Back BesplatanSport.com

Olimpizam i socijalni darvinizam 3.

(0 glasova)
Olimpizam i socijalni darvinizam 3.

               Na antiemancipatorsku prirodu Kubertenove olimpijske doktrine upućuje i uporedna analiza njegove doktrine s filozofijom Tomasa Hobsa, na koju se Kuberten samo prividno oslanja. Hobs tvrdi da je čovek egoistično biće koje se bori za samoodržanje i u tom kontekstu za gospodarenje nad drugima. Iz toga sledi da je žudnja za vlašću konstanta ljudske prirode. Istovetna shvatanja nalazimo kod Kubertena. Međutim, Hobs dalje tvrdi da je priroda stvorila ljude jednake i u pogledu telesnih i u pogledu duhovnih sposobnosti. Iz pretpostavljene prirodne jednakosti ljudi Hobs izvodi njihovo prirodno međusobno neprijateljstvo: pošto su jednaki, ljudi teže istim stvarima koje ne mogu zajednički posedovati. Sa nastankom države dolazi do okončanja "prirodnog stanja" u kojem vlada "rat svih protiv svih" (bellum omnium contra omnes) i do uspostavljanja društvenog mira putem "državnog suvereniteta". Hobs je "prirodnom stanju" suprotstavio "građansko stanje" u kome država drži građane u stalnom strahu od kazne i na taj način ih primorava na poštovanje "prirodnih zakona". Pored toga, tu su i moralni postulati : pravda, skromnost, milosrđe. Oni ne proističu iz ljudske prirode, već iz razuma koji ih otkriva kao nužne uslove zajedničkog života ljudi. Uspostavljanje državne zajednice temelji se na svojevrsnom sporazumu, ili ugovoru između građana, čime se oni odriču dela svojih prava radi opšteg dobra, koje se sastoji u mirnom i bezbednom životu svakog. Država se pojavljuje kao institucionalna zaštita osnovnih interesa građana od samovolje grupa i pojedinaca, i u tom smislu kao "mač pravde". Kod Hobsa je "opšti interes" forma u kojoj se nastupajuće građanstvo sučeljava sa samovoljom aristokratije kao vladajuće klase. On se suprotstavlja "pravu jačega" jer ono daje "prirodni" legitimitet vladajućoj moći, što znači da je čini nezavisnom od ljudske volje i obezbeđuje joj večnost. Međutim, njegove ideje su sastavni deo političkog koncepta koji se ne bori za ukidanje klasne dominacije kao takve, već samo za ukidanje privilegovane vladavine aristokratije. Kuberten ne polazi od sučeljenih interesa egoističnih individua, već od klasnih (i rasnih) interesa. Za njega nije građanin konstitutivni činilac društva, već je to moć vladajuće (buržoaske) klase koja je u stanju da silom drži "radne mase" u pokornosti. Egoizam individue iz perioda formiranja građanskog društva i liberalizma postaje za Kubertena, u monopolističkom kapitalizmu, vladajući egoizam vladajuće klase. Umesto nastojanja da uspostavi ograde egoizmu, Kuberten gramzivost buržoazije proglašava osnovnom društvenog "progresa". Otuda njemu nije potreban razum, iz koga proističe "opšta volja", ni institucije nasilja ("suverenitet države") koje treba da spreče da sukob egoističnih interesa grupa i pojedinaca ugrozi društvenu egzistenciju. Kubertenov čovek ne samo da ne napušta "prirodno stanje", već čini sve da ga sačuva. Neprestano tlačenje slabijih od strane moćnih je, istovremeno, osnovni način da se sačuva borbena moć buržoazije - što je osnovna pretpostavka za očuvanje uspostavljenog (tlačiteljskog) poretka.

Dok Hobs nastoji da stvori institucionalne okvire koji treba da sačuvaju društvo od razornog dejstva bespoštedne borbe između građana zbog njihovih privatnih interesa, Kuberten nastoji da integriše buržoaziju kao klasu i militarizuje je da bi ova mogla efikasno da se obračuna s radničkim pokretom i realizuje svoju "kolonijalnu misiju". "Pravo jačega", koje ima klasni, rasni i patrijalhalni karakter, postaje vrhovni princip društvene "integracije" i osnov "socijalnog mira". Za Kubertena stvar je rešena time što je buržoazija uzela vlast u svoje ruke i stekla monopol moći. Ono što on hoće je da tu vlast učini efikasnom, neprikosnovenom i večnom. Zbog toga Kuberten ukida građansko društvo i "pravnu državu" i proglašava buržoaziju za neposrednog nosioca apsolutizovane vladajuće moći. Na taj način Kuberten ukida privatnu i javnu sferu i parcijalni (klasni) interes buržoazije diže na nivo neprikosnovenog "interesa društva". Otuda one ideje i politički pokreti koji ograničavaju i ugrožavaju po Kubertenu legitimne egoistične interese buržoazije istovremeno ugrožavaju "interese društva". Nesmetani razvoj potrebe bogatih za bogaćenjem predstavlja motor društvenog "napretka": gramzivost (bogatih) najviša je ljudska vrlina. Koliko Kuberten odstupa od izvornih emancipatorskih ideja Hobsove doktrine vidi se i kada uporedimo njegov olimpizam sa Hobsovim shvatanjem slobode čoveka kao osnovnog "prirodnog prava", u šta spada pravo svakoga da se "svim sredstvima" i na "sve načine brani". (20) Isto tako, "svaki građanin ima pravo da odluči šta je dobro a šta loše delanje", "dozvoljeno je ubistvo tiranina", (21) što znači pravo na nemirenje s nepravdom. I deveti Hobsov "prirodni zakon", koji glasi "svi ljudi su po prirodi među sobom jednaki", (22) predstavlja za Kubertena najgore svetogrđe. Pored toga, Hobs nastoji da putem hrišćanskog "čovekoljublja" suzbije egoizam koji razorno deluje na društveni organizam. "Ljubi svoga bližnjeg kao samoga sebe" (23) postaje jedno od najvažnijih načela njegovog "Leviatan"-a, koji je svojevrsna hrišćanska država. Bog nije samo "stvaralac čitave prirode", već "deluje i u srcima ljudi". (24) Biblijski tekstovi postaju izvorište božanske mudrosti kao najviše istine. (25) Ono što upućuje na bliskost Kubertena i Hobsa nisu Hobsove maksime bellum omnium contra omnes i homo homini lupus, koje važe za "prirodno stanje", već  maksima  auctoritas, non veritas facit legem koja težnju za istinom podređuje očuvanju postojećeg poretka. Međutim, i ovaj princip treba sagledati u odnosu prema Hobsovom shvatanju da je "dobrobit naroda" najviši cilj uspostavljanja države, (26) koje se temelji na Ciceronovoj maksimi salus populi suprema lex, što je u potpunoj suprotnosti s Kubertenovom plutokratskom koncepcijom. (27)
          Kubertenova filozofija predstavlja obračun i s emancipatorskim nasleđem filozofije Džona Loka koji insistira ne samo na "slobodi, jednakosti i nezavisnosti" čoveka koji, sledeći svoje neotuđivo "prirodno pravo", (28) dogovorno sa drugim ljudima stvara "građansko društvo" (Civil Society), odnosno, ujedinjuje se u "zajednicu" (Community) ili "državu" (Governement), (29) već i na tome da "onaj ko pokuša da potčini drugog čoveka svojoj apsolutnoj moći, time stupa u ratno stanje s njim". (30) Pravo na slobodu i pravo na njenu odbranu predstavljaju za Loka osnov neotuđivih prirodnih prava čoveka - u odnosu prema Kubertenovom "pravu jačega" i "društvenom miru" koji se na njemu temelji. Imajući u vidu socijalno-ekonomske i političke prilike u Evropi u drugoj polovini XIX veka, Lokov poziv na odbranu slobode mogao bi da se shvati kao poziv radnicima da se dignu protiv tiranije vladajuće plutokratske "elite".  
 
(19) Isto, 91.s. Thomas Hobbes, Leviathan, 119.s.
(21) Isto, 284.s.
(22) Isto, 138.s.
(23) Isto, 284.s.
(24) Isto, 295.s.
(25) Vidi, na primer, 31. poglavlje, 295.s.
(26) Isto, 278.s.
(27) Uporedi: Thomas Hobbes, Naturrecht und allgemeines Staatsrecht in den Anfangsgrunden, 199.s. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt, 1976.                                                                                                                                                                                        (28) Locke’s Two Treatises of Governement, 348.s. The University Press, Cambridge, 1970.
(29) Isto, 349.s.
                                        

Pin It
Ljubodrag Duci Simonovic

„Politika, manipulacija, novac, nasilje, smrt, destrukcija-to su izrazi koji simbolizuiju savremeni sport i olimpijski pokret. Nastojanje vladara sveta da putem spektakularnih sportskih predstava spreče da se sve veće nezadovoljstvo potlačenih radnih slojeva usmeri ka rušenju kapitalističkog poretka, i sve bespoštedniji ekonomski rat koji se na svetskom prostoru vodi između najmoćnijih kapitalističkih koncerna koje su pretvorili sport u svoj reklamni pano-predstavlja spiritus movens savremenog sporta. Sve veće sume koje dobijaju savremeni gladijatori odgovor je vladajućeg poretka na sve veću bedu u kojoj živi sve veći deo čovečanstva. Ne samo da je sport u potpunosti integrisan u proces reprodukcije kapitala, već je…

Adresa sajta https://ljubodragsimonovic.wordpress.com/
2015-09-14
ponedeljak, 14 septembar 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori