Otimanje dece sa ulice

(0 glasova)
Otimanje dece sa ulice
Otimanje dece sa ulice

Od ovoliko plemenitog truda omladina treba da se oseća relativno zbrinutom pod brižnom kapom političkih i sportskih radnika . Jedva čekamo da nam deca protrče po toj veštačkoj travi i tako lepo , estetski uređeno igralište , dožive kao jednu lepu rekreaciju .Ali ne lezi vraže: počinju se formirati grupe , plaćati članarina , trenirati vrlo predano ... Već kod mlađih generacija odustajemo od zdravog sporta i krećemo ka profesionalizmu . Deca će se boriti dokazujući svoj talenat nebi li ostali u povlaštenom krugu onih koji će dalje da koriste ta igrališta. Bože moj , ima i drugih sportova ,ne mogu svi da igraju fudbal . Naravno tu su i ambiciozni roditelji koji svoje neostvarene ambicije ispucavaju na deci . Tu je veliki red Bekama , Stankovića , Mesija sa ekstra opremom i dresom nekog poznatog igrača.

Potez koji je vredan pažnje , inkubator domaćih talenata. Valjda će neko od ovih klinaca da zaigra u prvom timu Spartaka ili Bačke . Valjda će prestati angažovanja isluženih igrača koji dođu , odigraju sezonu – dve pa ih sponzori ( sportski radnici ) udomljavaju uz naknadu u nekom sledećem klubu koji je voljan da plati traženu cenu. Dakle , ako rezimiramo onda se u inkubatoru brojleri razvijaju i rastu do potpunog odrastanja kada se posejano žanje. Na scenu stupaju sportski radnici , oni sa početka pomenuti : uzimaju po dogovoru decu koju su sklonili sa ulice i sada kao sportsko belo roblje nude na tržištu pa ko šta i kako pretvori u keš.

Kada se dođe do praga , kada se prihvati ili odbaci breme popularnosti , igrači , nepripremljeni na ovakav razvoj situacije , počinju da se ponašaju u najmanju ruku čudno. Kreću više u alkohol , kocku itd., nego u pozitivu. Ređi su oni sa ugrađenom odskočnom daskom .Tu se ispoljava manjkavost pedagogije u vrhunskom sportu , neiskren pristup onih od kojih zavisi dali će neko igrati ili neće, ko će biti angažovani šef stručnog štaba itd.

Nekada su deca neopterećeno igrala na prirodnoj travi , bosi ili već u nekim patikama , golovi su bile dve cigle ili skinuti džemperi. Kada se upisivalo u klub , roditelji uglavnom nisu ni znali niti ih je to puno zanimalo. Igralo se „ glavanja „ pa se znalo i vodit lopta glavon i dodavati i šutirati . Usput se i branio gol , tako da se motorika naše generacije , nestručno vođena , bez veštačke trave i sprava za merenje sasvim lepo razvijala. Treneri su voleli decu i nisu gledali na sat kada dolazi druga grupa . Mi smo za njega bili mali fudbaleri , polusinovi koji će jednom odrasti i pružiti treneru punu satisfakciju .

Ostario sam a nisam postao pesnik . Ostao sam sportista onog starijeg kova što je ustvari drugačiji oblik naivnosti. Neko treba i tako , nemogu svi biti manadžeri i otimači sa ulice !


Autor:
Đorđe Branisavljević


Pin It
2012-07-31
petak, 22 jun 2012 02:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori