Back BesplatanSport.com
    Posle Prvog svetskog rata obnovljen je rad Sokolskog društva Skoplje-Matica. Delovalo je u okviru Župe Kraljevića Marka koja je obuhvatala Makedoniju i Kosovo. Matica se  uselila u Sokolski dom Kraljevića Tomislava 1927. U domu je radila sokolska knjižnica, muzika, dramski odsek, lutkarski, trezvenjački, streljački i konjički odsek.
Objavljeno u Sportske teme
U okviru sokolskih društava osnivane su konjički odseci. Po Pravilniku Saveza Sokola u svakom sokolskom društvu i četi trebalo je  da se osnuje jahački odsek, ako se zato bilo dovoljno mogućnosti. Jahanje i vežbanje na konju bilo je deo sokolskog telovežbačkog sistema.  Organizovali su se izleti, javni nastupi i takmičenja. Jahanje i vežbanje na konju bilo je po svim načinima vojske Jugoslavije. Ukoliko nije bilo prednjaka za jahanje u društvu, sokolska društva trebala su da mole vojsku za pomoć.
Objavljeno u Sportske teme
Sokolsko društvo Betina u župi Šibenik-Zadar, proslavljalo je svake godine Dan Ujedinjenja, Prvi decembar. Svečanoj sednici 1932. prisustvovalo je sem članova, naraštaja i dece, i mnogo seljaka. Posle podne priređena je povorka. Sa zastavama, pevajući i kličući kralju, sokolima i Jugoslaviji išlo je mnoštvo naroda kroz okićeno selo, dočekivano svuda sa veseljem. Uveče na svečanoj akademiji, razvila se svečanost u narodno slavlje. Prostrana dvorana sokolskog doma bila je puna. Akademija je otvorena predavanjem učitelja Kaleba o značaju ujedinjenja. U programu su bile tačke : pevanje himne, deklamacija, dva rodoljubiva igrokaza, vežbe dece,  naraštaja i članova. Publici se dopala “Sokolska pesma”, vežba podmladka sa pevanjem. (1) 
Objavljeno u Sportske teme
Posle Majskog prevrata u Beogradu 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji posle prevrata, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle Kalajeve smrti, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije.
Objavljeno u Sportske teme
 Savez Sokola je u međuratnom periodu sarađivao sa Aero-klubom “Naša Krila”. Sokolsko društvo je 12. juna 1932. priređivalo Javni čas u Buljkesu, srez Bačko–Palanački, na koji su pozvali i Aero–Klub. Piloti Aero–Kluba Boža Pibernik i Bata Brunsvik su sa avionom Fizir–Valter učestvovali na Javnoj vežbi (1)  Na jednomesečni tečaj Aero Kluba Sokolska župa Sarajevo uputila je 1938.  5 sokola-tečajaca.
Objavljeno u Sportske teme
U okviru sokola su pre Prvog svetskog rata u Beogradu sem gimnastike radili i sekcije koje su se bavile raznim sportovima. Tako je 1896. osnovana loptačka sekcija sokolskog društva u Beogradu.  Na osnovu novog programa rada Sokolsko društvo je osnovalo Loptački klub Soko 1903. Za predsednika fudbalskog kluba „Soko” izabran je 23. aprila 1903. Ljuba Jovanović.
Objavljeno u Sportske teme
Prvo gimnastičko društvo Soko u Zemunu osnovano je 1895. na inicijativu Maksa Štajnlehnera. On je bio student tehnike iz Beograda, tada u emigraciji u Zemunu. Njegovi rođaci su bili članovi  „Dušana Silnog” u Beogradu. Osnovao je društvo zajedno sa omladinom posebno akademskom, u kome je bilo okupljeno svo građanstvo,  a naročito školska omladina koja je vežbala. Predsednik društva bio je  lekar dr. Sava Nedeljković a podpredsednik Veljko Petrović, učitelj srpske veroispovedne škole. Vežbali su na  „Markovićevom placu” u Glavnoj ulici.
Objavljeno u Sportske teme
Sokoli su zajedno sa ostalim sportskim društvima nastojali da se osnuje škola za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje u Beogradu. Jedni su vežbali po turnerskom sistemu, a drugi po švedskom. Treneri za gimnastička društva školovali su se uglavnom u Pragu u školama čeških sokola. Zalaganjem predsednika Saveza viteških društava „Dušan Silni” Milutina Miškovića ministar Andra Nikolić izdao je dekret o osnivanju Državne gimnastičke škole 1907. Članovi Upravnog odbora škole iz „Dušana Silnog” bili su Milutin Mišković i Atanasije Popović, profesor Treće beogradske gimnazije. Odbor je izradio Pravila gimnastičke škole, Nastavni plan i program, Pravila o ocenjivanju učenika, raspored časova i obavio sve druge organizacione pripreme.
Objavljeno u Sportske teme
Pošto je Sokolski slet u Subotici umesto 1935. bio odložen za 1936. Sokolsko društvo Subotica održalo je  XIV javnu vežbu. Gimnastički dan srednjoškolske omladine spojen je sa javnom vežbom. U vežbi je učestvovala i vojska.  Javna vežba održana je 9. juna 1935. na igralištu fudbalskog kluba “Bačka”. Muška i ženska deca, učenici-ce srednjih škola, muški naraštaj sokola, ženski naraštaj, članice sokola i članovi seoskih četa izveli su proste vežbe. Sve članstvo izvelo je vežbe na spravama i igre. Vojnici 34 pešadijskog puka izveli su proste vežbe
Objavljeno u Sportske teme
Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.  U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je  Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je  u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola u svim oblastima  Austro-Ugarske Monarhije. (1) 
Objavljeno u Sportske teme
Strana 1 od 2