Back BesplatanSport.com

Osnivanje i rad sokolskog društva Bar

(0 glasova)
Osnivanje i rad sokolskog društva Bar

 Posle osnivanja pjevačkog društva „Bratimstvo” 1910. u Baru je jula 1911. osnovana „Prva Narodna Muzika u Baru”. Muzika se opredelila  za sokolsko odelo kao svoju uniformu, sa namerom da se vremenom osnuje sokolski odsek u Baru. Muzika je učestvovala kao vojna muzika u balkanskom ratu. Dva društva su se ujedinila 1913. pod nazivom „Barsko Pjevačko Prvo Muzičko Društvo Bratimstvo”. Za društvo je priložila 1914. 28 perpera Karolina Dobrečić, majka arcibiskupa Dobrečića. Po izbijanju Prvog svetskog rata  Muzika je mobilisana u Lovćenski odred. Sva imovina društva je uništena posle kapitulacije Crne Gore. Društvo je obnovljeno 16. decembra 1918. Po pravilniku Omladinsko Društvo Bratimstvo imalo je sokolski odjel i pevački hor.  Nastupalo je samostalno kao gradska muzika ili kao sekcija sokolskog društva u sokolskoj uniformi. Članovi su nazivani sokolaši. Pravilnik je donet 1918. pre osnivanja Sokolskog društva u Baru. (1)
Sokolska župa Mostar je početkom maja 1926. preduzela hodočašće na Lovćen i pohod kroz celu Crnu Goru. Posle pohoda došlo je do širenja sokolstva u Crnoj Gori. Osnovana su nova sokolska društva, a u postojećim radilo se udvostručenom snagom. Sokolsko društvo Bar osnovano je 1926. U drugoj polovini avgusta 1926. bio je upućen javni apel za osnivanje sokolskog društva u Baru. Osnivačka skupština održana je 5 septembra 1926. u dvorani društva “Bratimstvo”. Prvi javni nastup društva bio je 1 decembra 1926. pod vođstvom načelnika Marka Franete. Bila je intenzivna saradnja sa susednim sokolskim društvima a naročito sa društvom iz Budve. Starešina društva bio je Domančić. Društvo je organizovalo zajednički izlet sa sokolskim društvom Beograd I na javnu vežbu u Ulcinju.(2)  Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Njegoš“. Župa „Njegoš“ proslavila je pedesetogodišnjicu oslobođenja Bara i Ulcinja zajedno sa vojskom, koja je izvela veličanstvene manevre oslobođenja Bara. Učestvovala su sokolska društva Boke i Crne Gore i tri muzike. Župa „Njegoš“ je 1928. proslavila u svim mestima desetogodišnjicu Ujedinjenja. Prvi slet župe „Njegoš“ u Kotoru održan je juna 1929. (3)
U Sokolskom društvu Bar bilo je 1930. 436 članova. (4) U Baru Dan Ujedinjenja 1931. proslavljen je uz opšte oduševljenje građana. Izjutra održano je blagodarenje, zatim je pred zgradom barske gimnazije formirana povorka sokola, đaka svih škola i građanstva koja je prodefilovala kroz varoš Stari Bar, uz muziku i pucanje prangija. Povorka je bila burno pozdravljena. U dvorani barske gimnazije održana je sokolska svečana sednica. U prisustvu predstavnika mesnih vlasti, kulturno-prosvetnih i nacionalnih društava, građanstva i sokola, sednici je otvorio zamenik starešine Jagoš Popović. Između tačaka programa svirala je muzika društva „Bratimstvo” kompozicije svečanog karaktera. Pristupilo se prevođenju sokolske dece u sokolski naraštaj, a naraštaja u članstvo i svečanom polaganju zaveta novih članova. U 18 časova sokoli, građanstvo, učitelji na tečaju, i đaci priredili su povorku na čelu sa muzikom i bakljadom, koja je prošla kroz varoš Bar. U 20 časova priređena je svečana akademija u Sokolani. Akademiju je pripremio Krsto Grujičić, vođa tečaja kod društva Bar i prednjaci Bulatović i Nikezić. U izvođenju programa učestvovali su učitelji i učiteljice koji su se nalazili na pohađanju društvenog tečaja u Baru. (5)
Sokolsko društvo Bar proslavilo je stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša svečano 5. marta 1932. U sokolani je održana svečana sednica uprave. Sednicu je otvorio starešina Jagoš Popović u prisustvu članova svih kategorija, predstavnika mesnih vlasti, kulturnih, prosvetnih i ostalih društava, održavši svečani govor o dr. Tiršu. Uveče održana je svečana akademija. Prosvetar Marko Strahinjić održao je predavanje o životu, radu i značaju dr. Miroslava Tirša. Koncertni deo popunjen je sviranjem društvenog orkestra, koji je uvežbao kapelnik V. Černja. Mešoviti hor koji je uvežbao Mr. R. Gligo, otpevao je duet i finale iz opere “Zrinjski”, u kome su se kao solisti istakli M. Pišel i Lj. Radošević i članovi sokola R. Gligo i Č. Petrović. Za klavirom je pratila T. Develja. U gimnastičkom programu nastupila je sokolska četa iz Mrkojevića, predvođena učiteljima Dušanom Markovićem i Jovom Popovićem. Posle programa bila je zabava i igranka, na kojoj je svirala muzika društva „Bratimstva”. (6)
Sokolsko društvo Bar zajedno sa sa Sokolskom četom Mrkojevići, muzičkim društvom “Bratimstvom”, učenicima gimnazije, ženske zanatske i osnovne škole i velikim brojem građana priredilo je 6. maja 1932. đurđevdanski uranak u mestu zvanom Dobra voda. Na uranku je društveni prosvetar Marjko Strahinjić održao predavanje o značenju đurđevdanskog uranka i o događajima, koji se pominju u vezi sa Đurđevdanom. Zatim su članovi društva i čete naticali u trčanju, skakanju, bacanju kamena sa ramena i u streljanju. (7)
Sokolsko društvo Bar sa svojom četom Mrkojevići i „Bratimstvom” posetilo je 14. avgusta 1932. Budvu. Pri dolasku u Budvu dočekala ih je na pristaništu masa sveta na čelu sa sokolskom muzikom. Zatim se formirala povorka na čelu sa dve muzike, koja je prošla kroz grad do opštinskog doma, gde ih je dočekao načelnik opštine Ljubiša. U ime izletnika Budvu je pozdravio sudija opštinskog suda Đuro Šoć. Na pozdrav je odgovorio Ljubiša zaželevši izletnicima dobrodošlicu i prijatan boravak. Obe muzike spojene prošle su kroz grad, a sokoli su stupili na vežbalište, gde ih je pozdravio starešina župe Cetinje Gavro Milošević. Istakao je da su se Primorci uvek borili za državno i narodno jedinstvo i stavljajući u dužnost mlađima da poput predaka čuvaju krvlju stečenu domovinu, a sve u duhu sokolstva i bratstva: jedan za sve, a svi za jednoga. Posle govora vežbalo je članstvo, naraštaj i deca. Sokolska četa Mrkojevići izvela je vežbe u narodnoj nošnji. Posle vežbi nastalo je narodno veselje uz svirku dveju muzika sve do 21 sata, kada se sa pučine čula sirena broda “Srbin”, koji je od Jadranske plovidbe izletnicima stavljen na raspoloženje za izlet. Sokoli iz Budve su sa svojih deset čamaca prebaci izletnike iz Bara do parobroda. Sokolska muzika iz Budve je iz pristaništa neprekidno svirala sokolski marš. Na brodu je muzika “Bratimstva” pozdravila Budvljane. Iz Barskog pristaništa izletnici su u povorci sa muzikom prošli kroz varoš. (8)
Na rođendan prestolonaslednika Petra u Baru je 6. septembra 1932. održano svečano blagodarenje u svim bogomoljama, kojima su prisustvovali svi članovi sokola u svečanom odelu, zajedno sa muzikom „Bratimstva”. Posle blagodarenja formirana je povorka, koja je prošla kroz varoš do opštinske zgrade. Uveče je priređeno društveno veče u sokolani, koje je svojim govorom otvorio starešina Jagoš Popović. Zatim su izvedene vežbe svih kategorija. Od prihoda od večeri društvo je poklonilo osmorici siromašnih učenika školske knjige. (9)
 Sokolsko društvo Bar dočekalo je 1934. sokolsko društvo Beograd I koje je u Baru izvodilo javne vežbe. (10) Starešina sokolskog društva u Baru 1934. bio je Đuro Čejović, narodni poslanik iz Barskog sreza i od februara 1939. ministar za fizičko vaspitanje naroda u Cvetkovićevoj vladi. Zamenik Petar Knežević, prosvetar Vuko Stojković, načelnik Jovan Nikezić, ... . Članovi Uprave  Rikard  Gligo, Đuto Ivović, dr.Gojko Gvozdenović, ... . Sud časti Andrija Rađenović, Marko Vukasovović, Jagoš Popović, ... . (11)
Na Glavnoj godišnjoj skupštini Sokolskog društva Bar 1935. izabrana je nova uprava. Izabrani su: starešina dr. Marko Popović, zamenik Jagoš Popović, tajnik Petar Knežević, blagajnik Špiro Miščević, prosvetar Stjepan Franković, načelnik Jovan Nikezić, I zamenik Milo Pavićević, II zamenik Ahmet Skejović i načelnica Leposava Jovanović. (12)
 Za razliku od većine katoličkih sveštenika u Jugoslaviji dr Nikola Dobrečić, arcibiskup barski i primas srpski, podržavao je sokole. Poslanica katoličkog episkopata protiv Sokola 8. 1. 1933. godine nije čitana u crkvama barske arcibiskupije. Don Ivo Kotnik, vikar Barske arcibiskupije, prijavio se za člana sokolskog društva u Baru izjavivši : „Ponos će mi biti kada na halje svešteničke, prigrlim viteški znak sokolski. Uz zavet Bogu i veri, polažem i zavet Kralju i Otadžbini” . (13)
Ban Zetske banovine  dr Aleksa Stanišić posetio je 1934. godine Primorje.  Priređen mu je banket u Srpskoj primasiji u Baru. Arcibiskup dr Nikola Dobrečić dočekao je bana na ulazu u Primasiju u svečanoj odeždi. Na banketu arcibiskup je jednu zdravicu podigao u čast Sokola nazdravivši im s ovim rečima : „Pozdravljam naše dične Sokole, koji su se uvek borili za „krst časni i slobodu zlatnu”, za napredak Kralja i domovine, te radeći u tom smeru, ja ću biti gotov da im … uvek pomognem, jer nema nikakve smetnje da sa Vama sarađujem na širenju Sokolstva, … a svi treba da radimo za dobro Kralja i otadžbine.” (14)  Povodom proslave 10-godišnjice svog rada 1936. barski sokoli su odlučili da sakupe priloge za nabavku društvenih sprava. Među prvima koji  se odazvao svojim prilogom sokolima bio je arcibiskup barski i primas srpski dr. Nikola Dobrečić,  koji je Sokolskom društvu darovao 500 dinara. Ta vest je naišla na oduševljen prijem kod javnosti. (15) U Kraljevini Jugoslaviji 500 dinara bio  je veliki novac. Arcibiskup dr. Nikola Dobrečić pomagao je i druga nacionalna i prosvetna društva (Narodna Odbrana, Jadranska straža, Dobrovoljci, Žensko dobrotvorno, Bratimstvo,...). (16)
Sokolsko društvo Bar je 19 jula 1936. zajedno sa muzikom društva „Bratimstvo” napravilo veliki izlet i jednodnevno logorovanje u Ulcinju. Učestvovalo je 720 izletnika, koji su se dva puta brodom „Morava” i automobilima prevezli do Ulcinja i vratili u Bar. Priređen im je srdačan doček u Ulcinju. Formirana je povorka, koja je prošla kroz grad i vratila se pred sokolski dom. Izletnici su se po grupama razišli da razgledaju Ulcinj i solanu. Sokoli iz Bara zajedno sa društvom Ulcinj i muzikom društva „Bratimstvo” priredili su javni čas sa svim kategorijama. Posle  javnog časa bilo je narodno veselje. Posle veselja izletnici su se vratili u Bar.  (17)
 Sokolsko društvo Bar priredilo je javni čas 14. juna 1936.  Čete društva bile su Mrkojevići i Spič. Društvo Bar je 1936. proslavilo 10 godišnjicu rada sa razvijanjem društvene zastave koju je poklonio M. Stojadinović. Septembra 1936. godine održana je velika svečanost Sokola sa preko 5.000 učesnika. Iz Ulcinja, Tivta, Zelenike, Đenovića, Kotora, Morinja, Risna, Herceg Novog, Budve, Cetinja i Bara došli su predstavnici sokolskih društava na vježbalište u Baru. Ovoj svečanosti prisustvovao je ban Zetske banovine, Petar Ivanišević i mnogi drugi gosti. Svirala je muzika društva Bratimstvo iz Bara. (18) Mesto i vežbalište bili su ukrašeni zastavama, tepisima i zelenilom. Svečanost je počela 19. septembra 1936. dočekom mitropolita Gavrila. Povorka sokola pošla je ispred sokolane na “Gvozden breg”. Deo sokola sa vojnom muzikom pošao je kamionom na kej, dok je deo sokola zajedno sa muzikom I Barskog železničkog udruženja ostao na “Gvozden breg” i prisustvovao osvećenju crkve. Tender “Marljivi” dovezao je sokolska društva Tivat, Zeleniku i Đenović s oko 200 članova svih kategorija i mornarsku muziku. Lađa ”Morava” dovezla je 70 članova društva Ulcinj, a sa lađom “Albanija” došlo je 500 izletnika društava Kotor, Morin, Prčanj, Risan, Herceg Novi, Budva, Cetinje, sokolske čete sa društvenim zastavama i učiteljska škola Herceg Novi. Doček je bio srdačan. Povorka na čelu sa muzikom krenula je u varoš. Na trgu u Baru formirana je povorka svih učesnika sa zastavama, koja sa muzikama na čelu pošla ka sokolani. Na putu ka sokola srele su se povorke iz Bara i Starog Bara, koju je predvodila muzika I Barskog železničkog udruženja. Povorke su se spojile i skupa došle na vežbalište. Sokoli, muzike, škole, korporacije i masa naroda pravili su špalir. Na vežbalište je došao ban Zetske banovine Ivanišević. U ime sokolskog društva bana je pozdravio zamenik starešine društva Radović. Ban je zahvalio u ime darodavca i kuma zastave dr. Stojadinovića i u svoje ime izražavajući zahvalnost na oduševljenom dočeku. Masa je priredila ovacije kralju, kraljevskom domu, Jugoslaviji i sokolstvu. Ovacije su priređene i mitropolitu dr. Gavrilu. Posle njega došao je izaslanik kralja, načelnik štaba Zetske divizijske oblasti potpukovnik Župančić zajedno sa majorom Markešom, izaslanikom ministra vojske i mornarice. Izaslanik kralja pozdravio je sokole sa „Pomoz bog, junaci” na šta su sokoli odgovorili „Bog ti pomogo”. Posle osvećenja ban je predao zastavu zameniku starešine Radoviću i istakao: „ … Čuvajte je kao zenicu oka i budite spremni da za nju i život svoj položite za Kralja i otadžbinu.” S tribine održao je govor Đuro Čejović. Zatim je govorio starešina župe Cetinje Gavro Milošević. Velika povorka sa zastavama i tri muzike krenula je sa vežbališta za Bar, gde se razišla. Na vežbalištu je priređen javni čas, na kome su pored barskih sokola učestvovale i ostale jedinice župe. Uveče formirana je velika povorka sa bakljama i tri muzike koja je prošla kroz grad. Vatrometi i osvetljenje davali su veličanstven izgled Baru. Povorka se zadržala na javnom trgu, gde je govorio Jaroš Popović. Ban Petar Ivanišević otpozdravio je manifestantima i zahvalio se. Muzika je svirala himnu. Manifestacije su završene pesmom „Hej Sloveni”, a muzike su svirale „Sveslovenski marš”. U 21 čas održana je svečana akademija, a zatim igranka. U toku noći ispraćene su jedinice župe Cetinje. Svečanost je nastavljena 21. septembra 1936. na Dobru Vodu, gde je mitropolit Gavrilo izvršio osvećenje obnovljenog hrama sv. Kralja Jovana Vladimira. (19)
Starešina sokolskog društva u Baru Marko Petrović uputio je telegram povodom stupanja na presto kralja Petra II izražavajući svoju odanost i prvreženost na mnogaja ljeta.  (20) Društvo je radilo do Aprilskog rata 1941. kada je zabranjeno.
 
 Rad na osnivanju Sokolskog društva u Baru počeo je 1911. kada je osnovana „Prva Narodna Muzika u Baru”. Muzika se opredelila  za sokolsko odelo kao svoju uniformu, sa namerom da se vremenom osnuje sokolski odsek u Baru. Ujedinila se sa društvom Bratimstvo. Posle Prvog svetskog rata obnovljeno je društvo Bratimstvo 1918.  Po pravilniku Omladinsko Društvo Bratimstvo imalo je sokolski odjel, a članovi su se zvali sokolaši i nastupali su ili kao gradska muzika ili kao sokolska muzika. Sokolsko društvo Bar osnovano je 1926, posle pohoda Sokolske župe Mostar kroz Crnu Goru. Društvo je nastupalo zajedno sa muzikom “Bratimstva”. Pomagao ih je arcibiskup barski i Primas srpski dr. Nikola Dobrečić. Sokolsko društvo Bar je 1936. proslavilo 10 godišnjicu rada.  Čete društva Bar bile su Mrkojevići i Spič. Posle Aprilskog rata 1941. rad društva bio je zabranjen.
                                                                                                         
Saša Nedeljković                                                                               
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

 Napomene  :
1.    „Pravila omladinskog društva „Bratimstvo” u St. Baru”, Jasmina Rastoder, „Od Bratimstva do Jedinstva”, Bar, 1998, str. 10, 13, 14, 15, 16, 17, 101;
2.    Saša Nedeljković, „Srbi katolici na Južnom Primorju od 1918. do 1945. godine”, Boka Herceg Novi 2011, br. 31, str. 138; J. P. „Desetogodišnjica Sokolskog društva Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 4 septembar 1936, br. 35, str. 3;
3.    „Župa Cetinje“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana 1. jula 1929, br. 13, str. 11;
4.    Saša Nedeljković, „Srbi katolici na Južnom Primorju od 1918. do 1945. godine”, „Boka”, Herceg Novi 2011, br. 31, str. 138;
5.    „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 23. decembra 1931, br. 53, str. 3;
6.    Soko, „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7. aprila 1932, br. 15, str. 5;
7.    „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27. maja 1932, br. 22, str. 3;
8.    „Društveni izlet”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8 septembra 1932, br. 36, str. 4;
9.    „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15. septembra 1932, br. 37, str. 4;
10.    „Desetogodišnjica Sokolskog društva Bar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 4 septembar 1936, br. 35, str. 3;
11.    Uredio Ante Brozović, “Sokolski zbornik”, Godina I, Beograd, 1934, str.  XXVI;
12.    D. A, „Glavna skupština”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 maja 1935, br. 20, str. 4;
13.    Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd 1991, str. 93;
14.    „Katolički nadbiskup gosp. dr. Nikola Dobrečić o Sokolima”, „Sokolić”, Ljubljana, April 1934, br.4, str. 90;
15.    „Nadbiskup barski dr.  Nikola Dobrečić podupire Sokole”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 maja 1936, br. 18, str. 2;
16.    Jasmina Rastoder, Isto, str. 23;
17.    „Sokolski izlet u Ulcinj”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 augusta 1936, br. 32, str. 4;
18.    „Prosvjetni izveštaj za 1936 godinu”, „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 89, 90, 101, 105, 106; Rastoder Šerbo, Jasmina, „Dr. Nikola Dobrečić, arcibiskup barski i primas srpski”, Budva, 1991, str. 63, 94, 112- 115, 137, 142;
19.     J. P. „Velike sokolske i nacionalne svečanosti u Baru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 2 oktobra 1936, br. 39, str. 3;
20.    “Telegrami Savezu Sokola prilikom stupanja na presto Nj. V. Kralja”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str.7;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2015-01-12
ponedeljak, 12 januar 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori