Sokolski muzeji i izložbe

(0 glasova)
Sokolski muzeji i izložbe

Da bi očuvali sećanje na borbe i žrtve date za slobodu u Prvom svetskom ratu Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije prikupljao je u međuratnom periodu materijal za Sokolski muzej.  Deo prikupljenog materijala izložen je na Sokolskoj izložbi u zgradi Trgovačke akademije, priređene u okviru Svesokolskog sleta održanog  juna 1930. u Beogradu. Izložba je bila raspoređena u šest sala, u kojima su se mogle videti sokolske uspomene, plakete i trofeji, plakati, literatura i odličja sokola. Otvorena je 25. juna 1930. uz učestvovanje predstavnika Saveza Slovenskog Sokolstva.  Izložbu je otvorio I zamenik starešine E. Gangl istakavši : “ U ovim dvoranama, ... sabran je i uređen materijal u reči, slici i skulpturi, kojega je Sokolstvo na slovenskom jugu sabiralo i sačuvalo od 1863. godine, .... . Zbog toga, što tu stoje dokumenti naše tamne, a u svetlu sokolskih ideala tako krasne i sjajne prošlosti – dokumenti, koje nije pisao, crtao i sabirao pojedinac, već dokumenti, na kojima su radili čitavi rodovi, čitave generacije se starale o njima i tako pisale istoriju našeg naroda u dobi ropstva  i zavisnosti za vreme slobode i samostalnosti. ... Iz daleke prošlosti sve do danas vije se jedna jedina  crta u hiljadama krivulja i krugova pokazivajući čežnju naših predaka i savremenika, kako bi svaki u svome području sa upotrebljivanjem  svih svojih moralnih i materijalnih snaga namaknuo svome narodu to, što je zamisao sokolske ideje – ideale bratstva i slobode i puno živo osećanje neprocenjive vrednosti moralnog i fizičkog zdravlja. ...  Tako se sve  ovo okolo nas, svaka slika, svaki kip, svaki venac i traka – sve ovo što vidimo, što šutke govori i govoreći šuti, sabira i raste u spomenik narodne snage i slave, njegovih podviga, poniženja, bojeva i pobeda ... Sve nam ovo priča i dokazuje, kako je Sokolstvo  uvek odano i verno služilo svojim visokim idealima, kako nije nikada klonulo, kako je u svemu  našem radu,  u svem našem nastojanju, u svima našim podvizima bivala, jačala nas jedna sveta i velika misao, dajući nam snagu i nadu, ...
Nisu sabrani ovde svi trofeji iz davnih dana, mnoge je uništilo i upropastilo vreme;  a ovo, što je ovde, može nam biti na ponos, jer ubedljivo priča, da je naše Sokolstvo pošteno i verno vršilo svoju misiju.      Kada otvaram ovu sokolsku izložbu, gledam u duhu pred sobom dugi red dvorana, još tamnih i praznih. Tu će doći dokumenti budućnosti.  ... sokolskim muzejem, kojega će sagraditi mišići i srca buduće generacije  ...”. (1) Sokolsko društvo Dubrovnik osnovalo je 1928. „Sokolski muzej”. U Upravnom odboru muzeja bili su Antonije Benusi i Don Niko Đivanović. Muzeju su darovali eksponate Antonije Benusi, Kristo P. Dominković i Voja Milišić. Bile su izložene slike napada frankovaca na zgradu Dušana Silnog u Dubrovniku 1914. (2)
U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Izložbu je otvorio kralj Aleksandar. Kralja Aleksandra i prestolonaslednika Petra  pozdravio je E. Gangl u ime sokolstva. U svom govoru je istakao : “ ... S tom sokolskom izložbom jugoslovensko Sokolstvo hoće da najdostojnijim načinom proslavi dvadesetgodišnjicu balkanskog rata i kumanovske pobede,”. Kralj je sa nekoliko prigodnih reči otvorio izložbu. U tom trenutku vojna muzika otsvirala je fanfaru iz opere “Libuša” od Smetane.  Vlada Belajčić je kralju prikazao sokolske filmove i dijapozitive. Kralj je razgledao kartu Jugoslavije koja je predstavljala 25 sokolskih župa i na kojoj je zastavicama označeno koliko ima društava i seoskih četa. Karta je pokazivala da je Sokolstvo prodrlo i u najzabitnije selo Jugoslavije. Pozorište lutaka tuzlanske župe privuklo je pažnju prestolonaslednika. U ime župe Mostar kralja je pozdravio Milivoj Jelačić.  Na odeljenju župe Mostar bila je izložena smrtna presuda Čedi Miliću, Savi Ljubibratiću i Vasiliju Grgiću. Takođe bila je izložena ustanička zastava iz 1875. Na odeljenju župe Split kralja je pozdravio Mirko Bujić. Tu je kralj razgledao slike članova koji su kao srpski i jugoslovenski dobrovoljci poginuli na raznim frontovima, boreći se protiv centralnih sila.  Odeljenje Porobljene Istre, Trsta i Gorice bilo je ukrašeno dalmatinskim narodnim tkaninama koje je poslala Ženska dobrotvorna zadruga u Kninu s natpisom : “Ženska zadruga u Kninu pozdravlja Jugoslovenske Sokole”.  U odeljenju župe Banja Luka kralja je dočekao dr. Stevan Moljević. Bile su izložene :  optužnica o veleizdajničkom procesu sa originalnim potpisima 156 optuženih, originalne beleške državnog tužioca, tri indeksa s imenima svih sokolskih rodoljuba i sokolske literature, plakat vidovdanskog sleta koji je održan u Banjaluci 1914. Izložena je ustanička zastava “Petar Mrkonjić” s Mrkonjičevim likom, predratna zastava Sok. čete u Dragoviću, nošnje iz kraja i slika sokolskog sleta 1910. u Gradišci. U odeljenju župe Novi Sad izloženi su bili amblemi Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima ... . Kralj se oprostio sa starešinom dr. Pavlasom. Na odeljenju župe Sarajevo pozdravio je kralja starešina župe dr. Voja Besarović. Bila je izložena originalna optužnica protiv   dr. Voje Besarovića za veleizdaju, 4 društvene zastave i 19 četnih zastava. Na odeljenju župe Tuzla kralja je dočekao Jovo Petrović. Na odeljenju su bile izložene slike omladinaca nacionalnih radnika tuzlanskog kraja od 1912 do 1914, i zastava koja je bila razvijena prilikom sleta u Tuzli 1910.  Kralj je posetio odeljenje “Ruskog Saveza” gde ga je dočekao starešina Saveza Artamanov. Na odeljenju župe Cetinje kralja je dočekao Gavro Milošević. Bila je izložena župska zastava s Njegoševim stihovima “Što se nešće u lance vezati”. Bile su izložene gusle na kojima su bili izrezani svi vladaoci pre i posle Kosova, kao i velikani srpskog naroda. Tu je bila slika  iz 1912. sa sleta Srpske župe u Primorju, slike sa sletova, toke i dušanka. Na odeljenju župe Bečkerek kralj je razgledao presudu mađarskih sudova, kojom se osuđuju na smrt sokolski prvaci Branko Roler, Slavko Laković i mnogi drugi. Na odeljenju župe Beograd kralja je dočekao Branko Živković. Prikazan mu je drveni model Sokolskog doma Beograd IV (Čukarica) izrađen od brata Kapošvarca.  Pored članova vlade prisustvovali su otvaranju izložbe dr. Kosta Kumanudi, predsednik narodne skupštine, predstavnik ruske emigracije Štrandman, rektor univerziteta dr. Petković, viceguverner Narodne banke Čingrija, kao i predstavnici nacionalnih i kulturnih organizacija. Savezni prosvetni odbor organizovao je u sporazumu sa upravom beogradske radiostanice  radioprenos svečanog otvaranja izložbe. Prof. Bogoljub Krejčik  bio je radio-izvestilac sa otvaranja  izložbe. (3)  Na izložbi su bili darovi i zastave koje kralj Aleksandar poklonio Savezu, župama i  društvima. Odeljenje Vojska i Sokolstvo.  Na odeljenju župe Banjaluka bila je izloženo rešenje o raspuštanju Sokola, sa potpisom Potjoreka.  Na odeljenju župe Mostar bile su izložene “Slike iz prošlosti” Gimnastičkog društva “Obilić” u Mostaru, stare zastave i amblemi Sokolstva.  Na odeljenju župe Split bila je izložena zastava splitskog Sokola iz 1893. Bilo je puno slika poginilih i streljanih nacionalista u Prvom svetskom ratu.  Župe koje još robuju, predstavljene su po zastavama Sokola u Puli, Gorici, Idriji i Volovskom-Opatiji. Na odeljenju župe Tuzla bila je izložena zastava Srpskog Sokola u Brčkom. (4)  Na izložbu je reagovala italijanska štampa. U članku “Italofobske manifestacije na Sokolskoj izložbi u Beogradu” iz lista “Korijere dela Sera”, koji je preneo Sokolski glasnik  istaknuto je da kad se uđe na izložbu vidi se natpis “Ne zaboravite Istru”. Dalje se ističe da su izložene fotografije “istarskih mučenika” po italijanima ustreljenih terorista u Italiji radi njihove dinamitaške aktivnosti. Na karti Jugoslavije opažala se najveća kompaktnost sokolskih pripadnika samo na italijanskoj granici. Zastavice, zavite u crno, postavljene su nad Goricom, trstom, Pulom i Zadrom. Pojedini vodiči dolazeći do karte tumače da  te zastavice pokazuju da još ima braće koju treba osloboditi, i da je cilj sokola da pripremi njihovo oslobođenje. (5)
Deo prikupljenog materijala izložen je u kući Krsmanovića na Terazijama u Beogradu (zgrada Protokola vlade Jugoslavije). Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije otvorio je početkom 1941. Muzej Narodnog jedinstva i Muzej Jugoslovenskog Sokolstva (6). Zgrada je odabrana jer je prestavljala najdragoceniji objekat muzeja. U toj zgradi proglašeno je Ujedinjenje 1. decembra 1918. Muzej Narodnog Jedinstva nalazio se u velikoj dvorani, u kojoj je proglašeno Ujedinjenje. Sokolski Muzej nalazio se u tri prostorije zgrade. Osim toga, prednje odaje služile su za svečane sokolske prijeme. U toj kući nalazio se Kraljevski dvor od kraja Prvog svetskog rata, pa do venčanja kralja Aleksandra. Zgradu je kralj Aleksandar poklonio Sokolima. Do otvaranja muzeja u zgradi se nalazio Dom (sedište) Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
U Muzeju Narodnog Jedinstva prikupljalo se sve što se u književnosti i umetnosti odnosilo na razvoj jugoslovenske misli; svi predmeti i slike koje govore o aktu ujedinjenja; knjižnica svih dela o jugoslovenstvu. Po uzoru na čehoslovačko Sokolstvo Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije prikupio je eksponate za muzej i to : modele i nacrte sokolskih domova, sokolskih spomenika; Pregled sokolskih listova; Sokolske odore, originali za sokolske plakate i sokolske diplome, zastave; Predmeti koji su podsećali na sudelovanje Sokolstva u borbi za oslobođenje i ujedinjenje ( Dobrudža, Solunski front, Pivkov bataljon ) ; Dokazi o streljanjima Sokola za vreme Prvog svetskog rata ; Uspomene na znamenite  ličnosti (Steva Todorović, Vladan Đorđević, Laza Kostić ...); Slike koje su simbolisale Sokolske ideale (Dragutin Inkiostri Medenjak); Nacrti za sokolske razglednice, zbirke (albumi) fotografija raznih sletova, nastupa, svečanih akademija i javnih časova; Rad na negovanju slovenskog bratstva i slovenske uzajamnosti; Sokolski domovi; Pregled rada Sokolskih seoskih četa; Geografske karte sa ucrtanim župama i društvima. Naročita pažnja posvećena je pripremama i borbi za oslobođenje i ujedinjenje.  Za Sokole su radili umetnici koji su se trudili da stvore nacionalni stil u umetnosti : arhitekta Momir Korunović, Dragutin Inkiostri Medenjak, braća Nastasijevići, .... U članku “Sokolski muzej ” od dr. M. Kovačića daju se uputstva za prikupljanje predmeta za sokolske muzeje. Pisac je delio sokolske muzeje na 1) Savezni, 2) župske i 3) mesne. Savezni je prikupljao predmete iz cele države, župski predmete sa područja župe, a mesni je ograničen na mesto rada sokolskog društva ili ako jedan grad ima više sokolskih društava onda zajednički muzej sokolskih društava tog grada. Jedna od smernica bila je “Što se na izložbama izlaže, to spada u sokolski muzej”. Na pitanje zašto sokolski muzeji pisac odgovara : 1) da se predmeti dragoceni za sokolsku istoriju ne izgube, oni su izvor za sokolskog istoričara; 2) utvrđuju sokolsku svest, strancima pružaju priliku da upoznaju važnost i veličinu sokolske organizacije; 3) u pograničnim krajevima oni će biti dokaz da su ti krajevi doista naši i da su sve vreme bili naši (7).
 Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije je dvoranu ujedinjenja u svom Saveznom domu na Terazijama držao otvorenu za posetioce 1 decembra. Za uspomenu na taj dan posetioci su mogli da kupe posebne dopisne karte  sa naročitim žigom i tekstom: „Pozdrav iz istorijske dvorane, u kojoj je Prvog decembra 1918 godine, proglašeno Ujedinjenje i Oslobođenje ... Beograd, 1 decembra 1940”. Istog dana sokoli su prodavali knjižice iz Sokolske narodne biblioteke „Veliko zaveštanje” i  „Reči Jovana Cvijića”.(8)
Od ranog jutra dolazile su grupe posetilaca. Njih su  u  dvorani ujedinjenja dočekivali sokoli i sokolice u odorama i tumačili im pojedinosti. Posetioci su razgledali „kolevku” Jugoslavije, slušajući obaveštenja o tome, gde je stajao regent Aleksandar, a gde delegati Narodnog veća i ostale istorijske ličnosti kao što je bio Ljuba Jovanović. U dvorani je bila velika slika kralja Petra II i bista kralja Aleksandra, a po zidovima slike sv. Save, Štrosmajera, Vuka Karadžića, ... . Uz karte,  knjižice „Veliko zaveštanje” i  „Reči Jovana Cvijića”, posetioci su tražili svečani Prvodecembarski broj  „Sokolskog glasnika”. Među posetiocima je bio veliki broj sokola iz  Beograda i okoline, a takođe i ostalih građana. Došli su i ljudi iz najudaljenijih sela. Uprkos hladnom vremenu, i  snežnoj mećavi, od 8 sati izjutra pa do 9 uveče, prošlo je kroz dvoranu preko 3.500 posetilaca. (9)
Savez sokola bio je zabranjen od 1941. Sokoli su bili izloženi progonima od strane okupatora i ustaša. Sokolski muzej u Dubrovniku su najverovatnije uništile ustaše koje su zauzele sokolske prostorije. Muzej u zgradi Protokola  je postojao do oslobođenja Beograda oktobra 1944. Član Starešinstva Saveza Sokola Jugoslavije Slobodan Đorđević  istakao je da za vreme okupacije prostorije muzeja nisu oštećene. U  oktobru 1944. grupa omladinaca provalila je vrata zgrade i upala u prostorije muzeja. Posle pljačke spalili su muzejske eksponate u dvorištu zgrade Krsmanovića. (10) Jovan Vanja Petrović istakao je : “Na žalost, u vreme okupacije 1941-1944. godine, okupatori i neodgovorni Srbi razgrabili su ili uništili ono što je prikupljeno. Na žalost i posle rata bilo je uništavanja arhivske građe.”(11)
 
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije je u međuratnom periodu prikupljao eksponate vezane za istoriju borbi za oslobođenje u kojima su učestvovali članovi sokola ( Dobrudža, Solunski front ...). Organizovao je Sokolske izložbe u Beogradu. Pojedina sokolska društva kao što je bilo dubrovačko osnivala su svoje muzeje.  Savez Sokola je dvoranu ujedinjenja u svom Saveznom domu na Terazijama držao otvorenu za posetioce na Dan Ujedinjenja  1. decembra. Muzej je otvoren 1941. kada se zemlja našla pred iskušenjima Drugog svetskog rata. U muzeju su bili zastave, slike, biblioteka i arhiva. Sokolski muzej postojao je do oktobra 1944. kada je grupa omladinaca spalila muzejske eksponate u dvorištu zgrade Krsmanovića. Sokoli su obnovili svoj rad 1992. i od tada nastoje da obnove Sokolski muzej. Prilikom sokolskih priredbi sokoli izlažu eksponate iz  prošlosti sokolstva. U Čačku, Somboru, ... gradski muzeji priredili su izložbe o sokolima. Muzej istorije Jugoslavije pripremio je izložbu “Ko je Soko-taj je Jugosloven” od 4. februara 2016. .
     
Saša Nedeljković
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije
 
Napomene :
1.    „Sokolska izložba”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 9 jula 1930, br. 15, str. 6;
2.    „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
3.    „Nj. Vel. Kralj s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3;
4.    „Kroz dvoranu Sokolske izložbe u Oficirskom domu u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 3;
5.    „Još o Sokolskoj izložbi u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 9. decembra 1932, br. 49, str. 2;
6.    „Muzej narodnog jedinstva i Sokolski muzej urediće se u Krsmanovićevoj zgradi na Terazijama”, „Vreme”, 10.januar 1941 g, Beograd,str.3 ili „Sokolski Glasnik”, br.50, God. XI, Beograd;
7.    Dr. M. Kovačić, „Sokolski muzej”, „Sokolska Prosveta”, Septembar 1932. Novi Sad; „Muzej narodnog jedinstva i Sokolski muzej urediće se u Krsmanovićevoj zgradi na Terazijama”, „Vreme”, 10. januar 1941, Beograd, str.3;
8.    „Dvorana ujedinjenja otvorena publici prvog decembra”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 5;
9.    „Velika poseta Dvorane  Ujedinjenja”,  „Sokolski glasnik”, Beograd,  6 decembar 1940, br. 49, str. 3;
10.    Slobodan Đorđević i Dušan Cvetković, “Stradanje i obnova sokolskog pokreta”;
11.    Jovan Vanja Petrović,”Značaj čuvanja građe za istoriju sokolstva”, „Savetovanje uloga obnovljenog Sokolstva ...“ , Soko Jugoslavije, Jun 1996, Beograd, str.124-125;



Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2016-04-11
ponedeljak, 11 april 2016 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori