Back BesplatanSport.com

Ti treniraš roditelji plaćaju, političari kupe slavu.

(0 glasova)
Ti treniraš roditelji plaćaju, političari kupe slavu.
Ti treniraš roditelji plaćaju, političari kupe slavu.


Koliko puta si bio iznerviran, iznervirana što moraš na trening, dok tvoji drugari idu na bazen? Koliko puta si bila iznervirana što tvoje drugarice idu na kafu, a ti recimo sviraš klavir sa profesorkom? Koliko puta vam je svega bilo preko glave?

Jedna priča se može videti očima, druga pročitati u mislima. Tu na koju gledamo, vidimo na svakoj trafici. Novine pune čestitanja. „Vi ste ponos Srbije, Vi ste naše blago“, neretko se može pročitati. Na slikama sportisti sa peharima i medaljama, a pored njih neizbežni političari. Čestitaju im, grle ih na prijemu u svojim rezidencijama. Medalju sa vrata bi im skinuli za sebe, da nema kamera. Zavist bi svu slavu pokupila da može.

Druga slika, ona koja je u njihovim i našim mislima, nju ne vidimo, ali svi je znamo. U glavama sportista prolazi film o trnovitom putu kojim su se popeli do terase Skupštine prestonice. Lupaju recke koliko puta im je trener opsovao strinu i tetku. Nemoguće je prebrojati. Prisećaju se dana kada su hteli da ostanu u krevetu, a morali su na trening. Sa koliko kontrolnih i pismenih zadataka su pobegli da ne bi dobili jedinicu, jer nisu stigli da nauče gradivo? Došao je trenutak da je broj jedan sada njihov uspeh. Da se broji sa suprotne strane i sav proliveni znoj isplati.

Zvone telefoni njihovih menadžera. Zovu iz kabineta predsednika, gradonačelnika, trinaest ministarstava i stodvadesetšest poslanika. Svi bi da se slikaju u što kraćem roku, dok je pobeda još u centru pažnje, dok se sportisti nisu vratili na ispucali parket, hladne bazene, neravnu travu, oronule tribine i loše, ispucale podloge. Najradije bismo ih oterali tamo gde nas kao male uče da to ne smemo da izgovorimo. Ako bismo to uradili, ne bismo mogli da igramo za reprezentaciju, a samim tim ni za jedan bolji klub. Roditelji bi našli kovertu na poslu, u kojoj piše da su tehnički višak, a u novinama bi pisalo da ste ispali iz forme ili ne poštujete disciplinu u klubu. U svakom slucaju, smislili bi već nešto. Zbog toga samo se nasmeši i kaži: „Da, gospodine, biće mi zadovoljstvo da dođem.“

Sa donje strane terase, nova priča. Stotine očeva koji nose decu na krkačama i nadaju se da će jednog dana njih gledati gore. Nada da će se odvajanje dobrog dela plate za članarine vratiti jednog dana. Pored njih mnogo talenata koji nisu imali uslove za treniranje, nisu imali izgrađene bazene, trčali po livadama kako bi nadoknadili nedostatak pravih stadiona.

Važno je da u prvom planu i dalje ostaju naši političari, glavešine koje uzdignutom bradom predstavljaju Srbiju. Gde su bili kada je trebalo platiti članarinu? Gde su bili kada je trebalo pomoći talentima u školi? Mislimo da je svima jasno: „Sportisti, talenti, to je vaš uspeh, nije uspeh Srbije niti bilo kog pojedinca, samo vaš i ljudi koji su vas podržavali!“ Srbijo, imaćeš pravo da slaviš naše uspehe kada kreneš da ulažeš u nas i pomogneš nam da do toga dođemo! Izgradite nam bazene, napravite terene i platite stručnjake da rade sa nama. Mi smo sportska nacija i svi zaslužujemo jednaku šansu, a lako ćemo posle svi zajedno da slavimo…

Nenad Bučevac
www.klik.org.rs

 

Pin It
2012-06-26
utorak, 26 jun 2012 02:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori