Back BesplatanSport.com

SARADNjA SOKOLA I NAPREDNE OMLADINE PRE PRVOG SVETSKOG RATA 2. DEO

(0 glasova)
SARADNjA SOKOLA I NAPREDNE OMLADINE PRE PRVOG SVETSKOG RATA 2. DEO


Na proslavi desetogodišnjice Prosvete održanoj u Sarajevu septembra 1912. učestvovali su u velikom broju sokoli i pobratimi. Velika nacionalna manifestacija održana je u Sarajevu nedelju dana pre objave balkanskog rata. Na proslavi utvrđeni su zadaci sokola i pobratima u danima, koji su bili na pomolu.(10) Na predlog Prosvete bilo je proglašeno kulturno ujedinjenje srpskog naroda u obliku Saveza kulturnih ustanova-matica iz svih srpskih zamalja. (11)

Srbi su imali 99  prosvetnih društava, 79 pobratimstva, čitaonica i klubova, 64 gimnastičko-sokolska društva, 27 pevačkih društava, 5 privrednih društava, 25 Zadruga Srpkinja i razna druga. (12)

Delegacija „Dušana Silnog” iz Dubrovnika je zajedno sa  „Dubrovačkom Građanskom Muzikom” otišla u Sarajevo na  „Prosvjetinu“ proslavu. Stigli su u Sarajevo oko 9 sati uveče. Delegati „Dušana Silnog” marširali su glavnom ulicom oko barjaktara Ivankovića iz Trebinja, pred njima su išli dr Laza Popović i Voja Živanović, srpski generalštabni pukovnik, a za njima svi sokoli. Muzika je svirala „Oro kliče sa visine”. Zvuke muzike pratila je pesma prisutnih, ali umesto reči : „Mi smo s tobom Svetozare Miletiću!” moglo se jasno čuti : „Mi smo s tobom Petre Karađorđeviću !”(13) Krajem 1912. vlasti Austro-Ugarske, zbog reakcija srpskog stanovništva u Monarhiji na uspeh srpske vojske u balkanskom ratu, zabranjuju rad srpskih sokolskih društava. Oskar Poćorek  zabranio je srpske sokole u Bosni i Hercegovini 1913. Posle ukidanja zabrana srpski sokoli su nastavili rad. (14)

U đačkim omladinskim klubovima isticao se đak Učiteljske škole u Sarajevu Lazar Đukić.  Lazar Đukić i đak Trgovačke akademije Pero Đenero iz Dubrovnika, sastali su se u Sarajevu u jesen 1913.  sa Ivanom Endliherom, studentom iz Ljubljane, i dogovorili se o osnivanju organizacija po svim srednjim školama u Sarajevu, a onda i po drugim mestima u Bosni i Hercegovini. Sazvan je sastanak naprednjačke omladine u kafani Buku, gde je izabran odbor  i donesena odluka da se u svim školama osniju organizacije. U programu je istaknuto da organizacija teži da se revolucionarnim putem sprovede ujedinjenje u jedinstvenu državu izvan Austro-Ugarske Monarhije. Na svim srednjim školama osnovane su tajne đačke organizacije. U proleće 1914. osnovan je centralni odbor u Sarajevu. U odbor su izabrani : Viktor Rubčić, Marko Perin, Đuro Banjac, Maksim Protić, Mirko Kus, Hamdija i Sadulak Nikšić, Milan Prica i  Lazar Đukić. U maju 1914. održana je u Gaju iznad Hrida kod Sarajeva skupština, na kojoj je rešeno da se svi istomišljenici sa pojedinih škola združe u jednu grupu, pa je u novi odbor ušao kao predsednik  Milan Prica, podpredsednik Ivan Kranjčević, tajnik

 Sadija Nikšić, kao članovi odbora  Marko Perin i Lazar Đukić. Sastanci su održavani u Gaju, tu su držana predavanja, od kojih su bila zapažena predavanja Bore Jevtića. Sastajalo se i u parkovima, na keju, privatnim stanovima ... .Posle formiranja nacionalističke omladine njennj aktivnosti bile su :  polivanje mastilom i uništavanje stranih natpisa u Sarajevu, štrajk đaka Učiteljske škole povodom šapšenja jednog učesnika u polivanju natpisa, demonstracije prilikom dolaska nemačke pozorišne trupe, razni ekcesi protiv frankovačkih profesora, zabava, koju su pristalice đačke nacionalističke organizacije u Sarajevu priredili u junu 1914. u korist gradnje hrvatske škole u Trstu. (15) “Mlada Bosna” unela je svoj revolucionarni duh u sokolska, pobratimska i kulturna udruženja. (16) 

Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Uhapšen je  sokolski nadzornik okruga posavsko-podrinjskog Miško Jovanović  i  najaktivniji sokolski i pobratimski radnik učitelj Veljko Čubrilovića iz Priboja zbog učestvovanja u atentatu. Tuzlanska omladina bila je u uskoj vezi sa sokolima. Kad je Miško Jovanović izjavio, da je u Beograd išao zbog sokolskih poslova, započelo je hapšenje sokolskih radnika. (17) Stevan Žakula je bio među prvima uhapšen 1914. Kao razredni starešina Gavrilu Principu i drugovima od vlasti je smatran kao duhovni otac probuđene omladine. Žakula je za svoj junački stav na suđenju, osuđen na 5 godina robije.  Prizivni sud je kaznu povisio na 8 godina. U tamnici  je proveo  4 godine do oslobođenja 1918. (18) Dok je sokolskoj organizaciji suđeno u banjalučkom procesu, Mladoj Bosni suđeno je u Travniku 1915. Osuđeni su bili đaci Učiteljske škole, Trgovačke akademije i Trgovačke škole. (19)  Na  banjalučkom procesu 22 aprila 1916. izrečene su kazne sokolima, pobratimima i društvu “Prosvjeta”. Presudom su šesnaestorica  okrivljenih osuđeni na smrt. Osuđeno je četrnaest sokolskih prvoboraca. Konfiskovana je imovina  svih organizacija čiji su predstavnici bili osuđeni. (20)

U Prvom svetskom ratu sokoli su pripremili svoje članove da budu dobrovoljci u srpskoj vojsci.  Članovi sokola su se predavali srpskoj i ruskoj vojsci. Pored pojedinačnih prebega, predavali su se celi pukovi. Kroz sokolske redove pronela se vest, da je sokolska značka legitimacija za prijem u Rusiju. Došavši u Srbiju i Rusiju, sokoli su među svojim zemljacima širili ideju otvorene borbe i pozvali ih da stupe kao dobrovoljci u srpsku vojsku. Već 1914. u redovima srpske i crnogorske vojske dobrovoljci su se borili u posebnim dobrovoljačkim odredima ili raspoređeni po redovnim pukovima.  Dobrovoljci iz Rusije upućivani su iz Rusije Dunavom za Srbiju sve do jeseni 1915,  kada je Bugarska napala Srbiju. Posle prekida veze sa Srbijom Dunavom dobrovoljci u Rusiji počeli su da organizuju samostalni dobrovoljački odred. Početkom 1916. organizovana je prva srpska dobrovoljačka divizija u Odesi. Sokoli na čelu  dobrovoljačkog pokreta u Rusiji, revolucionisali su se tokom studija na praškom i zagrebačkom univerzitetu.  Do dolaska srpskih oficira sa Krfa, dobrovoljci su sami proveli organizaciju svojih pukova.  Tu se pokazao značaj sokolske discipline. Upotrebili su sokolsku komandu. Svečano je proslavljen Vidovdan 1916. u Odesi. Popodne je pred odeskim građanstvom i predstavnicima ruskih vlasti ceo drugi puk nastupio sa prostim vežbama, koje su bile određene za zabranjeni svesokolski slet u Ljubljani 1914. Sokole vojnike vodio je Ante Mikuš, rezervni kapetan i dobrovoljac, a pomagali su mu Keško, Vedriš, Lovrić i Ravnik, podporučnici-dobrovoljci. Sokolski pozdrav Zdravo bio je pozdrav dobrovoljaca.  Divizija je učestvovala u borbama protiv Bugara, Austro-Mađara, Nemaca i Turaka. (21) Posle revolucije u Rusiji dobrovoljci su preko Sibira stigli na Solunski front i učestvovali u proboju fronta i oslobođenju zemlje. Posle oslobođenja 1918. sokoli su  se vratili  svome radu. Težnje nacionalističke omladine pre Prvog svetskog rata bile su povezane sa težnjama Sokolstva, tako da su se u omladinskim redovima nalazili članovi sokola. (22) Među dobrovoljcima bilo je 95% predratnih sokola. (23) Veliki deo omladinaca iz “Mlade Bosne” bio je pre Prvog svetskog rata u sokolskim redovima. I posle rata preživeli članovi  “Mlade Bosne” bili su u sokolskim redovima kao najbolji članovi i sokolski pregaoci. (24)

   Sa  osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1903, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava  u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske.  Srpski sokoli u Austro-Ugarskoj smatrali su da je njihov zadatak bio da se sav  narod bez razlike na veru upozna i spremi za delo ujedinjenja i oslobođenja.  Težili su da se najmlađe intelektualne generacije vaspitaju u duhu sokolskog shvatanja o neminovnoj  potrebi borbe  protiv Austro-Ugarske.  Od  napredne omladine trebalo je stvoriti generaciju koja će biti preteča otvorene borbe za slobodu i ujedinjenje.  Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Svi koji su stupili u Srpski soko znali su šta ih čeka u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Sokoli su organizovali dobrovoljački pokret u Rusiji. Dobrovoljci su posle revolucije u Rusiji stigli na Solunski front. Posle Prvog svetskog rata preživeli članovi  “Mlade Bosne” bili su u sokolskim redovima kao najbolji članovi i sokolski pregaoci.

 Saša Nedeljković                                                                               

                             član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene  :

10.    Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930,  br. 30, str. 3;
11.    Pero Slijepčević, „Risto Radulović, život i rad”, „Risto Radulović Rasprave i članci”,  Beograd, 1940, str. XLII;
12.    Radoslav Gaćinović,  „Mlada Bosna”, Beograd 2014, str. 167;
13.    „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.110;
14.    Žarko Dimić, „Spomenica karlovačkog sokola 1904-2014”, Sremski Karlovci Novi Sad, 2014, str. 108;
15.    Vojislav Bogićević, „Postanak i delovanje „Mlade Bosne” i austro-ugarska uprava u Bosni i Hercegovini”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 18 Oktobra 1935, br. 39, str. 2;
16.    (Kljć), „20-godišnjica travničkog veleizdajničkog procesa”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 11 oktobra 1935, br. 38, str. 1;
17.    Dušan M. Bogunović, „Iz dobe patnja i stadanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4.juna 1931. br. 23, str. 1;
18.    „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; „Br. Stevan Žakula”, „Bratstvo”, Osijek, juni-juli 1939, br. 7-8, str. 148, 149;  Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
19.    Vojislav Bogićević, „Postanak i delovanje „Mlade Bosne” i austro-ugarska uprava u Bosni i Hercegovini”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 18 0ktobra 1935, br. 39, str. 3;
20.    Dr. Vojislav  Besarević, „Jedna značajna 20-godišnjica”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana,  1936, br. 17, str. 2,3;
21.    Lujo Lovrić, „Sokolstvo u svetskome ratu.”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 11. maja 1930, br. 10, str. 3,4;
22.    Vojislav Bogićević, „Postanak i delovanje „Mlade Bosne” i austro-ugarska uprava u Bosni i Hercegovini”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 18 0ktobra 1935, br. 39, str. 1;
23.    „Naši dobrovoljci“, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana,  27 marta 1936, br. 13,  str.1;
24.    (Kljć), „20-godišnjica travničkog veleizdajničkog procesa”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 11 oktobra 1935, br. 38, str. 1;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2014-11-10
ponedeljak, 10 novembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori