Back BesplatanSport.com

Uzrasne karakteristike dece od 7. do 11. godine (mlađi školski uzrast)

(3 glasova)
Uzrasne karakteristike dece od 7. do 11. godine (mlađi školski uzrast)
Uzrasne karakteristike dece od 7. do 11. godine (mlađi školski uzrast)


Početak ovog perioda poklapa se sa prvim danima polaska dece u školu, a to je vreme kada prestaje njihov bezbrižan život, kada je sve manje slobodnog vremena za druženje sa vršnjacima, razonodu i slobodnu igru. Nastaju prve obaveze u životu deteta: pohađanje nastave, izrada domaćih zadataka, učenje, obaveze i osećanje odgovornosti za postignuti uspeh. Tako nagle promene u životu u jednom momentu negativno se odražavaju na njihov ukupan telesni rast i razvoj, a često su prisutne i određene psihičke smetnje.
Takva pretpostavka mogla se potvrditi u dosta jednostavnom eksperimentu – poređenjem pojedinih dimenzija telesne razvijenosti dece koja su pošla u školu sa decom iste hronološke starosti koja nisu te godine ušla u školske obaveze. Brojna istraživanja vršena u tom pravcu nedvosmisleno ukazuju da su deca sa školskim obavezama u jednom periodu (tokom prvih meseci polaska u školu) zaostajala u telesnom razvoju i da je veći broj njih imao manje psihičke smetnje. U drugoj polovini školske godine (osmoj godini života) već se primećuje stabilizacija u psihofizičkom razvoju, što se tumači činjenicom da su se deca već adaptirala na nove uslove života, pre svega na obaveze koje su nastale njihovim polaskom u školu.
Telesni rast u visinu u toku ovog perioda dosta je ubrzan i iznosi prosečno oko 5 sm godišnje, dok se telesna masa (težina) godišnje uvećava za oko 3 kilograma. Koštani sistem je u fazi rasta i očvršćavanja, kosti su još uvek relativno mekane i hrskavičave, što znači i podložne spoljašnjim uticajima. Intenzivnije okoštavanje počinje posle devete godine, ali ne i ravnomerno svih delova tela – periferni delovi okoštavaju nešto brže, posebno ekstremiteti – ruke i noge.
Kičmeni stub je vrlo pokretljiv zbog relativno mekog vezivnog tkiva, pa je zbog toga podložan deformacijama. Tek na kraju ovog perioda ustaljuju se i formiraju normalne fiziološke krivine – vratna i slabinska koje su isturene napred, leđna i krsna isturene nazad, za razliku od stanja u prvoj godini života kada je kičmeni stub bio potpuno ravan. Inače, okoštavanje kičmenog stuba traje čak do kraja perioda mladalaštva, što treba imati uvidu u praćenju telesnog razvoja dece i posebno vođenja brige oko pravilnog držanja tela i posebno pravilnog formiranja kičmenog stuba.

Tokom ovog uzrasnog perioda zapažaju se velike promene u izgledu i formi grudnog koša. Prvih godina života grudni koš je u gornjem delu relativno uzak, a u donjem znatno proširen, što ostavlja utisak slike kupe čija je baza okrenuta nadole. Pred kraj ovog perioda, što znači od 11. do 12. godine života, grudni koš takođe ima izgled kupe, ali je njena baza sada okrenuta nagore. Ova činjenica upućuje na zaključak da je zahvaljujući izraženijim telesnim aktivnostima dece, kako u slobodnoj igri, tako i organizovanom vežbanju u nastavi fizičkog vaspitanja, došlo do uvećanja i širenja grudnog koša.
Za koštani sistem dece ovog uzrasta moglo bi se reći da je još uvek u fazi razvoja, da procesi okoštavanja i dalje traju, da je relativno mekan i plastičan i zbog toga osetljiv na spoljašnje uticaje, kako one negativne, tako i pozitivne, što nastavnici u svom stručnom i pedagoškom radu treba da imaju u vidu.
Mišićna masa tokom ovog uzrasnog perioda znatno se uvećava, posebno masa većih mišićnih grupa (donjih ekstremiteta i trupa), dok su manji mišići i manje mišićne grupe u izvesnom zaostajanju u odnosu na prethodne. Mišići nisu još uvek čvrsto pripojeni za kosti, zbog čega bi u radu trebalo izbegavati veća lokalna opterećenja, posebno vežbanja maksimalnog intenziteta i vežbanja u režimu statičkih opterećenja.
Mišićna masa srca se uvećava, kao i ukupni srčani volumen. Frekvencija srčanih otkucaja na početku ovog perioda dosta je visoka i iznosi oko 90 otkucaja za dečake, a 93 za devojčice. Broj srčanih otkucaja tokom narednih godina se smanjuje, tako da pred kraj ovog uzrasnog perioda iznosi 80–85 otkucaja u minutu (kod odraslih je oko 75). Povećan broj srčanih otkucaja u minutu tumači se nesrazmerom ukupnog razvoja dece, posebno kapaciteta srčano-sudovnog sistema, pa se taj nesklad kompenzuje uvećanom frekvencijom. Srčana masa i srčani kapacitet, kao i ukupna zapremina krvnih sudova kasnije dostižu skladniji odnos, prema telesnoj masi, mada je i tada snabdevanje krvlju nešto veće nego u odraslih.
Disanje dece mlađeg školskog uzrasta još uvek je plitko, površno i ubrzano. U stanju mirovanja deca učine približno 22–23 udaha, odnosno izdaha u minutu, što je znatno ubrzanije nego u odraslih, koji imaju 15–16 udaha–izdaha u minutu. Ovo ubrzano disanje u dece objašnjava se nerazvijenom i relativno slabom muskulaturom koja najviše učestvuje u samom procesu disanja (dijafragma, međurebarni mišići, grudni i trbušni mišići), tako da se ne postižu snažnije kontrakcije koje bi omogućile produbljenije disanje i ukupno veći kapacitet.

Vitalni kapacitet pluća u ovom uzrastu relativno je mali, tako da u sedmogodišnjaka – dečaka iznosi 1250 sm3, dok je u devojčica nešto niži i iznosi oko 1100 sm3, da bi se na kraju ovog uzrasnog perioda u jedanaestogo- dišnjaka kapacitet uvećao i iznosi za dečake 2250 sm3, a za devojčice 2100 sm3. Treba napomenuti da se pri većim fizičkim naporima frekvencija disanja uvećava čak za 100%.
Opšta motorika tokom ovog perioda intenzivno se razvija i usavršava. Takozvani suvišni pokreti koje su deca do sada činila pri kretanju postepeno se gube, deca pravilnije hodaju i zapaža se poboljšanje koordinacije, uvećan broj automatizama (automatizovanih kretnih navika), stvaraju se uslovi za složenije telesne aktivnosti, poboljšanje pokretljivosti i jačanje zglobnih struktura, kao i muskulature čitavog tela.
Tokom ovog uzrasnog perioda zapaža se postepen i skladan razvoj svih psihičkih procesa.
Pažnja, koja je početkom ovog perioda bila nestalna, nekoncentrisana, ograničena na samo manji broj utisaka, tokom ovog vremena se menja, postaje koncentrisana i trajna, usmerena na širu lepezu utisaka.
Emocije su kratkotrajne, manifestuju se neposredno i trenutne su. Deca nisu u stanju da se uzdržavaju u ispoljavanju svojih osećanja, što nastavnicima vrlo često može biti indikator kako da reaguju na neke trenutne situacije i adekvatno usklade svoj pedagoški stav.
Mišljenje se kontinuirano razvija, s tim što se pred kraj ovog perioda zapaža sve izraženiji prelaz sa konkretnog (opažajnog) mišljenja na apstraktno.
Procesi pamćenja se razvijaju u skladu sa ukupnim razvojem deteta kako motoričkog, tako i mentalnog.
Volja, istrajnost, upornost takođe su u stalnom razvoju, i nastavnici treba da vode stalnu brigu u smislu podsticanja i motivacije dece, pre svega prikladnim pedagoškim i metodološkim postupcima i drugim pe- dagoškim sredstvima.

Ljubinko Milanović – Milovan Stamatović "Metodika fizičkog vaspitanja" Zavod za udžbenike www.zavod.co.rs

 

 

Pin It
2015-01-20
petak, 16 januar 2015 00:00

1 komentar

  • Link komentara jasmina ivancic četvrtak, 27 jun 2013 10:27 napisao/la jasmina ivancic

    molila bih vas da mi posaljite malo vise materijala,radim sa decom do 10 godina,nisam educirana specijaliziranom skolom,imam druga edukacija,nie bilo posla pa sam pocela raditi sa decom u engleskoj,
    zahvaljujem

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori