ga na košarku ili odbojku ’’ ili slični odgovori. Naravno, ima opravdanosti i za takav odgovor. Međutim, hoće li  takvim izborom dete izraziti sav svoj potencijal, hoće li u svakom košarkaškom, odbojkaškom, fudbalskom, rukometnom ili bilo kom drugom sportu dete biti pravilno vođeno, hoće li biti zadovoljeni svi principi zdravog odrastanja kroz integralni razvoj ličnosti deteta ? U tome se nalazi kompleksnost odgovora na postavljeno pitanje...

            Vodeći se tom činjenicom, hteo bih da dam neke savete koji će, nadam se, nekima pomoći pri izboru. Iako se sve fizičke aktivnosti nikako ne mogu svrstati u sportske, u ovom tekstu ćemo ih tako definisati. Dakle, uključivanje u dečiji sport.
            Evo nekoliko saveta :

            ’’OSLUŠNITE’’  IGRU SVOG  DETETA
            Pokušajte da u razgovorima i ponašanju deteta pronađete njegova interesovanja i želje. Promatrajte karakter njegovog kretanja u igri. Ona će uglavnom biti rezultat uticaja prvih prijateljstava i kopiranja, ili imitiranja prvih sportskih uzora, starijeg brata ili setre, drugara iz vrtića ili škole, nekoga ko već nešto trenira. Sigurno u obližnoj školi postoji neki klub, ili su prijatelji roditelja zadovoljni sa trenerom njihovog deteta, pa mislite da je to prilika i za vaše dete.Ovakvi izbori su ponekad dobri i ponekad se dete pronađe uključivanjem u baš taj sport, mada može da bude i drugačije. Pokušajte da prepoznajući karakter i oblike njegovih kretnji i navika, prepoznate nešto više. Iako u tom periodu faza ubrzanog motoričkog sazrevanja tek predstoji, pojedine karakteristike deteta se već mogu prepoznati. Neki roditelji, vodeći se dobrim poznavanjem svog deteta, intuitivno ga uključuju  u određene fizičke aktivnosti. Isto tako kod nekih postoje nedoumice, jer uključivanje u sport može biti aktivnost koja će biti samo usputni, prolazni interes deteta. Dok će nekome obeležiti detinjstvo, sa lepim ili moguće i ružnim uspomenama,  nekome će obeležiti i ceo život. Ne treba zaboraviti da su neki od sadašnjih sportskih asova, upravo krenuli od ovog koraka. Istina, bilo je manje klubova, pa je i alternativa bilo manje. Mislim da je najvažnije da prepoznate šta vaše dete želi od sporta , a da mu Vi kao roditelji pomognete u ostvarivanju tih želja.

            KADA DETE UKLJUČITI U SPORTSKE AKTIVNOSTI ?
            Prvi signali dečije radoznalosti za oblicima sportske aktivnosti javljaju se već od pete godine,ali mislim da je optimalniji period za sportske aktivnosti početak osnovnog školovanja, dakle period od osme do devete godine. Na osnovu karakteristika savremenog sporta postoje oni u kojima je neophodna ranija sportska specijalizacija ( sportska i ritmička gimnastika, klizanje... ) kao i oni u kojima je ona poželjna kasnije, vodeći se pedagoškim, zdravstvenim i biomehaničkim principima razvoja deteta.( timske sportske igre, atletika,  streljaštvo ...)

            OBAVEZNO IZVRŠITE LEKARSKI PREGLED DETETA
            To je ono što, kao prvi korak nikako ne smete propustiti. Iako većina klubova pri prvoj registraciji deteta ima obavezu da uradi  lekarski pregled, ti pregledi su uglavnom površni, izvode se bez adekvatne aparature, najčešće u prostorijama klubova ili salama ... Moj savet je da uradite   ozbiljan, kompletan pregled u zvanično licenciranoj ustanovi koji će vam dati analizu zdravstvenog statusa vašeg deteta i uputiti ga na nesmetano bavljenje fizičkim aktivnostima, ili ukoliko se pokaže potrebnim, skrenuće vam pažnju na eventualna ograničenja za određene aktivnosti. Ukoliko postoje određene zdravstvene komplikacije, obavezno ih naglasite treneru. Nikako nemojte potiskivati činjenicu da se radi o nekoj maloj smetnji koja po Vašem mišljenju ne može da proizvede nikakve velike komplikacije. Ponekad i sami lekari naprave propust, pa prilikom određene deformacije posturalnog statusa deteta savetuju bavljenje nekim sportom.To je u redu, ali ne bilo kojim sportom, pa pogrešno izabrana sportska aktivnost može da pogorša zdravstvenu situaciju. Čak i forsiranje određenih pokreta prilikom pravilno odabrane aktivnosti može biti štetno. Stručan trener će uvažiti vašu napomenu i uskladiti proces vežbanja i mogućnosti deteta .

            OBAVEZNO NAPRAVITE TESTIRANJE I ANALIZU MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI I PSIHOLOŠKOG PROFILA DETETA
            Ovo je po meni ključna stavka pri odabiru određene aktivnosti. Sve vaše, možda nerealne želje i ambicije biće vam jasnije kada svoje dete istestirate pravilnom baterijom testova na osnovu koje ćete stručnom analizom dobiti uvid u njegov motorički potencijal. Takva testiranja možete sprovesti u Republičkom zavodu za sport, gde ćete dobiti kompletan uvid u status vašeg deteta. Na osnovu toga konsultujte se sa trenerima, predmetnim nastavnicima u školi ili sportskim psiholozima i zatražite mišljenje o uključivanju u određene sportove. U objašnjenju rezultata  tog testiranja zatražite detaljnu analizu trenutnog stanja vašeg deteta: od procene njegove definitivne telesne visine, indeksa gojaznosti, do stanja njegovih motoričkih i funkcionalnih sposobnosti. Isto tako, od izuzetnog značaja su i testovi za procenu psihološkoh profila ličnosti deteta, čijom se analizom daje preporuka o mogućem obliku  aktivnosti. Da li je dete sklonije individualnim, grupnim ili kolektivnim ( timskim ) aktivnostima... Trebali bi znati da su rezultati motoričkih testova u dobroj meri genetski predodređeni i da  kvalitetnim treningom neće doći do revolucionarnog pomaka. Zato roditelji treba da znaju, koje su to dominantne motoričke sposobnosti  karakteristične za pojedini sport. Na osnovu toga će znati da dete koje, na primer, na testovima provere eksplozivne snage pokazuje niske vrednosti skočnosti, ne bi trebalo težiti ka aktivaciji u sportove sa dominantno skakačkim aktivnostima ...Cenovnik usluga testiranja u republičkom zavodu za sport pogledajte ovde http://www.rzsport.gov.rs
            Osnivači udruženja IMPULS i Republičkog zavoda za sport patentirali su softver kojem je namena analiza rezultata inicijalnih i završnih testiranja motoričkih sposobnosti koja se sprovode u školama Republike Srbije. Roditelji mogu od predmetnih nastavnika zatražiti kompletnu analizu rezultata i preporuke za uključivanje u određeni sport. Takve aktivnosti se već realizuju u OŠ ‘’ Svetislav Golubović Mitraljeta’’, OŠ ‘’ Starina Novak ‘’   u Beogradu. Plan RZS je da se kroz srtučne seminare i obuku nastavnika takve aktivnosti sprovode i u ostalim školama Republike Srbije.
            Ako se analizom rezultata testova utvrdi da dete sa svojim antropometriskim karakteristikama, motoričkim svojstvima i funkcionalnim sposobnostima u potpunosti odgovara uzrasnim zahtevima pojedinog sporta, to je signal da se toj aktivnosti  ozbiljnije pristupi.

            • odbojka
            • košarka
            • sport za decu
            • sport za vase dete
            • sport za dete
            • sportski klub
              ]]>
              portal@besplatansport.com (Maniša Vukmirović) Trening Thu, 30 May 2013 14:05:00 +0200
              Kada početi? http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/877-kada-poceti?.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/877-kada-poceti?.html Kada početi?
              Plivanje, klizanje, skijanje, ritmička gimnastika – između šeste i devete godine. Košarka, fudbal, odbojka – između osme i jedanaeste. Sportske discipline, koje zahtevaju izdržljivost tek između 10. i 14. godine FIZIČKA aktivnost je veoma važna za zdravlje dece. Kroz fizičku aktivnost deca razvijaju niz telesnih i psihičkih veština. Najveći broj dece zadovoljava svoje potrebe za fizičkom aktivnošću kroz igru i rekreativne aktivnosti

              ČILI I VESELI

              Definisane su preporuke u kom uzrastu započeti trening za različite sportske discipline: Za sportove kao što su plivanje, klizanje, skijanje i ritmička gimnastika, koje zahtevaju psihofizičke sposobnosti kao što su fleksibilnost, spretnost, brzina i donekle izdržljivost, osnovni trening bi trebalo započeti između šeste i devete godine, a takmičarski trening ne pre 12. godine. Osnovni trening za atletske discipline (bacanje koplja, trčanje na kratke staze, skokovi), sportske igre (košarka, fudbal, odbojka...), vežbe na spravama, trebalo bi započeti između osme i jedanaeste godine, a sa vrhunskim treningom sačekati do 16. godine. Ovi sportovi zahtevaju brzinu pokreta, fleksibilnost i kratkotrajne brzinske vežbe snage. Kad su u pitanju atletske discipline kao što su bacanje kugle, trčanje na srednjim i dugim prugama, biciklizam, rvanje, tj. sportovi, koji zahtevaju izdržljivost i intenzivne vežbe snage, sa osnovnim treningom bi trebalo početi između 10. i 14. godine, a vrhunski trening odložiti do 18. godine. Ove preporuke su ustanovljene u skladu sa mogućnostima razvoja pojedinih psihofizičkih sposobnosti kao što su: brzina (od 10. godine), snaga (od puberteta), fleksibilnost (od 8. do 10. godine), aerobna izdržljivost (od ranog detinjstva) i anaerobna izdržljivost (od sredine puberteta). Najveći rizik po zdravlje, a pri bavljenju sportom su povrede. Nisu pošteđena ni deca koja su uključena u sportske aktivnosti, bilo da su te aktivnosti rekreativnog tipa ili su trenažni proces i/ili takmičenja. Mnoge od njih bi mogle da budu sprečene ukoliko bi roditelji usvojili nekoliko pravila ponašanja. Zbog toga su američki pedijatri i ortopedi sproveli nacionalnu kampanju za zaštitu dece, a namenjenu edukaciji roditelja. Najveći broj povreda spada u blaže povrede kao što su uganuća ili nagnječenja, a svega pet odsto su ozbiljnije povrede, prelomi. Ali, mora se znati da nedovoljno zalečena lakša povreda može kasnije prouzrokovati ozbiljniju.

               

              AMBICIJE I PRAVILA

              Šta je to što bi roditelji trebalo da znaju, a da im dete bude bezbedno dok se bavi sportom? Pre nego što vaše dete počne redovno da vežba neku sportsku disciplinu ili da trenira za takmičenja, odvedite ga kod lekara, koji će uraditi detaljan pregled. Cilj ovog pregleda je da se sagledaju i izbegnu zdravstveni rizici, koje sportska aktivnost može izazvati. Uvek budite sigurni da vaše dete koristi zaštitnu opremu, koju zahteva konkretni sport (kacige, štitnici i sl.) i da mu je oprema odgovarajuće veličine. Insistirajte na tome da vaše dete pre započinjanja sportske aktivnosti uradi vežbe zagrevanja i istezanja. Zagrejani mišići i optimalno istegnuti ligamenti sprečiće uganuća ili ozbiljnije povrede. Naučite svoje dete da nikad (baš nikad!) ne nastavlja fizičku aktivnost ako oseća bilo kakav bol. Ako dođe do povrede, naravno, odvešćete dete na pregled i sprovesti savetovano lečenje. Striktno pratite uputstva lekara kada nastaviti sa fizičkim vežbanjem. Dete nikad ne vraćajte na sport dok se ne uspostavi puna funkcija povređenog dela tela. Nije dovoljno što nema bola, oporavak mora biti potpun. Nije loše konsultovati specijalistu fizikalne medicine. Uvek insistirajte na tome da su trener ili nastavnik fizičkog vaspitanja obučeni da pruže adekvatnu prvu pomoć. Nemojte izbegavati da razgovarate sa trenerom o metodama njegovog rada, pa i da povremeno kontrolišete da li sa vašim detetom postupa u skladu sa pravilima profesije. Ambicioznost trenera (a i roditelja) nisu uvek u najboljem interesu deteta. Ne insistirajte na timskim sportovima pre detetove šeste godine. Deca mlađa od tog uzrasta ne razumeju koncept timske igre. Uvek budite sigurni da odabrani sport odgovara psihofizičkim sklonostima vašeg deteta. Uvek budite sigurni da je dete unelo pre i u toku treninga dovoljnu količinu vode kako bi se sprečili problemi dehidracije i pregrevanja organizma deteta. I, nikad ne zaboravite: deca u sportu traže zabavu, a ne rezultat!

               

              POŽURI POLAKO

              Dečji organizam ima specifičnosti i ograničenja. Telesni, psihološki, biohemijski, hormonalni, socijalni i svaki drugi status deteta razlikuje se u odnosu na odraslog čoveka, a naročito, zbog toga jer deca rastu. Ali, jedni organski sistemi rastu brže, a drugi sporije. Kostur, na primer, raste do 20. godine, a u potpunosti se formira tek oko 23. do 25. godine. Mišići se mogu razvijati sve do 40. godine, dok se razvoj polnih žlezda završava već u pubertetu. Mozak u petoj godini života već ima težinu od 1500 grama i u sledećih 15 godina jedva se poveća za 100 - 200 grama. Pored razlika, koje prate pojedine sisteme, prisutne su i razlike u intenzitetu rasta pojedinih sistema u toku detinjstva i adolescencije. Ne rastemo istom brzinom tokom čitavog detinjstva. Najbrže se raste od prve do treće godine, i na početku puberteta.

              Autor: Nebojša Durković
              web: Sport and fitness advisor

              • biciklizam
              • plivanje
              • odbojka
              • sport za decu
              • sport za dete
              • spretnost
              • sportske igre
              • aerobna
              • pomćprvu pomoć
              • dete i sport
                ]]>
                portal@besplatansport.com (Nebojša Durković) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                Proprioceptivni trening smanjuje broj povreda skočnog zgloba košarkaša http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1021-proprioceptivni-trening-smanjuje-broj-povreda-skocnog-zgloba-kosarkasa.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1021-proprioceptivni-trening-smanjuje-broj-povreda-skocnog-zgloba-kosarkasa.html Proprioceptivni trening smanjuje broj povreda skočnog zgloba košarkaša
                Sportske povrede predstavljaju pravu noćnu moru za ceo sportski kolektiv, od vlasnika kluba, preko trenera pa do igrača koji se povredio. Bilo da posmatramo sa ekonomskog (smanjeno interesovanje gledalaca u slučaju izostanka ključnih igrača) ili takmičarskog (smanjena šansa za ostvarivanjem povoljnog rezultata) aspekta, cena povrede sportiste je jednostavno previsoka.


                Sportske povrede predstavljaju pravu noćnu moru za ceo sportski kolektiv, od vlasnika kluba, preko trenera pa do igrača koji se povredio. Bilo da posmatramo sa ekonomskog (smanjeno interesovanje gledalaca u slučaju izostanka ključnih igrača) ili takmičarskog (smanjena šansa za ostvarivanjem povoljnog rezultata) aspekta, cena povrede sportiste je jednostavno previsoka.

                Stoga se u poslednjoj deceniji sprovodi veliki broj istraživanja sa ciljem utvrđivanja eventualnih preventivnih metoda koje imaju kapacitet da smanje incidencu povreda. U košarci, svaka druga povreda povezana je sa skočnim zglobom, pa postoji velika zainteresovanost za pronalaženjem preventivnih procedura ove vrste povreda. Izgleda da jedna specifična vrsta treninga može da ponudi delimičan odgovor! Grupa istraživača sa Univerziteta Munster (Muenster, Nemačka) je na uzorku od preko 200 košarkaša utvrđivala efikasnost proprioceptivnog treninga na incidencu povreda skočnog zgloba. Studija je trajala jednu takmičarsku sezonu, a proprioceptivni trening je sprovođen jednom nedeljno, pre početka glavnog dela treninga u trajanju od oko 20 minuta (6 vežbi na isto toliko stanica). Rezultati istraživanja su pokazali da se osobe koje su primenjivale proprioceptivne vežbe odlikuju značajno boljim osećajem za položaj stopala kao i boljom ravnotežom u stajanju na jednoj nozi što je dalje ostvarilo direktnu vezu sa značajno manjim brojem povreda skočnog zgloba u odnosu na kontrolnu grupu. Autori istraživanja zaključuju da ovaj vide treninga ima dosta veliki značaj u prevenciji povreda skočnog zgloba kod košarkaša i da ga treba uvrstiti u redovan program treninga.

                Istraživanje je objavljeno u novembarskoj svesci časopisa Medicine and Science in Sports &Exercise za 2010 godinu.

                • trening
                • proprioceptori
                • sportske povrede
                • kosarkasa
                • stopala
                • proprioceptivni trening
                • propriocepcija
                  ]]>
                  portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                  Masaža ubrzava oporavak: NETAČNO! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1029-masaza-ubrzava-oporavak-netacno.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1029-masaza-ubrzava-oporavak-netacno.html Masaža ubrzava oporavak: NETAČNO!
                  Sportska masaža je opšte prihvaćena kao procedura koja ubrzava oporavak i tako potencijalno dovodi do poboljšanja sportskog rezultata, makar u sportovima koji se karakterišu periodima visokog intenziteta i relativnog odmora (prekidi, poluvreme itd).


                  Sportska masaža je opšte prihvaćena kao procedura koja ubrzava oporavak i tako potencijalno dovodi do poboljšanja sportskog rezultata, makar u sportovima koji se karakterišu periodima visokog intenziteta i relativnog odmora (prekidi, poluvreme itd).

                  Uobičajeno je verovanje među trenerima I fizioteraputima kako sportska masaža povećava protok krvi kroz masiranu regiju i pomaže u uklanjanju metabilita kao što je npr. mlečna kiselina. Ipak, nedavno objavljeno istraživanje ukazuje da je izgleda sasvim suprotno. Grupa istraživača sa Univerziteta Kvins (Ontario, Kanada) utvrđivala je upravo uticaj sportske masaže na protok krvi i stopu uklanjanja mlečne kiseline u mišićima podlaktice nakon 2 minuta submaksimalne kontrakcije, sprovedene u cilju podizanja koncentracije laktata u krvi. Rezultati istraživanja su pokazali da sportska masaža zapravo smanjuje cirkulaciju a time i stopu razgradnje mlečne kiseline, koja je u slučaju primene sportske masaže niža nego što je to bez ikakvog tremana (pasivan oporavak). Najbrži pad mlečne kiseline u ovom istraživanju utvrđen je primenom aktivnog oporavka, pre svega kao posledice potrošnje mlečne kiseline za mišićni rad, a ne povećanog protoka krvi. Sportska masaža izgleda da ne doprinosi bržem uklanjanju metabolita iz aktivirane mišićne regije i u tom smilsu je ne treba koristiti.

                  Istraživanje je objavljeno u junskoj svesci časopisa Medicine& Science in Sports& Exercise za 2010 godinu.

                  • oporavak
                  • sportska masaza
                  • protok krvi
                  • metabilita
                  • mlecna kiselina
                  • mlecne kiseline
                  • kontrakcije
                  • pasivan oporavak
                  • aktivan oporavak
                  • oporavak nakon treninga
                  • fizioterapeut
                    ]]>
                    portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Wed, 11 Jul 2012 14:05:00 +0200
                    Više od treninga http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1035-vise-od-treninga.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1035-vise-od-treninga.html Više od treninga
                    Dragi prijatelji! Šta vam pada prvo napamet kada čujete trening? Većina pomisli na splet vežbi koje se rade sat ili dva dnevno, ili odlazak u teretanu, salu za trening i slično, zar ne? Na utrošenu energiju, kalorije, krajnje rezultate, itd…Jeste li se nekad zapitali  šta je to uopšte TRENING? Šta ustvari predstavlja ovaj fenomen? Odakle mu potiču koreni i sl? Ako niste, a vežbač ste…vreme je!

                    Dragi prijatelji! Šta vam pada prvo napamet kada čujete trening? Većina pomisli na splet vežbi koje se rade sat ili dva dnevno, ili odlazak u teretanu, salu za trening i slično, zar ne? Na utrošenu energiju, kalorije, krajnje rezultate, itd… Jeste li se nekad zapitali  šta je to uopšte TRENING? Šta ustvari predstavlja ovaj fenomen? Odakle mu potiču koreni i sl? Ako niste, a vežbač ste…vreme je!

                    Ako gledamo to sa naučne strane, dat je pregršt stručnih definicaja o njemu. A zarad lakšeg razumevanja rećićemo sledeće: trening je skup  nadražaja koji sistematski u nekom periodu utiče na čovekov organizam i za cilj ima da izazove stvaranje adaptacije,“odgovora“ na te iste nadražaje. Nije komplikovano za razumeti, zar ne? Prosto, ono čemu ste izloženi tome se i prilagođavate.

                    Trening bi znači predstavljao stvaranje odgovora našeg organizma na sadržaje kojima je izložen.
                    Ovo je IZUZETNO VAŽNO RAZUMETI!! Jer bez ovoga nema ni planiranja treninga.
                    Oaza treninga je sigurno sport. Jer ga sport afirmiše, propagira i služi mu kao osnovno sredstvo bez koga sporta ne bi bilo. Konkretno, sportisti se redovno izlažu metodama vežbanja, koje su precizno određene, u intervalima, intenzitetu, obimu i sl. U zavisnosti kako treniraju takve rezultate postižu!
                    Drugog načina nema! Svaki sportista to zna.

                    No, postavljamo tezu da li je sport proizveo trening? Je li to prvi susret čoveka sa treningom doživljen kroz sport? Pa odgovor je… nije!
                    Činjenica je da trening postoji oduvek! Praktično sa postankom čoveka… Mnogi će sad pitati kako? Pa praktično ovaj fenomen je dar prirode namenjen čoveku. Osnovno oružje u egzistenciji čoveka! Da, trening je toliko ozbiljna stvar iako na prvi pogled tako ne izgleda. Jer SVE je trening!
                    Ako on predstavlja „odgovor“ tj. adaptaciju na stimulanse iz okruženja praktično bez tog „odgovor“ ne bi preživeli! Jer priroda čovekovog organizma ima samo jedan Zakon, a on se zove ravnoteža!

                    Ravnoteža u fiziološkom smislu kroz stabilan krvni pritisak, puls, kruženje životnih materija bez zastoja itd. Ravnoteža u funkcionalnom smislu, kroz optimalnu funkciju, snagu mišića i njihov pokret. Zatim tu je mentalna ravnoteža, koja označava stabilno emotino i intelektualno reagovanje u datim situacijama itd.

                    Kao što se vidi organizam sa svoj opstanak teži konstantnoj stabilnosti. Ali šta tu stabilnost narušava?
                    Šta izaziva pometnju unutar sistema. Praktično svi novi sadržaji koji počnu da deluju! Drugim rečima, sve ono što svojim delovanjem, i intenzitetom izvodi telo iz unutrašnje ravnoteže!

                    To može biti početak pripremnog dela u sportu posle neke pauze, ili neko putovanje na mesto na kom do sad niste bili. U oba slučaja na vas deluje nešto čemu morate da se prilagodite. Ako ste izloženi vežbanju, ono stvara veću potrebu npr. za kiseonikom, energijom, snagom i sl. U samom startu vaše telo nema odgovor na to….već se vremenom adaptira!
                    Ako ste otputovali negde gde ranije niste bili… osećate se u najmanju ruku čudno, zar ne? Jer drugo okruženje, ljudi, priroda sve to zahteva ponovno adaptiranje!

                    Zašto sve ovo govorim…? Pa cilj mi je da vam probudim pažnju i budnost o svemu što sebi radite. Svaki deo vašeg vremena u toku jednog dana je utreniran. Jutarnje ispijanje šoljice kafe koje praktikujete u zadnjih par meseci (ili par godina) je posledica svakodnevnog treninga. Probajte da preskočite jedan dan… kako čete se osećati? Vrlo čudno… jer prekidate utrenirani niz te aktivnosti. Rano ustajanje? Mora biti da je upočetku teško ispoštovati, ali kroz neko vreme više to ne dovodite u pitanje. Ponašanje prema nekom bliskom prijatelju, osobi je takođe uvežbano. Jer kad se susretnete sa nekom novom osobom ponovo pravite novi model ponašanja, prosto jer priroda u vama teži tako.

                    Iz ovoga i vi sigurno izvodite ranije napomenuti zaključak da SVE je trening! Poenta je da trening vremenom u nekim aktivnostima postaje podsvestan. Nekad je to dobro ali, često se dogaa da nije!

                    Dobro je kada u sportu se nađete na primer u situaciji u kojoj morate brzo koristite podsvesne uvežbane reakcije… tada je to vrlo isplativo i korisno.
                    No, šta ćemo sa lošim navikama? Eto rešili ste da ih promenite, al ne ide. Zašto ne ide?

                    Odgovor je jednostavan- utrenirali ste ih dobro! Adaptirali ste se na taj vid ponašanja ili aktivnosti. I sada kad vidimo da to možda sve štetno utiče i hoćemo da promenimo, ne možemo! Zato što je otišlo u podsvest. No, problem je rešiv. Evo uzeću primer jedne popularne navike, koju ljudi često kada požele da izbace uvrste se u novu dilemu i poteškoće. Cigarete!

                    Hoćete da prestanete sa pušenjem cigareta… al kako god okrenete pre ili kasnije popustite staroj navici. Barem većina tako prođe.
                    Suština je izbeći direktnu borbu i početi novi trening! Ako prigovarate sebi, gajite krivicu što pušite nikada nećete uspeti da sa cigaretama prekinete! Razlog je što vam pušenje verovatno u nekom delu podsvesti znači zadovoljstvo, ili pak ubijanje vremena dok nešto ćekate isl. Jednostavno, ono vam na naki način koristi!

                    Da bi ste ga zamenili mora da imate privlačniju zamenu! Morate istrenirati sebe na novom principu. Prvo i najbitnje je da ta zamena ima slično značenje i interval trajanja. Kako bi mogla vremenski  i sadržajno da konkuriše staroj navici. Eto ako prosečno pušenje cigarete traje 5-10 minuta onda i nova navika mora trajati isto toliko! Ako vam cigareta služi da se „smirite“, opustite, ili prekratite vreme onda vam treba slična navika! Uzećemo za primer da za ovakve uslove možete u svoj život uneti sadržaj poput neke vežbe iz joge, tai čija ili meditacija. Zašto? Pa jer će ovakvi sadržaju učiniti isto tako da se smirite, opustite i učinite um spokojniji ako nešto čeka. Drugo ovakvi sadržaji utiču usklađujući mentalne, energetske i emotivne procese čoveka, dok cigareta unosi samo nečist dim u pluća. Pa sigurno da vam nova svakodnevna navika postaje kvalitativno jača i primamljivija za čoveka jer mu je prirodnija!

                    E sad ostaje pitanje metodike, odnosno kako to sve sad primeniti?
                    Pošto se vraćamo na našu tezu da je SVE trening, koristimo osnovnu zakonitost istog a to je PROGRESIJA! Ili postupnost… Jer da ne bismo naglo uneli promenu što bi izazvalo lom, i povratak na stariju i trenutno jaču naviku. Moramo napraviti lagan prelaz, koji će dati vremena da se um i telo adaptiraju na nove sadržaje.

                    Uzmimo sledeću strategiju… Prebrojte koliko prosečno popušite cigareta u toku dana. Kada to uradite imaćete određen broj. Nakon toga trening počinje… Učinite prvog dana da samo umesto jedne cigarete odradite jednu vežbu joge, tai čija ili ako ste negde gde nemate priliku da vežbate, samo mirno sedeti i koncentrisati se na disanje kao vid meditacije. Znači samo jednom odvežbate 5-10 minuta (onoliko koliko i traje pušenje cigarete), dok ostalo gleddate da normalno zapalite sve cigarete u toku dana kao i dosad bez promene. Sledeći jako bitan korak, da kroz npr. tri dana, umesto dve cigarete uradite dve vežbe! Polako se tome prilagođavate… u početku je broj zapaljenih cigareta mnogo veći nego urađenih vežbi. I obavezno negde vodite evidenciju, sve zapisujte!

                    Nakon tri dana posle toga, ponovo uradite isto uvedite još jednu vežbu umasto jene cigarete!
                    Kroz par nedelja, broj vežbi u toku dana je mnogo veći nego popušenih cigareta.
                    Nova navika jača… kroz postepen trening! Posle izvesnog vremena totalno ćete prestati da pušite a početi da vam vreme potrošeno kroz to, ispunjava nešto kvalitetnije! Tamo gde ste zapalili cigaretu, sad ćete u tih 5-10 minuta vežbati nečto od čega ćete imati višestruke koristi, za razliku od stare sad već prošle loše navike!

                    Ovo je bio samo jedan primer koji možete primeniti bilo gde, jer treninng uvek ide sa vama! 
                    Ovaj današnji tekst iako se direktno nije bavio temama sporta, dotakao je jednu dimenziju koja će učiniti da na fenomen treninga gledate drugačije.
                    Da on nije samo skup nekih sportskim aktivnosti, već prirodna i prisutna svakodnevnica. Jer što ste ga više svesni u životu, moći ćete ga primenjivati i isti taj život poboljšati.

                    Trening je dar kroz koji i nemoguće stvari postepeno i neprimetno možemo uneti u naš život!

                    Zato trenirajte!

                    • sportski trening
                    • ravnoteza
                    • trenirajte
                    • adaptacija
                    • planiranja treninga
                    • sportista
                    • vezvezbanje
                    • adaptacija na trening
                    • dobar trening
                      ]]>
                      portal@besplatansport.com (Marko Vlajić - Fitnes kreator) Trening Wed, 11 Jul 2012 14:05:00 +0200
                      Hipoksija podstiče hipertrofiju i razvoj mišićne snage http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1049-hipoksija-podstice-hipertrofiju-i-razvoj-misicne-snage.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1049-hipoksija-podstice-hipertrofiju-i-razvoj-misicne-snage.html Hipoksija podstiče hipertrofiju i razvoj mišićne snage
                      Ako intervjuišete 10 stručnjaka u oblasti sporta, 11 će vam reći da je snaga (i naročito njen derivat eksplozivna snaga) najvažnija motorička sposobnost. Neizostavna u trenažnom procesu, snaga je manje ili više povezana sa izdržljivošću, brzinom, agilnošću i drugim važnim fizičkim kvalitetima sportiste. Stoga ne treba da čudi prava eksplozija trenažnih metoda za razvoj ove sposobnosti.

                      Ako intervjuišete 10 stručnjaka u oblasti sporta, 11 će vam reći da je snaga (i naročito njen derivat eksplozivna snaga) najvažnija motorička sposobnost. Neizostavna u trenažnom procesu, snaga je manje ili više povezana sa izdržljivošću, brzinom, agilnošću i drugim važnim fizičkim kvalitetima sportiste. Stoga ne treba da čudi prava eksplozija trenažnih metoda za razvoj ove sposobnosti u prethodnim decenijama. Superserije, piramide, ekscentrični trening... samo su neke od metoda koje su kreirane sa jednim jedinim ciljem - poboljšanje snažnih karakteristika. U poslednjih nekoiliko godina, pojavila se još jedna metoda koja izgleda da može da ostvari davni san sportista i trenera - da se napredak ostvari primenom nemaksimalnih opterećenja!

                      Nedavno objavljeno istraživanje grupe Japanskih istraživača dodatno je podgrejalo nade sportske prakse. U studiji visokih metodoloških standarda, grupa od 14 studenata podvrgnuta je okluzivnom treningu snage - drugim rečima radu sa srednjim opterećenjem ali uz prekid dopremanja krvi u treniranu mišićnu regiju. Nakon 6 nedelja treninga studenti su poređeni sa kontrolnom grupom koja je trenirala u normoksičnim (normalnim) uslovima, pri čemu je kod prvih ustanovljen značajno veći porast snažne sposobnosti ali i ukupne količine proteina u treniranim mišićima (drugim rečima-hipertrofije). Okluzivni trening snage izgleda predstavlja trenažnu metodu koja dovodi do bržih efekata od klasičnih trenažnih metoda za razvoj snage.

                      Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci časopisa International Journal of Sport Physiology & Performance za 2010 godinu.

                      • snaga
                      • izdržljivost
                      • eksplozivna snaga
                      • motoricka sposobnost
                      • sportske
                      • trenirala
                      • trening snage
                      • trenazne metode
                      • hipertrofija
                      • trening za hipertrofiju
                      • trening za masu
                      • razvoj misicne snage
                        ]]>
                        portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                        Povećana frekvencija koraka u trčanju smanjuje opterećenje na zglobove http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1304-povecana-frekvencija-koraka-u-trcanju-smanjuje-opterecenje-na-zglobove.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1304-povecana-frekvencija-koraka-u-trcanju-smanjuje-opterecenje-na-zglobove.html Povećana frekvencija koraka u trčanju smanjuje opterećenje na zglobove
                        Trčanje predstavlja svakako najzastupljeniji vid rekreativne fizičke aktivnosti. Ipak, ovaj vid fizičke aktivnosti u sebi nosi i značajan rizik od nastanka povreda. Procene govore da preko 56% rekreativno aktivnih trkača i preko 90% profesionalaca svake godine ima problema sa makar jednom povredom uzrokovanom trčanjem.


                        Trčanje predstavlja svakako najzastupljeniji vid rekreativne fizičke aktivnosti. Ipak, ovaj vid fizičke aktivnosti u sebi nosi i značajan rizik od nastanka povreda. Procene govore da preko 56% rekreativno aktivnih trkača i preko 90% profesionalaca svake godine ima problema sa makar jednom povredom uzrokovanom trčanjem. Od svih izolovanih riziko faktora za nastanak ovih povreda, nesposobnost donjih ekstremiteta da adekvatno odgovore na opterećenja koja nastaju kao posledica kontakta stopala sa tlom je dokazano vodeći. Izgleda da je najprimenjljivija strategija za smanjenje opterećenja donjih ekstremiteta prilikom trčanja povećanje frekvencije koraka (posledično smanjenje dužine koraka).
                        Jedna nedavno objavljena studija, vođena od grupe istraživača sa Univerziteta Viskonsin-Medison (SAD), upravo je istraživala povećanje frekvencije koraka na opterećenje donjih ekstremiteta. 45 zdravih osoba rekreativno angažovanih u trčanju učestvovalo je u studiji visokih metodoloških standarda. Rezultati istraživanja su pokazali da povećanje frekvencije koraka za 10% dovodi do značajno manjeg opterećenja na sve zglobove donjih ekstremiteta, sa naročito pozitivnim efektom na zglob kolena, inače zglobom sa najvećom prevalencom povređivanja. «Rezultati istraživanja ukazuju da blagi porast frekvencije koraka prilikom trčanja može značajno da smanji opterećenje na zglobove donjih ekstremiteta, što je veoma značajno u procesima rehabilitacije nakon povreda, ali i u cilju prevencije» zaključuju autori.
                        Istraživanje je objavljeno u februarskoj svesci časopisa Medicine and Science in Sports and Exercise za 2011 godinu.

                        • trcanje
                        • trening
                        • sportski trening
                        • povreda
                        • koraka
                        • manje opterecenje
                        • opterecenje zglobova
                        • frekvencije koraka
                        • zglob kolena
                        • trcanje povreda
                          ]]>
                          portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                          Odgovor organizma na fizičko opterećenje http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1336-odgovor-organizma-na-%EF%AC%81zicko-opterecenje.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1336-odgovor-organizma-na-%EF%AC%81zicko-opterecenje.html Odgovor organizma na  fizičko opterećenje
                          Tranzitorni period ili faza uvođenja u rad ima dve faze koje se razlikuju – fazu startne reakcije i fazu primarne ili relativne stabilizacije. U prvoj fazi se veoma brzo povećava nivo na kome srce funkcioniše. U ovoj fazi se povećavaju vrednosti svih parametara kardiovaskularnog sistema, kao što su frekvencija, udarni volumen i pritisak.


                          Odgovor organizma na jednokratno višeminutno fizičko opterećenje prolazi kroz tri perioda:

                          1.  tranzitorni period;

                          2.  period stabilnih uslova i

                          3.  period oporavka.

                          Tranzitorni period ili faza uvođenja u rad ima dve faze koje se razlikuju – fazu startne reakcije i fazu primarne ili relativne stabilizacije. U prvoj fazi se veoma brzo povećava nivo na kome srce funkcioniše. U ovoj fazi se povećavaju vrednosti svih parametara kardiovaskularnog sistema, kao što su frekvencija, udarni volumen i pritisak.  Ove promene se dešavaju zahvaljujući brzim promenama u nervnoj regulaciji. Raste tonus simpatikusa, a smanjuje se dejstvo parasimpatikusa, što rezultuje povećanom kontraktilnošću srca i venskom vazokonstrikcijom, te je udarni volumen povećan. U ovoj ranoj fazi porast minutnog volumena je prisutan uglavnom zahvaljujući porastu udarnog volumena, dok se kasnije on povećava zahvaljujući porastu srčane frekvencije. U fazi stabilizacije, koja nastupa već minut-dva nakon startne reakcije, regulatorni sistemi kardiovaskularne funkcije su stabilizovani, ali, na jednom višem nivou i sa manjim ili većim oscilacijama, svi funkcionalni parametri kardiovaskularnog sistema su povišeni. Period stabilnih uslova je faza u kojoj se ovi parametri održavaju u ovom stabilizovanom stanju, a fazu oporavka karakteriše njihovo snižavanje do početnih nivoa, ali uz otplatu metaboličkih dugova, te i ovde regulatorni mehanizmi imaju značajnu ulogu pa je ova faza sa aspekta trajnih promena takođe značajna.

                          Ako se fizička aktivnost kontinuirano i programirano sprovodi, stvara se jedna manje-više fiksirana šema reagovanja, a veličina odstupanja kardiovaskularnih parametara postaje sve manja i manja za jedan isti fizički stimulus. I, obrnuto, da bi se dobilo isto odstupanje parametara kardiovaskularnog sistema, intenzitet stimulusa mora da se pojačava. To bi bio prvi trajni efekat fizičkog treninga koji se označava kao adaptacija kardiovaskularnog sistema na fizički napor.

                          Trajne i korisne adaptabilne  promene koje nastaju pod uticajem određenih vrsta fizičkog treninga mogu biti hemodinamske, morfološke, metaboličke, neurohormonalne i psihološke. Usporava se srčana frekvencija, smanjuje se arterijski krvni pritisak, kako sistolni tako i dijastolni, povećava se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih opterećenja. Miokardna potrošnja kiseonika u naporu je manja, a sistolna funkcija srca poboljšana. Ukupna radna efikasnost srca je povećana. U skeletnim  mišićima povećava se kapilarna mreža, sadržaj oksidativnih enzima, koncentracija mioglobina i broj i veličina mitohondrija. Tako se povećava perfuzija u skeletnoj muskulaturi, a, takođe, i ekstrakcija kiseonika i do 20%. Od metaboličkih promena treba pomenuti poboljšanje insulinske rezistencije, lipidnog statusa  (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom lipoproteinske lipaze i lecitin-holesterol acetiltransferaze), kao i dejstvo na fibrinolitičku aktivnost u smislu njenog stimulisanja i aktivnost trombocita u smislu smanjenja adhezivnosti. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećanja parasimpatičke aktivnosti. Smanjeno je ekscesivno izlučivanje kateholamina u bilo kom stresu, a takođe i stvaranje  aritmogenog  cAMP-a. Povećava  se električna  stabilnost  miokarda, zatim  lučenje NO i prostaciklina (što rezultira vazodilatacijom epikardnih koronarnih arterija), a deprimira osovina sistema renin–angiotenzin–aldosteron. Takođe, pod uticajem sportskog treninga povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje agresivnost i depresija, a povećava motivisanost i adaptabilnost.

                          Nezamenjiv način za ispitivanje odgovora kardiovaskularnog sistema na fizičko opterećenje i određivanje funkcionalnog kapaciteta, kako sportista tako i sedentarne populacije, kao i praćenje stepena adaptacije kardiovaskularnog sistema na fizički napor, jeste procena hemodinamskih i ventilatornih parametara u stanju mirovanja i u uslovima fizičkog opterećenja. To podrazumeva praćenje ponašanja srčane frekvencije (HR), arterijskog pritiska (TA), potrošnje kiseonika (VO2) i platoa u potrošnji kiseonika, minutne ventilacije (VE), produkcije ugljen-dioksida (VCO2), respiratornog koeficijenta (RER), kiseoničnog pulsa (O2/HR), ventilatornog ekvivalenta za kiseonik i ugljen-dioksid (VE/VO2; VE/VCO2), respiratorne rezerve, ventilatornog praga (VT) i kinetike kiseonika.

                          Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike

                          • fizicko opterecenje
                          • kardiovaskularnog
                          • udarni volumen
                          • tonus simpatikusa
                          • srcane frekvencije
                          • krvni pritisak
                          • kateholamina
                          • VO2
                            ]]>
                            portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                            Uticaj krvnog pritiska na treniranje http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1340-uticaj-krvnog-pritiska-na-treniranje.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1340-uticaj-krvnog-pritiska-na-treniranje.html Uticaj krvnog pritiska na treniranje
                            Nelečena hipertenzija kod sportista može biti udružena sa izvesnim ograničenjima u performansi. Pre započinjanja terapije lekovima, sportista mora biti jako ohrabren da prihvati zdrav način života i ponašanja i da izbegava cigarete u bilo kojoj formi, preteran unos alkohola, zloupotrebu lekova (posebno simpatikomimetike kao što su kokain ili efedrin), androgene, steroide, hormon rasta, NSAIL i povišen unos natrijuma.

                            Nelečena hipertenzija kod sportista može biti udružena sa izvesnim ograničenjima u performansi. Pre započinjanja terapije lekovima, sportista mora biti jako ohrabren da prihvati zdrav način života i ponašanja i da izbegava cigarete u bilo kojoj formi, preteran unos alkohola, zloupotrebu lekova (posebno simpatikomimetike kao što su kokain ili efedrin), androgene, steroide, hormon rasta, NSAIL i povišen unos natrijuma. Pacijentu treba naglasiti da upotreba antihipertenzivnih lekova može dodatno ograničiti kapacitet vežbanja, više sa beta adrenergičkim receptor-blokatorima nego sa vazodilatatorima (alfa adrenergički receptor--blokatori, angiotenzin-konvertujući enzim-inhibitori, angiotenzin II receptor-blokatori, ili antagonisti kalcijuma). Zaista, visoko intenzivnim sportistima može biti veoma teško da sa zadovoljstvom funkcionišu dok upotrebljavaju beta blokatore.

                            Preporuke za merenje krvnog pritiska

                            Položaj
                            Preporučuje se merenje krvnog pritiska u sedećem položaju. Pre merenja pritiska osoba treba da sedi mirno 5 minuta, sa leđima oslonjenim o naslon stolice, sa stopalima na podu, i rukom postavljenom u visini srca.

                            Okolnosti
                            Zabranjena je upotreba kofeina jedan sat pre merenja. Zabranjeno je pušenje 30 minuta pre merenja. Smeštaj mora biti miran i prijatan.

                            Oprema

                            • Veličina manžetne

                            Mehur mora da okruži i pokrije najmanje 80% od dužine nadlaktice; ako ne pokriva upotrebiti veću manžetnu. Ako je mehur prekratak mogu se greškom dobiti visoke vrednosti.

                            • Manometar

                            Koristiti živin, nedavno  podešeni aneroidni barometar, ili dokazan elektronski uređaj.

                            • Tehnika

                            Broj merenja
                            U svakoj prilici, dva puta izmeriti pritisak, sa pauzom između merenja onolikom koliko je to praktično.
                            Ukoliko je razika između dva merenja veća od 5 mm Hg, dodatno izmeriti pritisak sve dok dva merenja ne budu sličnih vrednosti. Ako je pritisak u nadlaktici povišen izmeriti pritisak u jednoj nozi (posebno kod pacijenata mlađih od 30 godina).
                            U početku, potrebno je meriti pritisak u obe nadlaktice; ako je pritisak različit, potrebno je koristiti nadlakticu sa višim vrednostima krvnog pritiska.
                            Ako su početne vrednosti povišene, potrebno je ispitati dva različita aparata za merenje pritiska u razmaku od najmanje jedne nedelje.
                            Performanse
                            Naduvati mehur brzo do vrednosti pritiska za 20 mm Hg iznad sistolnog, što se prepoznaje gubitkom radijalnog pulsa.
                            Izduvati mehur brzinom od 2 mm Hg po sekundi.
                            Zabeležiti Korotkovljevu fazu I (pojava  tona) i fazu V (nestanak tona).
                            Ako su Korotkovljevi tonovi slabi, pacijent treba da podigne ruku, otvori i zatvori šaku 5 do 10 puta i potom ponovo brzo naduvati mehur.

                            Izveštaji
                            Krvni pritisak, položaj pacijenta, nadlaktice i veličine manžetne.

                            PREPORUKE

                            1.  Pre nego što osobe započnu sportski trening, potrebno je da se podvrgnu pažljivoj proceni krvnog pritiska, a onima koji u početku imaju visoke vrednosti (iznad 140/90  mm Hg), potrebno je izmeriti pritisak van ordinacije kako bi se isključila hipertenzija „belog mantila“. One sa prehipertenzijom (120/80 mm Hg do 139/89 mm Hg) treba ohrabriti za modifikaciju načina života, ali im ne treba ograničavati  fizičku  aktivnost. Osobama sa dokazanom hipertenzijom treba uraditi ehokardiografiju. Hipertrofija leve komore (LVH) van granica viđene kod „sportskog srca“ treba da ograniči aktivnost dok se krvni pritisak ne normalizuje adekvatnom terapijom lekovima.
                            2.  Prisustvo hipertenzije 1. stepena uz odsustvo oštećenja ciljnih organa, uključujući i LVH ili prateću bolest srca, ne treba da ograniči pravo za izbor bilo koje sportske aktivnosti. Kad jednom počne program treniranja, hipertenzivni sportisti treba redovno da kontrolišu krvni pritisak svakih dva do četiri meseca (ili češće, ako je indikovano) da bi se pratilo dejstvo vežbi.
                            3.  Sportistima sa težim oblikom hipertenzije (2. stepen), čak i bez dokaza o oštećenju ciljnih organa  kao što je LVH, treba ograničiti bavljenje sportom, naročito visoko statičnim sportovima (klasa IIIA do IIIC), dok njihova hipertenzija ne bude dovedena u normalu ili promenom načina života ili terapijom lekovima.
                            4.  Svi lekovi koji se koriste moraju biti uredno registrovani.
                            5.  Kada hipertenzija koegzistira s drugim kardiovaskularnim oboljenjem, pravo na učešće u sportskim aktivnostima je obično zasnovano na tipu i težini udruženih stanja.

                            Dr. Zdravko M. Miajilović i saradnici "Srce i sport"  Zavod za udžbenike

                            • hipertenzija
                            • hipertenzija sportista
                            • profesionalni sportisti
                            • povisen krvni pritisak
                            • merenje krvnog pritiska
                            • povisen pritisak sportista
                              ]]>
                              portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                              Kofeinska žvakaća guma za sportski rezultat! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1413-kofeinska-zvakaca-guma-za-sportski-rezultat.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/1413-kofeinska-zvakaca-guma-za-sportski-rezultat.html Kofeinska žvakaća guma za sportski rezultat!
                              Sportisti kontinuirano traže načine za poboljšanjem svojih dostignuća. Pri tome, jedan od omiljenih načina u pokušajima za ostvarivanjem boljih rezultata jeste i ekperimantisanje sa načinom ishrane i suplementacijom. Već nekoliko decenija postoje tendencije unošenja ergogenih ili navodno ergogenih sredstava od strane sportista, pri čemu je tradicionalno kofein jedan od najčešće korišćenih sastojaka.

                              Sportisti kontinuirano traže načine za poboljšanjem svojih dostignuća. Pri tome, jedan od omiljenih načina u pokušajima za ostvarivanjem boljih rezultata jeste i ekperimantisanje sa načinom ishrane i suplementacijom. Već nekoliko decenija postoje tendencije unošenja ergogenih ili navodno ergogenih sredstava od strane sportista, pri čemu je tradicionalno kofein jedan od najčešće korišćenih sastojaka.
                              Porast aerobnih sposobnosti, eksplozivne snage i sposobnosti ponavljajućih sprinteva su relativno stabilno utvrđeni pozitivni efekti unosa kofeina. U poslednje vreme je popularnosti korišćenja kofeinskih napitaka naročito doprinela i odluka Svetske Antidoping Agencije o skidanju kofeina sa liste zabranjenih supstanci. U tom smislu, u poslednje vreme se pojavio jedan novi način unosa kofeina u organizam sportiste - žvakanjem žvakaće gume!

                              U nekoliko istraživanja ovaj način unosa kofeina pokazao je brži porast kofeina u krvi nego unosom iste količine oralno. Izgleda da je potrebno svega 5 minuta da kofein iz usne duplje dospe u krvotok, što značajno menja rutinu unosa ove supstance, koja se oralno unosila i do 1 sat pre nastupa ili treninga. Konačno, unos kofeina žvakanjem žvakaće gume je izgleda naročito efikasan u poboljšanju sportskih rezultata u ranim jutarnjim časovima. «Ukoliko se unosi u dozama od 100-300mg, korišćenje kofeisane žvakaće gume nema nikakvih negativnih efekata»- zaključuje autor teksta.
                              Istraživanje je objavljeno u abgustovskoj svesci časopisa Strenght and Conditioning Journal za 2011 godinu.

                              • aerobne
                              • kofein
                              • eksplozivne snage
                              • ishrana i sport
                              • suplementi
                              • kofein i sport
                              • kofeinska zvaka
                              • sportski suplementi
                              • antidoping agencije
                                ]]>
                                portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                Izujte se pre trčanja http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/3997-izujte-se-pre-trcanja.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/3997-izujte-se-pre-trcanja.html Izujte se pre trčanja
                                Trčanje i treniranje bez patika postaje trend. Mišići na stopalima se razvijaju, prilagođavaš se podlozi, a pojedinci tvrde da je rizik od povreda smanjen kada je noga bosa. Ali bez žurbe, treniranje bez patika je velika promena za telo. Bosonogi bez čarapa i patika... melodija lako ulazi u glavu, misli se sele na osunčana zelena polja kraj crvenih seoskih kuća. Sada „bosonogo“ može biti čak i treniranje i trčanje.

                                Trčanje i treniranje bez patika postaje trend. Mišići na stopalima se razvijaju, prilagođavaš se podlozi, a pojedinci tvrde da je rizik od povreda smanjen kada je noga bosa. Ali bez žurbe, treniranje bez patika je velika promena za telo.

                                Bosonogi bez čarapa i patika... melodija lako ulazi u glavu, misli se sele na osunčana zelena polja kraj crvenih seoskih kuća. Sada „bosonogo“ može biti čak i treniranje i trčanje.
                                Postoje prednosti kada je bosonogost u pitanju. Prema entuzijastima, krećemo se efektnije, brže i dobijamo bolje držanje. Ali neko ko je ceo život proveo u udobnim cipelama ne može preko noći da se navikne da bosonogo trčanje.
                                Još jedan razlog zašto je potrebno postepeno se navikavati je taj što verovatno već sada imamo ustaljenu naviku oslanjanja na petu u patikama za trčanje. Konstrukcija patika u kojima je peta odignuta a prsti spušteni pomaže da se načini pravi korak. Oni koji trče bosi oslanjaju se obično na prednji ili srednji deo stopala.
                                Ako trčiš bos, teže je izgraditi pogrešnu tehniku i ravnotežu. Mnogi prave duge korake u trčanju, što čini da se sav „stres“ prenosi na kolena. Ako trčiš bos teže ćeš praviti preduge korake.
                                Trčanje započni lagano jer većina još nije navikla da trči bosa i zbog toga još uvek nisu poznati rizici povreda. Međutim, mnogi naglašavaju da je moguć povećan rizik za nastanak stres frakture metatarzalne kosti.
                                Kada je bosonogost postala revolucija, tržište je na vreme reagovalo. Postoji gomila „bosonogih patika“ ili, kako ih još zovu, minimalističkih patika. Ove godine će se kod većine proizvođača pojaviti još bosonogih varijanti. Skupe su i mogu da koštaju i do 120 evra. Ali ako želimo osećaj bosonogosti, a nemamo dobru podlogu, bolje da imamo patike nego komad stakla u tabanu. Bosonoge patike mogu da pomognu i onima koji ne mogu da trče bosi po snegu.

                                OVAKO SE POČINJE:
                                - Hodajte bosi što češće.
                                - Prelazi veoma male razdaljine u početku, jer povrede pri treningu umeju da budu grozne.  Iako se mišići brzo razvijaju, tetivama i ligamentima je potrebno vreme.
                                - Počni da trčiš u potpunosti bos; tako će te pete zaustaviti i nećeš prelaziti preduge razdaljine.
                                - Ne trči bos ako si već povređen, imaš zdravstvene probleme ili ako imaš prekomernu težinu, ne trči bez saveta trenera ili lekara.
                                - Sam izmasiraj stopala pre treninga. To će poboljšati cirkulaciju i „probuditi“ osetljivost nerava na stopalima.

                                Sa švedskog prevela: Jelena Baćanović
                                Link

                                • trcanje
                                • patike za trcanje
                                • bosonogo trcanje
                                  ]]>
                                  portal@besplatansport.com (Jelena Baćanović) Trening Sun, 08 Mar 2015 00:00:00 +0100
                                  Bez kontrole trenera opada kvalitet izvođenja trenažnih sadržaja! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/4029-bez-kontrole-trenera-opada-kvalitet-izvodjenja-trenaznih-sadrzaja.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/4029-bez-kontrole-trenera-opada-kvalitet-izvodjenja-trenaznih-sadrzaja.html Bez kontrole trenera opada kvalitet izvođenja trenažnih sadržaja!
                                  Obuka i usavršavanje sportske tehnike i taktike u sportu zavisi od većeg broja faktora, od socijalno-psiholoških kao što su osećaj zadovoljstva, zainteresovanost dece ili podrška roditelja pa sve do biološko-trenažnih kao što su struktura trenažnog nadražaja, odabir kvalitetnih vežbi i optimalno programiranje opterećenja. Većina ovih faktora  se na jedan ili drugi način u trenažni proces implementira posredstvom trenera, koji ima osnovnu obavezu


                                  Obuka i usavršavanje sportske tehnike i taktike u sportu zavisi od većeg broja faktora, od socijalno-psiholoških kao što su osećaj zadovoljstva, zainteresovanost dece ili podrška roditelja pa sve do biološko-trenažnih kao što su struktura trenažnog nadražaja, odabir kvalitetnih vežbi i optimalno programiranje opterećenja. Većina ovih faktora  se na jedan ili drugi način u trenažni proces implementira posredstvom trenera, koji ima osnovnu obavezu kontrole trenažnog procesa u cilju obuke i usavršavanja elemenata tehnike i ostalih faktora od značaja za  takmičarski rezultat u sportu. Ipak, nedovoljno je poznato koliki je uticaj aktivnog učešća trenera na treningu upravo sa aspekta ispunjavanja ciljeva trenažnog nadražaja.

                                  U tom smislu, interesantni su rezultati nedavno objavljenog istraživanja, sprovedenog na grupi mladih plivača! Grupa istraživača sa Univerziteta Tehničkih nauka iz Lisabona (Portugal) je utvrđivala ispunjenost trenažnih zadataka i ponašanje dece u dve različite situacije: uz aktivno prisustvo ili odsustvo trenera u momentima izvođenja određenih zadataka na treningu! Rezultati istraživanja su pokazali da postoji naglašeno velika pozitivna razlika u kvalitetu izvođenja tehničko-taktičkih zadataka dece u situacijama kada trener aktivno učestvuje u treningu. Izgleda da je u mlađima uzrastima neophodno aktivno učešće trenera na treningu kako bi se ispunili zacrtani ciljevi trenažnog procesa - zaključuju autori.
                                  Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci časopisa British Journal of Sports Medicine za 2011 godinu.

                                  • trener
                                  • trening
                                  • trenazni
                                  • trenazni proces
                                  • tehnicko taktickih
                                  • trenazne metode
                                    ]]>
                                    portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
                                    Hlađenje smanjuje subjektivni osećaj bola nakon iscrpljujućih treninga http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/4037-hladjenje-smanjuje-subjektivni-osecaj-bola-nakon-iscrpljujucih-treninga.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/4037-hladjenje-smanjuje-subjektivni-osecaj-bola-nakon-iscrpljujucih-treninga.html Hlađenje smanjuje subjektivni osećaj bola nakon iscrpljujućih treninga
                                    Već duži vremenski period postoji izražena tendencija, kako u sportskoj nauci tako i u sportskoj praksi, za utvrđivanjem različitih trenažnih i netrenažnih procedura koje doprinose ubrzanom oporavku nakon treninga.  S obzirom na fantastičan napredak u slaganju opterećenja i unapređenoj kompoziciji trenažnih sadržaja, postoji narastajuća potreba za utvrđivanjem potencijalnih načina za ubrzanim procesom oporavka, čime se direktno utiče


                                    Već duži vremenski period postoji izražena tendencija, kako u sportskoj nauci tako i u sportskoj praksi, za utvrđivanjem različitih trenažnih i netrenažnih procedura koje doprinose ubrzanom oporavku nakon treninga.  S obzirom na fantastičan napredak u slaganju opterećenja i unapređenoj kompoziciji trenažnih sadržaja, postoji narastajuća potreba za utvrđivanjem potencijalnih načina za ubrzanim procesom oporavka, čime se direktno utiče i na mogućnost primene većeg ukupnog opterećenja i posledično sportskog rezultata. Od velikog broja netrenažnih metoda posebno se u naučnoj literaturi ističe primena hladnih tretmana neposredno nakon različitih trenažnih sadržaja.

                                    Tako, jedno nedavno objavljeno istraživanje bavilo se utvrđivanjem tretmana hlađenja na biomarkere mišićnog oporavka ali i subjektivni doživljaj bola nakon primene ekstremnog koncentrično/ekcentričnog treninga snage. Grupa istraživača sa Čarls Start Univerziteta (Australija) je na uzorku visoko treniranih sportista utvrdila da ne postoje efekti tretmana hlađenja na biohemijske pokazatelje zamora i oštećenosti mišićnog tkiva! Ipak, ono što je verovatno najinteresantniji rezultat ovog istraživanja jeste da su sportisti imali subjektivan doživljaj po kome je primena tretmana hlađenja dovela do značajno manje senzacije bola nastale kao posledice oštećenja mišićnog tkiva. «Izgleda da je tretman hlađenja nakon trenažnih sadržaja poželjno primenjivati pre svega u smislu subjektivno poboljšanog osećaja sportista, a ne zbog biohemijski poboljšanog procesa oporavka»- zaključuju autori.
                                    Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci časopisa European Journal of Applied Physiology za 2011 godinu

                                    • oporavak
                                    • koncentrican
                                    • oporavak nakon treninga
                                    • oporavak sportista
                                    • oporavak od treninga
                                    • ekcentricni trening
                                    • hladjenje misica
                                      ]]>
                                      portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Trening Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
                                      Najčešće povrede u plivanju http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/4084-najcese-povrede-u-plivanju.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/4084-najcese-povrede-u-plivanju.html Najčešće povrede u plivanju
                                      Plivanje je jedna od rado primenjivanih sportskih aktivnosti jer relaksira i blagotvorno deluje na srce, pluća, mišiće, zglobove. Plivanjem se jačaju i zatežu mišiči, postiže pravilno držanje tela i postiže lepši izgled. Ipak da bi plivanje što više koristilo zdravlju treba naučiti kako se pravilno pliva i upoznati se sa moćim povredama prilikom plivanja kao i temeraturom voda koja je najoptimalnija za ovaj vid relaksacije i fizičke aktivnosti.


                                      Da li redovno plivate, rekreativno ili takmičarski? Ako je odgovor potvrdan, ovo je tekst za vas.

                                      Plivanje je jedna od rado primenjivanih sportskih aktivnosti jer relaksira i blagotvorno deluje na srce, pluća, mišiće, zglobove.

                                      Plivanjem se jačaju i zatežu mišiči, postiže pravilno držanje tela i postiže lepši izgled. Ipak da bi plivanje što više koristilo zdravlju treba naučiti kako se pravilno pliva i upoznati se sa moćim povredama prilikom plivanja kao i temeraturom voda koja je najoptimalnija za ovaj vid relaksacije i fizičke aktivnosti. Najčešća povreda kod plivača je povreda ramena poznata pod nazivom "sindrom rotatorne manžetne". On nastaje tako što u odredjenim fazama zaveslaja u različitim stilovima plivanja, tetive mišića na prednje-spoljašnjoj strani ramenog zgloba bivaju uštinute između ramene kosti i lopatičnog grebena. Ponavljanje ovog pokreta tokom plivanja dovodi do inflamacije i oštećenja tih tetiva i okolnog mekog tkiva.

                                      Identifikovano je više uzroka ove pojave:

                                      1.    pretreniranost, jer lokalni mišićni zamor dovodi do slabljenja stabilizacije ramenog zgloba, i posledičnog pomeraja glave ramene kosti naviše, što smanjuje prostor u kome se nalaze tetive rotatorne manžetne (subakromijalni prostor);
                                      2.    nepravilna tehnika plivanja, odnosno nedovoljno smanjenje čeonog otpora što dodatno opterećuje mišiće ramena koji izvode potisak;
                                      3.    slabost mišića stomaka, jer snažni i dobro kontrolisani mišići stomaka omogućavaju dobro okretanje oko uzdužne ose trupa pri plivanju, što olakšava mišićima ramena vađenje ruke iz vode na kraju pokreta potiska.
                                      4.    tehnika disanja samo na jednu stranu - ovo dovodi do asimetrije mišića, praćene njihovom neadekvatnom aktivacijom i preopterećenjem.

                                      Tretman ovih poremećaja uključuje rehabilitaciju mišića rotatorne manžetne, naročito njihove funkcije u dinamičkoj stabilizaciji ramenog zgloba, korigujući eventualni mišićni disbalans. Kao dodatak rehabilitaciji, preporučuje se upotreba samolepljivih elastičnih traka – kineziotaping.

                                      Prevencija se sastoji u redovnim vežbama istezanja, poboljšanju stabilnosti mišića stomaka i usavršavanju plivačke tehnike. Pri pojavi ranih tegoba ili simptoma povezanih sa rotatornom manžetnom, savetuje se smanjenje trenažnog opterećenja i  što raniji pregled sportskog lekara. Idealna temepratura vode

                                      Kod plivanja je bitno obratiti pažnju na temeraturu vode. Idealna temperatura vode za plivanje je 25-26 stepeni, a maloj deci oko 28. Voda hladnija od 22 stepena preporučuje se samo ljudima, koji su od detinjstva navikli na hladnu vodu. Najidealnije je plivanje ujutru i to dva sata posle jela, ako je obrok bio obilniji. Leti treba biti oprezan i postepeno ulaziti u vodu.

                                       

                                      • plivanje
                                      • plivaliste
                                      • povreda
                                      • povrede na treninzima
                                      • sportske povrede
                                        ]]>
                                        portal@besplatansport.com (X man) Trening Fri, 22 Jun 2012 02:00:00 +0200
                                        Vežbanje na plaži http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/4172-vezbanje-na-plazi.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportski-trening/4172-vezbanje-na-plazi.html Vežbanje na plaži
                                        Jačajte i tonirajte vaše trbušne mišiće na pesku. Sada kada je leto ovde možete se pohrvati sa svojim rasporedom kako biste pronašli malo vremena koje biste proveli na plaži.


                                        Jačajte i tonirajte vaše trbušne mišiće na pesku.

                                        Sada kada je leto ovde možete se pohrvati sa svojim rasporedom kako biste pronašli malo vremena koje biste proveli na plaži. Ako ne možete da se odlučite između vežbanja i izležavanja na plaži, onda bih za vas rađe odabrala vežbanje nego leškarenje. Ali realnost je da bi većina ljudi odabrala leškarenje.
                                        Sa ovim člankom pokušaću da vas ohrabrim i motivišem da radite oba! Ako želite da se osećate kao i da izgledate dobro u vašem kupaćem kostimu onda neki rad mora biti uključen. Tu nema ,,brze popravke,, a izvođenje vežbi na samoj plaži je izazovna i zabavna opcija.

                                        ,,Prednost" je u tome što pesak obezbeđuje veći otpor od betona, a manje trenje na zglobovima...
                                        Zajedno sa vežbama koje su date ispod kalorije možete sagoreti i šetnjom ili džogingom uz obalu. To su odlične kardiovaskularne vežbe koje možete odraditi gotovo svugde, uključujući i na pesku. Prednost je u tome što pesak obezbeđuje veću otpornost od betona i manje trenje na zglobovima. Jedina mana je u tome što peščane površine mogu biti neujednačene, tako da savetujemo da potražite  najpogodnije  mesto na plaži.
                                        Pored hodanja i trčanja uz obalu, možete isprobati i druge aktivnosti na plaži koje sagorevaju kalorije poput odbojke na pesku, fudbala ili bacati frizbi sa prijateljima, gradite dvorac od peska ili jednostavno prskajte se vodom kako biste povećali pumpanje vašeg srca.
                                        Vežbanje na plaži ne mora da uključuje bilo kakvu opremu osim mozda peškira, ali ako imate neke druge zgodne alatke za igranje poput lopte ili kašike, možete i njih koristiti pri vežbanju, recimo sedite na loptu i uvrćite se ili napunjene kante peskom koristite kao tegove.
                                        Nakon što ste završili sa vežbanjem i nakon toga prošetali ili džogirali možete da se opustite i uživate u danu znajući da ste učinili nešto dobro za sebe. Ali ne sabotirajte svoj rad sa visoko kaloričnim grickalicama.Umesto konzumiranja sladoleda i čipsa odaberite sveže voće ili orašaste plodove.
                                        Pre nego što pokušate sa ovim vežbama, ne zaboravite na ove savete-
                                        Zagrejte se: Iako zagrevanje u trenutku kada se već znojite može zvučati suvišnim, od ključne je važnosti da vaši mišići budu propisno zagrejani pre nego što počnete. Ova veoma pametna praksa će vam odstraniti krutost, umanjiti šanse za povredom i otkloniti bol koji se može kasnije pojaviti. Počnite sa kratkom desetominutnom šetnjom koja će vam lagano podići puls.
                                        Hidratacija: Ne zaboravite da pijete dosta vode u toku treninga posebno ako se puno znojite.
                                        Krema za sunčanje: Ne zaboravite da često nanosite kremu za sunčanje.

                                        Postavite presavijen peškir na pesak.Okrenite se na dole i stavite laktove na peškir u širini ramena i ispružite noge iza vas. Sledeće, podignite svu svoju težinu na laktove i prste na nogama. Zadržite se u ovom položaju 15-60 sekundi, sve vreme sa fokusom na čvrsto stezanje vaših trbušnjaka. Ne podižite i ne spuštajte vaše kukove, neka vam telo bude u jednoj liniji. Budite oprezni da ne zadržavate dah  i odmah prestanite ako osetite bilo kakav bol u donjem delu leđa. Odradite jednu do tri serije ponavljanja.

                                        Lezite na peškir podignutih kolena i savijenih nogu pod uglom od 90 stepeni. Stavite obe ruke ispod donjeg dela leđa koliko je potrebno za podršku. Podignite kukove malo iznad zemlje i vratite se u početnu poziciju fokusirajući se na kontakcije donje abdominalne regije.Odradite dva do tri seta sa onoliko podizanja koliko možete da izdržite, sve dok vam se trbušni mišići ne umore. Ne zaboravite da sve vreme slobodno dišete.

                                        U sedećem položaju savijenih kolena i stopalima ispred vas, nagnite se unazad dok ne osetite blagi odgovor trbušnih mišića. Ako imate loptu za plažu držite je sa obe ruke, a ako je nemate držanje samo ruku ispred vas imaće takođe dobar efekat. Uvrćite svoj torzo dok pomerate loptu levo i desno.Koncentrišući se da kontrahujete svoje trbušne mišiće tokom vežbanja, ne zaboravite da izdišete dok se uvrćete. Odradite dva do tri seta od po 30-60 sekundi ili dok ne osetite zamor trbušnih mišića.


                                        Sa engleskog prevela: Zagorka Ćosić

                                        ]]>
                                        portal@besplatansport.com (Zagorka Ćosić) Trening Sun, 22 Jul 2012 09:09:21 +0200