Back BesplatanSport.com
    Posle Prvog svetskog rata obnovljen je rad Sokolskog društva Skoplje-Matica. Delovalo je u okviru Župe Kraljevića Marka koja je obuhvatala Makedoniju i Kosovo. Matica se  uselila u Sokolski dom Kraljevića Tomislava 1927. U domu je radila sokolska knjižnica, muzika, dramski odsek, lutkarski, trezvenjački, streljački i konjički odsek.
Objavljeno u Sportske teme
Da bi očuvali sećanje na borbe i žrtve date za slobodu u Prvom svetskom ratu Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije prikupljao je u međuratnom periodu materijal za Sokolski muzej.  Deo prikupljenog materijala izložen je na Sokolskoj izložbi u zgradi Trgovačke akademije, priređene u okviru Svesokolskog sleta održanog  juna 1930. u Beogradu. Izložba je bila raspoređena u šest sala, u kojima su se mogle videti sokolske uspomene, plakete i trofeji, plakati, literatura i odličja sokola.
Objavljeno u Sportske teme
Sokolska župa “Kraljević Marko” osnovana je 1923. na čelu sa starešinom Tošom Živkovićem.Pored 5 postojećih sokolskih društava osnovano je 20 društava. Župa je priredila u junu 1928. župski, a u septembru 1928. pokrajinski slet. (1) Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
Objavljeno u Sportske teme
Sokolsko društvo Betina u župi Šibenik-Zadar, proslavljalo je svake godine Dan Ujedinjenja, Prvi decembar. Svečanoj sednici 1932. prisustvovalo je sem članova, naraštaja i dece, i mnogo seljaka. Posle podne priređena je povorka. Sa zastavama, pevajući i kličući kralju, sokolima i Jugoslaviji išlo je mnoštvo naroda kroz okićeno selo, dočekivano svuda sa veseljem. Uveče na svečanoj akademiji, razvila se svečanost u narodno slavlje. Prostrana dvorana sokolskog doma bila je puna. Akademija je otvorena predavanjem učitelja Kaleba o značaju ujedinjenja. U programu su bile tačke : pevanje himne, deklamacija, dva rodoljubiva igrokaza, vežbe dece,  naraštaja i članova. Publici se dopala “Sokolska pesma”, vežba podmladka sa pevanjem. (1) 
Objavljeno u Sportske teme
Na Četvrtoj omladinskoj skupštini 1869. u Velikoj Kikindi koja se održala pod vedrim nebom u prisustvu 3.000-4.000 omladinaca i ostalog srpskog naroda prisustvovao je i izaslanik čeških Sokola, Valerije Hibšman. Predsednik skupštine Hadžić pozdravio je naročito brata Čeha, koji je doneo pozdrav srpskoj omladini od Praškog Sokola. Zalaganjem Ujedinjene omladine srpske Srpsko gimnastičko društvo „Venac” osnovano je 1879. u Vršcu.
Objavljeno u Sportske teme
 Posle osnivanja pjevačkog društva „Bratimstvo” 1910. u Baru je jula 1911. osnovana „Prva Narodna Muzika u Baru”. Muzika se opredelila  za sokolsko odelo kao svoju uniformu, sa namerom da se vremenom osnuje sokolski odsek u Baru. Muzika je učestvovala kao vojna muzika u balkanskom ratu. Dva društva su se ujedinila 1913. pod nazivom „Barsko Pjevačko Prvo Muzičko Društvo Bratimstvo”. Za društvo je priložila 1914. 28 perpera Karolina Dobrečić, majka arcibiskupa Dobrečića. Po izbijanju Prvog svetskog rata  Muzika je mobilisana u Lovćenski odred.
Objavljeno u Sportske teme
Sokolska župa Beograd sarađivala je sa Akcionim odborom za zimsku pomoć u Beogradu. Sakupljanje pomoći za sirotinju  1937. vršeno je u Beogradu prvi put.  Na poziv Akcionog odbora zimske pomoći Sokolska župa Beograd učestvovala je u prikupljanju pomoći za beogradsku sirotinju. Prvog dana akcije 24.januara 1937. po košavi i mrazu od minus devet stepeni sokoli su krenuli sa dvoje vatrogasnih kola i šest kola sa upregnutim konjima.
Objavljeno u Sportske teme
U okviru sokola su pre Prvog svetskog rata u Beogradu sem gimnastike radili i sekcije koje su se bavile raznim sportovima. Tako je 1896. osnovana loptačka sekcija sokolskog društva u Beogradu.  Na osnovu novog programa rada Sokolsko društvo je osnovalo Loptački klub Soko 1903. Za predsednika fudbalskog kluba „Soko” izabran je 23. aprila 1903. Ljuba Jovanović.
Objavljeno u Sportske teme
Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.  U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je  Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je  u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola u svim oblastima  Austro-Ugarske Monarhije. (1) 
Objavljeno u Sportske teme