Sportske teme

Sokoli u Zemunu

Napisano Saša Nedeljković
Sokoli u Zemunu Prvo gimnastičko društvo Soko u Zemunu osnovano je 1895. na inicijativu Maksa Štajnlehnera. On je bio student tehnike iz Beograda, tada u emigraciji u Zemunu. Njegovi rođaci su bili članovi  „Dušana Silnog” u Beogradu. Osnovao je društvo zajedno sa omladinom posebno akademskom, u kome je bilo okupljeno svo građanstvo,  a naročito školska omladina koja je vežbala. Predsednik društva bio je  lekar dr. Sava Nedeljković a podpredsednik Veljko Petrović, učitelj srpske veroispovedne škole. Vežbali su na  „Markovićevom placu” u Glavnoj ulici.
Pročitano 1820 puta

Osnivanje škole za telesno vežbanje u Beogradu

Napisano Saša Nedeljković
Osnivanje škole za telesno vežbanje u Beogradu Sokoli su zajedno sa ostalim sportskim društvima nastojali da se osnuje škola za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje u Beogradu. Jedni su vežbali po turnerskom sistemu, a drugi po švedskom. Treneri za gimnastička društva školovali su se uglavnom u Pragu u školama čeških sokola. Zalaganjem predsednika Saveza viteških društava „Dušan Silni” Milutina Miškovića ministar Andra Nikolić izdao je dekret o osnivanju Državne gimnastičke škole 1907. Članovi Upravnog odbora škole iz „Dušana Silnog” bili su Milutin Mišković i Atanasije Popović, profesor Treće beogradske gimnazije. Odbor je izradio Pravila gimnastičke škole, Nastavni plan i program, Pravila o ocenjivanju učenika, raspored časova i obavio sve druge organizacione pripreme.
Pročitano 1922 puta

Rad studentskih radnih četa u Kraljevini Jugoslaviji

Napisano Saša Nedeljković
Rad studentskih radnih četa u Kraljevini Jugoslaviji  Sokolska župa Mostar obuhvatala je oblasti Hercegovine, Dalmacije i Imotske krajine koji su u svemu oskudevali. Župa je smatrala da je nestašica vode najveći problem za seosko stanovništvo. Da bi pomogla narodu u tim krajevima  rešila je da uredi oko devedeset voda. Seoski sokoli su davali radnu snagu, kreč, kamen i pesak, a za cement, željezo i alat apelovali su na rodoljubive ustanove i pojedince.
Pročitano 1445 puta

Savez sokola na Kosovu i Metohiji

Napisano Saša Nedeljković
Savez sokola na Kosovu i Metohiji Posle Prvog svetskog rata  na Kosovu i Metohiji sokolska društva obnovila su svoj rad. Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet JSS. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. Tom prilikom sokoli su posetili Kosovo polje, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija  Sokolstva u kojoj se isticalo : „ ... Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju  Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front ...”. (1)
Pročitano 1631 puta

Sokolska predavanja na radio stanicama u kraljevini Jugoslaviji

Napisano Saša Nedeljković
Sokolska predavanja na radio stanicama u kraljevini Jugoslaviji U  svom  prosvetnom  radu  u  međuratnom  periodu  Savez  Sokola  Kraljevine  Jugoslavije koristio  je  nove  medije, radio i  film. Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva  Subotica  Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “... Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija.  ...
Pročitano 1395 puta

Sokolska diletantska pozorišta

Napisano Saša Nedeljković
Sokolska diletantska pozorišta Sokolski pokret nastao je pre Prvog svetskog rata u borbi za jačanje nacionalne svesti kod slovenskih naroda. Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. U svojim listovima i časopisima članovi sokola razmatrali su zadatke i značaj pozorišta za Savez Sokola.  M. A. Vasić istakao je : „Samo jake mišice naše omladine neće pomoći u odsutnom trenutku, ako nije svesna dela svojih predaka, slave svoje otadžbine i žrtava koje se od nje traže. Zato je treba duhovno naoružati od najranijeg detinjstva pripremajući je za velika dela.“
Pročitano 1490 puta

Trči zeko trči

Napisano Zoran Ilić
Trči zeko trči Grad je za dečaka postojao jedino kao fudbalsko igralište, prašnjavi šljakasti teren na kraju grada. Sve drugo je bilo nevažno: prolaznici na ulicama, nastavnici i učenici u školi koju je pohađao, vozači i putnici u automobilima... Svi oni su bili nešto što treba negirati, ne priznati da postoji. Samo svakodnevno gutanje prašine na terenu na kraju grada jeste bilo stvarno; oblačići prašine koji ostaju za dečakom dok trči za loptom.
Pročitano 1312 puta

Sokoli u akciji prikupljanja pomoći

Napisano Saša Nedeljković
Sokoli u akciji prikupljanja pomoći Sokolska župa Beograd sarađivala je sa Akcionim odborom za zimsku pomoć u Beogradu. Sakupljanje pomoći za sirotinju  1937. vršeno je u Beogradu prvi put.  Na poziv Akcionog odbora zimske pomoći Sokolska župa Beograd učestvovala je u prikupljanju pomoći za beogradsku sirotinju. Prvog dana akcije 24.januara 1937. po košavi i mrazu od minus devet stepeni sokoli su krenuli sa dvoje vatrogasnih kola i šest kola sa upregnutim konjima.
Pročitano 1139 puta

Zdravstveni film u sokolskoj župi Mostar

Napisano Saša Nedeljković
Zdravstveni film u sokolskoj župi Mostar Sokolska župa Mostar između ostalog, prostirala se na najzaostalijem delu teritorija Primorske i Zetske banovine. Prosvetni odbor Župe  je u svojoj borbi za preporod sela organizovao  predavanja sa prikazivanjem filmova po seoskim četama. Do 1932. održana su predavanja u četama Vihovići-Rudnik, Žitomislić, Pijesci, Baćevići, Bijelo Polje, Ostrožac i u trećem župskom tečaju za sokolske čete u Mostaru. U predavanjima učestvovali su dr. Lovro Dojmi, Vehbija Imanović, Mehmed Jahić, dr. Mile dokić i Hasan Đikić.
Pročitano 1151 puta

Rad sokolskih zadruga

Napisano Saša Nedeljković
Rad sokolskih zadruga Srpski sokoli su sarađivali sa srpskim zadrugama u Austro-Ugarskoj pre Prvog svetskog rata. Posle rata Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije radio je na osnivanju zadruga. U svom radu sledili su reči kralja Aleksandra: „Danas više nego ikada treba da je svakom jasno, da je zadrugarstvo najzdraviji oblik privrednog održanja i društvenog napretka.
Pročitano 1241 puta

Osnivanje i rad sokolskog društva Bar

Napisano Saša Nedeljković
Osnivanje i rad sokolskog društva Bar  Posle osnivanja pjevačkog društva „Bratimstvo” 1910. u Baru je jula 1911. osnovana „Prva Narodna Muzika u Baru”. Muzika se opredelila  za sokolsko odelo kao svoju uniformu, sa namerom da se vremenom osnuje sokolski odsek u Baru. Muzika je učestvovala kao vojna muzika u balkanskom ratu. Dva društva su se ujedinila 1913. pod nazivom „Barsko Pjevačko Prvo Muzičko Društvo Bratimstvo”. Za društvo je priložila 1914. 28 perpera Karolina Dobrečić, majka arcibiskupa Dobrečića. Po izbijanju Prvog svetskog rata  Muzika je mobilisana u Lovćenski odred.
Pročitano 1502 puta

Društvo Knjeginja Ljubica

Napisano Saša Nedeljković
Društvo Knjeginja Ljubica Milka Svet. Vulović vraćala je 1899. 4 pitomice Beogradskog ženskog društva, posle završenog školovanja, njihovim roditeljima na Kosovu. U susretu sa nacionalnim radnicima i srpskim konzulom u Prištini, uverila se  o teškom stanju u kome su se nalazili Srbi na Kosovu. Na predlog i uz pomoć konzula pri povratku u Beograd osnovala je Odbor gospođa „Kneginja Ljubica”. Društvo „Kneginja Ljubica” je osnovala uz  saradnju sa Dafinom Protić, Milevom Konstantinović, Katarinom Spasić, Jelenom Stokić, Darinkom Lešjanin, Savkom Panić i Danicom Solarević.
Pročitano 1230 puta

Sokolsko obeležavanje Kosovske bitke

Napisano Saša Nedeljković
Sokolsko obeležavanje Kosovske bitke Inicijativom oficira 22. pešadijskog puka počelo je podizanje spomenika palim junacima na Kosovu.  Zbog nedostatka novca, ideju je prihvatio Odbor. Spomenik je dovršen i  1924. osvećen na Vidovdan. Prvo je održan pomen palim borcima na Kosovu 1389. Zatim je osvećen spomenik, čije je osvećenje propraćeno pucanjem topova. Osvećenju je prisustvovao župan Aca Savić, u ime vlade, a u ime ministra vojske  komandant  Kosovske divizije  đeneral Obradović. Bilo je prisutno mnoštvo naroda iz okoline. Prisustvovalo je 30 učenica iz Podgorača iz Slavonije. Jedna učenica  pozdravila je generala i istakla kako naše jedinstvo niko neće moći da razjedini  i da će sa Kosova poneti pozdrav  lepoj  Slavoniji. (1)
Pročitano 1322 puta

Golman

Napisano Zoran Ilić
Golman Niko nije želeo da bude golman. Više smo voleli da slobodno jurcamo po terenu nego da budemo vezani za dve cigle na kraju igrališta. Međutim, te jeseni kada sam imao dvanaest-trinaest godina baš mi je loše išlo. Toliko loše da sam morao da budem golman. Sva druga mesta u timu su bila zauzeta, i meni je jedino preostalo da budem golman.
Pročitano 1291 puta

Podrška Sokola Istranima

Napisano Saša Nedeljković
Podrška Sokola Istranima U periodu od 1918. do 1941. Savez Sokola podržavao je kako narod u Istri pod vlašću Italije tako i izbeglice iz Istre i njihova udruženja  u Jugoslaviji. Sokolska pesma “Zovi samo zovi” počinjala je  “Istra, Zara, mati nemoj tugovati. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi za te život dati.”
Pročitano 1473 puta

Sa koje strane stola sedite?

Napisano BesplatanSport.com
Sa koje strane stola sedite? Svako ponekad poželi da na lakši način dođe do novca, a ima li boljeg načina od dobitka na lotou, pokeru, kladionici  ili u nekom kazinu? Tražeći sreću u igrama na sreću, čovek zaboravlja svoju istinsku vrednost koja se sastoji u bogatstvu duše!
Pročitano 1357 puta

Bane Patrik o Rokti

Napisano Zoran Ilić
Bane Patrik o  Rokti Sredinom šezdesetih godina prošloga veka kapiten podmlatka kragujevačkog Radničkog je bio Radovan Jelesijević zvani Rokta. Nažalost, u kasnijem uzrastu nije se proslavio kao fudbaler. Život ga je odveo nekim drugim putevima. Daleko od rodnog grada, daleko od fudbalskih terena.
Pročitano 877 puta

Slovenski balovi Sokola

Napisano Saša Nedeljković
Slovenski balovi Sokola Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije radio je na podsticanju veza među slovenskim narodima i očuvanju narodne umetnosti. U tome je sarađivao sa nacionalnim društvima (Kolom Srpskih Sestara, Jadranskom stražom, ... ).  Društva su putem Slovenskih balova i plesova nastojala da narodna nošnja bude prihvaćena od javnosti.
Pročitano 1213 puta

Sokolsko društvo u Kikindi

Napisano Saša Nedeljković
Sokolsko društvo u  Kikindi Na Četvrtoj omladinskoj skupštini 1869. u Velikoj Kikindi koja se održala pod vedrim nebom u prisustvu 3.000-4.000 omladinaca i ostalog srpskog naroda prisustvovao je i izaslanik čeških Sokola, Valerije Hibšman. Predsednik skupštine Hadžić pozdravio je naročito brata Čeha, koji je doneo pozdrav srpskoj omladini od Praškog Sokola. Zalaganjem Ujedinjene omladine srpske Srpsko gimnastičko društvo „Venac” osnovano je 1879. u Vršcu.
Pročitano 1446 puta

OLIMPIZAM I SOCIJALNI DARVINIZAM 1. deo

Napisano Ljubodrag Duci Simonovic
OLIMPIZAM  I  SOCIJALNI  DARVINIZAM 1. deo Pjer de Kuberten pronašao je u Engleskoj, kao i mnogi drugi pripadnici bogataške mladeži Francuske druge polovine XIX veka, neprikosnoveni uzor. Ono sam čim se Kuberten zanosio nije bio engleski parlamentarizam i emancipatorske ideje, koje su stvorene u Engleskoj kao kolevci kapitalizma i najrazvijenijoj kapitalističkoj zemlji, već njena imperijalna moć. Kuberten odlazi u Englesku sa željom da otkrije tajnu engleske kolonijalne ekspanzije da bi doprineo obnavljanju “nacionalne snage” Francuske i pokrenuo je u nova kolonijalna osvajanja.
Pročitano 1390 puta

OLIMPIZAM I SOCIJALNI DARVINIZAM 2. deo

Napisano Ljubodrag Duci Simonovic
OLIMPIZAM I SOCIJALNI DARVINIZAM 2. deo Kuberten manipuliše s dva antropološka modela koji su dobijeni na osnovu položaja čoveka u odnosu prema sredstvima za proizvodnju, kao i pripadnosti rasi i polu: buržoaska bela "elita" bogataša ima antropološke osobenosti koje se bitno razlikuju od onih koje imaju radnici, "obojene rase" i žena. Najviša ljudska vrlina - "strasna želja za gospodarenjem ili posedovanjem" (7) po Kubertenu je ekskluzivna antropološka osobenost (bele) bogataške "elite".
Pročitano 1896 puta

SRPSKI SOKOLI U PAŠTROVIĆIMA

Napisano Saša Nedeljković
SRPSKI SOKOLI U PAŠTROVIĆIMA Srpski soko u Kastelastvi osnovan je u godinama pred Prvi svetski rat. Povodom osnivanja Srpskog sokola u Kastelastvi u pismu upućenom „Dubrovniku” istaknuto je : „I u našem mjestu ovom osnavljava se srećom sokolsko društvo i već su vladi podastrta pravila na odobrenje. Naša mladost živo za to radi, a mi ih stariji sokolimo i pomažemo u uvjerenju, da je to živa potreba, koja će podmladku našem jačati životnu snagu i čeličiti srpski narodni harakter.
Pročitano 1748 puta