Dule Savić - intervju

(2 glasova)
Dule Savić - intervju

''Svi znaju ko je Dule Savić, proslavljeni fudbaler „Crvene zvezde“ i jedan od najboljih srpskih fudbalera 20. veka. Danas se nalazi na funkciji sportskog direktora u FK „Crvena zvezda“. Ušao je u nekoliko navijačkih i rok pesama kao čovek čija je harizma odavno prevazišla stadionsku groznicu. Poznat po beskompromisnom tradicionalističkom stavu po raznim društvenim pitanjima, nebrojeno puta izazivao je kontroverze svojim nastupima u medijima.

Više nego dovoljno da, ekskluzivno za „Pravoslavlje“, porazgovaramo sa njim.
Sport je obeležio čitav Vaš život. Kakav je odnos telesnog i duhovnog u sportu? Da li je u zdravom telu zdrav duh, ili je u zdravom duhu zdravo telo?
- To je apsolutno tačno. Ne znam da li je tačnija ova prva ili ova druga konstatacija. Pre svega, treba poći od zdravog duha da bi čovek imao zdravo telo. I mislim da je taj odnos duhovnog i telesnog nešto na čemu treba vaspitavati generacije koje dolaze da bismo imali zdravu omladinu i zdravu naciju. Ako duhovno i telesno nisu povezani, čovek ostaje uskraćen za jednu vrednost bez koje ipak nije ceo. U periodu koji dolazi moramo raditi na obrazovanju omladine, na posvećivanju i telu i duhu. To je nephodno za perspektivnu i uspešnu naciju.

Kako sport danas može da pomogne u odrastanju novih generacija?

- Važno je da deca imaju sportske vannastavne aktivnosti. Sedenje po kafićima, odlasci na neke narkomanske koncerte, skakanja i mlataranja bez ikakvog smisla, sve to ne vodi ničemu. Jedna vrsta organizacije njihovog slobodnog vremena i ono što im treba omogućiti jesu odlasci na književne večeri, izložbe, prave koncerte, bavljenje sportom, itd... Da ne govorim o duhovnim večerima koje bi Crkva trebalo svuda da organizuje što više, da bi mlade uvela u našu veru i kulturu, da bi se što bolje upoznali sa samima sobom.
Sport u bilo kom vremenu može mnogo da učini. Danas pogotovo, jer živimo u nekom ludom vremenu. Imamo taj problem što je oko sporta mnogo ljudi sa negativnom energijom i negativnim ponašanjem. Imate divljanja, tuče na stadionima, jedno potpuno nesportsko ponašanje navijača, bilo da smo to mi ili Nemci, Englezi, Italijani… To je jedna negativna pojava koja odvlači mlade ljude od sporta. Treba roditelji da uključe decu u ozbiljnije sportske aktivnosti. Sad govorim o takmičarskim sportovima. Odmalena decu treba uključiti, preko škola ili kvartova u kojima živite, u razne sekcije, bilo da je to plivanje, vaterpolo, atletika, košarka, fudbal. Deca moraju da imaju sportsku aktivnost, pre svega da se fizički razvijaju i jačaju pravilno, da ne dođe do nekih deformiteta. Danas deca rastu do metar i devedeset, pa još ako se ne bave sportom, dolazi do deformiteta i krivljenja kičme i drugih ružnih povreda. I što je najvažnije, morate imati neku zdravu omladinu sutra kad pođe u vojsku, ne ovu civilnu nego normalnu, da može da izdrži marš od pet kilometara, da može kad ode na planinu da podnese neki napor, kao i rad u kući, u dvorištu. Da ne bude neki tutumrak i dođe na to da u 25 godina ne može da podigne stolicu, pomeri sto, počisti nešto. Ali, ako on nema tu naviku odmalena, da se igra lopte u dvorištu, on će u 25-30 godina biti nesposoban za bilo kakav fizički rad, a o nekim godinama kasnije da i ne govorimo.

Danas mladi maštaju o brzom i velikom uspehu. Šta kaže Vaše iskustvo o tome?

- To je pogrešan pristup koji danas postoji. Pre svega, generacije pre moje i moja želele su da se igraju loptom. Niko nije razmišljao da će uopšte uspeti i nikom nije padalo na pamet da razmišlja o parama. Bilo je drugo vreme. Osnovna je bila želja za igrom i sportskim usavršavanjem. Tek u nekim godinama kasnije, kada postanete profesionalac i kada oko vas počnu da se dešavaju nekakvi ugovori, nekakve pare, počinje da se razmišlja o novcu. Ali, to se dešava tek u nekim zrelim godinama. Danas imamo paradoks da deca koja još nisu ni počela čestito da treniraju, pričaju sa šašavim roditeljima kakav će ugovor sklopiti sa Real Madridom, Barselonom, i šta će gde da naprave. I kada vam je u glavi samo pravljenje para, pravljenje ugovora koji će vam doneti nekakve pare i uslove da bolje živite, tu od sportskog usavršavanja i napredovanja nema ništa, i nećete ni doći do tih para. Jer samo onaj koji napreduje, koji postaje pravi igrač, koji ima kontinuitet u igri, u takmičenju, u ostvarivanju rezultata, može da računa da će pare same po sebi doći. A doći će.
Živimo u svetu gde je nametnuta jedna idiotska američko-zapadna filozofija, gde su najvažnije pare. Mi smo primili taj model koji je osmišljen da bi rušio neke druge vrednosti koje postoje kod nas. Ljudi se najlakše primaju na novac. Vi imate situaciju da se danas klinci bave sportom radi ugovora i kopiraju zapadnjački model. Prvo kopiraju ove igrače koji nose plave, bele, crvene cipele, farbaju kosu kao Bekam ili se tako šišaju. Niko ne kaže da će da igra kao Bekam, već svi žele da izgledaju kao Bekam ili se šišaju kao Ronaldo. Igraj ti prvo kao Ronaldo, lako ćeš za frizuru. Ili, imaću para kao Ronaldo, a niko ne govori o igri. Promenjena je psihologija ljudi koji se bave sportom, kao i dece i roditelja. Neki se marketing pravi. Sve je marketing, prodavanje magle. U moje vreme novac nije bio tako uključen u sportsku mašineriju kao što je danas. Zato imamo izvitoperene vrednosti.

Dule Savic
Da li je uspešna karijera u suprotnosti sa duhovnim vrednostima?

- Naprotiv. Po meni je uspešan čovek onaj koji ima tačku oslonca u sebi. Tu nije bitna profesija. I taj oslonac se ne menja, bez obzira da li ste na nekoj funkciji, sportskoj, političkoj ili u biznisu. Recimo, u sportu trajete do nekog trenutka kao igrač i vama se život završava u nekoj 32-34. godini. Biološki, vi posle toga ne možete da budete fudbaler. Šta posle toga? Ako nemate tu duhovnu, moralnu čvrstinu i snagu, ako nemate tu tačku oslonca u sebi, vi ste posle toga u propasti. Zato je ta duhovna komponenta važna da biste opstali. Bez obzira čime ćete se baviti. Meni nije bitno koliko novca imam, već da uvek znam ko sam, gde sam i šta sam. Imam neke druge vrednosti ispred sebe koje me vode. Postoji porodica, postoje prijatelji, postoje stvari o kojima želim da razmišljam, da živim jedan drugačiji život. Ne žive život samo oni koji imaju para i koji stalno prave terevenke, kupuju jahte. Postoje druge vrednosti koje čoveka ispunjavaju.

Kritikovali ste mnoge dosadašnje pokušaje poništavanja srpskog nacionalnog identiteta. Kako vidite ovu najnoviju kampanju protiv Crkve i svega što je nacionalno?

- Raspad Sovjetskog Saveza i Jugoslavije je udarac na Pravoslavlje, na Rusiju i na Srbiju. Pravoslavlje je prava vera i ovde su prave vrednosti. Ne u Evropskoj uniji, koja je nešto deseto. Ovde su prave duhovne vrednosti. Zapad već postaje mator i dosadan, bezličan; ispucali su sve, jer im je sve zasnovano na materijalnom. Materijalne vrednosti se troše, duhovne ne. Duhovne se obogaćuju.
Oni nama nameću noćne izlaske mladih do pet ujutro, a kod njih toga nema. U Parizu samo nekoliko noćnih klubova radi po celu noć i zna se ko tamo može da ide. Obični kafići rade do ponoći, a ne kao kod nas. Ovde se to pravi da bismo u perspektivi imali omladinu koja će noću da živi, a danju da spava, i da bismo za 10 godina imali generacije koje nisu u stanju da vode državu niti da imaju porodice. To je poenta njihove priče. Plaćene televizije, na kojima se prozivaju vladike, imaju svoj cilj i ne kriju da direktno udaraju na Crkvu. Mora da se udari na Pravoslavlje i na duhovne vrednosti naroda. Oni prvo idu na male, a sledeći korak im je Rusija. To je sve opkoljavanje Rusije. Na nama se samo trenira. Prvo su udarili na našu Crkvu da bi videli kako se reaguje ovde, da bi udarili na Rusku. I onda imate te plaćene televizije, novinare koji će da vređaju bez ikakvog dokaza, osnova, smisla i ljudskosti. Oni će to da pišu, da pričaju sve dok ih plaćaju.

Nedavno ste se negativno izrazili o civilnom služenju vojnog roka. Zašto?

- Svaki put ću to reći. Sramota je za muškarca da pere pelene u vojsci umesto da nosi uniformu, da nosi pušku, da vežba gađanje, da spava u šumi ispod šatora. Za mene je to sramota. To je nametnuto nama da se uništi moral vojske, da se uništi vojska i ne znam zbog čega smo morali to da dozvolimo. A ako se budemo držali Evropske unije, imaćemo i homoseksualne brakove i baš me zanima kako će dva homoseksualca vaspitavati usvojenog dečaka i šta će od njega da naprave.

Može li se biti i Srbin i Evropljanin?

- Srbi su uvek bili ljudi koji su poštovali sebe i svoju veru, tradiciju, kulturu, jezik. Mi smo uvek poštovali i druge ljude i uvek smo i bili Evropa. Postoji razlika između Evrope i Evropske unije. Mi smo u Evropi bili pre pola te Evrope.

Koja je Vaša poruka mladima danas? Kojim putem?

- Postoji nešto što se zove lični primer. Ne možete braniti deci da piju i puše, ako vi to radite. Mi imamo najlepše manastire, imamo toliko pametnih i uspešnih ljudi u svim oblastima i na tim primerima treba vaspitavati decu. Treba ih vaspitavati da vole svoju zemlju, veru, kulturu i narod i da se time ponose. Treba ohrabrivati mlade u nastojanju da nešto postignu. Kod nas ima mnogo zlobe i zavisti. Čim neko nešto uradi, npr. napiše knjigu, odmah svi kažu da je to preko neke veze i prijateljstva, a niko se ne potrudi da tu knjigu pročita. Svi unapred kažu da ne valja. Treba nam više vere i međusobne podrške i poštovanja.''
Razgovor vodili i priredili:
Boško Obradović i Violeta Vučetić

JOHNY-tekst sam preuzeo sa www.pravoslavlje.spc.rs

Pin It
2012-03-31
sreda, 03 mart 2010 13:05

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori