SOKOLSKO DRUŠTVO BETINA

(0 glasova)
SOKOLSKO  DRUŠTVO  BETINA


Sokolsko društvo Betina u župi Šibenik-Zadar, proslavljalo je svake godine Dan Ujedinjenja, Prvi decembar. Svečanoj sednici 1932. prisustvovalo je sem članova, naraštaja i dece, i mnogo seljaka. Posle podne priređena je povorka. Sa zastavama, pevajući i kličući kralju, sokolima i Jugoslaviji išlo je mnoštvo naroda kroz okićeno selo, dočekivano svuda sa veseljem. Uveče na svečanoj akademiji, razvila se svečanost u narodno slavlje. Prostrana dvorana sokolskog doma bila je puna. Akademija je otvorena predavanjem učitelja Kaleba o značaju ujedinjenja. U programu su bile tačke : pevanje himne, deklamacija, dva rodoljubiva igrokaza, vežbe dece,  naraštaja i članova. Publici se dopala “Sokolska pesma”, vežba podmladka sa pevanjem. (1) 
 Sokoli iz Betine učestvovali su i na priredbama okolnih sokolskih društava. Sokolsko društvo Sukošan priredilo je 11. septembra 1932. svoju treću javnu vežbu u  Sukošanu kod Zadra. Jadranska plovidba je zbog velikog interesa priredila toga dana izlete u  Sukošan sa 3 parobroda. Izletnike iz Šibenika, Mandaline i Betine dovezli su brodovi “Vodice” i “Zrmanja”, a izletnike  iz Biograda, Tkona, Filipjakova i Pašmana brod “Kozjak”. Na proslavi učestvovale su sokolske  jedinice : Biograd, Šibenik, Mandalina,  Betina,  Pašman, Filipjakov,  Preko, Benkovac, Novigrad,  Tkon,  Bibinje, Diklo i Smilčić. Sva tri broda došla su u Sukošan u 11 časova, gde je bio priređen vanredan doček.  Na dočeku su bile čete Sukošan, Bibinje, Diklo i Smilčić, zatim školska deca i ostali meštani  Sukošana. Brodovima su stigle muzike  iz  Šibenika i  Biograd na moru. Brodovima “Vodice” i “Zrmanja” stiglo je u Sukošan oko 600 izletnika, a brodom “Kozjak”  oko 500 izletnika. Posle burnih pozdrava formirana je povorka i uputila na seoski trg, gde je sa balkona jedne kuće pozdravio sokole i goste, načelnik čete  Sukošan, Joso Peričić. Posle njega govorili su dr. Poturica, starešina Sokolskog društva Šibenik; Milan Kostić, zamenik  starešine Sokolskog društva Biograd; Kukolj, učitelj iz Petrčana i narodni poslanik profesor Josip Antunović. Josip Antunović preneo je pozdrav bana dr. Jablanovića, koji je izrazio žaljenje što nije mogao prisustvovati lično tom slavlju. Posle je povorka krenula na sletište gde se razišla. Posle podne u 3 sata počeo je javni nastup. Nastupile su sve kategorije društva Biograd, članovi i članice  Sokolskog društva Šibenik,  članovi  društva  Preko, podmladak čete Sukošan i  članovi   čete  Diklo.Seoska četa Diklo nastupila je sa 30 svojih vežbača.  Vežbe su izvođene uz pratnju  sokolske muzike iz   Biograda na moru. Posle vežbi održani su govori. Govorio je Perović iz Preka, podstarešina  Sokolskog društva Biograd Milan Kostić, pukovnik Božić, član župske uprave i jedan učitelj iz Smokovića. Izletnici su se brodovima vraćali u svoja mesta. U mestima Pašmanu i Filipjakovu svuda su bili veličanstveno dočekivani, a posebno u  Pašmanu gde je celo selo bilo rasvetljeno. Po dolasku u Biograd bile su priređene velike manifestacije, koje su dostigle vrhunac ispraćajem na brod sokola iz Šibenika. U Sukošan je  tog dana  posetilo oko 3.000 izletnika. Za organizaciju slavlja bili su zaslužni  Joso Peričić iz  Sukošana i  Milan Kostić, podstarešina  Sokolskog društva Biograd. (2) Godine 1934. u starešinstvu Sokolskog društva Betina bili su starešina Mate Jakovčev, zamenik Dragutin Sladić, tajnik Ante Filipi, načelnik Viktomir  Mikas, blagajnik Bare Sladić, prosvetar Krunoslav Juroš. Članovi Uprave bili su Ive Jakovčev, Božidar Žurić,  Bare Sladić, Miho Uroda i   Bogumil Juroš. Zamenici su bili Pere Uroda, Marko Sandrić, Bare Mikin, Pere Jakovčev i  Ljube Kapor. Revizori su bili Šime Filipi, Bare Sladić i Klemento Jadrešić. Njihovi zamenici bili su Bare Sladić, Božo Mikulićin i Dragutin Sladić. U Sudu časti bili su Mate Buča, Mate Uroda i Miho Filipi. Njihovi zamenici su bili Mile Bosna i Dragutin Jakovčev. (3)
Sokoli su se pripremali za odbranu zemlje. Sokolsko društvo Betina  održalo je od 15 do 20 maja 1939. tečaj za uvežbavanje prostih vežbi, sa svim kategorijama, za 1939. Tečaj je vodio župski prednjak Veljko Ronac. Sokolsko društvo je napravilo dva izleta peške, da bi se članstvo i naraštaj upoznali sa izvođenjem vojničkih i sokolskih vežbi, u okviru odbrambenog vaspitanja. Zahvaljujući načelniku Filipu Dragom, izrađeno je  15 komada drvenih pušaka. Društvo je osnovalo “Streljački odsek” sa 30 članova i 10 naraštajaca, radi gađanja sa vojničkim i malokalibarskim puškama. (4) 
Sokolsko društvo u Betini priredilo je proslavu 30-godišnjice osvećenja zastave društva avgusta 1939. Na proslavi su učestvovala sokolska društva iz Murtera, Šibenika, Tijesna, Biograda i Mandaline sa područnim četama. Pre nastupa kroz misto je prošla povorka u kojoj je bilo preko 1.500 sokola sa 3 muzike i 11 zastava. Učestvovala je jedna četa vojnika iz Šibenika. Na javnom nastupu su nastupile sve kategorije članstva i odeljenje vojnika, kojima su priređene srdačne manifestacije. U ime župe govorio je dr. Bogić, a posle njega Sladić i Plesnić. (5)
Hrvatski separatisti nastojali su da onemoguće sokolske pripreme za odbranu zemlje. Nova situacija u Jugoslaviji nastala je sklapanjem sporazuma Cvetković-Maček 26. 8. 1939. Posle osnivanja Banovine Hrvatske došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. Napad na Sokolski dom u Betini 1939.  trajao je od 19 do 23 časa, a niko se nije pojavio da zaštiti sokole i njihovu imovinu. Polupana je cela sokolana, sekirama su razbijena vrata i prozori.  Sva imovina sokolskog doma bila je zapaljena. Članovi sokola bili su nesmetano napadani od neprijatelja. U Murteru naoružana rulja napala je kuće sokola i pucala iz revolvera. Izgrednici su vikali da treba ubiti i starešinu i tajnika sokola. U Tijesnom je došlo do napada na kuću starešine Obratova, ... .  Kroz prozor kuće Ante Bibana, sekretara Sokolskog društva u Kustošiji, ispaljeno je 11 oktobra 1939. 7 metaka, a iste noći ispaljena su tri metka u kuću Steva Grubića, člana sokola u Kustošiji. Napadi su bili učestali odkad su listovi “Hrvatski glasnik” iz Splita  i  “Hrvatski dnevnik” iz Zagreba otvorili kampanju protiv sokolskih domova.  (6) “Hrvatski dnevnik”  je javio iz Šibenika da je “u potkrovlju sokolskog doma u Betini neko podmetnuo dinamit i da je zgrada oštećena”. Zagrebački “Obzor”  od 21 oktobra 1939. doneo je vest, da u Betini  uopšte nije bilo nikakve eksplozije, niti da je dom oštećen. (7)  U Sokolskom glasniku su istakli da su neke novine pisale da su napad na dom u Betini inscenirali sami članovi sokola.
Članovi Sokolskog društva u Betini Tomas Filip, Branko Bilić, Petar Juroš i Jere Mikin bili su pozvani 2 novembra 1939. kao svedoci na Sreski sud u Tijesno, da svedoče o demoliranju sokolskog doma u Betini. Za demoliranje je optužena grupa na čelu sa Milanom Bosnom.  Starešina društva  u Betini  Tomas Filip sa ostalim sokolima pošao je peške u Tijesno. Na bregu Bisaga primetili su grupu ljudi, koji su se spremali da navale na njih. Skrenuli su sa puta, ali su protivnici potrčali za njima, gađajući ih kamenjem i ispalili tri metka iz revolvera, vičući “Hura Zaštita !” i “Nećete na sud u Tijesno !” Sokoli su primetili da su im sa protivne  strane  dolazili napadači, naoružani lovačkim puškama. Pobegli su natrag u Murter, odakle su izvestili žandarmerijsku stanicu, zbog čega nisu mogli da pristupe na saslušanje u sudu. Žandarmima su izjavili da su prepoznali među napadačima Marka Bosnu, Božu Sladića, Petra Mikina, sve iz Betine. Sokoli iz Betine su izjavili u župi  Šibenik, da je istog dana izvršen napad na kuću načelnika sokolskog društva u Betini. I on je prepoznao napadače, njih 20, i prijavio ih žandarmeriji. (8)  Nasuprot hrvatskim listovima koji su ignorisali paljenje doma u Betini, frankovački “Hrvatski narod” organ dr. M. Budaka objavio je hvalospev nad demoliranjem doma u Betini.  U članku je istaknuto : “U Betini, obližnjem selu Šibenika, došlo je do neobične provale narodnih osjećaja. ... tamošnji sokolski dom ostao je bez i trunka pokretne imovine. Neke su novine javile o nekakovom dinamitu, koji je bio postavljen pod krov. .... Ali je istina, da su složni seljaci preko noći posve ogolili to leglo svakog zla. ... a bilo je i -- ”emigranata”. Papirnate objekte svake ruke pojela je vatra. ... “. „Sokolski glasnik“ preneo je kako su nazvali zulukaferski hvalospev “Hrvatskog naroda”. Istakli su da dok su “Hrv. Dnevnik”, “Hrv. Straža”, “Hrv. Glasnik” pa i ”Novo Doba”, javljali da je bio postavljen od nepoznatih ljudi dinamit, ili da nije bilo napada na dom, ili da su napad inscenirali sami sokoli, dotle je Budakov list pohvalio seljake zbog “osvajanja Bastilje”.  „Sokolski glasnik“ konstatovao je : „Ali kad je trebalo rušiti prave Bastilje, one austrijske, onda su ih rušili Sokoli, dok su im frankovci pokorno služili”. Za pisanje “Hrvatskog naroda” konstatovao je „Takva glorifikacija zločinstva ne može se čitati  ni u centralnoj Africi!”. (9)
Jedna grupa predvođena od Slavka Sladića, napala je 18 decembra 1939. uveče na kuću Petra Juroša u Betini, zato što je bio član sokola, i zato što su se u njoj sklonili sokoli Mikin, Bilić, Kapov i Filipi, koji su od protivnika bili gonjeni. Protivnici su polupali prozore i vrata, a Mikin je bio ranjen. To je bio već peti napad na kuću Juroša, a da niko od krivaca nije bio kažnjen, iako je svaki put izvešteno sresko načelstvo. (10)
 Sem u Betini, u Komiži na Visu bile su  zapaljene prostorije  sokolskog društva. Izgoreo je inventar i čitaonica. U „Sokolskom glasniku“ istakli su : „I još će nam „Obzor” i „Jutarnji list” govoriti o tome, da „klevećemo” i da „ne iznosimo konkretne činjenice” o progonima Sokolstva u Banovini Hrvatskoj, kad im njihove pristalice, iz dana u dan liferuju, ne samo konkretne, nego i plamteće primere tog varvarstva i tih progona ! ... “. (11) U Banovini Hrvatskoj i 1940. godine paljeni su sokolski domovi, a „Sokolski glasnik“  je izveštavajući o napadima podsetio : „ ...sam ultrahrvatski „Hrvatski narod“ objavio je triumfalnu vest o paležu doma u Betini, kao pad Bastilje, ...“. (12)
 Po izbijanju Aprilskog rata 1941, Seljačka zaštita s ustašama razoružavala je dijelove Jugoslavenske vojske, prikupljala vojnu opremu i čuvala red i tako odigrala određenu ulogu u uspostavljanju vlasti i organiziranju vojnih snaga NDH (13)  U svojoj zapovjedi izdanoj 19 aprila 1941. Slavko Kvaternik je istakao : “u danima stvaranja Nezavisne države Hrvatske, koliko Hrvatska seljačka toliko i  građanska zaštita, svjesne  historijskog zbivanja, dale u svakome pogledu sve svoje, da kod oživotvorenja nastojanja cijelog Hrvatskog naroda održe red i sigurnost na dostojnoj visini.” U znak priznanja dobili su ime : “Hrvatski zaštitni lovci”. (14)
Deo sokola u Betini  se priključio komunistima. Gojko Jakovčev je u razgovoru sa svojim bratom Milom Jakovčevom, sekretarom komunističke organizacije,  rekao da on i desetak sokolaša odavno priželjkuju da postanu članovi SKOJ-a i  KPJ. Mile Jakovčev mu je odgovorio da se od tog dana može smatrati članom SKOJ-a. Sastali su se u polju 6 juna 1941. Mile Filipi, Branko Bosna, Metod i Jere Mikin, Šime Kapov, Anđelo Sladić, Petar i Zvonko Juroš, Branko Bilić i Gojko Jakovčev. Gojko Jakovčev je preneo šta mu je rekao brat : „osnovni zadatak svih nas je prikupljanje oružja i svega što može koristiti protiv okupatora.” Svi članovi Gojkove grupe su  10 jula 1941. postali članovi SKOJ-a i „Udarne grupe”. Gojko Jakovčev je bio sekretar aktiva SKOJ-a i komandir udarne grupe. U grupu su došli Dragutin Tomas, Petar Jakovčev, Joso Filipi, Kreško Kapov i Frane Jadrešić. Krajem 1941. aktiv je brojao oko 20 omladinaca, a jezgro je bila udarna grupa od 12 članova. Sredinom jula 1941. nastala su i prva hapšenja komunista i nacionalista u kraju. Branko Bosna i Metod Mikin bili su podoficiri jugoslovenske vojske. Početkom oktobra 1941. organizovana je vojna obuka omladine koja nije služila vojsku. Nastavnici su bili  Branko Bosna,  Metod Mikin i Dragutin Tomas. Krajem 1941. pridružile su se omladinke. Gojko Jakovčev je davao komunističke letke i svom ocu. Njegov otac je stvorio grupu od 7-8 simpatizera NOP-a, sve nekadašnjih članova sokola. Krajem septembra 1941. Gojko Jakovčev je u Murteru pridobio jugonacionalističku omladinu da priđu  komunistima. (15)
  Seljačka i građanska zaštita HSS nastojala je da onemogući sokolske pripreme za odbranu zemlje. Vršila je napade na sokole i sokolane. Posle osnivanja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. U štampi se polemisalo oko napada na sokolski dom u selu Betini kod Šibenika. Dok je “Hrvatski narod” slavio paljenje sokolskog doma kao “osvajanje Bastilje”, dotle je ostala hrvatska štampa nastojala da umanji važnost napada na sokolski dom. Po izbijanju Aprilskog rata 1941. seljačka i građanska zaštita  stavile su se na raspolaganje ustašama. Saveza Sokola je u NDH bio zabranjen. Deo članova Saveza Sokola u selu Betina  prišao je  komunistima.  Može se reči da je za sokole rat počeo ranije, u stalnim sukobima sa Hrvatskom zaštitom i frankovcima.                                               

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije  

Napomene :

1.    „Sokolsko društvo Betina”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 decembra 1932, br. 51, str. 7;
2.    „Sokolska manifestacija u  Sukošanu kraj Zadra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana,  22 septembra 1932, br. 38, str. 3;
3.    Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik  Godina I”, Beograd 1934, str. CXXVI;
4.    „Streljački otsek sok. Društva Betina”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 9 juna 1939, br. 23, str. 5;
5.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 7;
6.    „Napadaji na Sokole se množe!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 3;  „Čitajući novine ...”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
7.    „Čitajući novine ...”,  „Sokolski glasnik“, Beograd,  27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
8.    „Još o događajima u Betini”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
9.    „Glorifikacija zločinstva”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 1;
10.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 decembar 1939, br. 52, str. 2;
11.    „Naš dom u Komiži opet unišen”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  22 decembar 1939, br. 51, str. 3;
12.    „Bezdušna hajka na sokolstvo“,  „Sokolski glasnik”, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 3;
13.    Neva Žurić-Skoti, „Talijanski okupacioni sistem na dubrovačkom tlu”, „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945“, Split 1985, str. 1021;
14.    Sreta Savić, „Borbe u Sremu 1941 1944”, Sremska Mitrovica 1981, str. 48;
15.    Gojko Jakovčev, „Omladina sela Betine 1941”, „Ustanak naroda Jugoslavije”, Zbornik, knjiga VI, Beograd 1964, str. 464, 465, 486,487;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2015-09-14
ponedeljak, 14 septembar 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori