×

Obaveštenje

There was a problem rendering your image gallery. Please make sure that the folder you are using in the Simple Image Gallery Pro plugin tags exists and contains valid image files. The plugin could not locate the folder: media/k2/galleries/10174

Back BesplatanSport.com

SOKOLSKE PROSLAVE DANA UJEDINjENjA

(0 glasova)
SOKOLSKE PROSLAVE DANA UJEDINjENjA


Sokoli su odlučili da njihov praznik uz Vidovdan bude Dan Ujedinjenja 1. decembar. Praznik je svečano proslavljan u svim sokolskim društvima do Aprilskog rata 1941. U „Sokolskom glasniku” 1930. podsetili su na dešavanja oko Ujedinjenja. Istakli su da je italijanska okupacija ponukala Narodno veće Slovenaca, Hrvata i Srba da 24. novembra 1918. proglasi ujedinjenje Države SHS sa kraljevinom Srbijom. Delegati Narodnog Veća stigli su u Beograd 28. novembra 1918. i dok su vodili razgovore sa predstavnicima Srbije, stigao je srpskoj vladi od Dalmatinske vlade u Splitu telegram : „Svi francuski i američki komandanti na našim obalama bez prestanka se obaveštavaju, je li definitivno provedeno ujedinjenje kraljevine Srbije i jugoslovenskih zemalja bivše Austro-Ugarske te ističu neodložnu potrebu toga, zbog uređenja internacionalnog položaja Slovenaca, Hrvata i Srba. Zaklinjemo u ime čitavog pučanstva Dalmacije sve kompetentne faktore, da bez daljega oklevanja i bez obzira na sporedna pitanja provedu formalno i definitivno ujedinjenje svih Slovenaca, Hrvata i Srba od Jadrana do Vardara u jedinstvenu državu te da odmah stvore jedinstvenu reprezentaciju i vodstvo”. Dana 1. decembra izvršeno je Ujedinjenje. (1)

 U proslavama najviše su učestvovali sokoli, zajedno sa ostalim nacionalnim društvima. Sokolsko društvo Jasenovac na Savi iz župe Zagreb proslavilo je 1930. Dan Ujedinjenja. Posle održanih blagodarenja svo članstvo uputilo se nazad u ukrašenu sokolsku vežbaonicu. Sokoli i sokolice otpevali su državnu himnu. Starešina Spasoje Madiraza održao je predavanje o značaju 1. decembra 1918. i o važnosti zaveta, koje je članstvo položilo. Uveče održana je akademija, koju je otvorio prosvetar Petar Vučinić, sa predavanjem, u kome je istakao važnost sokolstva, i uputio apel prisutnima, da stupaju u sokolske redove. Predavanje je propraćeno klicanjem kralju, prestolonasledniku Petru i kraljevskom domu. Dvoje dece deklamovalo je sokolsku himnu i pesmu „Jugoslaviji”. Sokolice su izvele vežbu pod vođstvom načelnice Smiljke Sagrak. Nakon vežbe mesno pevačko društvo  „Švačić”, pevalo je, pod vođstvom dirigenta Marka Franjića. Posle toga nastalo je sokolsko veselje. (2)

Sokolsko društvo Pale proslavilo je 1931. 1 decembar. Ujutro učestvovalo je sa svim svojim članovima u crkvama na blagodarenju. Posle blagodarenja održana je svečana sednica društva. Sednicu je otvorio starešina Risto Doder ističući zasluge kralja Aleksandra , koji je znao u najtežim časovima prevesti narod preko najstrašnije golgote i osloboditi ga. Načelnik Kureš pročitao je poslanicu Saveza Sokola upućenu sokolskom taboru. Uveče održana je svečana akademija , koju je otvorio prosvetar društva Ljubomir Rajaković. Najbolja tačka programa bila je vežba “Mornari”, koju su izvele članice veslima u mornarskom odelu. Posle programa bilo je sokolsko veselje sa igrom i pesmom. (3)
 Sokolsko društvo Ston proslavilo je Dan Ujedinjenja 1936. na posebno svečan način. Ujutro je bilo defile gradom sa muzikom na čelu. U 9 sati bilo je blagodarenje u katoličkoj crkvi.  Nakon blagodarenja krenula je povorka sa zastavom na čelu i muzikom. Zastavu i muziku sledio je veliki broj sokola, sokolica, školske dece  Stona i Česvinice i  sokolskih prijatelja. Za vreme povorke klicalo se kralju Petru II i Jugoslaviji. Zatim je služeno blagodarenje u pravoslavnoj crkvi, a posle je bila svečana sednica  u Sokolskom društvu. Tajnik društva Đuro Violić pročitao je poslanicu Saveza sokola, a starešina Tomo Dužević govorio je o značenju Prvog decembra. U veče je održana akademija sa plesom. (4) U Risnu na Dan Ujedinjenja 1936. sve kategorije Sokolskog društva su u svečanim uniformama korporativno učestvovale blagodarenju u mesnim crkvama.  Posle blagodarenja održana je sednica u Sokolskom domu. Na sednici je pročitana  poslanica Saveza sokola, a zatim je M. Drecun držao predavanje o značaju  Dana Ujedinjenja. Uveče je kroz mesto prošla velika bakljada sokola i vojske, koja je oduševljeno klicala kralju i Otadžbini. Održana je svečana akademija. Posle akademije bila je igranka. Svečanost je uveličao meštanin inženjer Vukašin Jovanović, šef sekcije za gradnju železnica, koji je sa terena prikupio svoje kolege, geometre i ostale činovnike, koji su u velikom broju posetili priredbu. (5)

Dan Ujedinjenja 1937. proslavljen je 1937. u Gornjoj Župi, u okolini Dubrovnika. Rano ujutro praznik je obeležen pucanjem mužara. Sokoli su pod barjakom prisustvovali svečanom blagodarenju u crkvi Mandalijene. Tu su se našli okupljeni i sokoli Donje Župe, nastavnici Osnovnih škola sa školskom djecom, te školska djeca sa nastavnicom Zanatske škole. Posle održanog blagodarenja B.N. Mišića održao je govor, pozivajući sokole i ostale seljane da kliknu trokratno “Živjela moćna i velika ujedinjena Jugoslavija”. Sokoli Gornje Župe su zaključili da u buduće svakog Prvog decembra održe sjednicu sa sijelom Sokolskog pogrebnog bratstva. Bratstvo je osnovano toga dana pri sokolskoj četi. Cilj ove zamisli je da se gaji samopomoć i realno sokolsko bratstvo, tako svi sokoli jedan drugog u svakoj prlici pomagati, a osobito pri poljskim radnjama i u slučaju elementarnih nepogoda držeći se one “Svi za jednoga, a jedan za sve”. Svečanost je zavšena pevanjem „Oj Slaveni” .(6)

         Proslava dana Ujedinjenja 1935 u Pljevljima

Dan Ujedinjenja u Cavtatu 1937. proslavljen je svečano. U crkvi sv. Nikole župnik je održao blagodarenje u prisustvu svih nacionalnih društava, pretstavnika vlasti i ustanova a zatim održana je svečana sednica u Sokolani. U veče priredilo je sokolsko društvo u svojoj dvorani akademiju. Diletanti sokolske sekcije odigrali su Nušićev „Svet”. Publiku je zabavljala Cavtatska diletanska muzika. U programu je bila zastupljena i Cavtatska Udruga sa recitacijom izabranom od nacionalne radnice Jelke Miš : „Došli naši ....”.(7)
Sokolsko društvo Dubrovnik zavetovalo se da će u Petrovoj Petoletki postaviti spomen–ploču sokolskim borcima streljanim u Boki Kotorskoj 1914/15.: Filipu kap. Hadžiji, Vasi Milišiću i Milanu Srzentiću. U Dubrovniku je svečano obeležena dvadesetogodišnjica Ujedinjenja 1938. Pored nacionalnih društava  sudelovale su sve sokolske četa iz okoline Dubrovnika. Na dan Ujedinjenja Dubrovnik je osvanuo u svečanom ruhu iskićen zastavama i zelenilom. Naredba Mačekova da se za ovaj dan ne vešaju zastave ignorisana je. Franjevci su naredbu poslušali, zastavu su bili  izvjestili pa je skinuli. Već ranim jutrom stizale su sokolske čete iz dubrovačkih sela. Čete iz dubrovačkih sela bile su pretežno u narodnoj nošnji. Dosta ih je došlo pa su sa svojim zastavama, muzikama i članstvom bili zapaženi na defileu. Zbog nevremena stotinu izletnika sa Mljeta nije moglo da dođe. Posle blagodarenja i svečanog defilea vojske, mornarice, mnogobrojnih članova „Nove Jugoslavije" i sokolskih četa sa zastavama otkrivena je svečano spomen–ploča streljanim sokolima. Masa sveta pozdravila je svečani momenat klicanjem žrtvama za slobodu. Spomen–ploča sokolima, palim za čast i veličinu Otadžbine, otkrivena je među gradskim vratima od Pila, na mjestu određenom za spomen–ploče. Posle toga položen je venac na spomenik Ivana Gundulića povodom 300–godišnjice njegove smrti. Sokoli su uveče održali u Sokolani  Decembarsku akademiju u počast članovima sokolskih četa. (8)
  Sporazumom Cvetković-Maček 26.8.1939. Dubrovnik je odvojen od Zetske banovine i dodeljen novostvorenoj Banovini Hrvatskoj. List ,,Dubrovnik” pisao je o pripremama za proslavu 1 decembra 1939. u Dubrovniku. Na dan Ujedinjenja održavana su u bogomoljama svečana blagodarenja za sreću naroda, koji je poslije toliko muka, napora i borbi postigao svoj cilj, svoje ujedinjenje. Udruženja Soko, Nova Jugoslavija i Dubrovačka Građanska Muzika prisustvovali su sa svojim zastavama i sa svim svojim članovima blagodarenjima. Nakon blagodarenja pomenuta udruženja, predvođena muzikom, zajedno sa rodoljubivim građanstvom išla su ,,između vrata od Pila”, i tu polagala vijence na spomen-ploče podignite onima koji su svoj život žrtvovali za slobodu i ujedinjenje. Posle toga održavala se u Sokolani svečana sjednica. Uveče Dubrovačka Građanska Muzika obilazila je grad te je tom prilikom priređivana bakljada. Sokolsko društvo u Dubrovniku priređivalo je 2 decembra svečanu akademiju.(9)

Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. vlasti Banovine nastojale su da onemoguće proslave Dana Ujedinjenja. U ostalim delovima Jugoslavije nastavljeno je sa proslavom Dana ujedinjenja do Aprilskog rata 1941. Uprkos svemu Sokoli su 1 decembra 1939. u Banovini Hrvatskoj proslavili Dan Ujedinjenja. Nije bilo moguće svuda organizovati proslavu, ali se ipak proslavljalo. U časopisu „Bratstvo” istakli su : „U mestima gde to nije bilo moguće usled nesređenih mesnih prilika sastali su se Sokoli u privatnom stanu, u gostionici ili u nekoj radnji pružili jedan drugome ruku i manifestvovali svoje narodno i državno jedinstvo bez velikih govora i svečanih akademija.” U Osijeku su državni i sokolski praznik proslavila sokolska društva Osijek Matica i Osijek donji grad zajedno u domu Sokolskog društva Matica. Proslavi su se pridružili i dobrovoljci, koji su zbog stvaranja Banovine Hrvatske želeli da istaknu svoju ljubav prema državi, za koju su se borili i koju su svojom krvlju stvarali. Na proslavi starešina župe Dušan Krulj je nakon pozdrava predstavnicima vojnih i civilnih vlasti, kulturnim i humanitarnim društvima, dobrovoljcima i prijateljima sokolstva uputio srdačan pozdrav sokolima i sokolicama koji „u ovim burnim vremenima ostadoše na svojim pozicijama, da bez straha i uzmicanja, bez koristi i slave brane svoje sokolske ideale…”. U svom govoru je istakao : „Mi ne otstupamo ni pred pometenosti, koja se pojavila na brodu kada se našao na uzburkanom moru, ni pred kukavičlukom onih što samo za sebe traže spas. Mi Sokoli verujemo u snagu nacije i u oživotvorenje njezinih velikih zadataka, i to pouzdanje mi ćemo nositi od ognjišta do ognjišta, od kolibe do palate i od kolevke do groba.” Zatim su sledile deklamovanje naraštajca Rodoljuba Reljića „U sokolskom domu”, … i Dragana Mišćevića „Ujedinjenje”. Srpsko pevačko društvo „Gusle” otpevalo je pod upravom prof. Dušana Zebića „Sokolsko pozdrav”, „Jugoslovensku himnu” i sokolsku himnu „Oj Sloveni”. (10)

 Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije svečano je obeležavao svake godine Dan Ujedinjenja, kao svoj praznik.  U proslavama  su uz sokole, i zajedno sa njima,  učestvovala ostala nacionalna društva.  HSS je u Banovini Hrvatskoj nastojao da zabrani proslavu Prvog decembra. Uprkos zabranama sokoli su u Banovini Hrvatskoj nastavili da slave Dan ujedinjenja. Posle obnove rada 1992. Savez sokola Jugoslavije nastavio je da proslavlja  Dan Ujedinjenja.
                                                                                                         
Saša Nedeljković                                                                               
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

 Napomene  :
1.    Dr. Hugo Werk, “Značaj 1. decembra sa gledišta nacionalno državnog i sokolskog”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11. decembar 1930, br. 31, str. 1;
2.    „Sokolsko društvo Jasenovac na Savi”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8.januara 1931, br. 2, str. 6;
3.    „Sokolsko društvo Pale”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 12. januara 1932, br. 3, str. 6;
4.    Đ.V, „Proslava Prvog decembra”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11 septembar 1936,  br. 49, str. 7;
5.    R.K, „Proslava narodnog i sokolskog praznika“, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11 septembar 1936,  br. 49, str. 7;
6.    „Proslava Prvog decembra u Gornjoj Župi”,  „Dubrovnik”, Dubrovnik, 4 decembar 1937, br 45,str. 3;
7.    „Dan Ujedinjenja”, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 11. Decembar 1937, br.46, str. 3,4;
8.    „Uz proslavu 1 decembra", „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4; „Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, , str. 3;
9.    „ 1 decembra”, „Dubrovnik”,   Dubrovnik, 2 decembra 1939, br. 48, str. 4;
10.    „1 decembar na teritoriji osječke župe”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1939, br. 12, str.233, 234;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2014-11-30
nedelja, 30 novembar 2014 00:00

Slike u galeriji

{gallery}10174{/gallery}

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori