Podrška Sokola Istranima

(0 glasova)
Podrška Sokola Istranima

Starešina Sokolskog društva u Staroj Pazovi dr. Branko Čipčić održao je 1929. komemorativno predavanje o Vladimiru Gortanu, streljanom u Istri od fašističke Italije. (1) Delegacije iz Istre učestvovale su Sveslovenskim  sokolskim sletovima u Pragu. Sokoli su priredili slet u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre.(2)  Naraštajski slet župe Mostar održan je u Dubrovniku 2 i 3 juna 1928. Sletu su prisustvovali članovi župe „Vojvoda Hrvoje” (Split) i župe „Njeguš” (Cetinje). Bilo je oko 1.000 učesnika. Položen je venac pred spomen-pločom palim dobrovoljcima. Povorka je produžila do Gundulićeva spomenika, gde je takođe položen venac. Govorio je starešina župe, Čeda Milić i J. Jeras u ime Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. U svom govoru spomenuo je otrgnute sokole Zadra, Istre i Gorice, kojima se oduševljeno stalo klicati.(3)
 Sokoli su na svojim izložbama redovno isticali stanje u Istri pod italijanskom vlašću. U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Izložbu je otvorio kralj Aleksandar. Odeljenje Porobljene Istre, Trsta i Gorice bilo je ukrašeno dalmatinskim narodnim tkaninama koje je poslala Ženska dobrotvorna zadruga u Kninu s natpisom : “Ženska zadruga u Kninu pozdravlja Jugoslovenske Sokole”. Prilikom otvaranja izložbe kralju Aleksandru prikazan  je drveni model Sokolskog doma Beograd IV (Čukarica) izrađen od brata Kapošvarca.  Savezni prosvetni odbor organizovao je u sporazumu sa upravom beogradske radiostanice  radioprenos svečanog otvaranja izložbe. (4) U „Sokolskom glasniku” isticali su da su župe koje su tada još robovale, predstavljene su po zastavama Sokola u Puli, Gorici, Idriji i Volovskom-Opatiji.(5)   Na izložbu je reagovala italijanska štampa. U članku “Italofobske manifestacije na Sokolskoj izložbi u Beogradu” istaknuto je da kad se uđe na izložbu vidi se natpis “Ne zaboravite Istru”. Dalje se ističe da su izložene fotografije “istarskih mučenika” po Italijanima ustreljenih terorista u Italiji radi njihove dinamitaške aktivnosti. Na karti Jugoslavije opažala se najveća kompaktnost sokolskih pripadnika samo na italijanskoj granici. Zastavice, zavite u crno, postavljene su nad Goricom, Trstom, Pulom i Zadrom. Pojedini vodiči dolazeći do karte tumačili su da  te zastavice pokazuju da još ima braće koju treba osloboditi, i da je cilj sokola da pripremi njihovo oslobođenje. (6)
Prosvetni odbor Sokolskog društva Subotica organizovao je idejnu i prosvetnu školu. Idejna škola bila je organizovana za nove članove sokola, a prosvetna za celokupno članstvo, naraštaj, đake i zanatlije. U prosvetnoj školi predavano je o Istri, o sokolskoj štampi, o prvoj pomoći, ... . (7)
U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije juna 1936. Na Vidovdan 28. juna 1936. održana su takmičenja sokolskih muzika, tamburaških i pevačkih horova i guslara. Po završenom sokolskom Vidovdanskom pomenu formirala se pred Sokolskim domom povorka koja je na čelu sa predstavnicima slovenskog sokolstva, predstavnicima vlasti i sokolskom muzikom, pošla do Eriovog trga, gde je bila posađena Slovenska lipa. Sav prostor i trg Slobode bili su ispunjeni masom sokola i građanstva, koje je prisustvovalo simboličnom svečanosti polaganjem zemlje koju su doneli predstavnici sokolskih jedinica iz svih krajeva na mogilu pod Slovenskom lipom. Svečanost je počela sviranjem himne „Hej Sloveni“. Prvi su prišli lipi braća iz Istre, koji su sasuli zemlju donetu iz tamošnjih neoslobođenih krajeva. Na kraju je sokolski hor iz Radovljice u slovenačkim narodnim nošnjama pevao „Hej Sloveni“. (8)
 Sokoli su sarađivali sa Savezom emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica. Sokolska župa Beograd odlučila je da se 1. decembra 1938. na svečan način obeleži dvadesetgodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Za ovu proslavu prihvaćena je sugestija Saveza sokola da u njoj uzmu učešća prestolničke ratničke, nacionalne, kulturne organizacije i savezna uprava i to u sokolskoj povorci i na svečanoj župskoj sednici gde bi predstavnici ovih organizacija dali svoje izjave i solidarisali se sa sokolskim pogledima. Hiljade starih ratnika, rezervnih oficira, dobrovoljaca, članova Narodne odbrane, Jadranske straže, Kola srpskih sestara, Jugoslovenskog i Srpskog kulturnog kluba, Saveza emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica, članovi Društva slovenska misao, Narodna svest i masa studenata beogradskog Univerziteta. Svi su bili sa svojim zastavama a studenti sa transparentima i natpisima: Studenti sa sokolima !, Čuvaćemo granice! U Saveznom domu, današnjem Protokolu na Terazijama, održan je deo svečanosti a nastavljen u Sokolskom domu u Tiršovoj ulici. Tu su predstavnici udruženja iz Beograda govorili o značaju 1. decembra.(9)
Sokolske pozorišne družine su izvodile pozorišna dela sa temom o stradanju stanovništva jugoslovenskih krajeva pod vlašću Italije. U Staroj Pazovi sokoli su na akademiji posvećenoj proslavi Dana Ujedinjenja 1926. izveli pozorišni komad „Mrtva Straža”, tragediju iz života Istrana. (10)   Pozorišna sekcija Sokolskog društva Dubrovnik izvodila  je 1929. aktovku „Nada Istre” od Klonimira Škalka.(11)
  Iseljenici iz Istre i Kvarnera, koji su bili pod italijanskom vlašću, naselile su se na Banovom Brdu u Beogradu. Da bi mogli da vežbaju osnovali su Sokolsko društvo Beograd IV na Banovom Brdu.
 Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda u prostorijama Sokolskog društva Beograd Matica u Deligradskoj ulici.  Naročito toplo su bili pozdravljeni članovi i članice udruženja Trst–Rijeka–Gorica koji su izveli nekoliko plesova iz svog kraja i u nošnji tamošnjeg življa. (12) U Počasnom odboru bili su dr Vjekoslav Miletić, ministar fizičkog vaspitanja; general Petar Kosić, komandant Beograda; … Roman Drejling, starešina Ruskog sokolskog saveza; … dr Marije Čok, predsednik Udruženja Istrana; Kolo Srpskih Sestara; … . (13)
Uprkos početku Drugog svetskog rata 1939. Sokolsko društvo Beograd–Matica priredilo je 16. marta 1940. Sveslovensko veče. Na programu iz Istre bile su:  „Balun“ istarska igra koju su izveli članovi i članice Društva Istra, Trst i Gorica;   Recitacija člana Društva Istra, Trst i Gorica;  Istarske narodne pesme pevao je duet Društva Istra, Trst i Gorica.   (14)  Sem sveslovenskih balova sokoli su priređivali i manje priredbe. Sokolsko društvo Beograd–Matica priredilo je marta 1939. “Istarsko veče”, da bi učvrstila veze sokola i članova “Društva Istra, Trst i Gorica”. Izveden je program i održani govori o radu društva. (15)
Savez Sokola u periodu između 1918-1941. podržavao je izbeglice iz Istre i njihova udruženja  u Jugoslaviji.  U svakoj prilici  podsećao je da  se ne zaboravi Istra.  Cilj sokola bio je da se pripremi  oslobođenje Istre, Kvarnera i Gorice.  Na sokolskim priredbama učestvovao je Savez emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica.                                                             

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :
1.    „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 33, 37, 38;
2.    „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
3.    „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
4.    „Nj. Vel. Kralj s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3;
5.     „Kroz dvoranu Sokolske izložbe u Oficirskom domu u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 3;
6.    „Još o Sokolskoj izložbi u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 9. decembra 1932, br. 49, str. 2;
7.    M. Č.„Rad prosvetnog odbora“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
8.     „Svečanost polaganja zemlje na mogilu pod Slovenskom lipom“, „Veličanstveni zbor Sokolstva pred Sokolskim domom“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 5, 7, 8; 
9.    „1. decembar 1938.g u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1939, br. 1, str. 3-10;
10.    „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931”, Štamparija „Jedinstvo” Stara Pazova, str. 26;
11.     „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 90, 91;
12.    „Župski bal Slovenskih naroda“, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str. 68;
13.    „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
14.     „Vesti Sokolskog društva Beograd–Matica“, „Oko sokolovo“, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, str. 102;
15.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 3;                    

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2015-03-08
nedelja, 08 mart 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori