Back BesplatanSport.com

OLIMPIZAM I SOCIJALNI DARVINIZAM 2. deo

(0 glasova)
OLIMPIZAM I SOCIJALNI DARVINIZAM 2. deo

Foto: banksy.co.uk
Buy Banksy artwork >>

Kuberten manipuliše s dva antropološka modela koji su dobijeni na osnovu položaja čoveka u odnosu prema sredstvima za proizvodnju, kao i pripadnosti rasi i polu: buržoaska bela "elita" bogataša ima antropološke osobenosti koje se bitno razlikuju od onih koje imaju radnici, "obojene rase" i žena. Najviša ljudska vrlina - "strasna želja za gospodarenjem ili posedovanjem" (7) po Kubertenu je ekskluzivna antropološka osobenost (bele) bogataške "elite". On ističe da je jedan od najvažnijih ciljeva njegove "utilitarne pedagogije" razvoj zverinje prirode buržuja, budući da je on po svojoj prirodi "lenja životinja". (8) Otuda se glavna uloga sporta sastoji u tome da omogući da buržuj "prevaziđe" ograničenja njegove izvorne životinjske prirode i postane nad-zver i kao takav novi i najviši stupanj u razvoju živog sveta. Najviša vrlina radnika, žene i "nižih rasa" je "dobrota", što znači bespogovorna pokornost gazdama, pater familias-u i kolonijalnim gospodarima. Za razliku od Aristotela koji konstatuje da ima "protivljenja" ropstvu i kod onih koji su "od prirode stvoreni da se pokoravaju", (9) Kuberten, iz praktičnih razloga, i to izbacuje iz njegove antropološke koncepcije. Slično kao kod Konta, kod Kubertena su potlačeni nagrađeni moralnom "superiornošću" kojom treba da izazovu sažaljenje svojih gospodara. "Dobrota" potlačenih dobija ulogu omekšivača beskrupulozne i bezgranične pohlepe vladajuće "elite", a njihov "moralni" aktivizam postaje glavni (kompenzacioni) oblik njihovog društvenog angažovanja Kubertenovo dušebrižništvo nije inspirisano hrišćanskim moralizmom, već praktično-političkim motivima: radi se o nastojanju da se otupi oštrica gneva radnih slojeva i da se oni uklone sa polja političke borbe da bi se uspostavio socijalni mir. Opstanak parazitskih klasa odgovara prirodnom stanju stvari koje ne podleže bilo kakvom moralnom rasuđivanju. Kao što proždiranje ovce od strane vuka nije moralno pitanje nego "činjenica" u kojoj se realizuje prirodno stanje stvari, tako je i tlačenje "slabih" (siromašnih) od strane "snažnih" (bogatih) prirodni zakon protiv koga je "uzaludno buniti se". (10) O tome Hobs: "U ratu svih protiv svih ništa ne može biti proglašeno nepravednim. U takvom stanju same odredbe pravedan i nepravedan nemaju mesta." (11)

             Govoreći o nastanku "učenja o pravu jačega" u antičkoj Grčkoj Miloš Đurić posredno ukazuje i na prirodu Kubertenove doktrine: "To učenje imalo je dva korena: filosofijsku teoriju i političku praksu kao aristokratsko-reakcionarnu revoluciju odozgo. Obimno filosofijsko obrazloženje tog učenja dao je Kalikle iz Aharne, Georgijin učenik, poznat iz Platonove Gorgije. Dok je Protagora smatrao da je pravednost nužna za održanje socijalnog života, Kalikle, kao sofist i retor Trasimah u Platonovoj Državi, s radikalnim patosom brani shvatanja po kojima je pravednost nedostojna slobodna čoveka, a nepravednost se pojavljuje kao znak snage i moći. Individualno samovoljstvo, snaga i moć, jednom rečju etika sile, beskrupulozna energija, to je ono što što odgovara moralu gospodara, a pravednost i moralni zakon uopšte jesu moral robova, koji su kao svoje oružje izmislili slabiji, da njime zastraše svoje gospodare, jače i moćnije". I dalje: "Očevidne su posledice takva učenja u istorijskom životu Atine. Iz njega su njeni sujetni i vlastoljubivi demagozi dobivali hranu za svoju imperijalističku politiku, koja se najbolje ogleda u svirepom uništenju melske države i u kobnom pohodu na Sirakusu. Sa svojim voluntarizmom lava, ali i sa hedonizmom svinje, Kalikle se pojavljuje kao najraniji preteča Makijavelijeva "vladaoca" i Ničeova "nadčoveka"." (12) Uprkos tome što materijalnom bogatstvu daje prvorazredi značaj, Kuberten ne zagovara hedonizam. Ne uživanje u stečenom bogatstvu, već borba za njegovo sticanje, pogotovu za odbranu uspostavljenog (pljačkaškog) poretka - glavni je zadatak vladajuće klase. Polazeći od, za bogatašku "elitu" bolnih istorijskih iskustava, Kuberten napada njene pripadnike zbog težnje za lagodnim životom. On u sportu pre svega vidi sredstvo za razvoj njihovog osvajačko-tlačiteljskog duha, istovremeno kada i sredstvo za jačanje borbene gotovosti buržoazije u vremenu u kome dolazi do razvoja slobodarskog radničkog pokreta. Potvrđivanje gospodarskog statusa tlačenjem slabijih, pod plaštom "borbe za progres", treba da bude osnovni izvor zadovoljstva moćnih i granica njihove samoživosti.

             Kuberten je blizak duhu Makijavelijeve doktrine, ali između njihovih shvatanja postoje i značajne razlike. Tako Makijaveli tvrdi "da ima dva načina borbe: zakonima i silom. Prvi je svojstven čoveku, drugi životinjama. Ali pošto prvi često nije dovoljan, mora se pribeći drugome. Stoga vladalac treba da ume da se ponaša kao životinja i kao čovek." (13) Rukovodeći se rigidnim socijalnim darvinizmom, Kuberten odbacuje društvene norme i proglašava "pravo jačega" za neprikosnoveni osnov društvene integracije. Kubertenu je blizak Makijavelijev stav da su "svi naoružani proroci pobedili, a nenaoružani propali". (14) Međutim, kod Makijavelija pored "hrabrosti", i "usud" i "sreća" predstavljaju izvorište i oslonac uspeha vladaoca. Istovremeno, Makijaveli u zakonima koji važe za prirodne pojave pronalazi analogiju koja potvrđuje neizbežnost i opravdanost zbivanja u društvu, što je u suprotnosti s Kubertenovim klasnim voluntarizmom. (15) Govoreći o "zločinačkom ili bezočnom putu" dolaska do vladavine, Makijaveli zaključuje: "Zaista, ne može se nikako smatrati vrlinom ubijanje svojih sugrađana, izdavanje prijatelja, nedržanje časne reči, odsustvo saučešća i vere. Sve to može da donese čoveku vlast, ali ne i slavu." (16) "Čovečnost", koja je uklonjena iz Kubertenovog olimpizma, za Makijavelija jedan je od najvažnijih uslova da bi vladalac mogao da se "ubroji među vrsne ljude". (17) Konstatujući u svom "Pokliču da se Italija probudi i oslobodi stranaca" da je "svakome dozlogrdilo tuđinsko gospodstvo", (18) Makijaveli poziva Lorenca de Medičija da ponese steg slobode "sa onim oduševljenjem i onom nadom sa kojom se kreće u pravedne ratove", (19) što predstavlja suprotnost Kubertenovoj olimpijskoj doktrini koja apsolutizuje "pravo jačega" i odbacuje pravo potlačenih na slobodu.

(8) Pierre de Coubertin, Lecons de Pédagogie sportive, Préambule. Édition, La Concorde, Lausanne,1913.
(9) Aristotel, Politika,17.s. Kultura, Beograd, 1970.
(10) Pierre de Coubertin, Un Programme, 14.s. Imprimerie Chaix, Paris, 1887.
(11) Thomas Hobbes, Leviathan,117.s. Reclam, Stuttgart, 1976.
(12) Miloš Đurić, Istorija helenske književnosti, 502.s. Pod. M.Đ. Šesto izdanje, Zavod za udžbenike, Beograd, 1990.                                                                                                                                                                                                       
(13) Nikolo Makijaveli, Vladalac,62.s. Rad, Beograd, 1982.
(14) Isto, 26.s.
(15) Isto, 28.s.
(16) Isto, 35.s.
(17) Isto, 36.s.
(18) Isto, 88.s.
(19) Isto, 91.s. Thomas Hobbes, Leviathan, 119.s.

Pin It
Ljubodrag Duci Simonovic

„Politika, manipulacija, novac, nasilje, smrt, destrukcija-to su izrazi koji simbolizuiju savremeni sport i olimpijski pokret. Nastojanje vladara sveta da putem spektakularnih sportskih predstava spreče da se sve veće nezadovoljstvo potlačenih radnih slojeva usmeri ka rušenju kapitalističkog poretka, i sve bespoštedniji ekonomski rat koji se na svetskom prostoru vodi između najmoćnijih kapitalističkih koncerna koje su pretvorili sport u svoj reklamni pano-predstavlja spiritus movens savremenog sporta. Sve veće sume koje dobijaju savremeni gladijatori odgovor je vladajućeg poretka na sve veću bedu u kojoj živi sve veći deo čovečanstva. Ne samo da je sport u potpunosti integrisan u proces reprodukcije kapitala, već je…

Adresa sajta https://ljubodragsimonovic.wordpress.com/
2016-01-26
ponedeljak, 27 jul 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori