Back BesplatanSport.com
  • Baza znanja
  • Sportske teme
  • Kuberten je bio u pravu: sport je „najjeftinija duhovna hrana za proletersku omladinu koja je drži pod kontrolom“.

Kuberten je bio u pravu: sport je „najjeftinija duhovna hrana za proletersku omladinu koja je drži pod kontrolom“.

(1 Glas)
Kuberten je bio u pravu: sport je „najjeftinija duhovna hrana za proletersku omladinu koja je drži pod kontrolom“.

1. Čemu služe grandiozni sportski spektakli kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu?

               Istorijski gledano, svaki vladajući poredak imao je svoje svetkovine na kojima su se slavile njegove najviše vrednosti. Sport je otelotvorenje vladajućeg duha kapitalističkog poretka i stoga ima kultni karakter. Otuda takav značaj sportskog stadiona. On je savremeni paganski hram na kojem se u vidu „sportskog takmičenja“ izvodi spektakularna služba božanstvima koja vladaju svetom. Kalendar najvećih svetskih sportskih takmičenja postao je događajna matrica po kojoj se određuje tok vremena - kao što su to bile olimpijske igre u antičkoj Grčkoj. Pjer de Kuberten, zvanično „otac“ modernih olimpijskih igara, insistirao je na tome da je sport „kult postojećeg sveta“ i kao takav najvažnije sredstvo za obračun s političkom borbom potlačenih „radnih masa“ i za integrisanje „nižih rasa“ u kapitalistički poredak – na nivou robova. „Sportivizacija“ sveta postala je najvažnije sredstvo „mondijalista“ za uništavanje emancipatorskog nasleđa građanskog društva i nacionalnih kultura i za uvlačenje ljudi u egzistencijalnu i vrednosnu orbitu kapitalizma. Imajući u vidu razmere bede  i siromaštva u Africi, poražavajuća je istina da se u Africi sve veći novac ulaže u zidanje stadiona i u razvoj sportskog show-businessa, umesto da se novac ulaže u poljoprivredu, školstvo, vodoprivredu, zdravstvo... Očigledno je da crni vlastodršci koriste iste mehanizme vladanja koje su koristili njihovi doskorašnji beli kolonijalni gospodari.     

2. Kako decu treba usmeravati kada je u pitanju njihov odnos prema sportskim spektaklima?

                 Deci treba pomoći da od rane mladosti razvijaju svoje stvaralačke moći, što znači svoje umetničko biće. Razvijeno umetničko biće najbolja je „odbrana“ od primitivnih sportskih predstava. Šilerov stav da je „vaspitanje putem umetnosti vaspitanje za umetnost“ treba da bude ideja-vodilja u vaspitanju mladih. U sportu je uspostavljeno vaspitanje bez obrazovanja, što je jedan od najpogubnijih postulata Kubertenove „utilitarne pedagogije“. Nije slučajno što su nacisti, posebno Hitler, bili oduševljeni Kubertenom i olimpizmom.

3. Decu je nemoguće izopštiti iz okruženja. Šta se, po vašem mišljenju, može uraditi?
 
                Iluzija je da decu možemo držati pod „staklenim zvonom“ „igraonica“ i  „specijalnih škola“. Jedini pravi odgovor sve nehumanijem svetu je razvijati humano biće mladih i volju da se bore za humani svet. Imajući u vidu sve dramatičnije razmere uništavanja prirode, takav odgovor nije više samo kulturni i slobodarski imperativ, kao što je to bilo u vreme Getea i Šilera, već je postao osnovni egzistencijalni imperativ. Otuda je razvoj emancipovane ekološke svesti mladih jedan od najvažnijih zadataka koji stoji pred savremenom pedagogijom. Iz ekološkog ugla gledano, sport ima pogubno dejstvo na mlade. U njemu je destruktivno instrumentalizovanje tela, koje podrazumeva razvoj samo-destruktivnog karaktera i svesti, dostiglo vrhunac. Sport nije samo jedan od najradikalnijih oblika dehumanizovanja, već i denaturalizovanja čoveka. On u potpunosti odgovara „tehničkoj civilizaciji“ koja uništava prirodu i čoveka kao ljudsko i prirodno biće. Ni u jednoj drugoj društvenoj oblasti monstruozna ideja o „čoveku-robotu“ nije u toj meri ostvarena kao što je to slučaj u sportu.

4. Zašto se deca odlučuju da se bave sportom?

                 Novac i afirmacija u postojećem svetu – to je ono što sport čini privlačnim za mlade. Milioni dolara, najskuplja kola, jahte, „mačo“ ikonografija, atraktivne devojke, spektakularne fotografije nabildovanih tela, reflektori, publika koja urla... Na TV ekranima sportisti se pojavljuju kao savremeni „supermeni“ i kao takvi su mamac za mlade koji su izgubljeni u svetu u kojem za njih nema budućnosti. „Grandioznost“ sportskog spektakla druga je strana svakodnevne bede u kojoj živi ubedljiva većina mladih. Kuberten je bio u pravu: sport je „najjeftinija duhovna hrana za proletersku omladinu koja je drži pod kontrolom“.
 
5. Kakva je uloga roditelja?

               Mnogi roditelji spremni su da bez milosti bace svoju decu u sportsku arenu verujući da će se ovi obogatiti – i oni sa njima. Samo mali broj uspe – ostali padaju na društveno dno. Oni koji uspeju da se domognu novca na putu do njega gube najvažnije ljudske osobine - koje se ne mogu kupiti novcem. Samopoštovanje koje se stiče na osnovu razvoja sopstvenog stvaralačkog bića i pameti ne može se kupiti, kao ni ljubav i poštovanje drugih.

6. Šta vi preporučujete, kakav način bavljenja sportom?

                  Deca ne treba da se bave sportom, već telesnom kulturom. A to znači sa takvim telesnim aktivizmom sa kojim se razvija njihovo stvaralačko biće, obogaćuju međuljudski odnosi i oplemenjuje njihovo prirodno biće. U sportu dominira pokret čoveka protiv čoveka i apsolutizovani princip kvantitativno merljivog učinka izražen u olimpijskoj maksimi citius, altius, fortius (brže, dalje, snažnije). U (istinskoj) telesnoj kulturi dominira pokret čoveka ka čoveku i učinak u kojem se potvrđuje specifičnost čoveka kao samosvojne stvaralačke ličnosti – kao što je to u umetnosti. Pored toga, u sportu se stvaraju veštački (tehnički) prostori koji treba da omoguće postizanje novih rekorda - koji nisu pokazatelj razvoja ljudskih moći, već pokazatelj uništenja čoveka kao ljudskog i prirodnog bića. Nasuprot tome, u (istinskoj) telesnoj kulturi čovek teži oplemenjenom prirodnom pokretu – u oplemenjenom prirodnom ambijentu. Što se tiče međuljudskih odnosa, u sportu je legalno i legitimno naneti „protivniku“ teške telesne povrede i ubiti ga. Isto tako, uspostavljena je segregacija po polu, s tim što su devojke simbol „slabosti“ i kao takve imaju tretman „nižih bića“. Poređenje dečaka sa devojkama najgora je uvreda koju treneri upućuju dečacima da bi ih naterali da se „bore“ na utakmicama. Neverovatno je na koje sve načine treneri ponižavaju i uništavaju mlade... O tome se, naravno, ćuti da sa sporta ne bi spala „humanistička“ maska iza koje se skriva istina da je sport postao glavna duhovna droga sa kojom se depolitizuje sve nezadovoljnija omladina i obezbeđuje opstanak vladajućeg poretka.
   
7. Imate li uvid šta se dogodilo sa časovima fizičkog vaspitanja u školi?

                 Telesna kultura u školama potpuno je degradirana, a time i uloga profesora telesne kulture kao pedagoga. Tome odgovara i promena naziva „Fakulteta za telesnu kulturu“ u „Fakultet za sport i telesno vaspitanje“. Umesto da je uspostavljena toliko potrebna kritička distanca prema sportu s aspekta humanističke telesne kulture, sport je idealizovan a pedagogija telesne kulture je podređena glorifikovanju sporta. Što se tiče izraza „telesno vaspitanje“, i laiku je jasno da se telesnim vežbanjem ne vaspitava telo, već čovek. Na to je ukazano još u antičkoj Heladi, kao i u filantropskom pokretu koji se razvijao u Nemačkoj nakon Francuske građanske revolucije. I u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama Zapada dominira tendencija da se „telesna kultura“ izbaci iz pedagoške teorije i prakse i da se uvede „sportsko vaspitanje“ čime se zadaje odlučni udarac nastojanju da se u školama stvori prostor za razvoj igračkog bića mladih. Istovremeno, tzv. „masovna telesna kultura“ građanstva ukinuta je komercijalizovanim telesnim aktivizmom i raznim „tretmanima tela“ sa kojima treba „lečiti“ posledice koje stvara „potrošačko društvo“ - koje je pretvorilo čoveka u potrošačkog idiota a telo u kontejner u kojem nestaju sve otrovniji surogati kapitalističke civilizacije.

Pin It
Ljubodrag Duci Simonovic

„Politika, manipulacija, novac, nasilje, smrt, destrukcija-to su izrazi koji simbolizuiju savremeni sport i olimpijski pokret. Nastojanje vladara sveta da putem spektakularnih sportskih predstava spreče da se sve veće nezadovoljstvo potlačenih radnih slojeva usmeri ka rušenju kapitalističkog poretka, i sve bespoštedniji ekonomski rat koji se na svetskom prostoru vodi između najmoćnijih kapitalističkih koncerna koje su pretvorili sport u svoj reklamni pano-predstavlja spiritus movens savremenog sporta. Sve veće sume koje dobijaju savremeni gladijatori odgovor je vladajućeg poretka na sve veću bedu u kojoj živi sve veći deo čovečanstva. Ne samo da je sport u potpunosti integrisan u proces reprodukcije kapitala, već je…

Adresa sajta https://ljubodragsimonovic.wordpress.com/
2015-07-21
utorak, 21 jul 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori