Sokolska konjica

(0 glasova)
Sokolska konjica

Sokolska konjica
  
 
U okviru sokolskih društava osnivane su konjički odseci. Po Pravilniku Saveza Sokola u svakom sokolskom društvu i četi trebalo je  da se osnuje jahački odsek, ako je zato bilo dovoljno mogućnosti. Jahanje i vežbanje na konju bilo je deo sokolskog telovežbačkog sistema.  Organizovali su se izleti, javni nastupi i takmičenja. Jahanje i vežbanje na konju bilo je po svim načinima vojske Jugoslavije. Ukoliko nije bilo prednjaka za jahanje u društvu, sokolska društva trebala su da mole vojsku za pomoć. Dozvolu za nastup dobijali su članovi jahačkog odseka tek ako su se pokazali dovoljno sposobni, po oceni vodnika njihovog odseka.U župama i Savezu osnivani su jahački odseci u tehničkom vođstvu. Odseci su imali za cilj organizaciju i propagandu. Referenti u župskim tehničkim organima bili su vodnici javnih nastupa udruženih jahačkih odseka župa, a savezni referent bio je vodnik sve konjice Saveza. Koplje je bilo visine 2,20 metara. (1)
Sokolsko društvo u Novom Sadu osnovalo je konjički odsek 1925. Odsek je učestvovao na sokolskim priredbama i manifestacijama u Novom Sadu. Odsek je reorganizovan 1934. i od tada je radio normalno. Za predsednika odseka izabran je Miloš Stefanović. Obuka jahanja se odvijala na vojničkim konjima, koje artiljerijski puk u Petrovaradinu ustupao društvu svake godine od 1.decembra do 1.maja dva puta nedeljno. Društvo je sa konjicom dočekalo kralja Aleksandra 1934. prilikom svečanog otvaranja “Doma trgovačke omladine”. Sokoli su kupili tri konja, opremu za jahanje i znajmili štalu i u dvorištu izgradili manjež. Tri člana odseka kupili su konje koje su držali u sokolskoj štali. Članovi odseka mogli su redovno da treniraju. Odsek je organizovao za svoje pripadnike zajedničke izlete, terenska jahanja i propagandna jahanja u svečanim sokolskim odorama. Društvo je sa odsekom 1939. učestvovalo na otkrivanju spomenika Svetozaru Miletiću u centru Novog Sada. (2)   Bačka Sokolska Župa je  priredila svoj  II. slet 28. i 29. juna 1922. u Subotici. Drugog dana sleta priređena je svečana povorka u Subotici. Na čelu povorke jahala je konjica osječkog Sokolskog društva. Za njima jahala je subotička konjička podoficirska škola i vojna muzika konjičke divizije. (3) Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo je 19. juna 1927. 20 godina od svog osnivanja. Već rano ujutro osečalo se praznično raspoloženje u mestu. Skoli iz Stare Pazove kao i iz Novih Karlovaca, sastali su se ujutro u sokolani i sa zastavama krenuli na stanicu, gde su dočekali sokole i sokolice iz Beograda, Zemuna, Sremske Mitrovice, Sr. Karlovaca i Petrovca. Proslavi su prisustvovala sokolska društva Beograd I, Zemun, Sremska Mitrovica i Novi Karlovci. Sa stanice je krenula povorka do opštine u čijem je dvorištu održala proba. Posle probe formirala se nova povorka sa sokolskim zastavama i zastavom dobrovoljaca, sa vojnom muzikom, sa sokolskom i narodnom konjicom i mnogobrojnim narodom iz mesta i bliže okoline. Povorka je obišla glavnije ulice mesta. (4)
Na Svesokolskom sletu u Beogradu održanom  od 8. do 30. juna 1930. učestvovala je sokolska konjica. (5) U Subotici održana je 9. juna 1935. na igralištu fudbalskog kluba „Bačka” javna vežba. Muška i ženska deca, učenici-ce srednjih škola, muški naraštaj sokola, ženski naraštaj, članice sokola i članovi seoskih četa izveli su proste vežbe. Sve članstvo izvelo je vežbe na spravama i igre. Vojnici 34 pešadijskog puka izveli su proste vežbe. Sokolska konjica izvela je karusel. (6)
Prvi sabor sokolskih četa župe Mostar održan je u Mostaru 15. decembra 1935. u dvorani pevačkog društva „Hrvoje“. Posle sabora formirana je pred domom „Hrvoja“ povorka koja je prošla gradom i zaustavila se pred Oficirskim domom. Povorku je predvodio župski načelnik Petar Čolić, a učestvovale su vojna muzika i muzika sokolske čete Orašac, brojna sokolska konjica i veliko mnoštvo građana. (7) Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu na prvi dan Duhova 31 maja 1936. Sokoli iz Novog Sada na čelu sa starešinom župe dr. Ignjatom Pavlasom došli su autobusima. Za njima je stigla grupa konjanika, članova sokola, iz Novog Sada i Petrovaradina. Posle liturgije na kojoj je pevao hor Sokolskog društva formirana je povorka na čelu sa sokolskom konjicom i dvema muzikama. Povorka je na putu do Sokolskog doma oduševljeno pozdravljana od mnogobrojne publike. Kad je povorka stigla počeo je svečani obred, koji je izvršio paroh Stevan Nikolić. Osvećenje zastave društva obavljeno je na sletištu. Potom je održana javna vežba, koja je u stvari bila vežba drugog okružnog sleta župe Novi Sad. (8)



  U konjičkom odseku Sokolskog društva Skoplje Matica bilo je 1938. 37 članova (18 članova i 19 naraštajaca). Od 1.11.1938. do 1.5.1939. vršena je redovna obuka u jahanju. Časovi su održavani u manježu 7 konjičkog puka dva puta nedeljno pod rukovodstvom Živojina Golubovića. Prilikom proslave 30-godišnjice osnivanja  sokolskog društva Matice u Skoplju 25.5.1939. u dvorištu Sokolskog doma formirana je povorka sokola sa osnivačima i muzikom na čelu, sokolskom konjicom i seoskom četom Raštak. Povorka je pošla preko mosta, kejom i postrojila se na trgu pred spomenicima kraljevima Petru I i Aleksandru. Posle polaganja venaca povorka je krenula na stadion. Na javnom času konjički odsek je  nastupio sa karaselom i preskakanjem prepona. Na Đurđevdanskom uranku 25 konjanika odseka odjahalo je  do manastira  Donji Sv. Ilija. Prilikom nošenja badnjaka na Badnji-dan, odsek je učestvovao sa 20 konjanika. Zbog situacije u svetu 1938. nisu mogli da redovno održavaju časove jahanja niti su mogli priređivati daljna jahanja. Ipak konjički odsek je uspeo i 1939. da obuči mlade sokole u toj viteškoj grani sporta koja je trebala u budućnosti da korisno posluži državi.(9)
U Beogradu i drugim gradovima sokolska konjica je donosila badnjake iz šume. Sokolska konjica učestvovala je u povorci na sletu u Pragu 1938. Jahači odseci nisu bili brojni zbog skupe i teške obuke. Sokolska konjica je obučavala svoje pripadnike da se slučaju rata pridruže vojsci u odbrani zemlje.
                                                                        
Saša Nedeljković                                               
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :
1.    „Organizacija Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana 1930, str. 189-191,207;
2.    Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina Novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 62, 63;
3.    Dr. B. „II. Slet Sokolske Župe Bačke.”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 8, Str. 260-266; Starešinstvo Bačke Sokolske Župe, „II. Slet Bačke Sokolske Župe 28. i 29. juna u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br.7, str. 222;
4.    „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
5.    Janko Jazbec, Središnji odbor za obnovu jugoslavenskog sokolstva u slobodnom svetu, „Sokolski zbornik : 1863-1963”, Buenos Ajres, 1963, str. 152;
6.    „Javna vežba Sokolskog društva”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 3;
7.    „Svečana akademija“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 48, str. 6;
8.    „Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 19 juna 1936, br. 25, str. 4;
9.    „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god.”, Skoplje, 1940, str. 55, 56;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

Email
2016-01-12
utorak, 12 januar 2016 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori