Back BesplatanSport.com

Srpsko sokolsko društvo Dušan Silni u Dubrovniku

(0 glasova)
Srpsko sokolsko društvo Dušan Silni u Dubrovniku

 Posle Majskog prevrata u Beogradu 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji posle prevrata, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle Kalajeve smrti, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. Krajem septembra 1903.  održana je skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokolskih društava  u Austro-Ugarskoj Monarhiji. (1) Iste 1903. osnovano je gimnastičko društvo Obilić u Mostaru.

Srpska gimnastička društva na Primorju
  
   Dubrovnik  je  u  drugoj  polovini 19 veka bio kulturni  i  privredni  centar  primorskih Srba.  Zalaganjem pregalaca oko Srpske Zore osnivana su gimnastičko-trezvenjačka društva na Primorju. Da bi  podstakli  osnivanje gimnastičkih društava list „Dubrovnik” i časopis „Srđ” pisali su o  radu sokola. Osnivanje  gimnastičkih  društava  bio  je  novi  vid  zajedničkog  rada  pregalaca  i  omladine  u  borbi  za  ujedinjenje  srpskog  naroda. Prva  društva  na  Primorju  osnovana  su  1907, Srpsko  gimnastičko  društvo „Dušan Silni“  u  Dubrovniku  i  Srpski  Soko  u  Kninu. (2) Na predlog omladinca  Krista P. Dominkovića, urednika „Dubrovnika”, Srpska dubrovačka omladina rešila je da u Dubrovniku osnuje gimnastičko društvo „Dušan Silni”. Sazvan je 17. avgusta zbor Srba Dubrovčana u prostorijama Dubrovačkog Radničkog Društva. Na zbor je došao veliki  broj građana, a posebno omladine.  Predsedavao je Antun Suhor. Kristo P. Dominković izašao je sa predlogom pred skupštinu i obrazložio je potrebu i značaj osnivanja društva „Dušana Silnog”.  Predlog je sa aklamacijom prihvaćen. Izabran je privremeni odbor u kome su bili : Luko markiz Bona, dr. Matija Gracić, dr. Jovo Milišić, Kristo P. Dominković, Jovan L. Perović, Ivo Šubert i Baldo Marinović. Na skupštini su pročitani telegrafski pozdravi iz Beograda. U jednom od njih istaknuto je : „U ime svih sedamdeset i dva današnja kluba Srbijanskog Dušanovačkog Saveza, šaljemo dragoj jednorodnoj braći viteško srpsko pozdravlje. Zdravo Silni!” Predsjednik Saveza potpukovnik Mišković. Sa skupštine poslat je odgovor : Savez Dušana Silnog Beograd „Srbi Dubrovčani jednodušno su odlučili utemeljenje „Dušana Silnog”, te zahvaljuju na bratskom sjećanju slobodne braće. Zdravo !” Odbor. Beogradsko društvo je uputilo depešu : „Savez nam je priopćio Vašu depešu. U dobri čas Silni, u ime pet stotina beogradskih vitezova”. Predsednik Društva Knez Milojković.  Pravila društva su tri puta slata vlastima i vraćana nepotvrđena. Vlast je potvrdila društvena pravila  avgusta 1908. Konstituirajuća skupština održana je 9. avgusta 1908. U Upravi bili su : predsednik dr. Mato Gracić, podpredsednik Ivo Šubert, blagajnik  Jovica  L. Perović, tajnik Antonije Benusi, zamenik tajnika Petar Reljić, odbornici Kristo P. Dominković, dr. Jovo Milić,  Luko markiz Bona, i Milan Trojanović. Za barjaktare Đildo Job i Miho Brađolica. Sednice odbora održavale su se u prostorijama Dubrovačkog Radničkog Društva. Članstvo i podmladak vežbali su u „Bačićevoj dvorani”. Prvi učitelji bili su Kristo P. Dominković i Nikola R. Brkić. Zalaganjem  predsednika  dr. Mate Gracića društvo je 1908. dobilo svoje prostorije. Stara zgrada iz doba Republike, poznata kao “Tabakerija” u Pilama bijaše potpuno preuređena za društvene prostorije i to velika dvorana za vežbanje, a jedna manja za vežbe na spravama, soba za upravu, članstvo i ostale potrebne prostorije. To je bio Dom Dušana Silnog u Dubrovniku. Jula 1909. otpočele su vežbe u društvenim prostorijama. Osnovan je i ženski deo. Društvu su stigle naručene sprave iz Praga. Društvo je na poklon dobilo sliku Dušana Silnog i slike iz srpske istorije. 



  Dušan Silni  u  Dubrovniku najavio je svoju prvu društvenu zabavu  za 12. mart 1910. u prostorijama Srpskog Pjevačkog društva „Sloga”. Tog dana trebalo je društvo da predvođeno Dubrovačkom Građanskom Muzikom svečano nastupi u svojim odorama. Na dan nastupa društva list „Prava Crvena Hrvatska” oborila se na Dušana Silnog nazivajući ga „srbijanskim društvom”. Austrijska policija zabranila je korporativni nastup sa muzikom. Članovi društva su morali u malim grupama da idu od svojih prostorija do „Sloge”. Kad su se pojavile prve grupe građanstvo ih je pozdravilo frenetičnim aplauzom, dok je nekoliko frankovačkih omladinaca počelo da zviždi. Kako je koja grupa dušanovaca dolazila, bila je sve oduševljenije pozdravljena, tako da se usamljeni zvižduci frankovaca nisu čuli. Kad su svi dušanovci stigli počela je zabava u prostorijama „Sloge”.  Kristo P. Dominković istakao je u svom pozdravnom govoru značaj ovog prvog nastupa  dušanovaca,  uprkos preprekama na koje su naišli od strane vlasti. Program zabave bio je : Stanković „Rado ide Srbin u vojnike” svirao tamburaški zbor Dubrovačkog Radničkog Društva, vježbe muškog podmlatka, Mandolinistički klub izvodio je „Karnevalska zvona”, zatim vežbe prednjačkog zbora, Petar Bubalo deklamovao je pesmu „Dušanovka“ od J. Perovića, zatim članstvo je izvelo Piramide. Srpski pozorišni diletanti izveli su  šaljivu igru u tri čina „Moj džep”. Između činova svirao je tamburaški zbor. Tamburaškim zborom upravljao je Ivan vitez Čižek, a vežbama Aleksandar Kurtović. Zabavi su prisustvovalai odaslanstva  iz Boke Kotorske u živopisnim narodnim nošnjama. Dubrovačka Građanska Muzika svirala je 19. marta 1910. koračnicu Dušanovka. (3)
Dušanovci su zajedno sa Srpskom muzikom i brojnim izletnicima  priredili izlet u Slano 22. maja 1910.  Na obali pozdravio ih je Ivo M. Jelić. U Slanom su članovi vežbači i podmladak priredili nekoliko vežbi. Uveče su se vratili u Dubrovnik. Predvođeni muzikom prošli su uz vatromet preko  “Place” gde su ih  brojni građani pozdravljali. (4)
 List „Dubrovnik” pratio je pokušaje osnivanja Srpskih sokolskih društava u Boki Kotorskoj. U dopisu iz Kotora  autor dopisa koji se potpisao kao “Srbenda” istakao je zapuštenost tadašnje omladine. Osnovan je Srpski soko u Risnu, ali je vlast vraćala nekoliko puta statute “Sokola” i nalazila smetnje ostvarenju društva bez uzroka. Čuo je da i Novljani imaju na umu stvaranje sokola. U dopisu se isticalo : “Tako, braćo, tako takmite se ko će prvi odnijeti barjak preporoda naše zaostale omladine !”. (5) Na dopis u listu „Dubrovnik” je odgovorio lice iz redova risanske omladine koje se potpisalo kao “Ranko”. Složio se sa mišljenjem prethodnog autora i istakao :  „Uz ostalo počnimo i sa osnivanjem „Srpskog Sokola”, jer je Sokolstvo zahvatilo gotovo sve naše krajeve i sve slavenske narode. ... Pogledajmo šta rade naša braća Srbi u Dubrovniku, Bosni, Hercegovini, Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, zatim Hrvati, Česi, Poljaci, ... Svuda se danas osnivaju sokolska društva, pa zašto onda i mi, u Boki Kotorskoj, ne bismo počeli sa takom, koliko korisnom toliko i plemenitom ustanovom ? ... Eto zašto ja pozdravljam pošt. Kotorskog dopisnika, koji je prvi među nama javno potakao sokolsko pitanje u Boki. ... Što se tiče risanske omladine, ona se je, ... bavila tom mišlju otrag dvije godine, i htjela doista osnovati „Sokola”, ali nepovoljni odgovori nadležnih vlasti na podnesene molbe, primoraše je, da odustane od svoje namjere, al ta ideja u Risnu nije još propala, a uzdam se da i neće, već da će se opet probuditi i oživotvoriti. ... Probudimo se jednom iz sna, jer smo dosta spavali; vrijeme je i da radimo.” (6) U dopisu iz Kotora u listu  „Dubrovnik” istaknuto je da je na jednom sastanku bilo odlučeno da se osnuje gimnastičko društvo „Srpski Soko”, i da je izabran odbor, ali je stvar zapela. (7)

Izleti dušanovaca u Cavtat i Boku Kotorsku

   Da bi  potpomogli osnivanje novih društava na Primorju dušanovci iz Dubrovnika  su sa Dubrovačkom Građanskom  Muzikom  priredili izlet u Cavtat 17. aprila 1910. i tom prilikom prvi put istupili korporativno pred građanima. Bilo je 44 člana u odorama, koje je predvodila Dubrovačka Građanska  Muzika.  Na okićenoj obali dočekali su ih građani Cavtata. Gđa Mileva Rajčeva Vlahova, zaželela im je dobrodošlicu i predala kitu cveća predsedniku društva dr. Mati Graciću. S protivne strane pucanjem iz prangija pozdravljali su dušanovce.  Iza pozdrava gradu i kratkog odmora sledila je javna vežba. Članstvo, muški i ženski podmladak izvršio je nekoliko tačaka. Vežba je svršena kombiniranom “piramidom”. Građani su oduševljeno pozdravili vežbače. Iza vežbe bili su pogošćeni u dvorani „Hrvatskog i srpskog doma”. Nazdravio je dušanovcima Antun Bratić, a odgovorio dr.  Mato Gracić. Govorili su dr. Frano Kulišić i  Kristo P. Dominković. Na rastanku došlo je do srdačnih ovacija. Ovacije su se ponovile u Dubrovniku kada su dušanovci prešli sa muzikom preko Place. (8) Dušanovci iz Dubrovnika  su  planirali izlet u Kotor 19. juna 1910. na Trojičin dan. Izlet je bio otkazan, ali je prilikom  proslave u Kotoru u povorci klicano slozi Srba i Hrvata, Boki i „Dušanovcima”. (9)
Dubrovački dušanovci su 26. juna 1910.  priredili izlet brodom „Dubrovnik” u Cavtat i Boku Kotorsku. U Dubrovniku se ukrcalo oko 400 putnika. Brod se zaustavio u Herceg Novom gde su ih dočekali a mnogi i pridružili  izletu. Kad su stigli pred Risan, grad je bio iskičen zastavama. Zvona su brujala kao pozdrav dušanovcima. U Risnu su se ukrcali oko stotinu izletnika. Pri prolasku kroz Boku Kotorsku Bokelji su mahali sa obe strane obale. Kad je  brod  stigao u Kotor na pristaništu   ih je dočekao poseban odbor sa muzikom i sa članovima Srpske Radničke Zadruge pod društvenim barjakom.  Dušanovce je podravio dr. Božo Vukotić, a Danica Petrović Njegoš Aleksandrova uz nekoliko reči predala je kitu cveća  društvenom vojvodi dr.  Matiji  Graciću. Pred kafanom Dojmi priredili su Kotorani  zakusku.  Toga dana održana je javna vježba, kao i koncert pred kafanom Dojmi. Na rastanku pozdravio ih je  dr. Božo Vukotić, a  Kristo P. Dominković se zahvalio i pozvao Kotorane da sa svojim sokolima posete Dubrovnik. Posle  izleta  osnovana  su nova društva u  Kotoru, Herceg-Novom  i  Đenovićima. Povodom osnivanja Srpskog sokola u Herceg Novom list „Srpski Soko“ doneo je članak u kome se ističe : „Ovdašnja se srpska omladina već odavna spremala da osnuje Srpski Soko, da ne budemo postidni pred svojom braćom. No u ovoj općoj apatiji našoj na Srpskom Primorju ne mogasmo ostvariti svoju zamisao. Ali nam nedavno dođe u pohode „Dušan Silni“ iz pitomog Dubrovnika, prodrma nas iz drijemeža i sada je Srpski Soko kod nas svršena stvar. Odziv je lijep, i spremamo se na posao. Naručili smo i sprave i onda ćemo naprijed sa snagom sokolskom. Zdravo!“. (10)
Dubrovački dušanovci  su bili  zastupani sa tri člana u odori   na  sletu  bugarskih  Junaka  u  Sofiji 9-12. jula 1910.  Tom  prilikom  u  Beograd  su  došli  predstavnici  srpskog sokolstva  iz  Srema, Krajine, Bosne, Stare Srbije, Primorja i Hercegovine. Povorka u Beogradu svrstana je u ulicama oko hotela „Slavija”. Dušanovcima iz Dubrovnika  i Skoplja ukazana je počast time što su povorci išli iza čeških sokola. Povorka je prošla ulicama : Kralja Milana, Terazijama i Vasinom gde su sa balkona Univerziteta održani pozdravni govori, pa do Grada  u kome je bilo sletilište. Posle održane  javne  sokolske  priredbe  u  Gornjem  gradu, kojoj  je  prisustvovao  i  prestolonaslednik  Aleksandar, i  posle  prijema  u  dvoru  kralja  Petra, pretstavnici srpskog  sokolstva iz Srbije, Stare Srbije  i  sa  teritorije  Austro-Ugarske  održali  su  sastanak  u  Beogradu. Kristo  Dominković  predstavljao  je  Primorje  na  sastanku  održanom  od  7  do  9   novembra. Na  sastanku  je  odlučeno  da  se  stvori  Srpski  sokolski  savez  sa  sedištem u  Beogradu. Na  sletovima  u Zagrebu  i  Pragu  nastupalo  bi  se  pod  zajedničkom  saveznom  zastavom  i zajednički  vežbalo simboličnu  vežbu oslobođenja.  Na sastanak su došli i kapetan Milan Pribićević, sekretar Narodne Odbrane i vojvoda Jovan Dovženski. Posetio ih je prestolonaslednik Aleksandar. Rukovao se sa svakim od prisutnih delegata, a kad je čuo ime Dubrovnik „opažala mu se očita  radost i zadovoljstvo”. Pozvao ih je da posete  Dvor. (11)  Dubrovački dušanovci su priredili 28. avgusta 1910.  izlet u Herceg Novi i manastir Savinu, prilikom slave „Gospojin-dana”. Na izletu je učestvovala Cavtatska Muzika, koja je pred polazak došla u Dubrovnik da prihvati dušanovce. Na hercegnovskoj obali bio je doček građana pod zastavama. Dušanovcima je zaželeo dobrodošlicu Nikola Đonović. Opština je počastila dušanovce i muziku. Na Savini je bila javna vežba i koncerat muzike.  (12)
 Dušanovci su osnovali „Veslačko  odeljenje“ (8 veslača)  Dušana  Silnog i nabavili moderni čamac koji je nosio ime „Dušan Silni”. Odeljenje  je  19-20 maja  1911. priredilo  izlet  od  Dubrovnika  do  Kotora.  Za  12 sati  i  30  minuta  prešli  su  80  km  (46  morskih  milja). Čamac  se  zaustavljao  u  Herceg Novom  i  Risnu.  Sokoli  su  svuda  pokazivali prema Dušanovcima  bratsku  pažnju,  naročito  u Risnu, gde  je  Dušanovcima  bila   priređena  bogata  večera,  na  kojoj  je  bilo  oko  60  osoba. Rišljanski  sokoli,  na  čelu  sa  svojim  starešinom  kapetanom  Aleksandrom  Vidovićem,  ispratili  su  ih  na  čamcu  sve  do  Perasta. Pred  Kotorom  im  je  izašlo  u   susret  veslačko  odeljenje  kotorskog  Srpskog  Sokola (13).

Srpska sokolska  župa na  Primorju

 Grupa od 40 srpskih sokola predvođena dr Lazom Popovićem, starešinom Fruškogorske Župe, posetila je 17 avgusta 1911. Dubrovnik. Na obali (Gruž) dočekali su ih postrojeni dušanovci sa Građanskom Dubrovačkom muzikom. Na brodu pozdravilo ih je izaslanstvo opštine. U povorci dušanovaca i muzike sokoli su posetili Gundulićev spomenik. Pred spomenikom je dr Laza Popović izrekao nekoliko biranih reči i položio dva venca. Građanstvo je burno pozdravljalo sokole a pred Gundulićevim spomenikom došlo je do burnih ovacija. Na Pilama povorka se razišla. Dušanovci su u podne priredili sokolima obed u svojim prostorijama. U ime „Dušana Silnog” Niko Đivanović pozdravio je sokole iz Vojvodine, Srbije i Stare Srbije. Između ostalih govorili su Kristo Dominković, dr Laza Popović i omladinac Hope.
Istog dana sokoli su parobrodom „Soko” posetili Cavtat. Izletu su se pridružili dušanovci, građani i omladina. Grad je bio iskićen zastavama, a sokole je dočekala Cavtatska muzika a na suprotnoj obali gruvanje prangija. Cavtatska Muzika svirala je „Dušanovku” i „Sokolsku koračnicu”. Kad su se sokoli iskrcali, predvođeni Cavtatskom Muzikom pozdravili su Opštinu i poklonoli se Bogišićevom muzeju, a onda su pošli na groblje. Na grobu Valtazara Bogišića položio je dr Laza Popović, uz nekoliko biranih reči, venac Srpskih sokola iz Vojvodine, sa srpskom trobojnicom. Istakao je da kako je srpski narod uvijek blagodaran velikom Srbinu Bogišiću za velike zasluge.  Kad je venac bio položen, svi prisutni  kliknuše „Slava Bogišiću”!, a zbor je zapevao „Vječnaja pamjat”. Pred Kalačićevom kafanom Cavtaćani su ugostili sokole. Nazdravio im je Antun Bratić, a zahvalio mu dr. Laza Popović. Posle razgledanja gradića, Bogišićevog muzeja, knjižnice i slika Vlaha Bukovca u crkvi sokoli su se vratili u Dubrovnik. Pri polasku iz Cavtata došlo je do bratskih ovacija. Vratili su se oko 7 sati u Dubrovnik. Dubrovnik je bio svečano osvetljen, a srpska i hrvatska muzika koncertirale su pred Dvorom. (14)
 Dušanovci i Srbi Dubrovčani su sokolima priredili banket u hotelu Imperijal. Svojom pesmom zabavljalo je učesnike banketa nekoliko omladinaca, među kojima se istakao Dušan Babić. Sutradan dušanovci su priredili Javnu vežbu i koncert. Gosti su pre podne razgledali grad, a posle podne sudelovali u javnoj vežbi i zabavi na Brsaljama.  Na vežbi je prvu tačku svirala Dubrovačka Građanska Muzika; 2. Vežbe buzdovanima, koje je izveo ženski podmladak; 3.  Marš „Dušanovka” izvela je Dubrovačka Građanska muzika pod Čižekom; 4. Muški podmladak je izveo vežbe sa palicama; 5. Ženski podmladak je izveo vežbe kopljima; 6. Srpske vežbe palicama sa II hrvatskog sleta izveli su srpski sokoli iz Vojvodine; 7. Proste vežbe sa V češkog sleta izveo je Dušan Silni; 8. Vežbe lestvicama ... . Publici su se dopale vežbe buzdovanima. Posle je bila zabava na kojoj je svirala   Dubrovačka Građanska muzika :1. Brodil : “Na Čelopeku” marš; ... 3.Čižek „Iz srpske šume i utrine”, fantazija; 4. Glinka : Valcer iz opere „Život za cara”; 5. Čižek „Osveta” potpuri iz dela čeških kompozitora. (15)
Sokoli, dušanovci (članovi, muški i ženski podmladak) i srpska muzika krenuli su zajedno vozom 19 avgusta 1911. u Trebinje na II Hercegovački Srpski Sokolski Slet. Slet je trajao dva dana. Po sećanju Ane Rajačić Matković na čelu duge svečane povorke bili su Dubrovčani. Priređene su junačke narodne igre i utakmice. Sletu su prisustvovali kao gosti Hrvatski soko iz Trebinja, muslimanski soko iz Trebinja i Hrvatski soko iz Dubrovnika. Srpska Dubrovačka Muzika je učestvovala u svim tačkama programa sleta. Na Sletu je dušanovački muški podmladak izvodio vežbe palicom, pod upravom A. Kurtovića. Ženski podmladak izveo je vežbu kopljem i vežbu vretenima. Članovi Dušana Silnog izveli su vežbu Piramide na lestvicama. (16)
Prva glavna skupština „Srpskog Sokola” u Đenoviću održana je 15. oktobra 1911. u društvenim prostorijama. Na skupštini su bili izaslanici sokola iz Herceg Novog podpredsednik Jovo Sekulović, M. Musić, D. Doklesić i K. Popović. Skupština je započela izborom za počasnog predsednika Jova Sekulovića a za perovođu Jeroteja. Počasni predsednik Jovo Sekulović zahvalio se na časti, pozdravljajući osnivanje prvog Srpskog sokolskog društva na selu u Dalmaciji. Čitao je pravila potvrđena od c.k. Namjesništva, istovremeno ih tumačeći. U Upravu društva bili su izabrani predsednik Dušan Crnogorčević, podpredsednik Špiro Cvjetković, tajnik Niko Janković, blagajnik Pasko Danilović i četovođa Nikola Marić. (17)
Drugog dana katoličkog Božića 26. decembra 1911. održana je zabava u prostorijama Srpskog Pjevačkog Društva „Sloga”, a  za fond „Dušana Silnog”. Izvedene su gimnastičke tačke, koje su završene živom slikom koja je prikazivala „Hercegovačko roblje” od Čermaka. Igranku je otvorio društveni vojvoda dr. Mato Gracić.  Jovan L. Perović besjedio je na zabavi “O sokolstvu”. Beseda je objavljena u listu „Dubrovnik”, a  štampana je kao knjižica 1912. u izdanju pisca. (18)
Povodom osnivanja Srpskog sokola u Kastelaštvi u pismu upućenom  listu „Dubrovnik” istaknuto je : „I u našem mjestu ovom osnavljava se srećom sokolsko društvo i već su vladi podastrta pravila na odobrenje. Naša mladost živo za to radi, a mi ih stariji sokolimo i pomažemo u uvjerenju, da je to živa potreba, koja će podmladku našem jačati životnu snagu i čeličiti srpski narodni harakter. Shvaćaju naši momci  da se bez snage tjelesne i umne, bez zajednice i sloge u današnja teška vremena razvraćivanja i proračunanog odnarođivanja  ne može dostojno stati na braniku prađedovskih nam svetih amaneta. Dao Bog da naše ovo društvo najbolje utiče i na mnoge sinove naše, koji su danas po raznim stranama tuđeg svijeta, da i njih sokolska ideja duhovno veže, kako bi se kraja i naroda svoga uvijek sjećali, od koristi mu i izdanice bili !” (19)
 Na priredbi u Risnu 17. septembra 1911. uz risanske sokole učestvovali su dušanovci iz Dubrovnika,  Srpski soko iz Herceg Novog i izaslanstva Srpskog i Hrvatskog sokola iz Kotora. Sokoli su proslavili 1912. sv. Ćirila i Metodija u Kotoru. Učestvovali su svi srpski i hrvatski sokoli iz Boke Kotorske. Srpski soko Herceg Novi održao je svoju javnu vežbu 1912.  Barjak Srpskog sokola u Kotoru  razvijen je septembra 1912. (20)  Prvi omladinski časopis „Proljeće”, koji je izašao u Kotoru 3. marta 1912. godine, doneo je u svom prvom broju članak o „Sokolima” (autor je bio M. Burtulica), u kome se isticalo : „Ova humana i narodna ustanova postoji od šezdesetih godina prošloga stoljeća… Kod nas ovdje na jugu sokolska misao je našla lijepog odziva, pa eto i u našu malu Boku doletio je mladi sokol, da svije svoje gnijezdo…” Tekst se završavao : „Bokelji, ovaj početak, tek posijano sjeme, neka razvije svoje klice cijelim našim kršnim krajem, a Boka će naša sinuti novim životom. Držimo se čvrsto naše sokolske maksime: „U desnici snaga, u srcu odvažnost, u mislima domovina”. (21)  Srpska sokolska  župa na  Primorju  osnovana  je  5. maja 1912.  u  Herceg Novom na inicijativu Jova Sekulovića. U Župu  je  ušlo  7  društava  iz Boke  Kotorske (Risan, Kotor, Herceg-Novi, Đenović, Bijela, Budva  i  Paštrovići-Kastio), Dušan Silni iz Dubrovnika i Srpski soko  iz  Knina.  Župa  je  sebe smatrala  delom  Saveza  Sokolskih društava Dušan Silni u  Beogradu. Za  starešinu  Župe  izabran  je  Mirko  Komnenović, starešina  Srpskog  sokola i Srpske kreditne zadruge u  Herceg-Novom,  istaknuti  član  Srpske  zore  i  podpredsednik  Saveza  srpskih  privrednih  zadruga  na  Primorju. Iz Boke Kotorske stiglo je u Dubrovnik 40 srpskih sokola 25. juna 1912. na prolasku za Prag. Na obali sačekali su ih dušanovci sa muzikom. Predvođeni muzikom obišli su grad u povorci, pozdravivši opštinu. Zajednički su pošli u Prag sa  22  člana „Dušana Silnog”. (22) Na Sveslavenskom sletu u Pragu iz  Župe bilo je 54 člana u svečanom odelu i 35 vežbača. Krajem 1912. u 8 društava Župe bilo je 710 članova, 206 vežbača, 19 predvodnika, 30 članica ženskog odbora, podmladka muškog 130 i ženskog 56. (23)
 
Na proslavi desetogodišnjice Prosvete održanoj u Sarajevu septembra 1912. učestvovali su u velikom broju sokoli. Velika nacionalna manifestacija održana je u Sarajevu nedelju dana pre objave balkanskog rata. Na proslavi utvrđeni su zadaci sokola u danima, koji su bili na pomolu. Delegacija „Dušana Silnog” iz Dubrovnika je zajedno sa  „Dubrovačkom Građanskom Muzikom” otišla u Sarajevo na  „Prosvjetinu“ proslavu. Stigli su u Sarajevo oko 9 sati uveče. Delegati „Dušana Silnog” marširali su glavnom ulicom oko barjaktara Ivankovića iz Trebinja, pred njima su išli dr Laza Popović i Voja Živanović, srpski generalštabni pukovnik, a za njima svi sokoli. Muzika je svirala „Oro kliče sa visine”. Zvuke muzike pratila je pesma prisutnih, ali umesto reči : „Mi smo s tobom Svetozare Miletiću!” moglo se jasno čuti : „Mi smo s tobom Petre Karađorđeviću !”. (24)
Po izbijanju Balkanskih ratova organizovano je prikupljanje pomoći za Crveni Krst. Akcija je obuhvatila celu dubrovačku oblast, skoro svako selo. Dr. Luko Dražić je kao lekar na Cetinju pomagao ranjenim Crnogorcima u Balkanskom ratu.  Dubrovački dušanovci priredili su izlet u Herceg Novi 14. septembra 1913. na javnu vežbu hercegnovskih sokola.  (25)
Članovi Srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” prisustvovali su parastosu kosovskim junacima u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku  na Vidovdan 1913. (26)
Prvi  Slet  Srpske  sokolske  župe  na  Primorju  održan  je 12.10.1913.  u  Dubrovniku. Na  sletu  su  učestvovali  i srpski sokoli iz Bosne i Hercegovine. Na  slet je došao Voja Besarović sa Srpskim sokolom iz Sarajeva. Prvi deo : Dubrovačka  Građanska muzika obišla je grad svirajući na uranak u 7 sati pre podne. Zatim je bio doček gostiju. Došli su Hrvatski sokoli iz Dalmacije i brojni sokoli iz Boke Kotorske. Srpski  sokoli  župe  na  Primorju došli su u velikom broju, predvođeni župskim starešinstvom na čelu sa starostom Mirkom Komnenovićem i Sokolskom muzikom iz Herceg Novog.  Srpski soko iz Trebinja sa barjakom stigao je istog jutra železnicom. Na obali srpski sokoli dočekali su hrvatske.  Dubrovačka  Građanska muzika (srpska) svirala je „Lijepa naša domovina” i „Pred prsi” u počast barjacima. Učestvovalo  je preko  500 sokola. Slet  je  počeo  povorkom kroz Dubrovnik, a onda  iz  Dubrovnika  ka  vježbalištu  u  Gruškom polju. U povorci  su  učestvovali : 1) Dubrovačka  Građanska Muzika; 2) Sokolske zastave; 3) Starješinstva  župa  i  društava;  4) Hrvatski  sokoli sa solinskom muzikom; 5) Sokolski  podmladak „Dušana Silnog"; 6) Svi  srpski  sokoli redom sa muzikom iz Hercegnovoga; 7) „Dušan Silni" iz  Dubrovnika. Kad je povorka stigla na Placu bila je pozdravljena i obasuta cvećem sa prozora. Povorka je stigla pred opštinu, gde su predstavnici Župe pošli da pozdrave gradonačelnika. Drugi deo bio je javna vežba na Beničevom (Gruškom)  polju : 1. muški podmladak „Dušana Silnog" izvodio je proste vežbe; 2. Hercegnovski Srpski soko je izveo Srpske vežbe palicom, zasebna tačka za Ljubljanski slet; 3. muški podmladak „Dušana Silnog" izvodio je vežbe sabljama; 4. članovi Srpske Sokolske župe na Primorju izveli su proste vežbe, zasebnu tačku Srba sa  Sveslavenskog sleta u Pragu 1912; 5. vežbe gostiju; 6. vežbe kopljem sa V sleta Poljskog sokolstva u Krakovu 1910; 7. vežbe na spravama; 8. Piramide. Pri svršetku vežbi, dok su sokoli pravili piramide, pirotehničar je bacao umjetne „bombe” u vazduh. Prisutni su bili iznenađeni kada je  iz jedne, koja je u vazduhu prsnula, izletela  kombinovana srpsko-hrvatska zastava, i prosula na stotine letaka sa sokolskim motivom : „Ustaj, živi, bori se, ne kloni!”.  To je izazvalo oduševljene ovacije Sokola i građana. Treći deo bio je  javna zabava sa koncertima muzike. Posle  vježbi  sokoli  su otišli  na  Brsalje, gdje  je  bila  javna  zabava  i  veselje. Vatromet, ognji, šaljiva pošta, narodno kolo, pevanje i druge razne igre. Održan je koncerat triju muzika. Grad, Gruško polje i  Brsalje bili su okićeni zastavama, zelenilom i sijalicama. Na Gruškom polju bio je podignut slavoluk sa natpisom „Zdravo !” i „Dobro nam došli!”. Po mišljenju pisca Spomenice Dubrovnik  nije pamtio ništa slično od otkrića Gundulićevog spomenika 1893.(27)   
Povodom  Sleta  Župa  je  izdala  razglednicu  na  kojoj  je  prikazan  član  sokola  naoružan  nožem  u  borbi  sa  zmajem  koji  je  drugog  sokola  obavio i  davi  repom. Sa   obe  strane  razglednice  ispisano  je  geslo „Ustaj  živi. Bori  se  ne  kloni!". Na  dnu  razglednice  je  bila panorama  Dubrovnika  sa  tekstom  „Prvi  slet  Srpske  Sokolske  Župe  na  Primorju  u  Dubrovniku". Zbog razglednice došlo je do sukoba sa vlastima. Dušanovac A. Benusi pozvan je kod Renkina u poglavarstvo zbog prigodne razglednice za slet. Renkin je smatrao, da zbog toga što je rep zmaja crno-žut da je to aluzija na Austriju. I zato je izdao nalog da se čitava naklada razglednica zapleni. Posetili su ga starosta župe Jovo Sekulović i Kristo Dominković. Renkin je pristao da se razglednice puste  u promet ako se zmaju premaže crno-žuti rep. Upravitelj srpske štamparije Svetozar Grčić je prvo odbio a onda pristao da premaže zmaju rep. (28)
Na skupštini  Župe  u  Dubrovniku 8. marta 1914.  izabrana je  nova  uprava. Izabrani  su : starješina  Mirko Komnenović; podstarješina Dr. Mato Gracić; tajnik Jovo Sekulović; blagajnik Petar  Tošić; vođa Leso Kurtović  i  od svakog sokolskog društva  po  jedan  član  uprave. Odbornici : dr. Frano Kulišić, David Ljubiša, Dušan Suđić, Božo Milinović, Aleksandar Vidojević, Andro Balabušić, Dušan Crnogorčević, dr. Veselin Mrđen, dr. Miloš Martić, Antun Krekić. Za  nadzornike  Župe izabrani  su : za  Boku  Kotorsku  Bogomil Jovović, a  za  Gornju  Dalmaciju  Veljko  Pokrajac. (29).  Svoj poslednji  slet  Župa   je  održala   na   Dalmatinskom  Kosovu  kod  crkve  Lazarice,  kraj  Knina  na  Vidovdan  1914. Dušanovci su zajedno sa Srpskim sokolima iz Boke Kotorske korporativno otputovali 27. juna 1914. Velika masa naroda, koja se svake godine okupljala na Vidovdan, dočekala je sokole na stanici i toplo ih pozdravila. Na zajedničkom ručku kod crkve održani su patriotski govori. Po podne održana je javna vežba članstva, članica i podmlatka župe. U listu “Srpska Zora” o sletu : „Hiljadama  naroda  s  krajine  Kninske,  Vrličke  od  Kistanja, Zadra  Benkovca, Drniša iz Spljeta i  Kaštela  Šibenika, Skradina  Obrovca, Sinja, Imotskoga  iz Boke i Dubrovnika  sa  krajine Bosanske  i  iz  Like  okupiše  se  oko  bratskih  sokolskih  četa  i  pomoliše  se  Bogu  za  izginulu  braću  hrabre  kosovske  Osvetnike.  Na  parastosu  je  skladno  pjevalo  pjevačko društvo „Srbadija" iz  Šibenika.  Iza  parastosa  izvodili  su  sa  uspjehom  vježbe  srpski  i  hrvatski  sokoli  uz  pratnju  Spljetske  muzike.” (30)  Na  Sletu  je  Grga  Anđelinović  održao  govor  podeljen  u  4  dela  a  svaki  se  završavao  refrenom  „Ne  kličem  zdravo  ni  meni  ni  vama,  već  onim  junacima  koji  će skoro  ginuti  za  narodno  ujedinjenje".  Pri polasku žandarmerija je zabranila sve manifestacije i svirku muzike ne saopštivši nikome šta se u Sarajevu dogodilo. Na stanici Perković  čulo  se  među  sokolima  “ubiše Ferdinanda”. Na Vidovdan 28. juna 1914. srpski sokoli iz Boke Kotorske  organizovali su izlet u Budvu, gde su priredili javnu vežbu.  Sem sokola iz Boke Kotorske na javnoj vežbi učestvovali su predstavnici dubrovačkog „Dušana Silnog”. Vežba se nije završila zbog glasa o ubistvu Ferdinanda. Sokoli su se mirno povukli.  (31)                          
             
U borbi za Oslobođenje

       U Dubrovniku je crna slutnja obuzimala građane koji su gledali policajce, žandare i finansijske stražare u neprestanom šaputanju sa nekim propalim licima. Bijaše jasno da su ih podsticali na nerede. Rasturiše u novine, pa i u službenu  „Smotru dalmatinsku”, „da je u Dubrovniku takovo ogorčenje, da preti pogibelj nemira.”  Vlast je  4 jula 1914. zakazala zadušnice za Franca Ferdinanda. Posebnim pozivom bila su pozvana sva mesna društva da sudeluju u zadušnicama u crkvi. Upravu „Dušana Silnog” pozvalo je poglavarstvo da sudeluje korporativno u odorama na  zadušnicama. Uprava „Dušana Silnog” i Hrvatski soko zaključili su da učestvuju u zadušnicama sa po dva člana i bez odore. Sve državne, pokrajinske i mesne vlasti prisustvovale su zadušnicama. Iza zadušnica  svi su bili ubeđeni da se nešto sprema. Najpre su počeli da se okupljaju pred opštinom seoski strelci, koje je organizovao austrijski kapetan Matičević. Njima su se bili pridružili oko 50 ljudi, u Dubrovniku nepoznatih. Bili su prljavi, odrpani a dobrim delom i pijani. Njima je održao govor Matičević, koji je završio : „Braćo, jesmo li složni ? “. Odgovorili su : „Jesmo, jesmo!”.  Posle mise rulja je tražila da se skine srpska zastava sa opštine.  Navalili su na vrata opštine da prodru u nju. Nijesu uspeli. Vrata bijahu jača od njih. Načelnik dr. Melko Čingrija nije hteo da pristane, pa je poklisaru upravne vlasti koja je podupirala rulju odgovorio da se sili ne može protiviti, ali da on zastavu ne skida. Po nalogu Renkina zastava je skinuta od raspaljene rulje. Gradonačelnik Melko Čingrija uzalud je tražio pomoć žandarmerije. Krenuvši u povorci, navali li su na srpske ustanove : Srpsku štampariju, „Dubrovačko Radničko društvo”, Srpsko Pjevačko društvo „Sloga”, Srpsku osnovnu školu, Maticu Srpsku, Srpsku Muziku, Srpsku štionicu i uredništvo „Dubrovnika”. Razbili su prozore kamenjem, otrgnuli su sa prozora društvene zastave, uništili pokučstvo u Srpskoj školi i u društvu „Sloga”.  Rulja je posle toga napala  Dom  Dušana Silnog u Pilama. U „Spomenici 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku” istaknuto je : „Uz put skinuše nekoliko tabli sa dućana, napisanih ćirilicom. Ova rulja plaćenih bezkučnika i odrlija svom žestinom navali kamenjem na zgradu „Dušana Silnog”. Kada su se uverili da iz zgrade „Dušana Silnog” ne pucaju bombe, kako se u gradu pričalo, razbili su vrata.  Frankovci  su  opustošili  Dom  Dušana  Silnog,  potopili  društveni  čamac,  skinuli  natpis  Dušan  Silni  sa  Doma, uništili nameštaj, slike, biblioteku  i  gimnastičke  sprave  bacili  u  more.  Rulja je dva puta puštošila zgradu „Dušana Silnog”. Niko nije sprečavao rulju na tom njenom vandalskom pohodu. Pero Čingrija je obilazio grad i gledao zadovoljni podsmjeh ljudi čija je dužnost bila da slične postupke spreče. Istog dana kad je izvršen napad na zgradu „Dušana Silnog” detektivi su izvršili pretrese u stanu i radnji trgovca Miće Milišića. Njegovog sina Vojislava odveli su u poglavarstvo i saslušali, jer mu je bila nađen rubac sa srpskom trobojkom i grbom. Izvršen je pretres kod Uroša Jokanovića, člana sokola. (32)     Zbog  pretresa došlo je nekoliko detektiva, komesara, žandarma i finansa sa strane, osobito iz Zadra u Dubrovnik. Sve su premetačine izvršeno istovremeno. Ništa nisu našli, pa su svi istog dana otputovali natrag. Premetačine su izvršene kod Mata Gracića u Lapadu, u njegovom stanu; Dr. Frana Kulišića u stanu; Đilda Joba u stanu; Jova Tošovića, u stanu, knjižari i magacinima; Antonija Benusi, blagajnika Trgovačke banke, u stanu i kancelariji u stanu i u blagajni; Mite Pušibrka, činovnika „Srpske Zore”, u stanu i u kancelariji „Srpske Zore”; Krista Dominkovića, u stanu i u uredništvu „Dubrovnika”. Vršenje premetačina je izvršeno po zakonu, samo je učinjenja iznimka kod kuće Dominkovića. Pošto Dominković nije bio kod kuće, policija je prisilila staru sluškinju pod pretnjom da će je odvesti u tamnicu, da im otvori. Sa sobom su doveli jednog kovača, koji je otvarao ono što je bilo zaključano.Detektivi su tražili slike kralja Petra, pisma pisana ćirilicom, pa i najmanje uspomene iz Srbije.  Dominković je u svom listu broj 22 od 23 jula 1914. komentarisao : „Ako se je mislilo na Kragujevačke bombe, bili bi ih jednako našli i u prisustvu domaćina kao i u njegovoj otsutnosti, a onako isto bi pošli praznih šaka.”. Uoči rata zatvoreno je preko 60 talaca iz Dubrovnika. (33)
Zabranjen je rad Srpske sokolske župe na Primorju u Herceg Novom i svim srpskim sokolskim društvima u Dalmaciji : Srpskom sokolskom društvu “Dušan Silni” u Dubrovniku, Srpskom sokolu u : Kninu, Kotoru, Bijeloj, Budvi, Đenoviću, Kaštel Lastvi, Risnu, Zadru i Herceg Novom. (34)
Dušan Silni bio je kao i sva nacionalna društva u Dubrovniku raspušten 25. jula 1914.  Na dan objave rata nastao je lov na istaknute građane i sokole. Narodna straža sprovodila je uhapšene.  Zabranjena  je  upotreba  ćirilice. Delatnost  Matice Srpske  obustavljena   je,  a  pregaoci  zatvoreni. Uhapšeni su i stavljeni vojnoj vlasti “na raspoloženje kao taoci” ...Ivo knez Vojnović, Ignjat Job, Vaso Piper, Aleksandar Kurtović, Božo Hope, ... .   Svi su odvedeni u šibensku tamnicu. Na gradskim zidinama 31. jula 1914. postavljen je oglas o taocima određenim za osiguranje vojničkih transporta, posebno željeznicom. Tamnice su bile pune pa su nove zatvorenike zatvarali u vojne tamnice u Gružu. Mobilisani sokoli bili su proglašeni za “politički sumnjive” i nad njima se vodio strogi nadzor. Policijski agenti preobučeni u “vojne dobrovoljce” pratili su “nepouzdane vojnike”. Uprkos tome prebegli su dušanovci Ljudevit Tajser, Božo Nardeli, Antun Suđa i Antun Korčulanin. Prva trojica prebegla su na italijanskoj fronti, a Antun Korčulanin na srpskom frontu, prešavši sa srpskom vojskom preko Albanije. Posle rata nosio je Albansku spomenicu.
U Cavtatu Niko Vragolov osuđen je 15 meseci tamnice. Taoci su bili Antun Bratić, Pero Zore, Đuro Lonza, Pero Matijašević, Antun Kušelj, ... . Uhapšeni su bili Đuro Vragolov, Lele Miljan, Antun Moreti. Internirani  su bili Božo Vragolov i Miho Malošević. (35)  Slikar Ignjat Job uhapšen je u leto 1914. U zatvoru su taoci među kojima  i  Vaso Piper morali da mu pomažu zbog duševnih smetnji. Iz zatvora je, zahvaljujući prijatelju porodice, prebačen u duševnu bolnicu u Šibeniku. Njegov brat Cvijeto Job poginuo je kao dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. (36)  Vaso Piper rođen je u Kotoru 1892. Zajedno sa  porodicom prešao je u Dubrovnik. Bio je istaknuti član Srpskog  sokolskog društva „Dušan Silni” i učesnik demonstracija 1913. u Dubrovniku.  Zatvoren je 1914. kao taoc u Dubrovniku. Sa ostalim taocima iz Dubrovnika  prebačen je u zatvor u Šibeniku. (37) 
   Srbi sa Primorja su nastojali  da prebegnu  i  kao  dobrovoljci  stupe  u   vojske  srpskih  država.  Mnogi   nisu  uspeli  u  tome. Milan Srzentić, rodom iz Budve, učio je je u Dubrovniku Nautičku školu.  Bio je prednjak Srpskog sokola „Dušan Silni” u Dubrovniku. Prilikom streljanja u hercegnovskoj utvrdi Španjoli 17. septembra 1914. pomorski kapetan Milan Srzentić strgnuo je maramu i sa rukom na srcu doviknuo : „Ovako Srbin umire ! ... Živjela Srbija”. Od istog plotuna pao je toga dana i njegov stariji drug kapetan Filip Hadžija iz Orebića na Pelješcu.  Član Srpskog Sokola „Dušan Silni” Vaso Milišić spemao se na begstvo prema srpskoj granici, kada su ga izdali neki  „drugovi”. Streljan je u 10. aprila 1915. u Ledenicama (Krivošije). Umro je sa poklikom : „Živio Kralj Petar ! Živjela Srbija !”. (38)   Niko Kaput,  iz Dubrovnika,  borio   se  u  odredu  Vojislava Tankosića u odbrani Beograda. (39). Pero Goce-Gučetić je kao đak kotorske gimnazije bio izbačen iz svih škola monarhije zbog uvrede ćesara. Preselio se u Beograd i tu svršio gimnaziju. Za vreme balkanskih ratova borio se u redovima crnogorske vojske. U Prvom svetskom ratu zajedno sa Jobom, Midžorom i drugim dobrovoljcima borio se u četi Voje Tankosića. Prelaz preko Albanije uništio mu je zdravlje. Po preporuci Nikole Pašića Gučetić je poslan u Francusku na oporavak. (40)
Maksim i Savo Mustur, članovi sokolskog društva u Đenoviću, prebegli su iz austrijske vojske u Srbiju 1914. i stupili u redove dobrovoljaca. (41) Stevan (Đurov) Mustur iz Đenovića je na početku Prvog svetskog rata prebegao u Srbiju i  stupio u odred vojvode Vuka (Vojina Popovića). (42)
Mirko  Komnenović je odmah po dolasku u Niš, posetio predsednika srpske vlade Nikolu Pašića i ministra Ljubu Jovanovića, sa rečima : „Dolazim  kao dobrovoljac, bez rezerve da poslužim Srbiji”. Kao član misije za prikupljanje dobrovoljaca upućen je 24 jula 1915.  iz Niša u Rusiju. Radio  je u  Rusiji  među  zarobljenicima  i  prebezima  na  organizovanju  Srpskog  dobrovoljačkog  korpusa (43). Sokoli su pre dolaska  srpskih  oficira organizovali  dobrovoljačke  jedinice.  Dobrovoljci  su  se  uz  velike  napore  posle  revolucije  u  Rusiji  prebacili  na  Solunski  front. U članku „Iz minulih dana” objavljenom u listu „Dubrovnik” jedan dobrovoljac opisao je  svoj put od Odese preko Murmanska do Solunskog fronta. U članku je istaknuto : „U praskozorje na Vidovdan 1916 godine, zadojen najsvetlijim idealima dugovanja svom narodu i jugoslovenskoj ideji, i ako vodnik puka glasovitog crnožutog šuckora, uspeo sam da sa cijelim vodom vojnika i četiri mitraljeza prebjegnem jednokrvnoj braći, a tim doprinesem od strane Slovinske Atine sjenku koristi pri stvaranju naše toliko željene otadžbine. ...Ponosan sam što sam doživio da da budem vojnik Karađorđevića vojske, ... ” (44).
 Na dan  Ujedinjenja, 1 decembra 1918. Bokelj Ljuba Jovanović,  član srpske vlade i  jedan od starešina Sokola,  izjavio je : „Evo  dana  i  časa  na  koji  je  mislilo  i  za  koji  je  radilo,  za  koji  je  stradalo  i  za  koji   je  živelo  naše  pleme.  ... Naš  je  narod  današnjim  delom  doživeo  najveći  događaj  svoje  istorije ... . .. Sve  što  smo  u  prošlosti  imali, najbolje  i  najviše  u  plemenu  našem, radilo  je  za  ovaj  veliki  čin, koji  je  danas, evo, svršen" (45).
Posle oslobođenja 1918. obnovljen je rad sokolskih društava na Primorju. Zbor Srpske sokolske župe na Primorju održan je 29. maja 1919. Kao predstavnik sokola iz Budve bio je prisutan David Ljubiša. (46)
Na Vidovdanskom sokolskom saboru održanom 28. i 29. juna 1919. u Novom Sadu sastali su se predratni sokoli koji su stigli iz streljačkih jaraka, ispod vešala, iz tamnica i kaznionica. Došli su vojnici, dobrovoljci i četnici. U članku  “Sokolstvo i Prvi decembar” u „Sokolskom Glasniku” istaknuto je :„Samo onih nije bilo, koje su progutali grobovi, čije su kosti raznele bure i oluje i vukovi. ... . Sva braća, koja su se očeličila u naporima i strahotama svetskog požara, visoko su digla barjak slovenskog sokolskog bratstva i na nj se svečano zakleli, izjavivši, da svi ... Sokoli u svojoj slobodnoj otadžbini dobrovoljno stupaju u službu svoga naroda i svoje države sa svima telesnim i moralnim snagama”. (47) Na  saboru u Novom Sadu  svi sokolski  savezi ujedinili su se u Sokolski Savez S.H.S. Ljuba Jovanović i Grga Anđelinović predstavljali su Srpsku sokolsku župu na Primorju u organizacionom odboru sabora. (48) U ime  Srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” iz Dubrovnika na saboru su učestvovali  Aleksandar Kurtović, Ivo I. Matić i Vaso Piper. (49)
Dubrovačko društvo Srpski soko „Dušan Silni” održalo je glavnu skupštinu  26. oktobra 1919. na kojoj je zaključeno da se društvo ujedini sa Hrvatskim sokolom. Održana je izvanredna glavna skupšina na kojoj su bile uprave i 217 članova oba društva. Predsedavao je dr. Luko Dražić, starosta Hrvatskog sokola a zapisničar je bio Vaso Piper, vođa dušanovačkog društva. Predsedavajući je saopštio zaključak Hrvatskog sokola, a Vaso Piper izvjestio o jednakom jednoglasnom zaključku Srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” sa željom da tadašnja izvanredna skupština postavi temeljni kamen novom sokolskom društvu u Dubrovniku. (50)
Sokolska društva Srpske sokolske župe na Primorju iz Dubrovnika i Boke Kotorske  osnovala su Sokolsku  župu Mostar 1920. zajedno sa društvima iz Hercegovine. Župska konstituirajuća skupština održana je u Mostaru 28.marta 1920. Na skupštini je bilo 12 društava: Bileća, Čapljina, Dubrovnik, Gacko, Herceg Novi, Konjic, Mostar, Nevesinje, Opuzen, Risan, Stolac i Trebinje. Posle skupštine pristupilo se oživljavanju društava koja su postojala pre rata.(51)

Prva srpska gimnastička društva  na  Primorju  osnovana  su  1907, Srpsko  gimnastičko  društvo „Dušan Silni“  u  Dubrovniku  i  Srpski  Soko  u  Kninu.  Osnivanje  gimnastičkih  društava  bio  je  novi  vid  zajedničkog  rada  pregalaca  i  omladine  u  borbi  za  ujedinjenje  srpskog  naroda. Najaktivnije srpsko gimnastičko društvo bilo je u Dubrovniku. Rad na osnivanju sokolskih društava u Boki bio je spor zbog ne prihvatanja statuta od strane vlasti i apatije stanovništva.  Da bi  potpomogli osnivanje novih društava dušanovci iz Dubrovnika  su priređivali  izlete po dubrovačkoj okolini, u Cavtat i Boku Kotorsku. Sa osnivanjem sokolskih društava u Boki Kotorskoj došlo je do  osnovanja  Srpske sokolske  župe na  Primorju  u  Herceg Novom 1912.  Nezvanično Župa je sebe  smatrala   delom Saveza sokolskih društava Dušan Silni u Beogradu. Župa je priredila sletove 1913. u Dubrovniku i na Dalmatinskom  Kosovu kraj  Knina  na  Vidovdan 1914.  Sa izbijanjem Prvog svetskog rata rad Župe je zabranjen. Srpsko sokolsko društvo Dušan Silni bilo je kao i sva srpska nacionalna društva u Dubrovniku raspušteno 25. jula 1914. Sokoli su nastojali da  prebegnu u Srbiju i Crnu Goru da bi se borili kao dobrovoljci. Po oslobođenju 1918. Župa je obnovila rad.
                                                                                                
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
                                                                               
Napomene :
1.    „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139;
2.    Nebojša Rašo, „Srpski soko Prilozi za istoriju Sokolstva”, Knjiga  prva, Herceg-Novi, 2011, str. 27;
3.     „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 28, 29, 30;
4.    „Izlet „Dušana Silnog” u Slano”, „Dubrovnik”, Dubrovnik,  24. maja 1910, br. 39, str. 3;
5.     „Sokolska ideja u Boki”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 11. februara 1910, br. 11, str. 2;
6.    Ranko, „Risan”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 22. februar 1910, br. 14, str. 2;
7.    „Pišu nam iz Kotora”,  „Dubrovnik”, Dubrovnik, 6. aprila 1910, br. 25, str. 2;
8.     „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 31;
9.    „Trojičin-dan u Kotoru”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 24. juna 1910, br. 48, str. 2;
10.    Nebojša Rašo, „Srpski soko Herceg Novi“, Herceg Novi, 2008, str. 17,19; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 31; „Poslije izleta u Kotor”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 28. juna 1910, br. 49, str. 3;
11.    Dr.Milorad Dragić  „Rad Ljubomira Davidovića u Sokolstvu", „Spomenica Ljubomira Davidovića, Beograd, Izdanje Glavnog Odbora Demokratske stranke, str. 115; Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god.“, Skoplje, 1940, Str.6-30;  Jovan L. Perović, „Moje uspomene  iz  sokolskog  života”, „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 109;
12.     „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 31, 32, 33;
13.     „Srpski  Soko”, Sremski  Karlovci, 1911, God. V,  br. 9-10,  str. 166; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 33;
14.    „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, 25 Oktobar 1911,  br. 11 i 12, str. 182; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 34; „Srpski sokolovi u Cavtatu”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 24. avgusta 1911, br. 34, str. 3; „Srpski sokoli u Dubrovniku”, „Crvena Hrvatska”, Dubrovnik, 19. avgusta 1911, br. 66, str. 3;
15.    „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, 25 Oktobar 1911,  br. 11 i 12, str. 182; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 34; „Banket u počast srpskim sokolovima”, „Sinoćnja zabava na Pilama”, „Crvena Hrvatska”, Dubrovnik, 19. avgusta 1911, br. 66, str. 3,4;
16.    Nikola Tolja, „Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude”, Dubrovnik, 2011, str.458; „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, 25 Oktobar 1911,  br. 11 i 12, str. 182; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 34;
17.     „Pišu nam iz Đenovića”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 26 oktobra 1911, br. 43, str. 2;
18.    „Zabava „Dušana Silnog”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 29. decembra 1911, br. 52, str. 3; Irena Arsić, „Jovica Perović (1873-1942) dubrovački publicista”, Niš, 2015, str. 162;
19.    Mješćani. „Primamo iz Kaštelastve”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 30. novembra 1911, br. 48, str. 2;
20.    „Izlet u Risan”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 7 septembra 1911, br. 36, str. 3; Tonko Barčot, “Hrvatski sokol u Boki Kotorskoj u razdoblju Austro-Ugarske monarhije i kraljevine SHS”, Kotor 2010, str. 21, 22;
21.     Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 385; 
22.    „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.35;  Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 386;
23.    Nebojša Rašo, „Srpski soko Prilozi za istoriju Sokolstva”, Knjiga  prva, Herceg-Novi, 2011, str. 19;
24.    Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930,  br. 30, str. 3; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.110;                               
25.     Nikola Tolja, “Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude”, Dubrovnik, 2011, str. 460; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 22, 23, 25, 40;
26.     „Soko”, Njujork, Avgust 1913, br. 8, str. 175;
27.    „Soko”, Njujork, Novembar 1913, br.11, str.268;  „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.36, 37, 112;
28.    A. Benusi, „Austrijski zmaj”, „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 116;
29.     „Soko”,  Njujork, Maj 1914, br. 5,  God. IV, str. 110; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.38;
30.    „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.38; „Proslava na Dalmatinskom Kosovu kod Knina”,  „Srpska Zora", 1 (15) jula 1914, br.9, Bokeška štamparija u Kotoru,  str. 2;
31.     „Soko  na  Jadranu”, Split, Januar-April 1936, br.1- 4, str. 36 ; „Spomenica  25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 23, 39;
32.    „Demonstracije  u  Dubrovniku", „Ilustrovani  list, br.29, God. I, 18 srpnja 1914, Zagreb, str. 1; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.39, 40; „Pero Čingrija”, „Rad”, Dubrovnik, 23. jula 1921, br. 86 i 87, str. 2;
33.    „Premetačine”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 29 jula 1939, br. 30, str. 3,4; ,,Gospara Lamba s Jejevice povrh Dubrovnika Gospođi Mari poslanica”, (4)„Dubrovnik”, Dubrovnik, 8 jula 1939, br. 27, str. 3;
34.     Dragan Klarić, „Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, „Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 386;
35.     K. Milutinović, „Matica Srpska  u  Dubrovniku", „Jugoslovenski književni  leksikon”, Matica  Srpska, Novi Sad, 1971,  str. 313;„Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 40, 41, 42;
36.     Ljubica Miljković, „Ignjat Job”, Beograd, 2013, str. 3, 24;
37.      Milan Ž.Živanović,  „Dubrovnik  u borbi za Ujedinjenje”, Beograd, 1962, str. 279, 285;                 
38.      „Poštujući heroizam i žrtvu pionera naše Slobode”, „Dubrovačka tribuna”, Dubrovnik, 19. septembra 1934, br. 262, str. 1;  
39.    M.P., „Vojislav Tankosić”,„Dubrovnik”,  Kotor –Dubrovnik,  2. novembra 1940, br.43, str.2-3;
40.     „Dubrovačke vijesti“, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 5 februara 1938,  br. 5, str. 3;
41.     „Sokolski glasnik”, Zagreb 1920, br.3, God. II, str.107;
42.    Nebojša Rašo, „Srpski soko Prilozi za istoriju Sokolstva”, Knjiga  prva, Herceg-Novi, 2011, str. 7;
43.     Jovo N. Vlahović, „Član misije srpske vlade u Rusiji”, „Dobrovoljački glasnik“, br.28, God. XVI, Beograd, Decembar 2006, str.202;
44.     Milo Cvetić, „Iz minulih dana”, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 12 juni 1937, br. 20, str.2-3;
45.     „Oko Sokolovo“, Beograd, 1. decembar 1936,  br.1, str. 1;
46.     Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i Paštrovićima”, „Paštrovski Almanah I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 386;
47.     E.L. Gangl, “Sokolstvo i Prvi decembar”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 3;      
48.    Nebojša Rašo, „Srpski Soko Herceg Novi”, Herceg Novi,  2008, str. 46;               
49.     „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 52;
50.     „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 53;
51.    „Župa Mostar, „Sokolski glasnik“, Ljubljana 1.jula 1929,God.XI, br.13 str.12;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2015-11-13
petak, 13 novembar 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori