Šta za mene znači sport

(1 Glas)
Šta za mene znači sport

Odmah da vam kažem u startu da nisam neki sportski tip. Volim sportove koji  su  više dečji, tipa frizbi, sankanje, ili spuštanje niz dugački tobogan u nekom aqua parku (ako to još ne postoji kao sport, trebalo bi ga pod hitno izmisliti), ali nisam tip za skakanje i prebacivanje lopte sa jedne strane mreže na drugu, ili bacanje lopte sa jednog kraja terena na drugi. Najlakše je da me zamislite kao osobu koja je došla na ovu planetu sa neke gde je sport reč preuzeta sa Zemlje i posmatram šta sve to ljudi rade, zaogrnuti tim imenom „sportista“.
Ipak, poštujem svakog ko prati sport a još više one koji su glavni akteri u nekom od njih.

Ali, najviše od svega volim da dajem svoj sud o svemu, kao i u ostalom većina ljudi koji nemaju pojma o onome o čemu sude. Uzmimo na primer boćanje. Sport koji u skoro svakom gradu, igraju deke po parkovima, i tako obeležavaju da je prolećna sezona počela. Ono što mi tu smeta jeste to što tu nikada nisam videla neku baku kako igra tu odvažnu igru. Znači to je muški sport, samo za jake deke, koji se još ne predaju, još imaju snage da smisle neku strategiju, protiv svojih drugara iz rata. Ili je to samo još jedan izgovor da pobegnu od džangrizave žene sa kojom su prošli sito i rešeto, naročito ono drugo, pa sa prolećem kada se rađaju nove ljubavi među mlađima, stari odlaze sa metalnim kuglama, u park.
Ne znam...

Ili na primer fudbal. E tu će me sačekati svi muškarci koji žene smatraju za niža bića, pa i normalno da se ne razumemo u tu savršenu igru, u kojoj se trči sat i po po ogromnoj livadi (oprostite što sam tako bukvalna) u nadi da će za domaće lopta preći belu liniju protivničkog gola. Ali za one koji hoće da dokažu da ima i žena koje vole i razumeju se u fudbal, dali su nam pravo da i mi malo doživimo tu ekstazu ovog savršenog sporta i da učestvujemo kao plejeri u istoj. Uvek sam za ravnopravnost među polovima, i ako mene pitate, ja sam za da se fudbal igra mešano, pa da vidimo ko će biti bolji, neki tamo Mesi ili neka Fudbalka Devojka.
Izazivam vas.

Generalno sportovi koji su grupni, kod mene su uvek izazivali osećaj izolovanosti (pričam o svojim iskustvima), uvek sam se osećala sama ako postignem pogodak, jer su me koleginice gledale prezrivo, bila sam bolja od njih, a ako bi neka od njih postigla željeni poen, nisam bila uključena u ta grupna grljenja, udaranja „grudi-o-grudi“  ili šljapkanja po guzi. Ne, čekaj, ovo zadnje rade samo muškarci među sobom.
Ne osuđujte me, želela sam da budem deo tima.

E zato ja volim singl sportove, gde možeš sam da se dokažeš i pokažeš. Ako na snowboardingu padneš, ne možeš nikoga da okriviš sto će ti narednih nekoliko sati biti zaleđena vilica, jer ne znas da padneš kao čovek, nego kao noj, na glavu.
U svakom slučaju, jesam za sport. Sportova na ovoj vašoj planeti ima stvarno puno i verujte mi da i ljudi koji se mole Bogu, rade neku vrstu sporta, samo kod njih možda deluje jača sila nego kod priznatih sportista. Ali to je uvek tako kada imaš štelu kod glavnog baje.

I na kraju, bez obzira da li verujem u sport, ili ne, da li više volim grupne sportove ili singl, navijam za aktivnost, za pokret, jer to je ono što nas pokreće i bukvalno i mentalno, zato drugari, samo sportski.

Sportski „grudi-o-grudi“ pozdrav od mene.
Do sledećeg puta. 

Autor: Irma Mićanović

Pin It
2014-01-11
subota, 04 januar 2014 10:07

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori