Sokolska diletantska pozorišta

(0 glasova)
Sokolska diletantska pozorišta

Sokolski pokret nastao je pre Prvog svetskog rata u borbi za jačanje nacionalne svesti kod slovenskih naroda. Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. U svojim listovima i časopisima članovi sokola razmatrali su zadatke i značaj pozorišta za Savez Sokola.  M. A. Vasić istakao je : „Samo jake mišice naše omladine neće pomoći u odsutnom trenutku, ako nije svesna dela svojih predaka, slave svoje otadžbine i žrtava koje se od nje traže. Zato je treba duhovno naoružati od najranijeg detinjstva pripremajući je za velika dela.“ (1) Dr. Sava K. Popović istakao je o značaju sokolskih diletantskih pozorišta: „Mi imamo danas u Jugoslaviji vrlo mali broj pozorišta i zato nam se nameće potreba da osnivamo što više diletantskih trupa. Svako sresko mesto trebalo bi da ima po jedno pozorišno udruženje, koje bi s vremena na vreme davalo komade naših domaćih pisaca. Za pozorišna udruženja treba zainteresovati obrazovanu omladinu toga mesta i prikazati roditeljima, da je cilj udruženja širenje literarne naobrazbe kod mladeži, a ne uzaludno gubljenje vremena, kako se to nažalost, kod nas još vrlo često misli.“  Sokolska župa Beograd u okviru Sokolske Petrove petogodišnjice osnovala je putujuće diletantsko pozorište. (2)
Jedno od najaktivnijih društava župe Veliki Bečkerek  bilo je Sokolsko društvo u Vršcu. Godine 1926. održali su 31. januara javno selo sa predavanjem dr. Ilije Nikolajevića „Štetno delovanje alkohola” i pozorišnim komadom „Izdajem stan pod kiriju”. Na selu za građanstvo 28. aprila prikazan je pozorišni komad „U vlastitoj zamci”. (3) Sokolsko  društvo u Andrijevici osnovano je 19 januara 1931. Do januara 1932. prikazali su Njegošev „Gorski Vijenac” u celosti i sa velikim uspehom u  Andrijevici, Beranama i Peći. (4)
U velikoj dvorani Sokolskog doma u Kragujevcu 3 marta 1935. proslavljena je stogodišnjica osnivanja prvog srpskog pozorišta, koje je osnovao Joakim Vujić 1835. Proslava je spojena sa proslavom 70-godišnjice Branislava Nušića, koji je prisustvovao svečanostima u Kragujevcu. Pre podne održana je svečana skupština, na kojoj su govorili Azanjac i Nušić. Nušić je zahvalio na srdačnom dočeku i podvukao značenje stogodišnjice prvog srpskog pozorišta. Posle podne priredila je pozorišna sekcija Soko Matice predstavu. Pre početka predstave govorili su Azanjac i profesor Miloje Pavlović. Prikazan je Nušićev „Običan čovek“. (5)

Među članovima  sokola bilo je glumaca. Glumac Ljubomir Stanojević bio je prednjak sokola u Beogradu. Momir Korunović upoznao ga je 1895. kad je stupio u sokolsko društvo. Njemu i mladim sokolima bio je uzor i primer kakav treba da bude istinski soko. Nikad se nije otimao da bude prvi, da bude član kakve uprave. Uvek pri vežbanju u vežbaonici ili na vežbalištu sokolskog društva podučavao je vežbače da soko i pravi čovek mora da bude iskren. Po svojoj želji sahranjen je u sokolskoj uniformi. (6)
Na svečanoj akademiji priređenoj povodom  otvaranja Sokolskog doma u Olovu 11. oktobra 1936. izveden je pozorišni komad “Sokolska majka” od Dušana Đ. Cvjetkovića. Predstavu  su izveli društveni diletanti. (7)
Sokolsko  društvo u Bijeloj (Boka Kotorska) priredilo je niz manifestacija prilikom 20-godišnjice Ujedinjenja. Svečana akademija priređena je 2 decembra 1938. Posle akademije odigran je pozorišni komad “Analfabeta” od Nušića.(8)
Sokolsko društvo Sinj dalo je 18 marta 1939. dečju predstavu “Materina maza” sa simboličnim gimnastičkim vežbama i pevanjem nacionalnih pesama. Autor i režiser bio je Vladimir Kurtin, učitelj i član prosvetnog odbora. Vojni kapelnik i član sokola Ilić bio je zaslužan za pevanje i balet. Diletantska sekcija vežbala je igrokaz “Nikad nije kasno” od Josipa Boke. (9)
Pozorište Sokolskog društva Matica u Petrovgradu (Zrenjanin) bilo je jedino amatersko pozorište u Jugoslaviji koje je radilo stalno i po utvrđenom rasporedu. Osnovano je odmah posle oslobođenja 1918. Njegov osnivač bio je Miša Stanojević, prosvetar Sokolske župe Petrovgrad. Osnovano je kao pozorišna sekcija “Kola mladih Srba u Temišvaru”. Posle dodele Temišvara Rumuniji, prešlo je u Petrovgrad i već 1919. počelo sa priređivanjem predstava. Pošto je i Sokolsko društvo priređivalo predstave, došlo je do spajanja. U radu pozorišta učestvovalo je do 1939. oko 100 članova i 50 članica sokola. Pozorište je brojalo 1939. 38 članova, tamburaški orkestar i hor. Predstave su davane redovno nedeljom po podne, a povremeno i u veče. Više puta su gostovali i poznati članovi beogradskog Narodnog pozorišta. Pre svake predstave držana su sokolska predavanja. Do aprila 1939. pozorište je dalo 597 predstava, većinom iz narodnog repertoara, kao i komade iz strane literature. Pozorište je obilazilo sva sela i gradove po Banatu i predstavljalo jedino pozorište tog kraja. Za vreme uskršnjih praznika pozorište je proslavilo dvadesetogodišnjicu postojanja. Na proslavi su učestvovali predstavnici Saveza SKJ, župe i svih sokolskih jedinica u Banatu. Svečanosti su počele akademijom u sokolskom domu, na kojoj je zamenik starešine Milorad Bugarin, govorio o značenju proslave, a predsednik pozorišnog odbora , Lazar Bogdanović, izneo pregled rada 1938. godine. Izaslanik Saveza SKJ, Miroslav Vojinović, izrazio je priznanje za požrtvovan rad i čestitao osnivaču pozorišta, prof. Milošu Stanojeviću. U ime Saveza govorio je i Mirko Mihaldžić, a starešina župe Petrovgrad, Matić naglasio je da je pozorište u Petrovgradu postalo uzorom za sva sokolska pozorišta u zemlji. U okviru proslave, pozorište je dalo predstave “Krajiškinja” od Petra Krstonošića, “Na leđima ježa” od St. Jakovljevića, “Sveti plamen” od Somerseta i pojedine scene iz niza narodnih komada. U komadu “Na leđima ježa” gostovao je Nikačević iz Beograda. Priređena je izložba, koja je prikazivala rad pozorišta kroz 20 godina koje su prošle.  (10)

Sokolsko društvo Horgoš priredilo je 10 aprila 1939. akademiju na kojoj je pored vežbi, izveden pozorišni komad “Seoska Lola”. (11)
Pozorišni odsek Sokolskog društva Split  gostovao je u Sokolskom društvu Sinj maja 1939. i prikazao Nušićev  komad “Običan čovek”.  Priredba se pretvorila u manifestaciju sokolskog bratstva. (12) U Sokolskom društvu Malinska iz župe Sušak-Rijeka prikazao je društveni pozorišni odsek pozorišni komad “Hasanaginica”. Bila je zapažena igra sestre Dapčić i braće Šerka i Čorka. Posetu predstavi su pokušali da ometu protivnici sokola. (13)
Povodom proslave 550 godišnjice Kosovske bitke 1939. sokolsko društvo Beograd  III sa Zvezdare je zajedno sa rediteljem Petrom Matićem odlučilo da prikaže dramski spev „Smrt Majke Jugovića“ od Ive Vojnovića na letnjem vežbalištu. Predstava je trebala da bude izvedena uoči Vidovdana, ali zbog kiše odložena je za 1 jul. Na predstavi je bilo oko 2.000 gledalaca. Gledaoci su bili iz svih slojeva i svih krajeva Beograda i kao i iz okoline. Predstavu je pomoglo Gradsko poglavarstvo i uprava Narodnog pozorišta. U predstavi su igrali glumci iz Udruženja i gosti iz Narodnog pozorišta. U komadu je učestvovalo oko 300 lica (glumci, horovi dečiji, ženski i vojni orkestar). Akademiju je otvorio starešina društva Dobra Bogdanović. Dr. Niko Kalođera održao je predavanje o Kosovskoj bitci i značaju Kosova. Zatim je muzika svirala uvertiru. U prvom činu se pojavljuje Dvor Jugovića, majka, devet snaja Jugovića i unučad. Drugi čin počeo je ženskim horom uz pratnju orkestra. Ljuba Damjanova dočekala je Damjana, a majka kad je čula za pogibiju Jug-Bogdana i mladih Jugovića, vraća Damjana na Kosovo da i on položi svoj život za otadžbinu. U trećem činu, Kosovo polje, puno žita. Na polju žena žanje sa unučićem. Turci gone roblje. Guslar peva. Pojavljuje se Kosovka devojka sa kondirima. Dolazi povorka. Hor peva Svjati Bože. Narod dolazi sa svih strana. Nosi cveće i pobožno kleći uz povorku. Donose glavu Jug-Bogdana i ruku Damjanovu i predaju majci, koja mrtva pada na zemlju. Tragedija je time završena. Jedan od uglednih posetilaca izjavio je posle završetka predstave: „Bio sam na mnogim mestima; imao sam prilike mnogošta da vidim, ali ovo što sam večeras video, nisam do danas video“. Dugo se o predstavi razgovaralo u Beogradu i unutrašnjosti. Oni koji nisu došli na predstavu, dolazili su kasnije da vide prostor i kulise. U sokolskom društvu smatrali su da je predstava uspela kao retko koja. (14)
Kazališni odsek Sokolskog društva u Splitu otvorio je zimsku sezonu 14 oktobra 1939. sa tri šaljive aktovke. Zauzimanjem pročelnika Safeta Haznadarevića odsek je pripremao i veće komade. Odsek je zajedno sa novoosnovanom čitaonicom okupljao veliki broj sokolskih pripadnika. (15)
 Predstave šaljivih komada pojedinih sokolskih odeljenja izazivali su proteste. U članku Milića R. Majstorovića objavljenog 1940. u „Oku Sokolovom”, glasniku župe Beograd, navodi se da pri gostovanju sokolskog odeljenja jedne škole sa severa zemlje u Beogradu, u okviru sokolske priredbe izvedene su lakrdija „Frajla Kata” i kabaretske tačke „Randevu” i „Zvezda”. Predstava je kod beogradskih sokola izazvala negodovanje, a kod prosvetnih vlasti raspis da se tako nešto ne sme u budućnosti ponoviti. Po piscu članka prosvetari su morali stvarati programe, koji su trebali biti sokolski i nacionalni. Mesto stranih baleta trebalo je prikazivati stilizacije nacionalnih igara. Za muzičku pratnju trebalo je koristiti narodne melodije. (16)
Članovi sokola su učestvovali i u crkvenim predstavama. Na Uskrs u Cavtatu izvedena je u domu sv. Nikole pod vodstvom župnika msgra. Don Iva Dagonika a u režiji Karla Bulića drama ,,Rasipni sin”. Prostrana dvorana doma sv. Nikole bila je prepuna svijeta. Dramu su izveli članovi sokola. Ovi mladići bili su desna ruka župniku preko čitave Velike sedmice. Na Uskrsni ponedeljak priredilo je sokolsko društvo Cavtat Uskrsnu akademiju. (17)
Sokolska društva su organizovala svoje predstave zajedno sa pozorištima. U Sarajevu je Narodno pozorište priredilo juna 1940. predstavu “Smrt majke Jugovića” od Ive Vojnovića, namenjenu članovima sokolskih seoskih četa i seljacima iz okoline Sarajeva. Pored predstavnika sokolske župe Sarajevo dr. V. Besarovića, generala Ljube Novakovića, ... predstavi je prisustvovalo veliki broj članova četa, koji su sa oduševljenjem pratili predstavu.  Pre početka predstave general i član sokola  Ljuba Novaković u svom govoru se zahvalio upravniku pozorišta Janjuševiću, i članovima pozorišta. (18)
Sokolsko društvo Udbina priredilo je  27 januara 1941. svetosavsku besedu prikazavši pozorišni komad “Školski nadzornik” od Koste Trifkovića i “Stari Vujadin” dramu u tri slike.  U svom govoru starešina društva Petar Veinović istakao je : „... Branimo svoju otadžbinu, kao što tigrica brani svoje mlade i nedajmo da nas tuđin bilo čime slabi, a to ćemo postići ako nepokolebivo verujemo u sebe i u svoju snagu otpora.” zatim je Milan Ciganović održao predavanje o sv. Savi.  Prihod od besede bio je namenjen za siromašnu decu tog kraja. (19)
Diletantska sekcija Sokolskog društva Aleksandrovo priredila je januara 1941. u saradnji sa lokalnim sokolskim društvom, u Čarnojeviću priredbu, na kojoj je prikazan komad „Sarajevski atentat”. Predstavnici oba društva održali su prigodne govore. Diletantska sekcija Sokolske čete Sokolovići i Narodne knjižnice iz Rudoga priredili su zabavu u Višegradu. (20)

     Druga sokolska akademija u Narodnom pozorištu

Sokolsko pozorište iz Velike Kikinde gostovalo je 16 februara 1941. po drugi put u Novom Bečeju. Pred prepunom dvoranom sokola i građana prikazana je komedija u tri čina “Zec” od Mjasnickog. Pre početka predstave pročelnik sokolskog pozorišta iz Velike Kikinde, Ljubomir Trpković naglasio je vaspitnu moć sokolskog pozorišta. Na kraju je rekao : “...Sloboda nam je draža od svega i za nju ćemo sve žrtvovati ... .” Sokolsko pozorište prikazalo je 15. februara 1941. po drugi put Ćorovićevu dramu “Ajša”.Predstavi je prisustvovao veliki broj osoba sa sela koje je privuklo sokolsko pozorište.  Prisustvovala su beslatno i lica koja su pohađala analfabetske tečajeve u gradu.(21) Dečje sokolsko pozorište u Velikoj Kikindi dalo je 2 marta 1941. dečiju komediju u tri čina “Car Ćira” od od M. Sretenovića u preradi reditelja Radice Rotareva. Glavnu ulogu imao je Đ.Jovičin, učenik gimnazije. (22)
Sokolska diletantska sekcija iz Doboja 1941. zajedno sa Sokolskom četom iz Kostajnice priredila je zabavu, na kojoj je prikazan komad “Pod strašnim krstom”. Sekcija je planirala da sa istim programom nastupi i kod drugih četa u okolini. (23)  Diletantska sekcija Sokolskog društva Milna dala je 1940. komade “Gospođa ministarka”, “Prokleti hotel”, “U vlastitoj zamci” i “Pošlo po vragu”.(24)
Sokolsko društvo Petrovgrad “Matica” održalo je  16 februara 1941. “Naraštajsku akademiju”. Na akademiju bio je prikazan komad za decu “Zlatna ribica”. Na dobrotvornoj priredbi sokolske čete Mali Bajmok, kod Subotice, pozorišni odsek izveo je Nušićev komad ”Lopov”. Sokolsko društvo Jajce osnovalo je 1941. pozorišnu sekciju na čelu sa Antom Borčićem i Lidijom Gorbačevski. Na zabavi koju je priredilo sokolsko društvo Gračanica, kod Sarajeva, diletanti su izveli dramu od Beševića “Za suncem”. Istakli su se M. Milosavljević, V. Simeunović i Lj. Jovanović. Sokolsko društvo Čenta je na pokladnoj zabavi prikazalo “Svetski rat” od Nušića. Pozorišni odsek društva u Kačaniku priredio je tri zabave i to u : 14 januara 1941. u Kačaniku, 18 februara 1941. u Đeneral Jankoviću i 22 februara 1941. u varošici Lipljanu sa pozorišnim komadom “Podvala-Tvrdičluk”. (25) Sokolsko pozorište iz Novog Bečeja gostovalo je 9 marta 1941. u  Velikoj Kikindi i izvelo u režiji  Milorada Majina, ranijeg poznatog pozorišnog umetnika,  Nušićevu komediju “Svet”. Glavne uloge igrali su Milorad Majin i Nataša Nešović-Majin. U manjim ulogama igrali su Mara Savić i Milka Lalić. Prilikom odmora su na sceni govorile starešine. Dr. P. Bojanić je izrazio radost kikindskih sokola zbog gostovanja. Dr. Janošević, starešina društva iz  Novog Bečeja, istakao je da ova uzajamna gostovanja znače buktinju nacionalne svesti u ovim krajevima. Oni koji ne razumeju jednog junačkog naroda, uveriće se u njegovu snagu. Tradicionalna večera sokolskog pozorišnog odseka, kojoj su prisustvovali dr. Bojanić, Ćirilov, dr. Sindik, dr. Brančić i  drugi održana je 6 marta 1941. Prosvetni odbor Sokolskog društva u Banatskom Karađorđevu, pod upravom Nenada Kuzmanovića, radio je na osnivanju pozorišne sekcije. Niz predstava počeo je prikazom Nušićeve “Ožalošćene porodice” 2 marta 1941. Glavnu ulogu igrao je N. Kuzmanović, a ostale uloge članica sokola V.Adamov, M. Preradović, Lj. Stanisavljević, M. Agbaba, Lj. Stankov i J.Kuzmanović, sokoli P.Stankov, M.Drakulić, M.Radaković, V.Garčin i  O.Ugarčina. Sokolsko društvo Deronje iz Dunavske banovine priredilo je zabavu na kojoj su sokoli diletanti prikazali Ćorovićev komad “Zulumćari”. Igrali su S.Kupusinčeva, M.Danilovac, N.Ćirić itd. Učestvovala je i Nataša Pavlović, pevačica  na radiju iz Beograda.
Diletantska sekcija  Sokolskog društva Stari Sivac  nastupalo je krajem 1940. i početkom 1941. na priredbama koje organizovalo društvo : doček novih godina , zabavi na Bogojavljenje, dan sv. Save, ... . Na zajedničkoj priredbi sokola Crvenke i Kule izveli su u Crvenki komad “Ratnikova mati”. Nastupili su u Crvenki 1.marta 1941. sa predstavama “Knez Ivo od Semberije”od Nušića  i “Prosidba” od Čehova. (26)
Dečje pozorište Sokolskog društva Perlez gostovalo je u novobečejskoj sokolani 16.marta 1941. sa komadom “Car Ćira”. Decu je doveo tajnik sokolskog društva u Perlezu, učitelj Vukašin Đurđević. On je decu i uvežbao za predstavu. Pozorišna sekcija društva u Novom Bečeju prikazala je u Vranjevu Nušićev komad “Svet”. Glavne uloge igrali su Milorad Majin i Nataša Majin. (27)
Sokolska diletantska pozorišta u Kraljevini Jugoslaviji delovala su u pravcu jačanja nacionalne svesti. Sokolsko pozorište Matica u Petrovgradu postalo je uzorom za sva sokolska pozorišta u zemlji. Sokolska društva su organizovala svoje predstave zajedno sa pozorištima, ili su u njihovim predstavama učestvovali glumci. Pozorišni odseci  davali su svoje predstave u okviru sokolskih proslava i li značajnih datuma iz istorije kao što je bilo obeležavanje Kosovske bitke. Davani su i šaljivi komadi domaćih i ruskih autora, što je izazvalo kritike u sokolskoj štampi. Po piscima članaka prosvetari su morali stvarati programe, koji su trebali biti sokolski i nacionalni. Mesto stranih baleta trebalo je prikazivati stilizacije nacionalnih igara. Za muzičku pratnju trebalo je koristiti narodne melodije.  Među članovima sokola bilo je i glumaca. Pojedinim glumcima i rediteljima su diletantska pozorišta sokola bila prvo angažovanje na početku karijere.
                                                                                    
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :

1.    Miloš A. Vasić, „Sokolska pozorišta u Čehoslovačkoj“, „Oko sokolovo“, br. 6, 1938, Beograd, str. 150, 151;
2.    Dr. Sava K. Popović, „Diletantska pozorišta i njihova uloga u narodnom prosvećivanju“, str. 37, „Službeni deo“, str. 41, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1937, br. 2;
3.    A.T. „Sokolsko društvo u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15. junija 1926, br. 10-11, str. 123, 124;
4.    „Sokolsko  društvo  Andrijevica”, „Sokolski Glasnik”,  Ljubljana, 28 januara 1932, br. 5, str. 5;
5.    „Proslava 100-godišnjice prvog srpskog pozorišta u Kragujevcu“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 8 marta 1935, br. 11, str. 3;
6.     Momir Korunović, „ Uspomeni brata Ljubomira Stanojevića“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 2,3;
7.    B.F, „Otvorenje Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Olovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 3;
8.    „Odjeci sa proslave 20-godišnjice Ujedinjenja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 decembar 1938, br. 46, str. 3;
9.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 mart 1939, br. 13, str. 4;
10.    „Pozorište Sokolskog društva Matica u Petrogradu“, Vesti, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1937, br. 2; „20-godišnjica sokolskog pozorišta u Petrovgradu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 april 1939, br. 15, str. 5;
11.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 maj 1939, br. 18, str. 5; „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 april 1939, br. 14, str. 6;
12.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 4;
13.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 23 juna 1939, br. 25, str. 4;
14.    „Vidovdan u Sokolu Beograd III“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 97;
15.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
16.    Milić R. Majstorović, „Nešto o sokolskim priredbama”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1940, br. 1, str. 21;
17.    R.P., „Djela, djela ....”, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 30 marta 1940, br. 13,str. 4;
18.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 5;
19.    N.Stanić, „Sokolsko društvo Udbina”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 4;
20.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 4;
21.    „Iz Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 5;
22.    „Uzorno Sokolsko društvo”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 3,4;
23.    „Rad sokolskog pozorišta iz Doboja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 2;
24.    „Godišnje skupštine sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  7 mart 1941,  br. 10, str. 6;
25.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  7 mart 1941, br. 10, str. 4;
26.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941, br. 11, str. 4;
27.    „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 8;
 


Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2014-12-12
petak, 12 decembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori