1 Komentar

• Link komentara utorak, 31 jul 2012 14:02 napisao/la Спајић Бранислав

  Са овим истраживањима у вези повезаности слабије физичке активности родитеља као пример физичке неактивности деце се у потпуности слажем. Моје размишљање у вези ове појаве лежи у урбанизацији градова. У градовима има врло мало паркова. Моје мишљење је да треба да има већи број мањих паркова у градовима пропорционално распоређених, на дохват руке. То је сада готово немогуће. Урбанисти, у готово свим градовима се понашају исто, попуштајући под притиском грађевинара из наводно економских разлога, јер сем грађевинарства у Србији велике привреде нема да би запослила већи број радника. Ствари се могу поправити изградњом мањих и већих спортских објеката у близини школа, тако да кад родитељи чекају децу коју треба да врате после школе својим кућама кратким рекреационим вежбама анимирају волонтери који су завршили школе физичке културе, а да их држава плати. Ови волонтери поред обавеза да анимирају родитеље имали би и обавезу да их у одређеном моменту опомену да су школски часови завршени и да могу да поведу децу кућама. Такође школама би требало помоћи да изграде ове објекте и паркове уколико их нема у којима би после часова и деца и родитељи подељени или скупљени на једноставним рекреативним прогамима могли да проведу још неких још пола сата после школе. Дубоко сам уверен да би ово успело и да би донело резултате. Сада остаје питање, да ли ће држава и локална самоуправа моћи да издвоје средства и омогуће ревизију урбанистичких планова у близини школа.