Back BesplatanSport.com

Osnivanje škole za telesno vežbanje u Beogradu

(0 glasova)
Osnivanje škole za telesno vežbanje u Beogradu

Sokoli su zajedno sa ostalim sportskim društvima nastojali da se osnuje škola za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje u Beogradu. Jedni su vežbali po turnerskom sistemu, a drugi po švedskom. Treneri za gimnastička društva školovali su se uglavnom u Pragu u školama čeških sokola. Zalaganjem predsednika Saveza viteških društava „Dušan Silni” Milutina Miškovića ministar Andra Nikolić izdao je dekret o osnivanju Državne gimnastičke škole 1907. Članovi Upravnog odbora škole iz „Dušana Silnog” bili su Milutin Mišković i Atanasije Popović, profesor Treće beogradske gimnazije. Odbor je izradio Pravila gimnastičke škole, Nastavni plan i program, Pravila o ocenjivanju učenika, raspored časova i obavio sve druge organizacione pripreme. Prvi kurs sa 20 polaznika počeo je 1. 5. 1908. (1) Ministar prosvete i crkvenih poslova Ljuba Jovanović sa svojim načelnikom Mirkom Popovićem, obojica članovi sokola, stvorili su finansijske mogućnosti za otvaranje 6-mesečnog Državnog gimnastičkog kursa za nastavnike gimnastike. (2) Uprava beogradskih dušanovaca dobila je od Saborne crkve njene prostorije za vežbaonicu. U njoj su vežbali polaznici Gimnastičke škole u Beogradu (1908), za čije potrebe je dušanovačka uprava nabavila nove  gimnastičke sprave iz Nemačke. (3)
Posle Prvog svetskog rata pitanje osnivanja škole za telesno vaspitanje bilo je pokretano od strane sokola ali bez uspeha. Sokolska društva su  podizala svoje domove. Postojale su male sokolane (84 kv. metara), sokolane za veća sela (137 kv. metara), varoške (239 kv. metara) i gradske (300 kv. metara). Po uzoru na Tiršov dom u Pragu Sokolsko društvo Beograd-Matica podiglo je 1936. svoj sokolski dom. Time su stvoreni uslovi za osnivanje škole za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje. Sa osnivanjem Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda nedostatak nastavnika telesnog vežbanja je trebalo što hitnije rešiti. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda priređivalo je kurseve  za obrazovanje nastavnika za telesno vaspitanje. Kroz kurseve je prošlo 500 nastavnika. U 1395 opština organizovani su odseci za telesno vaspitanje i održano je 2.138 prazničnih tečajeva. Svaka opština trebala je da izgradi sopstveno pokriveno i otvoreno vežbalište. Po visokim telesno-vaspitnim školama u inostranstvu spreman je kadar stručnjaka.  (4) Krajem 1938. u  prazničnim tečajevima vežbalo je 634.284. Broj nastavnika bio je 4.798. (5)

  U svom ekspozeu ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Vjekoslav Miletić je 25 januara 1938. istakao je : „... Koliko spremanje nastavnika obaveznog fizičkog vaspitanja, toliko i spremanje stručnjaka za sportsko i telesno vežbanje mora se sprovesti ... preko stručne škole telesnog vežbanja. Taj problem postoji i kod srodnog resora gde nema ni jednog zavoda u zemlji koji bi spremao nastavnike telesnog vežbanja za srednje škole, a osobito se to pomanjkanje oseća u učiteljskim školama. U saradnji sa Ministarstvom prosvete i sa Ministarstvom vojske i mornarice nadležno će Ministarstvo poraditi na tome, da se povežu sve deonice ovoga rada i tako izvršiti jedan veliki zadatak. Onda će se i za obavezno fizičko vaspitanje omladine, za državne škole i za privatnu inicijativu moći jeftinije, stručnije i potpunije spremati nastavnici i sposobni prednjaci i sve ono što je još rasparčano i razbacano skupiće se u skladnu celinu.” O dotadašnjem radu Saveza Sokola ministar je istakao : „Sokolstvo je od 1929 godine značajno napredovalo, i dalje ide putevima obeleženim sokolskom Petrovom petoljetkom. Njegov svestrani rad mora se naročito pohvaliti. Sokolstvo, čiji sam član i koje kao nadležni ministar naročito cenim zbog naročito izvršenih zadataka, ulazi sada i u najudaljenija sela. Svojim svestranim i raznovrsnim radom na duhovnom, telesnom, nacionalnom i državljanskom odgoju naroda, ova opšte narodna organizacija vrši tako blagorodnu i korisnu delatnost, da je svi, a naročito nadležno mi Ministarstvo, moramo pomoći u vršenju važnoga posla, ... Ovom prilikom treba da istaknem jedan deo sokolskog rada vredan svake pohvale. To je podizanje sokolskih domova u svim krajevima države.” (6)
 Ministarstvo je organizovalo jednogodišnji tečaj u Beogradu. (7) “Jednogodišnji tečaj za nastavnike telesnog vaspitanja po školama i u prazničnim tečajevima” u Beogradu svečano je otvoren 15 septembra 1938. kao preteča stalne škole za telesno vaspitanje. Na poziv Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda u maloj dvorani Sokolskog doma Beograd-Matice u Deligradskoj ulici okupili su se izaslanici i predstavnici vlasti i udrženja da prisustvuju svečanom otvaranju. Ministar dr. Mirko Buić u svom govoru istakao je: „Kada se pre šest godina osnovalo Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda, bilo je nama svima, koji smo radili u sopkolstvu i sportu jasno, da će biti jedan od najvažnijih zadataka novog Ministarstva, obrazovanje nastavnika gimnastike i sporta.” (8) Prijemni ispit za tečaj bio je od 11 do 14 septembra 1938. Primljen je 51 polaznik tečaja. Posle tečaja osnovana je  Škola za telesno vaspitanje. Kao vrhunac rada ministarstva osnovana je krajem marta 1939. Viša škola za telesno vaspitanje u Beogradu. Škola je kao obrazovni centar pripremala nastavnike telesnog vaspitanja za rad u školama i stručnjake koji bi dalje istraživali. Za vršioca dužnosti postavljen je Milivoje Vuk Aračić. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda iznajmilo je u Sokolskom domu Beograd-Matica prostorije za školu. Školu je 1939. pohađalo 33 studenta i 25 studentkinje, a sledeće 1940.  35 studenata i 21 studentkinja. (9)
Između studenata škole za telesno vaspitanje i sokola iz društva Beograd-Matica igrane su utakmice u košarci. Utakmice su održane 8 decembra 1940. Predigru su igrale studentkinje iz škole i naraštajke Sokolskog društva Beograd-Matice. Brojna publika je sa interesovanjem pratila prvu javnu žensku košarkašku utakmicu u Beogradu. Glavna utakmica bila je između studenata Škole telesnog vaspitanja i članova Sokolskog društva Beograd-Matica. U ekipi „Matice” bili su Maržan, Stojković, Stefanović, Kačer, V. Tričković, M. Tričković, Mišeljić, Debelja, Aksentijević i Nikolić. U ekipi studenata ŠTV bili su Vlahović, Klojčnik, Vasiljev, Dančević, Kokot, Bergant i Lahman. Sudio je savezni sudija Milan Kobalija. „Matica” je pozvala u Beograd sokole iz Petrovgrada (danas Zrenjanin)  radi utakmice 15 decembra 1940. u Sokolskom domu u Deligradskoj ulici. Sokolsko društvo Petrovgrad-Matica  imalo je dobru ekipu košarkaša. (10)
  Posle Aprilskog rata 1941.  zabranjen je Savez Sokola. Posle oslobođenja 1944. škola je nastavila  da radi u  zgradi  bivšeg Sokolskog doma.  Organizovani su fiskulturni kursevi  11.novembra 1944. Ministarstvo prosvete DFJ donelo je odluku o školovanju novih kadrova, koji su trebali da se upišu na jednogodišnji Viši tečaj. Vlada FNRJ je 1946. ukinula  Školu za telesno vaspitanje i osnovala Državni institut za fizičku kulturu koji je postao poznat kao DIF. Obrazovanje je trajalo 3 godine sve do 1948. kada su studije trajale 4 godine. Od 1953. novi naziv bio je Institut za fizičku kulturu. (11)
Deo nastavnika u Školi bili su članovi sokola. Milica Šepa, bila je član načelništva Sokola Jugoslavije a posle rata član STV „Partizana“. Bila je profesor Visoke škole za fizičko vaspitanje (od 1936. do 1941. i 1945-46) a od 1946. na DIF-u. Olga Skovran bila je načelnica u Sokolskom društvu Pančevo. U Beogradu je završila župski prednjački tečaj, a od Saveza Sokola upućena je u Prag, gde je završila Prednjačku školu ČOS-a. Radila je kao nastavnik gimnastike u Pančevu i Beogradu. Izabrana je za zamenicu savezne načelnice Saveza Sokola od 1930. do 1941. Od 1945. bila je referent za kulturu u Ministarstvu prosvete Srbije. Zatim je bila u Saveznom komitetu za fiskulturu vlade FNRJ, a potom je radila kao nastavnik za narodne igre u Državnom institutu za fizičku kulturu (DIF).(12)
Sa osnivanjem gimnastičkih društava u Srbiji javila se potreba za obuku nastavnika  za   telesno vaspitanje. Jedni su vežbali po turnerskom sistemu, a drugi po švedskom. Treneri za gimnastička društva školovali su se uglavnom u školama čeških sokola u Pragu. U Beogradu je 1908. otvarena Državna gimnastička škola, u obliku 6-mesečnog gimnastički kursa za nastavnike gimnastike.
 Posle Prvog svetskog rata pitanje osnivanja škole za telesno vaspitanje bilo je pokretano od strane sokola ali bez uspeha. Po uzoru na Tiršov dom u Pragu Sokolsko društvo Beograd-Matica podiglo je 1936. svoj sokolski dom. Time su stvoreni uslovi za osnivanje škole za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje.                                                                                       
 Ministri fizičkog vaspitanja iz redova sokola radili su na osnivanju škole. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda svečano je otvorilo   “Jednogodišnji tečaj za nastavnike telesnog vaspitanja po školama i u prazničnim tečajevima” u Beogradu 15 septembra 1938. kao preteču stalne škole za telesno vaspitanje. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda iznajmilo je 1939. u Sokolskom domu Beograd-Matica prostorije za školu za telesno vaspitanje. Posle oslobođenja 1944. škola je nastavila  da radi u  zgradi  Sokolskog doma Beograd-Matica.  Vlada FNRJ je 1946. ukinula  Školu za telesno vaspitanje i osnovala Državni institut za fizičku kulturu koji je postao poznat kao DIF.
                                                                                                        
Saša Nedeljković                    
član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture Srbije

Napomene :
1. Dr. Stefan Ilić, Dr. Slađana Mijatović, „Istorija fizičke kulture”, Beograd, 2006 , str. 528;
2. Žarko Dimić, „Spomenica karlovačkog sokola 1904-2014”, Sremski Karlovci Novi Sad, 2014, str. 111;
3.„Rad i stanje Beogradskog viteškog društva Dušan Silni“, Beograd, 1908,str 28.
4. „Tri godine vlade dr. Milana Stojadinovića”, 1938, str. 114;                                               
5. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 146;                                                                                
6. „Ekspoze ministra fizičkog vaspitanja naroda brata dr. Vjekoslava Miletića”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 29 januar 1938, br. 4, str.1
7. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 146;                                                                      
8. „Jedna velika narodna tekovina Otvorena škola za telesno vaspitanje”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 4 oktobar 1938, br 35 i 36, str. 1;”
9.Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.                                                                              
10. Marijan Maržan, „Utakmica u košarci u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Beograd,  13. decembar 1940, br. 50, str.4
11. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.                                                                                         
12. Borko Bogojević, „I one su doprinele ugledu Sokolstva“, „Oko sokolovo“ Beograd, jul 2009, br.33-34, str. 22;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2014-12-07
četvrtak, 04 decembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori