Back BesplatanSport.com

Rad studentskih radnih četa u Kraljevini Jugoslaviji

(0 glasova)
Rad studentskih radnih četa u Kraljevini Jugoslaviji

Sokolska župa Mostar obuhvatala je oblasti Hercegovine, Dalmacije i Imotske krajine koji su u svemu oskudevali. Župa je smatrala da je nestašica vode najveći problem za seosko stanovništvo. Da bi pomogla narodu u tim krajevima  rešila je da uredi oko devedeset voda. Seoski sokoli su davali radnu snagu, kreč, kamen i pesak, a za cement, željezo i alat apelovali su na rodoljubive ustanove i pojedince. (1)   Župa je organizovala turneje učitelja, saradnika župe,  koji su obilazili sela, na licu mesta utvrdili nedostatke, odmah popravljali što se popraviti moglo, a za ostalo stvarali planove za izvršenje popravki svih nedostataka. Za rad na preporodu Hercegovine, dubrovačkog primorja i imotske krajine Sokolska župa Mostar uputila je poziv veterinarima, lekarima, agronomima i građevinarima. Trebalo je da se uradi ono što je moglo, odojče pregleda, kaleme voćke, ... . Članovi turneje pomagali su seoskim sokolima na licu mesta. (2) Zajedno sa  Sokolskom župom Mostar radio je Dom narodnog zdravlja u Mostaru. Na čelu Doma bio je  dr. Lovro Dojmi, član sokola u Mostaru. Od 1922. do 1933. osnivani su pojedini odjeli, a  1933. podignuta je nova zgrada  Doma narodnog zdravlja u Mostaru.  Do 1935. zalaganjem Doma, podignuto je na stotine higijenskih česama. Osnovane su Zdravstvene stanice u Ljubuškom, Posušju i Širokom Brijegu. Sem toga osnivane su seoske školske kuhinje za siromašnu decu.(3)

 Pošto su pojedina državna načelništva sabotirala akciju Župe Mostar, u radu na ekonomskom i kulturnom uzdizanju sela,  Župa Mostar predložila  je sastanak svoje uprave sa predstavnicima pokreta „Akademskog dobrovoljnog rada“ na selu.  Rezolucijom  koja je doneta na sastanku, odlučeno je da se ujedine i da spovode uzajamnu saradnju u radu na selu.  Oba pokreta su smatrali da je država obavezna da svim sredstvima pomaže duhovni i materijalni razvoj sela. Očekivali su da će odgovorni državni faktori podupirati njihova nastojanja.
Pokret „Akademskog dobrovoljnog rada“ na selu, osnovao je profesor univerziteta u Zagrebu  dr. Laza Popović, predratni  starešina Fruškogorske sokolske župe.  Jedna od prvih akcija studentskih četa bila je gradnja puta do Brankovog groba na Stražilovu u leto 1934.  Gradili su kuće za ratne dobrovoljce. Radili su i u Virovitici. (4)  Omladinci iz Zagreba i Karlovaca izgradili su put od Stražilova do Brankovog groba. O tome i o idejnom tvorcu tih akcija Lazi Popoviću Teodora Majica Petrović je napisala : „Pod njegovim rukovodstvom omladinci su uredili put do Stražilova i prosekli potpuno nove staze do Brankovog visa na  Stražilovu, odnosno do groba Branka Radičevića. Te nove staze znatno su olakšale penjanje na vis, koje je olakšano i tim što je omladina sama izdeljala i postavila klupe od podnožja do visa, a isto tako i stolove i klupe u samom podnožju. Te klupe i stolovi su za vreme rata nestali, no ne treba zaboraviti ko je prvi počeo da Stražilovo učini pristupačnim za poštovaoce Brankove i turiste.” (5)

Posle dovršenog rada u Podravini krenuli su studenti u Nevesinje. U prostorijama Sokolske župe u Mostaru je 26. avgusta 1935. održan sastanak starešina. Predsedavao je Čeda Milić. Sastanku je prisustvovao izaslanik ministarstva prosvete član sokola Bruno Marčić i izaslanik bana Primorske banovine član sokola inž. A.Stuparić.  U svom govoru Čeda Milić je pozdravio svog saradnika i učitelja dr. Lazu Popovića. U svom govoru predstavnik studenata Branko Lazičić između ostalog rekao je : “Mi se sastajemo što volimo ovu zemlju ... Ako se toga odreknemo, opet će doći Turci ili Austrija da nam obese teške sindžire. Mi preko reda idemo radu, a preko rada idemo slobodi.” U Nevesinju je 28.avgusta 1935. održan sastanak između zagrebačkih studenata, predstavnika Sokolske župe, sokolskih društava i seoskih četa. Na sastanku je rešeno da se u buduće vrši zajednički izbor objekata rada.  (6)

Na drugom zajedničkom sastanku održanom krajem avgusta 1935. u Mostaru i Nevesinju studenti i seoski sokoli istakli su da smatraju “rad na selu najsvetijom službom narodu” citirajući reči kralja Aleksandra. U selu Bojištima bio je izvor vode Ljeljinak. Za dvadeset dana rada u selu Bojištima studenti su iskopali 150 m dug kanal i montirali željezne cevi, koje im je poklonila nevesinjska opština. Bilo je mesta gde je kanal prosecan kroz kamen. Po starom običaju mobi dolazili su seljaci iz  drugih sela da pomognu “modroj legiji”. Jedan od seoskih dobrovoljaca, član seoske čete Novica Soldo pričao je da nije video tvrđih ljudi : “Dok krampom komad pećine ne odbije, ne prestaje”.  Izrađena su 2 rezervoara, česma i korita za pojenje stoke i pranje rublja. Koristili su je stanovnici Bojišta i planinci iz srezova Stolac i Ljubuški, koji su vodili stoku na ispašu u Crvanj. Potrošeno je 4.000 kg cementa. Radili su vodu za selo Batkovići i za 4-5 okolnih sela  i za prolaznike iz Humnine za planinu, koji su gonili stoku na Morine, Crvanj. Dugim kanalom povezano je 19 manjih i većih vrela. Sprovedena je drenaža. Od česme iskopan je odvodni  kanal  dug stotinu metara i visok mestimično 1.80 m. Vodom iz kanala natapale su se sve okolne ledine. Dovodni i odvodni kanal i korita sa česmom izrađeni su od armiranog betona. Rad je bio otežan zbog nepropusne zemlje (gnjilavice), koja se iz kanala nije mogla izbacivati lopatama, već su odvaljivani komadi odstranjivani rukama. Na tom mestu studenti su radili bosi i u vodi. Pomogli su članovi seoskih sokolskih četa iz Batkovića u dovozu peska, kamena i ostalog materijala. Jovan Tepurić ustupio je svoju kuću studentima za prenoćište. Treća voda na kojoj su studenti radili zvala se Brborača. (7)

Na I  saboru seoskih sokolskih četa u Mostaru 1935. učestvovao je kao predstavnik studenata Veljko Kuprešanin. U svom govoru Veljko Kuprešanin istakao je da sudelovanje delegata studentske radne čete iz Zagreba na I sokolskom saboru seljačkih četa u Mostaru, smatraju kao nastavak dogovora i zajednice kako je započeta i utvrđena na jesenjim dogovorima u Mostaru septembra 1935. u svrhu samopomoći naroda. Istakao je : “Zato mi idemo u narod kao dobrovoljni radenici sa željom da radimo i da stvaramo objekte od opšte vrednosti, i da dižemo kult rada.  Izgleda nam, da je način studentskih radnih četa pogodan i koristan i da bi trebalo da se održi i da se ojača, da bude pomognut od svih patriota, ... pa vodimo sobom na naše radove naše drugove medicinare, tehničare, veterinare i ekonome, koji će svojim realnim i neposrednim radom u narodu, a uz radnu četu, moći prosvetiteljno najviše koristiti. ... a naročito nam je blizak pokret seljačkih sokolskih četa. Zato mi stojimo spremni da se stalno sa njima dogovaramo i da zajednički radimo.” (8)
 Povodom proglasa početka Sokolske Petrove petoletke u „Sokolskom glasniku“ objavljen je članak  „I studenti pristupaju sokolskoj Petrovoj petoletci” Veljka Kuprešanina, studenta  Univerziteta u  Zagrebu u kome se ističe : „Radna omladina Prve studentske radne čete vođena je samo jednim načelom : ... radom za narod i za dobro Otadžbine ... Mi smo tom svojom službom ponosni i ne strašimo se mnogobrojnih protivnika, koji i nas, kao i vas, braćo Sokolovi, nastoje da ometu u našem zajedničkom narodnom radu. Danas u tzv.  „napredno vreme” svaki onaj, koji se prihvaća lopate i motike,  da pomogne bratu svome seljaku, biva nazivan ovako i onako. Nas, koji želimo da radimo, nazivaju protivnicima „naprednog doba”, a šta su do danas učinili „naprednoga” ti  „pobornici” „naprednog doba”. Danas ova zemlja nema većih neprijatelja od njih samih, ali nama nije da se protiv njih borimo izvikivanjem političkih patrola. Njihovom besposlištvu treba da se suprostavimo svojim otvorenim radom.  Radom i samim radom pobedićemo svoje protivnike. Sokolska Petrova petoljetka objava je jedne velike bitke. Ona treba da bude manifestacija jedne nesalomljive snage, volje i ljubavi  prema  ovom  našem  narodu”.  (9)
Studentske radne čete angažovane su u Jablanici. Časopis „Sokolska prosveta“ od septembra 1937. doneo je fotografije radova na uređenju vode u Nevesinju i završetku radova na vodi Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja u mestu Baćina-Konjic. (10)

 Pokret „Akademskog dobrovoljnog rada“ na selu je seoskim sokolskim četama  pomagao radom studenata. Po rečima dr. Laze Popovića : “ Došli smo da  bi se iz bliza pogledali dva blizanca; pokret seoskih sokolskih četa i pokret radenih studenata, da se nađu, vide, sjedine i što korisno narodu učine.” (11)  Seoski sokoli davali su radnu snagu, kreč, kamen i pesak, a za cement, željezo i alat apelovali su na rodoljubive ustanove i pojedince. Pomoć je pružio pokret „Akademskog dobrovoljnog rada“ na selu.  Sa Prvog sabora sokolskih četa župe Mostar održanog 15. decembra 1935. u Mostaru upučen je pozdrav dr. Lazi Popoviću. (12)
Po ugledu na studentske radne čete osnovane su Sokolske radne čete. Za sokole značaj radnih četa bio je u vaspitanju mlađeg članstva za koristan rad na opštem dobru, korist za sokolska društva i čete a kod pojedinaca učestvovanje u tom radu podizalo je kolektivnu svest. Od 1936. sokolska društva i seoske čete organizovale su radne čete. Sokolsko društvo Lajkovac organizovalo je radnu četu članstva, sa kojom je podiglo jednu česmu. Sokolska četa Šimanovci je sa svojim članstvom dala pet radnih dana na prikupljanju žetve kod slabo zadružnih članova.  Iz društava Beograd XI, Beograd II i Beograd VIII koje su dale članove i naraštajce, organizovana je sokolska prosvetna radna četa. Sokolska radna četa krenula je prvi put sa 46 članova i naraštajaca, a druge nedelje po drugi put sa 68 članova, do Sokolskog društva Beograd VIII u Žarkovu, gde je zajedno sa članovima društva i njihove čete radila na uređenju terena za letnje vežbalište. U toku dva prepodneva četa je skinula jedno brdo i uravnila vežbalište sa oko 200 metara zemlje. Četa je prilikom lakoatletskih utakmica uredila teren Sokolskog društva „Matica”. Ovom prikom Beograd XI dao je oko 12 članova, Beograd II 27 naraštajaca a Matica 7 naraštajaca. Savez Sokola odobrio je 2.000 dinara za nabavku alata za četu pa su nabavljene lopate, ašovi, motke, pijuci i 3 ručnih kolica. (13) Istoričar Žarko Dimić smatra da su studentske radne čete preteče posleratnih omladinskih radnih akcija. (14)

Saša Nedeljković                                                                               
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije
Napomene  :
1. „Velika zdravstvena i socijalna akcija Sokolske župe Mostar”, ”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 26. juna 1936, br. 26, str. 3;
2. I, „Zbor radene inteligencije”,  „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 3 maja 1935,  br. 19, str.2 2;
3. K. Grujić, „Rad na zdravstvenom podizanju Hercegovine”, „Svijet”, Zagreb, 24-VIII 1935, br. 9, str.165
4. Nikola Žutić,  „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 170, 182;                                                                
5. Žarko Dimić, „Spomenica karlovačkog sokola 1904-2014.”, Sremski Karlovci, Novi Sad, str.209
6.„Zagrebački studenti i hercegovački Sokoli za radenu saradnju”,  „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 6 septembar 1935, br. 33, str.2
7. B. Krčum, Mostar, “Zagrebački studenti i hercegovački Sokoli na zajedničkom delu za narod”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 27 septembra 1935, br. 36, str. 1;   
8. „Prvi sabor sokolskih četa u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana,  20 septembra 1935, br. 48, str.4
9. Veljko Kuprešanin, stud. filozof. Zagreb, „I studenti pristupaju sokolskoj Petrovoj petoletci”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 25 septembar 1936, br. 38, str. 1;
10. Radmilo Grđić, „Delo i žrtva“, „Sokolska prosveta“, Beograd, septembar 1937,  br. 7, str.268-272;
11. B. Krčum, Mostar, „Zagrebački studenti i hercegovački Sokoli na zajedničkom delu za narod”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 27 septembra 1935, br. 36, str. 1;
12. „Pozdravi saboru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 48, str. 5;
13. M.A.V. „Sokolske radne čete”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 20, 21 juna 1937, br. 7, str.172
14. Žarko Dimić, „Spomenica karlovačkog sokola 1904-2014.”, Sremski Karlovci, Novi Sad, str. 209;

                                                                                                                                                              

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2014-12-07
petak, 05 decembar 2014 00:00

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori