Back BesplatanSport.com

SARADNjA SOKOLA I NAPREDNE OMLADINE PRE PRVOG SVETSKOG RATA 1. DEO

(0 glasova)
SARADNjA SOKOLA I NAPREDNE OMLADINE PRE PRVOG SVETSKOG RATA 1. DEO


Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.  U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je  Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je  u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola u svim oblastima  Austro-Ugarske Monarhije. (1)

 Sem Srpskih sokola osnivane su i druge gimnastičke organizacije sa istim ciljem. One su jedno vreme delovale uporedo sa sokolskim. Pododbor Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” u Mostaru, čiji je predsednik bio Aleksa Šantić, osnovao je 1903. Srpsko gimnastičko društvo Obilić. Da bi podstakao osnivanje novih društava Obilić je izvodio vežbe i u drugim gradovima (Sarajevo, Čapljina). Posle posete Obilića 1906. Sarajevu, grupa srpskih pregalaca u Sarajevu okupljena oko Prosvjete i lista „Srpska riječ” osnovala je Srpsko gimnastičko društvo „Dušan Silni”. (2)  Dr. Milan Jojkić iz Novog Sada, kasnije lekar u Sarajevu, kao student medicine u Gracu bio je predsednik Srpskog akademskog društva “Srbadija”, i vođa akademske sekcije gimnastičkog društva “Dušan Silni”. U toj četi vežbao je Stevan Žakula 1897-1898. (3)

Sokole je pogodila aneksija Bosne i Hercegovine 1908. Rešili su da  se „sokolska ideja bratstva što dublje proširuje u narod i da se ... zainteresuje sva srednjoškolska omladina, jer će ti đaci kroz kratko vreme biti nosioci i pokretači sokolske misli i rada u narodu. U našem narodu trebalo je očuvati i nanovo podići duh borbenog raspoloženja i poštovanja tako, da bi svaki pripadnik te generacije bio pripravan na najveća samopregaranja, teške žrtve i borbu za večni život svoga naroda. Sokolstvo je bilo prvo pozvano da svojim snagama celome narodu dokaže vrednost i snagu ujedinjenja. ... Prvi je zadatak bio da se sav naš narod bez razlike na pleme, veru i kraj upozna i spremi za veliko delo nacionalnog ujedinjenja i oslobođenja. Drugi je bio u tome, da se naše najmlađe intelektualne generacije vaspitaju u duhu sokolskog shvatanja o neminovnoj  potrebi borbene akcije protiv svakog pokušaja naših ugnjetača. ...  od naše napredne omladine trebalo je stvoriti onu generaciju, koja će kao deca naše nacionalne revolucije biti preteča otvorene borbe za slobodu i ujedinjenje.”(4)

Tokom krize oko aneksije srpska sokolska društva u Baniji i Lici nije bilo moguće organizovati. Starešinstvo karlovačkog sokola je pojačalo rad u Bosni i Hercegovini iskorišćavajući uzbuđenje duhova posle aneksije. Za kratko vreme u  Bosni i Hercegovini osnovano je preko 20 sokolskih društava, zahvaljujući  starešini Lazi Popoviću i karlovačkim prednjacima. Kad je završen progon Srba  posle aneksije, sokoli su osnivali župe. U Zagrebu je u junu 1909. osnovana Srpska sokolska župa Krajiška, a krajem godine Srpska sokolska župa  Bosansko-  Hercegovačka. U Krajišku župu bilo je tada udruženo 14 društava.(5)

Dr. Voja Besarović, starešina i Jovo Popović, zamenik starešine društva u Sarajevu, bili su zadojeni na univerzitetu sokolstvom. Oni su došli u lični kontakt sa Lazom Popovićem i na Vidovdan na sletu u Ravanici u Sremu 1908. sa njim utvrdili plan organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. Na konferenciji delegata srpskih gimnastičkih društava u Sarajevu u jesen 1908. poverena je starešinstvu Srpskog sokola u Sarajevu izrada pravila organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. U proleće 1909. na sastanku kome su prisustvovali i  Laza Popović, starešina župe Fruškogorske,  i  dr. Simeon Čokić, tajnik župe, rešeno je da se srpski sokoli pojedinih pokrajina obrazuju župe, a da sve župe sačinjavaju Savez. U savezu su trebala da budu okupljena sva srpska sokolska društva bez obzira na  pokrajine u kojima su se nalazili. Prvi odbor Sarajevske sokolske župe izabran je u maju 1910. (6)

 Sokoli su zajedno sa Pobratimima od 1910. pokušavali da u Austro-Ugarskoj monarhiji osnuju svoja seoska društva.  Prihvatili su stavove nacionalističke omladine, koja je na svojim zastavama ispisala da samo ona organizacija može da služi narodu, koja uspe da združi inteligenciju grada sa selom. (7)

 Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Prvi pododbor Pobratimstva osnovan je u selu Razboju kod Bosanske Gradiške 1909. i društvo je osnovalo sokolsku sekciju.  U Bosanskoj Krajini pobratime je predvodio sokolski prvak tog kraja Vlada Malić.  Nije propuštao ni jedan praznik, a često ni radni dan da ne obiđe Razboj i ostala sela i tamo organizuje pobratime, koji su u isto doba bili i seoski sokoli. Župa je 1911. donela odluku da se u sokolskim društvima osnivaju pobratimske sekcije i da sokolski prednjaci trebaju biti pobratimi. Prvi veliki slet pobratima i sokola održan je u Bosanskoj Gradišci na Vidovdan 1911. Povorka od 600 dicsiplinovanih pobratima  išla je sa sokolskom muzikom na čelu. Slet je privukao velike mase naroda ne samo iz bosansko-gradiškog sreza, nego i iz srezova susedne Slavonije. Na sletu je prisustvovao starešina dr. Vojislav Besarović iz sokolske župe Sarajevo. Kao gosti bili su prisutni Živojin Dačić ispred Narodne Odbrane, dr. Miloš Popović ispred Saveza Trezvenosti, guslar Petar Perunović, dr. Andrija Štampar ispred antialkoholnih društava iz Hrvatske i Slavonije i veliki broj intelektualaca i studentske omladine iz Bosne i susedne Slavonije. Pobratimski pokret u Hercegovini u Mostaru vodio je Čeda Milić. Miloš Đuran, činovnik Saveza zemljoradničkih zadruga u Sarajevu, pisao je o pobratimima u „Srpskoj Reči”, „Narodu” i „Otadžbini”. Ljubo Mijatović propovedao je sokolstvo i pobratimstvo među akademskom omladinom.  Godine 1912. u župi je donet zaključak da se u sokolskim društvima podmladak vaspitava u smislu ideja izraženih u knjizi Četnik  od dr. Miloša Popovića. (8)

Na omladinu u Sarajevu su delovali događaji kao što je bila Proslava 10-godišnjice “Prosvete” 1912, prvi đački proces Pjanić, Ljubibratić i februarske demonstracije protiv Mađara 1912. u Sarajevu. U svojim sećanjima Vojislav Bogićević je istakao : ... ostala mi je duboko urezana u sećanju. Policija i vojska blokirale su sve sarajevske ulice oko glavne tadašnje Franje Josipa ulice. Uzduž i popreko tih nekoliko prostranih ukica krstarili su oduševljeni đaci, lupali strane natpise i prozore na tuđinskim ustanovama, nemilosrdno udarani sabljama i kundacima razjarene policije i soldateske, koja nije imala naređenje da puca. Na samom uglu kod nekadašnje knjižare Bašagića, našao se nenadano na đačkim ramenima Luka Jukić. Žažaren u licu, razbarušene kose, održao je đacima govor, kuražeći ih da ustraju, ... a dok je policija besomučno jurišala, đaci su svojim prsima štitili Luku Jukića, kojega su vlasti tražile na sve strane.  ...  kojoj su kasnije došli u pomoć organizovani radnici, te se je na taj način mogao probiti kordon policije.” (9)

Saša Nedeljković                                                                               
                             član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

 Napomene  :

1.            Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2.            Petar D. Pavlović, „Srpski Soko”, Srpsko Sarajevo 1999,str.67-70;
3.            Stevan Žakula, „Sokolska buna na Bečke dahije”, Beograd, 1936,  str. 32;
4.            Lujo Lovrić, „Sokolstvo od aneksije Bosne i Hercegovine do svetskoga rata”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str.2;
5.            Žarko Dimić, „Spomenica karlovačkog sokola 1904-2014”, Sremski Karlovci Novi Sad, 2014, str. 103, 104;
6.            „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111, 112;
7.            Prof. Bruno Marčić, Mostar, „Naš ulazak u selo”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januar 1936, br. 1, str. 5,
8.            „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111, 112; Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930,  br. 30, str. 3;
9.            Vojislav Bogićević, „Postanak i delovanje „Mlade Bosne” i austro-ugarska uprava u Bosni i Hercegovini”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 18 0ktobra 1935, br. 39, str. 1, 2;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2014-11-10
ponedeljak, 10 novembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori