Slovenski balovi Sokola

(0 glasova)
Slovenski balovi Sokola

 Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije radio je na podsticanju veza među slovenskim narodima i očuvanju narodne umetnosti. U tome je sarađivao sa nacionalnim društvima (Kolom Srpskih Sestara, Jadranskom stražom, ... ).  Društva su putem Slovenskih balova i plesova nastojala da narodna nošnja bude prihvaćena od javnosti.
Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda u prostorijama Sokolskog društva Beograd Matica u Deligradskoj ulici. Članovi i članice Sokolskog društva Beograd–Matice izveli su splet slovenskih igara; članovi i članice jugoslovensko–poljske lige u poljskim plemićkim nošnjama izveli su nekoliko narodnih poljskih plesova, dva para članova i članica ruskog sokola iz Zemuna izveli su „Kozačok“. Naročito toplo su bili pozdravljeni članovi i članice udruženja Trst–Rijeka–Gorica koji su izveli nekoliko plesova iz svog kraja i u nošnji tamošnjeg življa. (1)
Sokolsko društvo Beograd I održalo je 4. marta 1939. svoju tradicionalnu slovensku kostimiranu zabavu. U pozivu na zabavu u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Danas, kada se sveslovenska ideja suzbija u celoj Evropi, neophodna je potreba da se Sokoli još jače njom zapajaju, kao njeni prvoborci. Dođite, sestre i braćo, u što većem broju na ovu zabavu !”. (2) Posle pozdravnog govora starešine društva, koji je izneo značaj priredbe, izveden je kratki program uz učešće jugoslovenskog akademskog pevačkog društva iz Zemuna. Prosvetar društva profesor T. Ilić govorio je o značaju sokolstva kod slovenskih naroda. Ženski naraštaj izveo je nekoliko motiva narodnih igara, a članovi i članice prikazali su “Moravsku besedu”. Zabava je održana pod pokroviteljstvom Engelberta Gangla. Na zabavi su bili i domaći kostimi i i drugih slovenskih naroda. (3)
 Sokolsko društvo Borovo priređivalo je tradicionalne Sveslovenske balove. U sokolskom domu 4 marta 1939. Sokolsko društvo Borovo priredilo je Sveslovenski bal. Bal je otvoren povorkom narodnih nošnji na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem i njegovom suprugom. Posetioci su se divili narodnim nošnjama. Pevačko društvo “Radiša” pevalo je na balu pesme. Nastupili su članovi sokolskog društva iz Bačkog Petrovca u slovačkim narodnim nošnjama i prikazali publici “Čehoslovačku besedu”, zašto su pobrali buru aplauza. Naraštajke iz Borova izvele su Moravsku narodnu igru, a članovi društva “Istra-Trst-Gorica” iz Beograda prikazali su istarske narodne plesove. Zatim je izveden ukrajinski ples, a članovi i članice društva u Borovu u slikovitim narodnim nošnjama izvodili su narodna kola. Najlepša tačka programa po mišljenju izveštača u „Sokolskom glasniku“ Srđana Šapića  bilo izvođenje ruskog narodnog plesa, od strane člana sokola Pianova iz Brčkog i njegove trupe, sa najmlađom članicom pevačkog društva  “Radiše” Olgom Boguš. Nagradu za najlepšu narodnu nošnju dobila je gospođa Kondić, supruga vođe prodajnog odelenja Kondića, koja je imala bosansku nošnju. Drugu nagradu dobila je sokolica Mirjana Pražić, sa slavonskom nošnjom. Treću nagradu dobila je slovačka narodna nošnja.   Bal je trajao do zore. (4)
Sem sveslovenskih balova sokoli su priređivali i manje priredbe. Sokolsko društvo Beograd–Matica priredilo je marta 1939. “Istarsko veče”, da bi učvrstila veze sokola i članova društva “Društva Istra, Trst i Gorica”. Izveden je program i održani govori o radu društva. Sokolsko društvo Sombor priredilo je 4 marta 1939. koncert u korist čeških izbeglica iz Sudetskih krajeva. Na koncertu su učestvovala i sva nacionalna društva u Somboru. Predavanje o Česima držao je član sokola Miho Drakulić. (5)
Uprkos početku Drugog svetskog rata 1939. Sokolsko društvo Beograd–Matica priredilo je 16. marta 1940. Sveslovensko veče. Na programu bile su: 1. Jugoslovenske narodne igre i pesme koje su izvodile članovi i članice Sokolskog društva Beograd–Matica; 2. „Beseda“, češka igra koju je izvela Čehoslovačka omladina iz Beograda; 3. Poljske narodne pesme koje je pevao kvartet poljskih izbeglica; 4. „Balun“ istarska igra koju su izveli članovi i članice Društva Istra, Trst i Gorica; 5. „U boj“ — „Sokolstvu“ B. Vomačka pevao hor Čehoslovačkog udruženja; 6. „Jugoslovenima“ J. Skala, recitacija na Lužičko–srpskom jeziku; 7. „Krakovljak“, poljska igra koju su izveli članovi Poljsko–jugoslovenske lige; 8. Češke narodne pesme V. Vedral pevao je hor Čehoslovačkog udruženja; 9. „Gopak“, malorusku igru izveli su članovi i članice Ruskog sokolskog društva; 10. Recitacija člana Društva Istra, Trst i Gorica; 11. „Naše srpstvo“ Kranc — lužičko–srpska pesma koju je svirao orkestar; 12. Istarske narodne pesme pevao je duet Društva Istra, Trst i Gorica; 13. „Oj Sloveni“ pevao je hor Čehoslovačkog udruženja. (6) Uspeh plesa u Borovu početkom februara 1941. premašio je sva očekivanja. Bilo je preko 400 učesnika, članova i članica sokola, u narodnim nošnjama iz svih krajeva Jugoslavije i ostalih slovenskih zemalja. Po članku u „Sokolskom glasniku“ izazvali su nezapamćen aplauz, kada su defilovali na početku plesa dvoranom “Batinog doma”, na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem. Obe sale su bile ispunjene do poslednjeg mesta uglednim gostima iz Borova i drugih krajeva. Prisustvovao je dr. D. Janković, apelacioni sudija i podpredsednik Jugoslovensko-bugarske lige u Beogradu. Ples je otvorio Toma Maksimović “Kraljevim kolom”. Uz domaće sokole, nastupali su sokoli iz Ljubljane, Bačkog Petrovca, Novog Sada, ruski sokoli, ... . Veliki uspeh  doživela je folklorna grupa Narodnog pozorišta iz Beograda, pod vođstvom Žukovskog. On je nastupio sa prvakinjom baleta, Vasiljevom, u “Igri u dvoje”.  Grupa je izvela “Drmeš”, “Južnosrbijanku” i “Teškata kolo”. Opšte priznanje dobili su sokoli iz Slovenije izvođenjem “Iz Slovenačkih sela” i “Regiment po cesti gre”.  Uspeh su postigli sokoli iz Bačkog Petrovca, i domaći sokoli. Te godine zbog opštih prilika nisu mogli učestvovati igrači i igračice iz Bugarske. Kod biranja tri najlepše narodne nošnje nagrađena je Safija Jazvin iz Brčka za bosansku nošnju, Vikica Kedmanec, za posavsku narodnu nošnju,  i Ida Marvin, za narodnu nošnju iz Gorenjskog. Program je završen pevanjem “Oj Sloveni”, a zabava je nastavljena u bratskom raspoloženju i manifestovanju za slovensko bratstvo. Za uspeh priredbe bio je zaslužan priređivački odbor Sokolskog društva, na čelu sa Tomom Maksimovićem.(7)
  Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije radio je na podsticanju veza među slovenskim narodima. Sarađivao je sa Društvom Istra, Trst i Gorica.  U vreme pred Drugi svetski rat, kada je sveslovenska ideja suzbijana u Evropi sokoli su svojim slovenskim zabavama težili da se odupru tome. U priređivanju Sveslovenskih balova isticalo se Sokolsko društvo Borovo na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1.    „Župski bal Slovenskih naroda“, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str. 68;
2.    „Svi na slovensku zabavu društva  Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 mart 1939,  br. 9, str. 5; „Slovenska zabava društva  Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 februar 1939, br. 8, str. 3;
3.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 mart 1939, br. 10, str. 4;
4.    Srđan Šapić, „Sokolski sveslovenski bal u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 5;
5.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 3;
6.    „Vesti Sokolskog društva Beograd–Matica“, „Oko sokolovo“, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, str. 102;
7.    Rad. Lazević, „Lepa manifestacija slovenskog bratstva u Borovu””, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 5;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2015-07-02
četvrtak, 02 jul 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori