Saša Nedeljković

Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske.

Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs

Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao na naučnom skupu ,,Ljetopis Matice srpske u Dubrovniku” 2010. u Zemunu. Oblast interesovanja istorija Primorja i Sokolski pokret. Objavio veći broj radova u domaćim časopisima : Boka zbornik radova iz nauke, kulture i umjetnosti, Bratstvo Društva Sveti Sava, Dinar, Dobrovoljački glasnik, Zbornik MS za društvene nauke, Novi filmograf, Srpska slobodarska misao i dr.

Veb sajt::

SAVEZ SOKOLA U SKOPLjU

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1382 puta
    Posle Prvog svetskog rata obnovljen je rad Sokolskog društva Skoplje-Matica. Delovalo je u okviru Župe Kraljevića Marka koja je obuhvatala Makedoniju i Kosovo. Matica se  uselila u Sokolski dom Kraljevića Tomislava 1927. U domu je radila sokolska knjižnica, muzika, dramski odsek, lutkarski, trezvenjački, streljački i konjički odsek.

Sokolski muzeji i izložbe

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1669 puta
Da bi očuvali sećanje na borbe i žrtve date za slobodu u Prvom svetskom ratu Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije prikupljao je u međuratnom periodu materijal za Sokolski muzej.  Deo prikupljenog materijala izložen je na Sokolskoj izložbi u zgradi Trgovačke akademije, priređene u okviru Svesokolskog sleta održanog  juna 1930. u Beogradu. Izložba je bila raspoređena u šest sala, u kojima su se mogle videti sokolske uspomene, plakete i trofeji, plakati, literatura i odličja sokola.

Sokolska konjica

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1640 puta
U okviru sokolskih društava osnivane su konjički odseci. Po Pravilniku Saveza Sokola u svakom sokolskom društvu i četi trebalo je  da se osnuje jahački odsek, ako se zato bilo dovoljno mogućnosti. Jahanje i vežbanje na konju bilo je deo sokolskog telovežbačkog sistema.  Organizovali su se izleti, javni nastupi i takmičenja. Jahanje i vežbanje na konju bilo je po svim načinima vojske Jugoslavije. Ukoliko nije bilo prednjaka za jahanje u društvu, sokolska društva trebala su da mole vojsku za pomoć.
Sokolska župa “Kraljević Marko” osnovana je 1923. na čelu sa starešinom Tošom Živkovićem.Pored 5 postojećih sokolskih društava osnovano je 20 društava. Župa je priredila u junu 1928. župski, a u septembru 1928. pokrajinski slet. (1) Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
Posle Majskog prevrata u Beogradu 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji posle prevrata, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle Kalajeve smrti, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. Krajem septembra 1903.  održana je skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokolskih društava  u Austro-Ugarskoj Monarhiji. (1) Iste 1903. osnovano je gimnastičko društvo Obilić u Mostaru.
Dubrovačko Radničko Društvo osnovano je 1874. Prostorije društva bile su u Palati Sorkočević u ulici Cvijete Zuzorić. (1) Društvo je sarađivalo sa ostalim srpskim društvima u Dubrovniku. U srpskom pjevačkom društvu „Sloga" održana je februara 1904. pokladna zabava na kojoj je pevao društveni hor i svirao tamburaški zbor Dubrovačkog Radničkog Društva. Na zabavi je Antun Fabris, urednik „Dubrovnika”, prikupljao priloge za postradale Ruse u Rusko-japanskom ratu 1904.

SOKOLSKO DRUŠTVO BETINA

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1501 puta
Sokolsko društvo Betina u župi Šibenik-Zadar, proslavljalo je svake godine Dan Ujedinjenja, Prvi decembar. Svečanoj sednici 1932. prisustvovalo je sem članova, naraštaja i dece, i mnogo seljaka. Posle podne priređena je povorka. Sa zastavama, pevajući i kličući kralju, sokolima i Jugoslaviji išlo je mnoštvo naroda kroz okićeno selo, dočekivano svuda sa veseljem. Uveče na svečanoj akademiji, razvila se svečanost u narodno slavlje. Prostrana dvorana sokolskog doma bila je puna. Akademija je otvorena predavanjem učitelja Kaleba o značaju ujedinjenja. U programu su bile tačke : pevanje himne, deklamacija, dva rodoljubiva igrokaza, vežbe dece,  naraštaja i članova. Publici se dopala “Sokolska pesma”, vežba podmladka sa pevanjem. (1) 

SRPSKI SOKOLI U PAŠTROVIĆIMA

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1666 puta
Srpski soko u Kastelastvi osnovan je u godinama pred Prvi svetski rat. Povodom osnivanja Srpskog sokola u Kastelastvi u pismu upućenom „Dubrovniku” istaknuto je : „I u našem mjestu ovom osnavljava se srećom sokolsko društvo i već su vladi podastrta pravila na odobrenje. Naša mladost živo za to radi, a mi ih stariji sokolimo i pomažemo u uvjerenju, da je to živa potreba, koja će podmladku našem jačati životnu snagu i čeličiti srpski narodni harakter.

Srpski sokoli na Primorju

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1510 puta
Posle Majskog prevrata u Beogradu 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji posle prevrata, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle Kalajeve smrti, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije.

Sokolsko društvo u Kikindi

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1392 puta
Na Četvrtoj omladinskoj skupštini 1869. u Velikoj Kikindi koja se održala pod vedrim nebom u prisustvu 3.000-4.000 omladinaca i ostalog srpskog naroda prisustvovao je i izaslanik čeških Sokola, Valerije Hibšman. Predsednik skupštine Hadžić pozdravio je naročito brata Čeha, koji je doneo pozdrav srpskoj omladini od Praškog Sokola. Zalaganjem Ujedinjene omladine srpske Srpsko gimnastičko društvo „Venac” osnovano je 1879. u Vršcu.

SOKOLI U VAZDUHOPLOVSTVU

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1107 puta
 Savez Sokola je u međuratnom periodu sarađivao sa Aero-klubom “Naša Krila”. Sokolsko društvo je 12. juna 1932. priređivalo Javni čas u Buljkesu, srez Bačko–Palanački, na koji su pozvali i Aero–Klub. Piloti Aero–Kluba Boža Pibernik i Bata Brunsvik su sa avionom Fizir–Valter učestvovali na Javnoj vežbi (1)  Na jednomesečni tečaj Aero Kluba Sokolska župa Sarajevo uputila je 1938.  5 sokola-tečajaca.

Slovenski balovi Sokola

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1177 puta
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije radio je na podsticanju veza među slovenskim narodima i očuvanju narodne umetnosti. U tome je sarađivao sa nacionalnim društvima (Kolom Srpskih Sestara, Jadranskom stražom, ... ).  Društva su putem Slovenskih balova i plesova nastojala da narodna nošnja bude prihvaćena od javnosti.

Podrška Sokola Istranima

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1438 puta
U periodu od 1918. do 1941. Savez Sokola podržavao je kako narod u Istri pod vlašću Italije tako i izbeglice iz Istre i njihova udruženja  u Jugoslaviji. Sokolska pesma “Zovi samo zovi” počinjala je  “Istra, Zara, mati nemoj tugovati. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi za te život dati.”

Sokolsko obeležavanje Kosovske bitke

Objavljeno u Sportske teme
Pročitano 1272 puta
Inicijativom oficira 22. pešadijskog puka počelo je podizanje spomenika palim junacima na Kosovu.  Zbog nedostatka novca, ideju je prihvatio Odbor. Spomenik je dovršen i  1924. osvećen na Vidovdan. Prvo je održan pomen palim borcima na Kosovu 1389. Zatim je osvećen spomenik, čije je osvećenje propraćeno pucanjem topova. Osvećenju je prisustvovao župan Aca Savić, u ime vlade, a u ime ministra vojske  komandant  Kosovske divizije  đeneral Obradović. Bilo je prisutno mnoštvo naroda iz okoline. Prisustvovalo je 30 učenica iz Podgorača iz Slavonije. Jedna učenica  pozdravila je generala i istakla kako naše jedinstvo niko neće moći da razjedini  i da će sa Kosova poneti pozdrav  lepoj  Slavoniji. (1)

Strana 1 od 3