BARON GAUTSCH 1908 - 1914

(0 glasova)
BARON  GAUTSCH 1908 -  1914
BARON GAUTSCH 1908 - 1914


Svake godine ronioci iz raznih država u okruženju  odaju počast polaganjem venca na pramac potonulog kolosa davnijih vremena. Kao najveća pomoračka tragedija na Sredozemlju zaslužuje veliku pažnju jer opominje, uči, pomera granice, zbližava ljude i posle smrti živi jedan novi drugačiji život. Sada kao olupina a onda kao ponos engleskih graditelja brodova.

Dobili smo poziv i ove godine da učestvujemo u svečanoj ceremoniji polaganja venca od ronilačkog Saveza Istarske Županije. Zahvaljujući brzoj reakciji gradskih otaca dobili smo potrebna sredstva za put i krenuli smo.

Nažalost ove godine organizator a sa njime i mi zvanice, nismo imali sreće. Zapadnjak koji je digao more na preko 5 bofora nije dozvolio ni jednom broduda isplovi iz luke. Nakon dužeg čekanja odlučili smo ipak korisno upotrebiti vrem roneči u zavetrini Istre a toje Uvala Santa maria kod Rapca. Tu je odrađeno trenažno ronjenje na dubini do 45 m.

Priča o Baron Gautchu i dalje postoji, sa nama ili bez nas pa ću vam uz opis događaja izneti način zaronjavanja na ovu , nadasve popularnu olupinu. Zub vrermena i prijašnji pirati – podvodni lopovi nisu mogli uzeti niti delić monumentalnosti i dostojanstva potonulom princu kraljevske mornarice. Stalna ronjenja turista na tom brodu idu samo uz strogu kontrolu organizatora ronjenja koji posedulu koncesije za tu godinu.

Možda je najveća pomorska nesreća na Jadranu potonuće broda „Baron GAUTSCH”. Brod je bio izgrađen u Engleskoj za najvećega brodara na Jadranu austrijskoga Lloyda 1908. godine. Dužina broda bila je 84,5 m, širina 11,8 m. Jačina parnih strojeva bila je 4600 KS, brzina 17 čvorova. Nekada moderan brod, ponos austrijske putničke mornarice, imao je rutu od Kotora do Trsta i natrag. 11. avgusta 1914. krenuo je na svoje posljednje putovanje sa mola u Kotoru. Bio je krcat putnicima. Rat je upravo započeo i mnoštvo ljudi bežalo je na sever. Kapetan „Barona Gautcha” imao je tačan popis postavljenih mina na ulaze u velike luke. Vreme je toga popodneva 13. avgusta 1914. bilo idealno, sparno i mirno, i putnici su se hladili vodom. Kapetan nije dobio obaveštenje od vojnih vlasti da su dva dana ranije postavljene nove mine na ulazu u rovinjsku luku. Nedaleko od Rovinja brod je udario u minu, na otvorenom moru. U nekoliko minuta brod je potonuo povukavši za sobom one koji su plivali blizu. Još jedna okolnost uništila je mnoge: bio je to jedan od prvih brodova na mazut koji se u trenutku eksplozije razlio morem i nastala je golema crna lepljiva mrlja, koja je sprečila spašavanje plivanjem. Iz Rovinja su videli havariju, ali nisu mogli pomoći jer su minska polja poznavali samo vojni krugovi. Ratni brodovi krenuli su u pomoć. U javnost je iznesena brojka od 274 poginule osobe, ali se pretpostavlja da je bilo bar dvostruko više žrtava. Kapetan Winter bio je optužen, ali mu nije dokazana krivica. Danas se čini da je s brodom „Baron Gautsch“ potonula i slava velike Austrije koja će uskoro zauvijek nestati.

Opis ronjenja

U istraživanje broda kreće se prema otvorenom moru, 6 nm jugozapadno od svjetionika Sv. Ivan na pučini. Brod se veže na prije postavljenu bovu, po kojoj se ronioci zaronom u plavo spuštaju direktno na brod. Spuštajući se u dubine, prvo što se opazi je gornja paluba na 28 metara, a brod leži uspravno na pjeskovitom dnu na dubini od 40 metara. Obilazak broda najbolje je započeti od krme preko gornje palube prema pramcu. Nakon vanjskog obilaska broda, jako lep osećaj boravka u olupini dobije se ulaskom u gornju palubu, gdje je ostao čelični kostur, zbog efekta ravnomernog osvjetljenja sa svih strana. Taj prostor je prostran i nije posebno zahtevan za naprednije ronitelje. Trup je dobro očuvan, no na sredini leve strane broda može se zapaziti velika rupa koju je prouzročila eksplozija mine. S obzirom na vrlo dobru uščuvanost broda, radi se o izuzetno zanimljivom ronjenju. Vidljivost je promenljiva kao i morske struje koje mogu biti i vrlo jake. Brod je pod zaštitom Ministarstva kulture Republike Hrvatske i dopušteno je roniti samo s autorizovanim ronilačkim centrom.

Ove godine nam se nije posrećilo ali smo ipak imali osećaj pripadnosti jednoj velikoj porodici dobrih namera, poštovanja , saosećanja i svega onog ljudskog u našim dušama. Zato je i zadnji poziv posada na tonućim brodovima SOS – spasite naše duše - a mi to polaganjem venaca i činimo.

Subotica  19.08.2011.
Autor:
Đorđe Branisavljević

 

Pin It
2012-07-31
petak, 22 jun 2012 02:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori