Intervju: Nenad Beđik

(1 Glas)
Intervju: Nenad Beđik


Iako iza sebe u rezultatskom smislu nema sezonu kakvu je priželjkivao Nenad Beđik je svoj učinak u 2014. ocenio kao zadovoljavajući. Srećan je, “podvlači”, evidentno velikim napretkom koji je imao na svim poljima. Veruje da su ga zdrastveni problemi zaobišli u ključnim delovima sezone, kada su određivali sastavi za velika takmičenja, nema sumnje da bi godina bila arhivirana sa više uspeha na samoj stazi. Bez obzira na sve nedaće koje su ga pratile, evropski prvak u dvojcu iz Sevilje 2013, nijednog trenutka nije gubio veru u sebe. Naprotiv. Napornim i posvećenim treninzima uspeo je da tačku na 2014. stavi na najbolji način – s dve titule državnog prvaka, u dvojcu i četvercu. Tako je dokazao, i sebi i drugima, da ga ogroman motiv i želja za pobedama nikada nisu napuštali.



– Nisam imao sreće ove godine. U tri navrata sam morao da pravim kratku pauzu. Dva puta zbog povrede, a jednom zbog bolesti. Na moju nesreću sve se to dešavalo pred važne testove i Izborne regate. Tako nisam ni došao u priliku da se borim za sastav nacionalnog tima za Evropsko prvenstvo u Beogradu, dok sam iz četverca za Svetsko prvenstvo u Amsterdamu ispao dve nedelje pred početak. Takođe, zbog povrede. Bez obzira na sve proteklu sezonu mogu da okarakterišem kao veoma uspešnu. Iako sam iskusio onaj lošiji deo sporta, koji mnogi prolaze kada zbog povrede moraju da pauziraju, odlično sam radio i osećam da sam mnogo napredovao. Broj “loših” treninga sam sveo na minimum i presrećan sam zbog toga. Takođe, rezultat koji sam postigao na Svetskom kupu u Lucernu u dvojcu, u tandem, sa Milošem Vasićem je veoma ohrabrujući. Regata u Švajcarskoj je bila Izborna za Svetsko prvenstvo u Amsterdamu a malo nam je nedostajalo do se domognemo finala iako nam je to bilo prvo zajedničko takmičenje u tom čamcu. Pokazali smo ogroman potencijal i da imamo veliku rezervu a da smo bili samo malo uveslaniji ko zna koji srpski dvojac bi otišao u Amsterdam – kaže na početku Nenad Beđik.

Ovaj rođeni Subotičanin, koji je 14. aprila proslavio 25. rođendan, s velikim motivom je krenuo u susret novoj sezoni. Tim pre što je 2015. predolimpijska godina u kojoj će Svetsko prvenstvo u Francuskoj biti glavno kvalifikaciono takmičenje za Olimpijske igre u Riu 2016.

– Ne pamtim da sam imao ovako dobar start priprema za neku sezonu. Maksimalno sam motivisano krenuo sa treninzima i svaki on njih doživljavam kao novi izazov. Želja i plan su da sa Milošem Vasićem u dvojcu pokušam da izborim svoje mesto u reprezentaciji. Nas dvojica smo pokazali da možemo mnogo, za kratko vreme odlično smo se ukolipili i verujem da imamo materijal na najviše domete. Svesni smo i konkurencije u zemlji budući da ćemo protiv sebe imati evropske prvake iz Beograda – Smederevce Bogičevića i Savića. Međutim, spremni smo za veliku borbu na domaćem terenu gde prvo treba da budemo najbolji ukoliko želimo da dođemo do velikog takmičenja. U svakom slučaju smatram da Vasić i ja imamo kvalitet da se uđemo u svetsko finale, da izvadimo “vizu” za Rio 2016, a posle i da i da se borimo za i za medalju. Druga opcija jeste da kroz dvojac pokušam da se domognem mesta u četvercu. U Amsterdamu je ovaj čamac pokazao da pripada svetskom vrhu. U polufinalu je za dlaku uzgubio od Holanđana, svetskih prvaka iz Južne Koreje. Dovoljno je da svaki član ove posade samo mako poboljša svoj učinak i siguran sam da će i teški četverac u 2015. biti kadar da osvoji svetsko odličje – ističe Beđik.

Nenad Beđik je u veslanje došao sasvim slučajno. Školski drug, koji je već trenirao veslanje u Veslačkom klubu Palić, prijavio ga je za test na ergometru koji je u njegovu školu doneo tadašnji trener Palića Ferenc Purucki.

– Iako sam nebrojano mnogo dana proveo na Paliću za veslanje kao sport nikada nisam čuo iako sam posle saznao da mi je baka bila veslačica i da je čak na nekim regatama u Mađarskoj osvajala medalje. Te 2001. u moju Osnovnu školu su došli ljudi iz tamošnjeg Veslačkog kluba i kroz testove na ergometrima su želeli da vide ko ima smisla za ovaj sport. Drug me je prijavio. S početka nisam želeo da izađem na test ali me je nekako nagovorio. Seo sam na ergometar i postigao najbolji rezultat na nivou škole. Trener Ferenc Purucki mi je potom prišao i rekao da imam talenat za veslanje i preporučio mi da dođem na probu u Palić. Posle mnogo razmišljanja tog dana popodne sam otišao na trening i od tog trenutka pa sve do danas veslanje je postalo sastavni deo mog života – priseća se svojih početaka Beđik.

Da su treneri napravili odličnu procenu Beđik je dokazao samo četiri godine kasnije. Braneći boje Palića izborio je svoje mesto u državnom timu za Balkansko prvenstvo u Rumuniji gde je osvojio zlatnu medalju u četverac skulu. Nakon toga sledi prelazak u Crvenu zvezdu.

– Za Balkanijadu sam se pripremao u Beogradu i to u Crvenoj zvezdi budući da sam bio i rezerva u četvercu koji su činili veslači ovog kluba. Takođe, do tada nisam veslao rimen discipline pa sam to vreme i iskoristio da se u ovom klubu upoznam sa njima. Već tada sam zaključio da sam prerastao Palić i da ako želim da nastavim da napredujem Zvezda je idealno mesto. Tako sam krajem 2005. postao član ovog kluba. Već naredne godine izborio sam svoje mesto u juniorskoj reprezentaciji. Na Svetskom prvenstvu za juniore u Amsterdamu bio sam 11. u četverac skulu, dok sam iste godine na Balkanskom prvenstvu osvojio dva zlatna odličja – u dubl skulu i u četverac skulu. U 2007. sam došao do svog prvog velikog finala. Na Svetskom prvenstvu za juniore u Pekingu osvojio sam šesto mesto u dubl skulu. Dve godine kasnije debitovao sam u seniorskoj reprezentaciji. Na Evropskom prvenstvu u Brestu bio sam sedmi u četvercu. Već tada sam shvatio da polako počinjem da stagniram i da za dalji nepredak u karijeri moram da napravim zaokret. Procenio sam da je Partizan idealna sredina za moje dalje veslačko usavršavanje zbog vrhunskog stručnog rada u ovom klubu i na kraju te sezone sam saopštio to ljudima iz oba kluba. Međutim, Partizan mi tada nije izašao u susret, kako zbog mira u kući tako i zbog ugovora sa Crvenom zvezdom, za koji sam tek kasnije saznao da je u tom trenutku već istakao. Ostao sam u Zvezdi ali sam intimno bio vrlo nezadovoljan kako se razvija moja karijera. Uprkos tome uspeo sam da izborim svoje mesto u državnom timu za Evropsko prvenstvo u Plovdivu 2011. gde sam veslao u kvalifikacijama četverac skula, posle čega sam bio zamenjen – priseća se Beđik.

Te 2011. umalo da se u srpskom veslanju dogodi kajakaški „Slučaj Janjić“. Budući da Beđikova porodica pored srpskog ima i mađarsko državljanstvo Nenadu su bila otvorena vrata da pređe da vesla za našeg severnog suseda.
– Za razliku od mene koji ćutim i trpim, moj otac je mnogo razboritiji. Budući da je znao šta se dešava, kako se osećam i da sve stvari ne idu po planu, odlučio je da proda kuću u Subotici i da se zbog moje karijere preselimo u Mađarsku gde su mi nudili adekvatne uslove za rad i napredak. S obzirom da nam je Srbija uvek na prvom mestu obavestio je ljude iz Saveza o svojoj nameri uz napomenu da bi od nje odmah i bez razmišljanja odustao ako bi mi se omogućio prelazak u Partizan. Posle njegovog apela konačno mi se ispunila želja i krajem 2011. postao sam član najboljeg kluba u zemlji. U početku mi je trebalo vremena da se prilagodim na sistem rada u ovom klubu. Zaostajao sam za ostalim seniorima ali sam vrednim i predanim radom uspeo da ih stignem. Već naredne godine sam izborio svoje mesto u dvojcu za Svetski kup u Beogradu gde sam sa Jovanom Popovićem ušao u finale. Nakon toga sam se, takođe, plasirao u finale u dvojcu na Svetskom kupu u Minhenu gde sam prvi put seo u čamac sa Nikolom Stojićem. Ti odlični rezultati su mi obezbedili mesto u državnom timu za Olimpijske igre u Londonu gde sam veslao u dvojcu sa Nikolom Stojićem. S njim sam osvojio i evropsku bronzu te godine u Varezeu, a godinu dana kasnije sam postao evropski prvak u Sevilji – napominje Beđik.



Upravo evropsko zlato u Španiji 2013. Beđik apostrofira kao svoj najveći i najdraži uspeh u dosadašnjoj karijeri i to iz više razloga.
– Pored ogromne želje za dokazivanjem ja sam u Sevilju otišao sa ogromnim ličnim motivom da pružim više od svog maksimuma. Moj pokojni deda, za kojeg sam bio mnogo vezan, bio je na samrti i jedna od poslednjih želja mu je bila da postanem evropski prvak. U Sevilji sam veslao i za njega. Iako nisam verovao da možemo do trijumfa sve se poklopilo i Stojić i ja smo na kraju stigli do evropskog trona. Bio sam presrećan pogotovo što sam ispunio i dekinu želju, koji je, nažalost, preminuo dva meseca kasnije – kroz suze nam je pričao Beđik.

Nenad ima sestru Marijanu i brata Aleksandra koji je, poput njega, veslač. On je lane, u svojoj poslednjoj godini juniorskog staža, osvojio bronzu u dvojcu na Evropskom prvenstvu za juniore u Minsku, a bio četvrti u istom čamcu na Svetskom prvenstvu za juniore u Trakaiju.

– Ova godina je za Aleksandra u veslačkom smislu bila vrlo turbulentna pogotovo što mu je prva u seniorskoj konkurenciji. Trenutno pravi pauzu i maksimalno je posvećen upisu na neki od američkih koledža gde bi se pored studiranja posvetio i veslanju. Siguran sam da ima potencijal za velike veslečke domete ali mora da ostane maksimalno posvećen tom cilju – kaže Beđik.

Budući da je u Beograd došao kao 16-godišnjak Nenad ističe da su mu prvih šest meseci bili izuzetno teški.

– Iz “spore” Subotice sam došao u “brzi” Beograd i to sa svega 16 godina. Toplo porodično gnezdo i porodičnu atmosferu zamenio sam usamljeničkim životom. Bilo mi je mnogo teško s početka. Najteže, kada se vratim sa nekog takmičenja i kada radost zbog postignutog rezutata delim sam sa sobom. Međutim, sve vreme sam bio fokusiran na cilj zbog čega sam se preselio u Beograd i posle šest meseci sam se potpuno prilagodio na nove uslove života. Trenutno živim na u Kajakaškoj kući na Adi, gde imam sve neophodne uslove, ali uskoro planiram da iznajmim stan. Nedavno sa se verio sa dugogodišnom devojkom Jovanom i kada se budemo venčali počećemo zajednički život na nekom drugom mestu u Beogradu – rekao je Beđik.

Ovaj primereni mladić trenutno je maksimalno fokusiran na veslanje i na školovanje.

– Sport je moje životno opredeljenje. Studiram u Subotici za trenera a želja mi je da posle veslačke karijere otvorim svoj fitness centar i da budem glavni trener u njemu – ističe na kraju Beđik.

Veslački savez Srbije

Pin It
2014-10-27
ponedeljak, 27 oktobar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori