Sportske teme - Sportski portal Srbije - Sportski portal Srbije http://www.besplatansport.com Thu, 21 Sep 2017 08:42:50 +0200 Joomla! - Open Source Content Management sr-yu Na treningu me teraju da bacam „neku šipku“ intervju sa Tatjanom Jelačom http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4178-na-treningu-me-teraju-da-bacam-neku-sipku-intervju-sa-tatjanom-jelacom.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4178-na-treningu-me-teraju-da-bacam-neku-sipku-intervju-sa-tatjanom-jelacom.html Na treningu me teraju da bacam „neku šipku“  intervju sa Tatjanom Jelačom
Na prvenstvu Srbije za mlađe seniore u bacanju koplja, održanom 15. jula u Sremskoj Mitrovici, Tatjana Jelača je rezultatom 60,89 m drugi put oborila državni rekord. Dok se priprema za Olimpijske igre, Tatjana je nasmejana i pozitivna, veruje u sebe i vredno radi.

Na prvenstvu Srbije za mlađe seniore u bacanju koplja, održanom 15. jula u Sremskoj Mitrovici, Tatjana Jelača je rezultatom 60,89 m drugi put oborila državni rekord. Dok se priprema za Olimpijske igre, Tatjana je nasmejana i pozitivna, veruje u sebe i vredno radi.

Postavljanje državnog rekorda je veliki uspeh i vetar u leđa pred Olimpijske igre u Londonu. Kako se osećate?
- Srećna sam što sam ponovo oborila državni rekord posle 3 godine. Došlo je do stagnacije zbog raznih problema, ali sada je sve krenulo uzlaznom putanjom i nadam se da će tako i ostati. Ovaj uspeh mi mnogo psihički znači  pred Olimpijske igre, srušena je barijera u mojoj glavi. Mislim da mogu i dalje od ovoga.

Kako izgleda jedan vaš dan, dve nedelje pre početka Olimpijade?
-Za dva dana putujem u Kragujevac na završne pripreme. Dan se sastoji od dva treninga i obaveznog popodnevnog odmora. Uveče lagana šetnja i spavanje.

Koja su vaša očekivanja od predstojećeg takmičenja?
- Mislim da bi me ovaj rezultat odveo u finale, očekujem da ga tamo ponovim, a možda i popravim.

Kako se psihološki pripremate? Kako se pred takmičenje distancirate od emocija i treme?
-Ranije se sve dešavalo spontano, nisam puno razmišljala o psihološkoj pripremi. Sve mi je bilo ravno. Sada uz pomoć psihologa dr. Ljubice Baćanac radim vežbe za psihološku pripremu. Dosta radim na vizualizaciji događaja i mislim samo pozitivno. To mi mnogo pomaže. Kakve su ti misli, takav ti je život.

Zašto ste se odlučili za ovu atletsku discilinu? Odakle ljubav prema bacanju koplja?
-Počela sam da treniram atletiku sa šest godina. Na početku su to bila kros trčanja. Kroz igru i druženje zavolela sam atletiku. Bacanje koplja sam počela sasvim slučajno. Jednog dana drugarica iz kluba je bacala  koplje, a ja sam radila ubrzanja. Koplje je palo blizu mene i ona me je zamolila da joj ga vratim, da ne mora da ide po njega. Tada sam prvi put uzela koplje u ruke. Bacila sam ga iznenađujuće dobro i trener se zapanjio. Rekao mi je da je to moja nova disciplina. Na početku sam se bunila i žalila roditeljima kako me na treningu teraju da bacam „neku šipku", oni su se smejali i objasnili mi kako je to u stvari jako lepa disciplina. Vremenom je ona postala deo mene i sada uživam u njoj.

U kojoj meri vas je sport odredio kao osobu? Šta ste novo naučili o sebi nailazeći na uspehe i neuspehe?
-Počela sam da treniram jako rano tako da se i ne sećam, iskreno. Znam samo da je sport sigurno uticao na to da imam jaku volju u svemu što radim i da se nikada ne predajem, čak ni onda kada padnem na dno. Veliki sam borac i ne odustajem lako.

Koliko sport utiče na samopouzdanje?
-Mislim da je sve u glavi. Nema tog sporta koji ce vam podići samopouzdanje ako vi sami o sebi nemate lepo mišljenje. Naravno da samopouzdanje skoči kada nižete dobre rezultate, kada ste trening odradili baš onako kako ste zamislili i kada se osećate fit, ali kada krene nizbrdo, samopouzdanje se u većini slučajeva gubi. Ako ste dovoljno jaki i u glavi imate da ste i dalje najbolji, onda ćete se pre vratiti na stazu uspeha.

Najuzbudljiviji trenutak u dosadašnjoj karijeri?

-Svakako da je to bilo osvajanje zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu 2009. pred domaćom publikom. Podrška porodice i prijatelja mi mnogo znači. Proglašenje pobednika u bacanju koplja je zatvorilo takmičenje, i ja sam doprinela da se to takmičenje završi na najlepši mogući način -intoniranjem naše himne.

Šta vas najviše motiviše?
-Želja da osvojim jednu od medalja na predstojećim Olimpijskim igrama.

Šta biste poručili devojkama koje žele da se bave sportom?
„Idemo žene ne gubimo vreme dajte sve od sebe, mi imamo snage i budimo jake“  hehehe... setila sam se ove pesme...
Nije važno da li je u pitanju profesionalno bavljenje sportom ili rekreacija, ali mislim da bi svaka od nas trebala da odvoji vreme samo za sebe i da se bavi fizičkom aktivnošću, zbog zdravlja prvenstveno, a onda i zbog fizičkog izgleda. Zato patike na noge i pravac trčanje, za početak.

Za BesplatanSport.com intervju pripremila Vanja Baltić

  • tatjana jelaca
  • atletika
    ]]>
    portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Sportske teme Fri, 27 Jul 2012 16:55:39 +0200
    Skeletna muskulatura određuje koliko ste mladi http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/1002-skeletna-muskulatura-odredjuje-koliko-ste-mladi.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/1002-skeletna-muskulatura-odredjuje-koliko-ste-mladi.html Skeletna muskulatura određuje koliko ste mladi
    Verovatno najprodavaniji preparati danas pripadaju grupi proizvoda koje možemo nazvati “eliksiri mladosti”. Magična privlačnost mladalačkog izgleda odlučujući je faktor velikih suma koji zarađuje  industrija kozmetike (Prihod Loreala za pvih 6 meseci iznosio je fantastičnih 9,7 milijardi evra) ili plastične hirurgije (10 milijardi evra samo u SAD-u).

    Verovatno najprodavaniji preparati danas pripadaju grupi proizvoda koje možemo nazvati “eliksiri mladosti”. Magična privlačnost mladalačkog izgleda odlučujući je faktor velikih suma koji zarađuje  industrija kozmetike (Prihod Loreala za pvih 6 meseci iznosio je fantastičnih 9,7 milijardi evra) ili plastične hirurgije (10 milijardi evra samo u SAD-u).Proces starenja i svih promena (izvan opuštenog podvaljka i izboranog čela) koje ovaj proces donosi je nezaustavljiv i teško usporiv.
    Ipak, nova naučna saznaja donose nadu! Grupa istraživača sa Hauard Hjuz medicinskog instituta (Boston) utvrdila su da gensko usporavanje starenja skeletne muskulature kod vinske mušice izaziva ne samo očuvanje snažnih sposobnosti mišića, već i da odlaže proces starenja celog organizma! Autori ukazuju da skeletni mišići, osim u ostvarivanju pokreta pri kretanju, takođe deluju i kao endokrini organ koji šalje signale celom organizmu. Tako je i u ovoj studiji, mišić izložen delovanju poznatog „anti-aging“ gena (FOXO), jednostavno „javio“ celom organizmu da uspori proces starenja. „Ako očuvate mišić mladim, usporavate proces starenja celog organizma“ zaključuje prof. Norbert Perimon,vođa ovog projekta. Pri tome, mladost mišića je multikauzalnog karaktera, ali fizička aktivnost igra značajnu ulogu. Iako sprovedeno na vinskim mušicama, istraživanje predstavlja prvi jasan naučni dokaz o značaju stanja skeletnih mišića na procese starenja u organizmu. Dakle, za razliku od čuvene poruke kozmetičke industrije „neka vaša koža bude 20 godina mlađa od vas“ , naučna industrija poručuje „aktivirajte mišiće-podmladite sebe“.
    Članak je objavljen u novembrskoj svesci časopisa Cell za 2010 godinu.

    • misica
    • protiv starenja
    • eliksir mladosti
    • boston
    • starenje
    • skeletne muskulature
    • mladost
    • multikauzalnog
    • mladja
    • skeletna muskulatura
    • muskulatura
      ]]>
      portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
      Da li će nam slušanje Mocarta pomoći da postignemo svetski rekord u trčanju? http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/998-da-li-ce-nam-slusanje-mocarta-pomoci-da-postignemo-svetski-rekord-u-trcanju?.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/998-da-li-ce-nam-slusanje-mocarta-pomoci-da-postignemo-svetski-rekord-u-trcanju?.html Da li će nam slušanje Mocarta pomoći da postignemo svetski rekord u trčanju?
      Moždana kora, kardiovaskularni sistem ali i ostali fiziološki sistemi poseduju autentičnu frekvenciju aktivnosti. Kada trčimo, čini se da nam najviše odgovara stabilna frekvencija kretanja u vertikalnoj osi. Ovo saznanje je posledica brojnih istraživanja u prethodnom periodu, koja su pokazala jasnu povezanost između muzičkog tempa, raspoloženja i sportskih postignuća.

      Moždana kora, kardiovaskularni sistem ali i ostali fiziološki sistemi poseduju autentičnu frekvenciju aktivnosti. Kada trčimo, čini se da nam najviše odgovara stabilna frekvencija kretanja u vertikalnoj osi. Ovo saznanje je posledica brojnih istraživanja u prethodnom periodu, koja su pokazala jasnu povezanost između muzičkog tempa, raspoloženja i sportskih postignuća.
      Najnovija naučna studija na istu temu stiže iz Nemačke, gde je ekipa naučnika sa Instituta za neuronauke, Univerziteta za sport iz Kelna testirala 18 atletičara koji su trčali u tri epizode različitog intenziteta. Oscilacije u vertikalnoj ravni praćene su akcelerometrom a električna aktivnost mozga beležena je i analizirana upotrebom elektroencefalografije pre i posle svake epizode vežbanja. Tokom vežbanja, sportisti su slušali svoju omiljenu muzičku numeru čiji je frekventni spektar takođe analiziran. Rezultati istraživanja su ukazali na podudarnost frekvencije muzike koju su sportisti slušali na MP3 uređaju i vertikalnog ubrzanja tokom trčanja. Paralelan obrazac oscilacija uočen je između srčane frekvencije tokom trčanja i muzičke numere. Zaključak koji se izvodi ukazuje na jasnu povezanost između unutrašnjih i spoljašnjih obrazaca oscilacija tokom vežbanja. Čini se da frekvencija od oko 3 herca odgovara obrascu oscilacije većine fizioloških sistema i da se istovremeno muzika koja poseduje ovaj frekventni domen ocenjuje kao najprijatnija od strane slušalaca tokom vežbanja. Jednostavno govoreći, adekvatan izbor muzike koju slušamo dok vežbamo utiče na naša sportska postignuća i raspoloženje – sledeći put obratite pažnju koju ste muziku snimili za trening.
      Istraživanje je objavljeno u oktobarskoj svesci časopisa Journal of Sports Sciences iz 2010. godine.

      • trcanja
      • srcane frekvencije
      • vezbanja
      • sportskih
      • kardiovaskularni sistem
      • mozdana kora
      • fizioloski sistem
      • atleticara
      • muzike
      • numere
      • muzika za trcanje
        ]]>
        portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
        Fizičko vaspitanje i sport u osnovnoj školi http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/895-fizicko-vaspitanje-i-sport-u-osnovnoj-skoli.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/895-fizicko-vaspitanje-i-sport-u-osnovnoj-skoli.html Fizičko vaspitanje i sport u osnovnoj školi
        Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom (kognitivnom, afektivnom, motoričkom) razvoju ličnosti učenika, razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada. (Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik)

        "Svi su plodovi budućnosti u semenu sadašnjosti"

         (kineska narodna mudrost )

         Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom (kognitivnom, afektivnom,motoričkom) razvoju ličnosti učenika, razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada. (Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik)

        Kao neko ko pokušava da se posvećeno bavi nastavom fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi, izneću nekoliko činjenica, koje realizaciju ove vrste aktivnosti još uvek ostavlja na veoma niskom nivou u odnosu na napredniji pristup u nekim zemljama Evrope i Sveta, ali pre svega u odnosu na nas same, odnosno na potrebe koje se  postavljaju pred svakoga od nas u formi logičnog pitanja:

        Da li nastava fizičkog vaspitanja u našim školama može odgovoriti na probleme koje nameću savremene životne navike dece ?

        Svaki dan se svi susrećemo sa ’’bombardovanjem’’ informacijama o zdravom nacinu života, pravilnoj ishrani, o neophodnosti uključivanja u određene fizičke aktivnosti, o sve dužem vremenu koje deca provode u sedentarnim navikama, ispred ekrana televizora ili kompjutera. Koji je rezultat sve te priče?

        Nešto starija populacija rešenja pronalazi u rekreativnom uključivanju u razne fitness centre ili samostalnom vežbanju. Odlično! Neko će reći, pa i bezbroj je sportskih klubova, sva deca nešto treniraju ... I to je delimično  tačno, ali postavlja se pitanje na kom nivou kvaliteta je taj trening i koliko dece (roditelja) zapravo ima mogućnosti za to? Imaju li roditelji povratnu informaciju o motoričkoj, funkcionalnoj ili antropološkoj transformaciji njihovog deteta? Šta je sa decom koja svojim slabijim motoričkim potencijalom (talentom) ne mogu da isprate očekivanja trenera da se bude najbolji u prvenstvu ili takmičenju?

         A šta je sa školom? Zašto sve više dece, koja nemaju velike sportske ambicije odlazi u sportske klubove? Nije li fizičko vaspitanje u školama izgubilo primat nad agresivnim nastupom raznih sportskih klubova. Odgovor je, Da! E tu dolazimo do onoga o čemu želim nešto da kažem. Ali krenimo redom...

        NASTAVA FIZIČKOG VASPITANJA U NIŽIM RAZREDIMA OSNOVNE ŠKOLE :

        Postoji mnogo termina (koji su pod naglim uplivom sporta kao jedne od retkih aktivnosti koja je našu zemlju prezentovala na najbolji mogući način u proteklih nekoliko decenija) koji su kod nas izgubili pravo značenje, a kojima je zajedničko samo to što se izvode u sportskoj opremi, FIZIČKO VASPITANJE, FIZIČKA KULTURA, ŠKOLSKI SPORT,  TRENING, SPORT... Problem leži u tome što se svi termini poistovećuju, pogotovo u očima roditelja, a daleko je od toga. Roditelji nastavu fizičkog vaspitanja poistovećuju sa sportom, a trebalo bi da je školski sport samo sredstvo kojim se uz ostale sadržaje, dolazi do viših ciljeva - psihofizičkog razvoja deteta.

        Dakle da se pozabavimo bazom, školskim fizičkim vaspitanjem kao osnovom svega. Neću se ovde zadržavati na priči o neophodnosti fizičkog vežbanja.To znamo svi. Nastava fizičkog vaspitanja i sporta u osnovnim školama realizuje se sa po tri časa nedeljno .

        Fizičko vaspitanje kao nastavni predmet u našem školskom sistemu ima dugu tradiciju. Međutim ta vremenska zrelost nije praćena adekvatnim promenama u ciljevima, strukturi, sadržajima i oblicima realizacije nastave, koje uslovljavaju savremene životne navike. Današnja tročasovna nastava oblikom i sadržajom ne može u potpunosti odgovoriti na ciljeve i zadatke koji se postavljaju pred ovaj predmet. Većina novijih istraživanja upućuju na zaključak da školsko fizičko vaspitanje nedovoljno utiče na pozitivne antropometrijske, motoričke i funkcionalne transformacije učenika. Pre svega se tu misli na neadekvatan intenzitet, ali iznad svega i obim rada, odnosno nedeljni fond časova posvećen fizičkom vežbanju. Sve češće se javljaju potrebe da se kao oblik realizacije nastave uvede forma sportskog treninga, koji bi opet za problem imao balansiranje između hronološkog uzrasta i motoričke zrelosti učenika, ali i pedagoških principa u pristupu detetu koji zbog same prirode sporta ponekad odudaraju od savremenih školskih tendencija.

        Postavlja se i sledeće pitanje: „I u takvom obliku, kako se realizuje „to“ fizičko vaspitanje?“ Do ove školske godine nastava se u pojedinim školama realizovala saradnjom predmetnih i razrednih nastavnika (učitelji/ce) što je davalo zadovoljavajuće rezultate. Od školske 2010/11. Ministarstvo je pod objašnjenjem racionalizacije u nastavi strogo zabranilo školama ’’spuštanje’’ predmetnih nastavnika fizičkog vaspitanja u realizaciju nastave od prvog do četvrtog razreda. Može li danas učiteljica da odgovori na sve zahteve programa nastave fizičkog vaspitanja i sporta? Iako su sve One kroz proces školovanja položile nastavu metodike fizičkog vaspitanja, budimo realni i priznajmo da uvažene koleginice ne mogu da podnesu takvu vrstu napora u kojoj će sa istim kvalitetom biti realizatori nastave matematike, srpskog jezika... i da nakon toga odgovore na izazove koje pred njih stavlja vrlo komplikovan i zahtevan program fizičkog vaspitanja. To je fizički, ali i i tehnički vrlo teško izvodljivo, jer bi za realizaciju takvog programa koleginice morale biti u prikladnoj opremi, a sve i da takva želja postoji, za to nemaju uslova ni vremena. Drugo rešenje je da koleginice tri puta nedeljno na posao dolaze u sportskoj opremi. Razmišljanje o tome se završava odmah posle tačke u prethodnoj rečenici. Korelacija između predmetnih i razrednih nastavnika je bila zadovoljavajuće rešenje. Deca su kroz rad sa predmetnim nastavnicima prolazila složenije zadatke programa, prvenstveno mislim na program gimnastike, atletike i osnova timskih igara, dok su sa kolegama iz razredne nastave zadovoljavali svoju potrebu za nešto slobodnijem pristupu kroz razne elementarne igre ... Učenici su u više razrede dolazili već disciplinski adaptirani i motorički i tehnički pripremljeni za veće izazove. Nastavnici su primali decu sa čijim su umenjima i navikama već imali kontakt. Svestan sam činjenice da nadležno ministarstvo ima velike probleme u organizaciji školskog sistema, poštujući aktuelnu racionalizaciju u nastavi i sve vrste pritisaka, međutim, ako se uzme u obzir da je prvenstveni zadatak društva da kroz obrazovni sistem deca dožive kako mentalnu , tako i kvalitetnu fizičku transformaciju i napredak, kao preduslov za kvalitetan životni stil i potpun razvoj ličnosti, onda se narodna mudrost iz naslova ovog teksta nikako ne sme izgubiti sa uma.

        Kvalitetna četiri ili pet časova fizičkog vežbanja nedeljno je ono na šta treba staviti akcent u reorganizaciji nastave u osnovnim školama.’’Senzibilne faze’’ za unapređenje dominantnih motoričkihi funkcionalnih sposobnosti (brzina, fleksibilnost, koordinacija,...) su upravo period od od 7. do 11. godine,dakle period od prvog do četvrtog razreda. Programiranje i realizaciju nastave treba da preuzmu oni čija je to stručna kompetencija, a na osnovu praćenja svih aspekata psihomotornog statusa učenika. Na bazi tog kontinuiranog rada i praćenja motoričkog statusa učenika testiranjem i analizom rezultata testiranja, potrebno je davati preporuke roditeljima za eventualno uključivanje učenika u određene sportske ili neke druge (korektivne) fizičke aktivnosti. Danas za to postoje elektronski programi praćenja. (Živanović Igor, Vukmirović Maniša– testiranje i kompjuterska analiza funkcionalnog, motoričkog i antropometrijskog statusa učenika – SRBIJAFIT, Republički zavod za sport, 2010.) Predlog autora ovih redova i udruženja IMPULS je da se na osnovu petogodišnjeg uvida u rezultate testiranja školske populacije, izvedenog iz gore navedenog programa prave konkretni potezi prema promeni plana i programa nastave fizičkog vaspitanja .

        Sve ovo pišem iz razloga što nam se svima kao bumerang vraća smanjena kontrola realizacije nastave i školskih aktivnosti. Premalo je inovacija u nastavi koje bi trebale da budu uslovljene promenama u društvu, promenama životnih navika dece i napretka u tehnologiji fizičkog vežbanja. Očigledno je da dosadašnje forme realizacije ne ostvaruju željene pozitivne efekte.

        Na osnovu ograničenog testiranja morfoloških i funkcionalnih svojstava i motoričkih sposobnosti učenika osnovnih škola ’’Eurofit’’ baterijom testova, koju je sproveo Republički zavod za sport, naša deca su u odnosu na testiranja obavljena pre 14 godina viša za: dečaci 3%, a devojčice 2,5%. Međutim, taj rast prati daleko veći porast telesne mase za 7,3 odnosno 5,6%, a u rezultatima motoričkih i funkcionalnih testova zaostajemo za prosekom školske populacije zemalja Evropske unije.

        Nije li već prošlo vreme za ALARM !?

        Maniša Vukmirović
        , profesor fizičke kulture

        www.sportimpuls.net

         

        • brzina
        • fleksibilnost
        • koordinacija
        • fizicko vaspitanje
        • fizicko
        • fizicko osnovna skola
        • fizicko vaspitanje u osnovnoj skoli
        • dete
        • nastava fizickog vaspitanja
        • skolski sport
          ]]>
          portal@besplatansport.com (Maniša Vukmirović) Sportske teme Thu, 30 May 2013 14:05:00 +0200
          Sveti Oci o fiskulturi http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/902-sveti-oci-o-fiskulturi.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/902-sveti-oci-o-fiskulturi.html Sveti Oci o fiskulturi
          U svetootačkim knjigama postoje konkretne preporuke hrišćanima, koji žele da se bave fizičkom kulturom. Na primer, poznati učitelj hrišćanske Crkve Kliment Aleksandrijski u svom poznatom  delu „Pedagog“ piše: „Dečaci moraju da rade telesne vežbe. Nikakvog zla neće biti ako oni budu vežbali svoje telo za ono što je korisno, odnosno, za zdravlje, pod uslovom da ih  te vežbe ne udaljuju od onog što je korisno za njihovo telo“.

          U svetootačkim knjigama postoje konkretne preporuke hrišćanima, koji žele da se bave fizičkom kulturom. Na primer, poznati učitelj hrišćanske Crkve Kliment Aleksandrijski u svom poznatom  delu „Pedagog“ piše: „Dečaci moraju da rade telesne vežbe. Nikakvog zla neće biti ako oni budu vežbali svoje telo za ono što je korisno, odnosno, za zdravlje, pod uslovom da ih  te vežbe ne udaljuju od onog što je korisno za njihovo telo“. Sveti Oci Crkve Hristove su negirali da sport udaljuje čoveka od Boga i da pustoši i ubija njegovu dušu, drugim rečima, da je sport ono što protivureči istinskim hrišćanskim vrednostima.

          Kakav je zdravstveni značaj  fiskulture u lečenju bolesnika, pokazao je sveti Teofan Zatvornik. Ljudima, koji se bave umnim radom, svetitelj je preporučvao da se bave gimnastikom. Na primer, svetitelj je savetovao da se pročita knjiga o „Sobnoj gimnastici“, gde se ukazuje na razne vežbe za ruke, noge, telo, vrat i glavu. U pismu svom duhovnom čedu on piše: „Zdravlje se mora čuvati. Zdravlje je - isto što i konjče. Ako ga preforsiraš – nemaš na čemu da jašeš“. Svetitelj je preporučivao da se svakoga dana bar jedan sat upražnjava šetnja na svežem vazduhu, da se spava i jede strogo po potrebi organizma, da se uzdržavamo od opijanja vinom, da se odreknemo sedećeg načina života, i, po mogućnosti da se bavimo intenzivnim fizičkim radom. Sve je to preko potrebno činiti, kako bismo postali „potpuno nedostupni za telesne nemoći“.

          I sveti pravedni Aleksij (Mečev) svojim duhovnim čedima je savetovao da rade fizičke vežbe. Preporučivao im je „da se bave gimnastikom, da bi se tako borili sa besposličarenjem,  i da u sebi razvijaju volju. Neki savremeni mirjani“,  – pisao je svetitelj – „neće ni da čuju za fiskulturu. To je, verovatno, vezano za činjenicu da oni nerealno poimaju hrišćanski asketizam i u bukvalnom smislu reči nastoje da umrtve svoje telo“. Po rečima Pimena Velikog: „Mi (hrišćani) smo ubice strasti, a ne tela“.

          Na žalost, stvarno biva tako, da to i sami hrišćani ne shvataju, tako da njihovo telo bude napadnuto raznim bolestima, koje se upravo pojavljuju zbog neodgovornog odnosa prema svom zdravlju. Kod takvih ljudi često se događa da više nemaju snage ni za duhovni život. Tu je još vrlo rasprostranjeni stereotip „patnje i prividnog smirenja“ hrišćanina, koji postaje svojevrstan argument da se zdravlje ne jača pomoću fizičkih vežbi, koje su, po njihovom mišljenju, nespojive sa Pravoslavljem.

          Pri svim ovim pozitivnim navodima, koji dolaze zbog bolesti duhovnog stanja čoveka, ipak se ne smemo složiti, da je tolerancija u odnosu na svoje zdravlje ono što je dobro. I ako govorimo o pravoslavnom prilazu ovom pitanju, protivnici telesnog održavanja zdravlja ne smeju da zaborave „socijalni“ aspekt fizičkog zdravlja. Jer, ako smo bolesni, mi ne možemo da pomažemo ne samo drugima, već često ni našim najbližima o kojima moramo da se staramo.  Dakle, moramo da budemo svesni, da samo ako mi imamo dobro zdravlje, da tek onda možemo da pomažemo bližnjima, da rađamo i vaspitavamo decu, da mnogo radimo i da se trudimo da  održavamo porodicu, da pomažemo svima oko nas, i, na kraju krajeva, da u starosti ne budemo teret za svoju rodbinu.

          Čini mi se da su reči svetog Ingnjatija  (Brjančaninova) u izvesnom smislu odgovor na pitanje šta je cilj fiskulturnih vežbi: „ Dopušteno je moliti se i tražiti od Boga isceljenje pri čvrstoj nameri da vraćeno zdravlje i snagu upotrebimo za služenje Bogu, a nikako da budu u službi sujete i greha“. Drugim rečima, lečiti se pomoću fizičkih vežbi i održavati svoj organizam u dobroj sportskoj formi, pravoslavnim hrišćanima je potrebno, upravo da bi se u potpunosti mogli posvetiti Bogu i bližnjima. Kako god da okreneš, ali, pomoći drugima u životnim potrebama ili ekstremnim situacijama u punoj meri može samo onaj, u koga je  snažan  duh, a on sam, zdrav i jak.

          Poznato je da se sveta prepodobnomučenica Jelisaveta bavila sportom, da je plivala, igrala tenis, i da je svojim bližnjima često čestitala crkvene praznike, želeći im, pored duševnog spasenja, i dobro zdravlje, koje im je neophodno, – kako je pisala – „da bi imali snage da se mole“. Konačno, njena fizička priprema joj je omogućavala da izdrži veoma teška poslušanja  od nastojateljice Marfo-Mariinske obitelji.

          Sveti pravedni Jovan Kronštatski nastojao je da svakoga jutra ide u baštu, da bi se pre početka teškog i napornog dana prošetao i čitao svoje molitveno pravilo.

          Sveti Jovan Zlatousti je rekao da u nežnom i raslabljenom telu svest „nije u zdravom stanju, već je slaba i umrtvljena, a da bez toga nema ni svesti o dobrom zdravlju“.  U svetu se sve kvari od nerada. Tako, stajaća voda će da se ubuđa, a i gvožđe, koje se ne upotrebljava, a direktno je izloženo uticaju vazduha – će da zarđa. Tako je i sa čovekom.

          Prevod sa ruskog: Tankosava Damjanović
          tekst preuzet sa: www.manastir-lepavina.org

          ]]>
          portal@besplatansport.com (JOHNY) Sportske teme Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
          Pad fizičke sposobnosti nacije http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/796-pad-fizicke-sposobnosti-nacije.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/796-pad-fizicke-sposobnosti-nacije.html Pad fizičke sposobnosti nacije
          Možda će vas začuditi naslov koji sam odabrala, posebno gledajući na uspehe naših sportista u Evropi i svetu, ali mislim da je takav naslov upravo najadekvatniji onome što želim da prenesem na sve one koji budu čitali ovaj tekst. Bez obzira na sve što naši sportisti postignu, činjenično stanje je da su to pojedinci koji su svojom ljubavlju prema sportu i sopstvenim zalaganjem i odricanjima došli do takvih rezultata.

          Možda će vas začuditi naslov koji sam odabrala, posebno gledajući na uspehe naših sportista u Evropi i svetu, ali mislim da je takav naslov upravo najadekvatniji onome što želim da prenesem na sve one koji budu čitali ovaj tekst.

          Bez obzira na sve što naši sportisti postignu, činjenično stanje je da su to pojedinci koji su svojom ljubavlju prema sportu i sopstvenim zalaganjem i odricanjima došli do takvih rezultata. Međutim, i dalje stoji činjenica da su školska deca u Srbiji sve manje fizički spremna, da izbegavaju fizičku kulturu i da su u porastu sve vrste deformiteta kičme kao posledica nebavljenja fizičkom kulturom, odnosno nespremnošću mišića da izdrže duga sedenja u školskoj klupi, nošenje preteških torbi, itd. Mnogi su se bavili statistikom koja to dokazuje, pa se ja ovde time neću baviti, jer smatram da se više treba baviti iznalaženjem rešenja nego upornim ponavljanjem činjeničnog stanja. Mislim da bi ministarstvo sporta trebalo više da se pozabavi ovom problematikom kojom se ja već dugo privatno bavim kao profesor fizičke kulture, kao organizator programa u Sportskom centru, a u krajnjem slučaju i kao majka. Možda sam se zato odlučila da nešto od toga stavim na papir i da se ponadam da će se neko od onih koji mogu da utiču zainteresovati za sadržaj ovoga teksta.

          Skoro je u vestima u javnim medijima nakratko pomenut ovaj problem, nedostatak sportskih dvorana, nedostatak grejanja u tim halama, izbegavanje fizičke kulture...itd. Međutim, ovaj problem postojao je i ranijih godina ali nam je nacija bila fizički spremnija. Šta se to promenilo??? E to je ono čime ću se ja više baviti u ovom tekstu, mada sigurno neću izostaviti da je potrebna izgradnja novih sportskih hala i sala, novih zatvorenih i otvorenih bazena, novih klizališta, sportskih terena i sportskih staza, opremanje istih, posebno sa gimnastičkim spravama koje svuda nedostaju a jako su skupe.

          Mnogo toga se promenilo u odnosu na ranije godine, a ja ću se potruditi da navedem neke od primera:

          1. Nekada su sportski sadržaji bili retka vrsta gradskih događaja i mesta gde se omladina mogla okupljati i družiti. Danas, u eri kompjutera, tv zabava, žurki u kafićima... sport je negde u zapećku, i omladina mu se retko okreće.

          2. Nekada su školske sportske sekcije bile besplatne i skoro obavezne, danas ne postoje više, a termine škole izdaju privatnim sekcijama koje se naplaćuju.

          3. Nekada je sistem vrednosti bio drugačiji, pa je uspešan sportista bio idol, a mediji su više vremena posvećivali njima, danas su nam mediji puni tekstova o pevačima, učesnicima velikog brata, farme, o kriminalcima ...itd

          4. Nekada su deca kasnije sazrevala, pa je bilo dovoljno da prvi pravi, obavezni kontakt sa fizičkom kulturom imaju u petom razredu osnovne škole, a danas su u to vreme oni već upoznati sa drugim sadržajima, pa je za sport već kasno...

          5. Nekada su sportski centri bili puni rekreativaca mlađih generacija, a danas su rekreativci pretežno u dobi preko 40 godina.

          6. Nekada je bilo mnogo radničkih sportskih igara, sada ih skoro nema...

          Šta možemo da popravimo u vezi svega ovoga ? Sa veoma malo truda, dobre volje i promene režima u školstvu, mnogo toga.

          Prvo je potrebno da se uvede obavezna nastava fizičke kulture mnogo ranije - čak u vrtićima, zatim da se obezbedi da se zaista sprovodi nastava u periodu od 1. – 5. razreda osnovne škole, zatim da se pooštre kriterijumi za oslobađanje od nastave fizičke kulture ( odnosi se na lekare koji olako oslobađaju učenike ove nastavne jedinice). Potrebno je pored zabrane direktorima škola da izdaju školske sportske sale i terene klubovima i privatnim sekcijama, vršiti kontrole, jer se to ipak dešava i prosto je praksa u svim školama. Potrebno je uvesti obavezu profesorima fizičke kulture da u svojoj školi drže besplatne sportske sekcije. Sve ovo bi doprinelo da se deca mnogo ranije upoznaju sa sportom, da ih opije sportski takmičarski duh, kako ih kasnije ne bi opijali alkohol i droge.

          Potrebno je uraditi sve što je moguće u saradnji sa medijima da se što manje podižu na pijedestal negativne vrednosti, a potenciraju i protežiraju prave vrednosti, posebno u sportu.

          Potrebno je podići na viši nivo bazne sportove koje deca mogu upražnjavati od malih nogu. Ovo bi moglo da se uradi u svakoj opštini u saradnji sa gradskim vlastima, jer tamo već postoje komisije za sport gde u 90% slučajeva nema ni jedanog profesora fizičke kulture. Te komisije bi mogle da deo novca opredele za programe koji bi pratili ovu problematiku i konkretno je rešavali.

          Skoro su zamrle radničke igre, preduzeća ne odvajaju više sredstva za rekreaciju radnika, čime se i radna sposobnost i životni vek skraćuju. Možda bi bilo moguće uvesti obavezu većim firmama da uplaćuju rekreaciju za svoje radnike, što i njima ide u prilog.

          Potrebno je organizovati javne tribine ili TV emisije koje će se baviti ovom problematikom.

          U predhodnom delu teksta sam pomenula da su rekreativni korisnici Sportskog centra „Požarevac“ ( a verujem da je situacija slična u svim sportskim centrima),pretežno u dobi od preko 40 godina. To upravo ukazuje da se naša omladina više ne bavi sportom (osim onih koji već treniraju u nekom klubu). Skoro da i nema onih mladih koji se bave rekreativno nekim sportom. Upravo zbog toga moramo pod hitno nešto uraditi po tom pitanju, jer će ovakvim tempom opadanja interesovanja prema sportu, sa smenom generacija neminovno doći do još većeg procenta fizičke nesposobnosti cele nacije.

          U poslednje vreme se puno pažnje posvećuje iznalaženju rešavanja problema bolesti zavisnosti.... To je kompleksna i složena materija u kojoj je potrebno uključivanje svih mogućih faktora, počevši od roditelja, nastavnika, profesora, lekara policije... I sve to je, puno puta opet nedovoljno, jer je bolest uzela maha. Zato je najbolje rešenje upravo po onoj staroj narodnoj izreci „ Bolje sprečiti, nego lečiti“, znači raditi na celokupnom državnom sistemu poboljšanja uslova i mogućnosti koje će decu okrenuti ka sportu na vreme, pre nego dođu u kontakt sa svime onime što ulica nudi...

          Organizator Sportskog centra „Požarevac“, Prof. Fizičke kulture, Marković Margita

          ]]>
          portal@besplatansport.com (Prof. Fizičke kulture, Marković Margita) Sportske teme Wed, 03 Mar 2010 00:00:00 +0100
          Dule Savić - intervju http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/885-dule-savi%C4%87-intervju.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/885-dule-savi%C4%87-intervju.html Dule Savić - intervju
          ''Svi znaju ko je Dule Savić, proslavljeni fudbaler „Crvene zvezde“ i jedan od najboljih srpskih fudbalera 20. veka. Danas se nalazi na funkciji sportskog direktora u FK „Crvena zvezda“. Ušao je u nekoliko navijačkih i rok pesama kao čovek čija je harizma odavno prevazišla stadionsku groznicu. Poznat po beskompromisnom tradicionalističkom stavu po raznim društvenim pitanjima, nebrojeno puta izazivao je kontroverze svojim nastupima u medijima.

          ''Svi znaju ko je Dule Savić, proslavljeni fudbaler „Crvene zvezde“ i jedan od najboljih srpskih fudbalera 20. veka. Danas se nalazi na funkciji sportskog direktora u FK „Crvena zvezda“. Ušao je u nekoliko navijačkih i rok pesama kao čovek čija je harizma odavno prevazišla stadionsku groznicu. Poznat po beskompromisnom tradicionalističkom stavu po raznim društvenim pitanjima, nebrojeno puta izazivao je kontroverze svojim nastupima u medijima.

          Više nego dovoljno da, ekskluzivno za „Pravoslavlje“, porazgovaramo sa njim.
          Sport je obeležio čitav Vaš život. Kakav je odnos telesnog i duhovnog u sportu? Da li je u zdravom telu zdrav duh, ili je u zdravom duhu zdravo telo?
          - To je apsolutno tačno. Ne znam da li je tačnija ova prva ili ova druga konstatacija. Pre svega, treba poći od zdravog duha da bi čovek imao zdravo telo. I mislim da je taj odnos duhovnog i telesnog nešto na čemu treba vaspitavati generacije koje dolaze da bismo imali zdravu omladinu i zdravu naciju. Ako duhovno i telesno nisu povezani, čovek ostaje uskraćen za jednu vrednost bez koje ipak nije ceo. U periodu koji dolazi moramo raditi na obrazovanju omladine, na posvećivanju i telu i duhu. To je nephodno za perspektivnu i uspešnu naciju.

          Kako sport danas može da pomogne u odrastanju novih generacija?

          - Važno je da deca imaju sportske vannastavne aktivnosti. Sedenje po kafićima, odlasci na neke narkomanske koncerte, skakanja i mlataranja bez ikakvog smisla, sve to ne vodi ničemu. Jedna vrsta organizacije njihovog slobodnog vremena i ono što im treba omogućiti jesu odlasci na književne večeri, izložbe, prave koncerte, bavljenje sportom, itd... Da ne govorim o duhovnim večerima koje bi Crkva trebalo svuda da organizuje što više, da bi mlade uvela u našu veru i kulturu, da bi se što bolje upoznali sa samima sobom.
          Sport u bilo kom vremenu može mnogo da učini. Danas pogotovo, jer živimo u nekom ludom vremenu. Imamo taj problem što je oko sporta mnogo ljudi sa negativnom energijom i negativnim ponašanjem. Imate divljanja, tuče na stadionima, jedno potpuno nesportsko ponašanje navijača, bilo da smo to mi ili Nemci, Englezi, Italijani… To je jedna negativna pojava koja odvlači mlade ljude od sporta. Treba roditelji da uključe decu u ozbiljnije sportske aktivnosti. Sad govorim o takmičarskim sportovima. Odmalena decu treba uključiti, preko škola ili kvartova u kojima živite, u razne sekcije, bilo da je to plivanje, vaterpolo, atletika, košarka, fudbal. Deca moraju da imaju sportsku aktivnost, pre svega da se fizički razvijaju i jačaju pravilno, da ne dođe do nekih deformiteta. Danas deca rastu do metar i devedeset, pa još ako se ne bave sportom, dolazi do deformiteta i krivljenja kičme i drugih ružnih povreda. I što je najvažnije, morate imati neku zdravu omladinu sutra kad pođe u vojsku, ne ovu civilnu nego normalnu, da može da izdrži marš od pet kilometara, da može kad ode na planinu da podnese neki napor, kao i rad u kući, u dvorištu. Da ne bude neki tutumrak i dođe na to da u 25 godina ne može da podigne stolicu, pomeri sto, počisti nešto. Ali, ako on nema tu naviku odmalena, da se igra lopte u dvorištu, on će u 25-30 godina biti nesposoban za bilo kakav fizički rad, a o nekim godinama kasnije da i ne govorimo.

          Danas mladi maštaju o brzom i velikom uspehu. Šta kaže Vaše iskustvo o tome?

          - To je pogrešan pristup koji danas postoji. Pre svega, generacije pre moje i moja želele su da se igraju loptom. Niko nije razmišljao da će uopšte uspeti i nikom nije padalo na pamet da razmišlja o parama. Bilo je drugo vreme. Osnovna je bila želja za igrom i sportskim usavršavanjem. Tek u nekim godinama kasnije, kada postanete profesionalac i kada oko vas počnu da se dešavaju nekakvi ugovori, nekakve pare, počinje da se razmišlja o novcu. Ali, to se dešava tek u nekim zrelim godinama. Danas imamo paradoks da deca koja još nisu ni počela čestito da treniraju, pričaju sa šašavim roditeljima kakav će ugovor sklopiti sa Real Madridom, Barselonom, i šta će gde da naprave. I kada vam je u glavi samo pravljenje para, pravljenje ugovora koji će vam doneti nekakve pare i uslove da bolje živite, tu od sportskog usavršavanja i napredovanja nema ništa, i nećete ni doći do tih para. Jer samo onaj koji napreduje, koji postaje pravi igrač, koji ima kontinuitet u igri, u takmičenju, u ostvarivanju rezultata, može da računa da će pare same po sebi doći. A doći će.
          Živimo u svetu gde je nametnuta jedna idiotska američko-zapadna filozofija, gde su najvažnije pare. Mi smo primili taj model koji je osmišljen da bi rušio neke druge vrednosti koje postoje kod nas. Ljudi se najlakše primaju na novac. Vi imate situaciju da se danas klinci bave sportom radi ugovora i kopiraju zapadnjački model. Prvo kopiraju ove igrače koji nose plave, bele, crvene cipele, farbaju kosu kao Bekam ili se tako šišaju. Niko ne kaže da će da igra kao Bekam, već svi žele da izgledaju kao Bekam ili se šišaju kao Ronaldo. Igraj ti prvo kao Ronaldo, lako ćeš za frizuru. Ili, imaću para kao Ronaldo, a niko ne govori o igri. Promenjena je psihologija ljudi koji se bave sportom, kao i dece i roditelja. Neki se marketing pravi. Sve je marketing, prodavanje magle. U moje vreme novac nije bio tako uključen u sportsku mašineriju kao što je danas. Zato imamo izvitoperene vrednosti.

          Dule Savic
          Da li je uspešna karijera u suprotnosti sa duhovnim vrednostima?

          - Naprotiv. Po meni je uspešan čovek onaj koji ima tačku oslonca u sebi. Tu nije bitna profesija. I taj oslonac se ne menja, bez obzira da li ste na nekoj funkciji, sportskoj, političkoj ili u biznisu. Recimo, u sportu trajete do nekog trenutka kao igrač i vama se život završava u nekoj 32-34. godini. Biološki, vi posle toga ne možete da budete fudbaler. Šta posle toga? Ako nemate tu duhovnu, moralnu čvrstinu i snagu, ako nemate tu tačku oslonca u sebi, vi ste posle toga u propasti. Zato je ta duhovna komponenta važna da biste opstali. Bez obzira čime ćete se baviti. Meni nije bitno koliko novca imam, već da uvek znam ko sam, gde sam i šta sam. Imam neke druge vrednosti ispred sebe koje me vode. Postoji porodica, postoje prijatelji, postoje stvari o kojima želim da razmišljam, da živim jedan drugačiji život. Ne žive život samo oni koji imaju para i koji stalno prave terevenke, kupuju jahte. Postoje druge vrednosti koje čoveka ispunjavaju.

          Kritikovali ste mnoge dosadašnje pokušaje poništavanja srpskog nacionalnog identiteta. Kako vidite ovu najnoviju kampanju protiv Crkve i svega što je nacionalno?

          - Raspad Sovjetskog Saveza i Jugoslavije je udarac na Pravoslavlje, na Rusiju i na Srbiju. Pravoslavlje je prava vera i ovde su prave vrednosti. Ne u Evropskoj uniji, koja je nešto deseto. Ovde su prave duhovne vrednosti. Zapad već postaje mator i dosadan, bezličan; ispucali su sve, jer im je sve zasnovano na materijalnom. Materijalne vrednosti se troše, duhovne ne. Duhovne se obogaćuju.
          Oni nama nameću noćne izlaske mladih do pet ujutro, a kod njih toga nema. U Parizu samo nekoliko noćnih klubova radi po celu noć i zna se ko tamo može da ide. Obični kafići rade do ponoći, a ne kao kod nas. Ovde se to pravi da bismo u perspektivi imali omladinu koja će noću da živi, a danju da spava, i da bismo za 10 godina imali generacije koje nisu u stanju da vode državu niti da imaju porodice. To je poenta njihove priče. Plaćene televizije, na kojima se prozivaju vladike, imaju svoj cilj i ne kriju da direktno udaraju na Crkvu. Mora da se udari na Pravoslavlje i na duhovne vrednosti naroda. Oni prvo idu na male, a sledeći korak im je Rusija. To je sve opkoljavanje Rusije. Na nama se samo trenira. Prvo su udarili na našu Crkvu da bi videli kako se reaguje ovde, da bi udarili na Rusku. I onda imate te plaćene televizije, novinare koji će da vređaju bez ikakvog dokaza, osnova, smisla i ljudskosti. Oni će to da pišu, da pričaju sve dok ih plaćaju.

          Nedavno ste se negativno izrazili o civilnom služenju vojnog roka. Zašto?

          - Svaki put ću to reći. Sramota je za muškarca da pere pelene u vojsci umesto da nosi uniformu, da nosi pušku, da vežba gađanje, da spava u šumi ispod šatora. Za mene je to sramota. To je nametnuto nama da se uništi moral vojske, da se uništi vojska i ne znam zbog čega smo morali to da dozvolimo. A ako se budemo držali Evropske unije, imaćemo i homoseksualne brakove i baš me zanima kako će dva homoseksualca vaspitavati usvojenog dečaka i šta će od njega da naprave.

          Može li se biti i Srbin i Evropljanin?

          - Srbi su uvek bili ljudi koji su poštovali sebe i svoju veru, tradiciju, kulturu, jezik. Mi smo uvek poštovali i druge ljude i uvek smo i bili Evropa. Postoji razlika između Evrope i Evropske unije. Mi smo u Evropi bili pre pola te Evrope.

          Koja je Vaša poruka mladima danas? Kojim putem?

          - Postoji nešto što se zove lični primer. Ne možete braniti deci da piju i puše, ako vi to radite. Mi imamo najlepše manastire, imamo toliko pametnih i uspešnih ljudi u svim oblastima i na tim primerima treba vaspitavati decu. Treba ih vaspitavati da vole svoju zemlju, veru, kulturu i narod i da se time ponose. Treba ohrabrivati mlade u nastojanju da nešto postignu. Kod nas ima mnogo zlobe i zavisti. Čim neko nešto uradi, npr. napiše knjigu, odmah svi kažu da je to preko neke veze i prijateljstva, a niko se ne potrudi da tu knjigu pročita. Svi unapred kažu da ne valja. Treba nam više vere i međusobne podrške i poštovanja.''
          Razgovor vodili i priredili:
          Boško Obradović i Violeta Vučetić

          JOHNY-tekst sam preuzeo sa www.pravoslavlje.spc.rs

          • fudbal
          • pravoslavlje
          • dule savic
          • pravoslavlje i sport
            ]]>
            portal@besplatansport.com (Johny) Sportske teme Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
            Rekreativni sport u Srbiji http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/887-rekreativni-sport-u-srbiji.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/887-rekreativni-sport-u-srbiji.html Rekreativni sport u Srbiji
            Rekreаtivnom sportu, u Nаcionаlnoj strаtegiji rаzvojа sportа u Srbiji, je posvećenа posebnа pаžnjа , jer se rekreаtivnim аktivnostimа u Srbiji bаvi nedopustivo mаli broj grаđаnа. Bolesti sаvremenog dobа (srčаnа, respirаtornа oboljenjа, deformiteti kičme,bolesti zаvisnosti..) su uveliko prisutni u nаšim životimа, tаko dа jedаn od nаčinа preventive predstаvljа kontinuirаnа rekreаtivnа аktivnost.

            Rekreаtivnom sportu, u Nаcionаlnoj strаtegiji rаzvojа sportа u Srbiji, je posvećenа posebnа pаžnjа, jer se rekreаtivnim аktivnostimа u Srbiji bаvi nedopustivo mаli broj grаđаnа. Bolesti sаvremenog dobа (srčаnа, respirаtornа oboljenjа, deformiteti kičme,bolesti zаvisnosti...) su uveliko prisutni u nаšim životimа, tаko dа jedаn od nаčinа preventive predstаvljа kontinuirаnа rekreаtivnа аktivnost.

            Sportske orgаnizаcije, koje se isključivo bаve rekreаtivnim sportom, su nedovoljno аfirmisаne i nisu u mogućnosti dа sаme iznesu tаko mаsovnu delаtnost kаo što je rekreаcijа u rаzličitim sportskim delаtnostimа. Sа druge strаne, u sportskim sаvezimа, postoji dovoljnа infrа - strukturа kojа imа resursа dа pored progrаmа iz vrhunskog sportа, reаlizuje i progrаme iz oblаsti mаsovnog rekreаtivnog sportа. Iskustvа kojа nаm dolаze iz Evrope, uprаvo oprаvdаvаju ovu činjenicu, u nаcionаlnim sаvezimа se itekаko vodi rаčunа o mаsovnim oblicimа rekreаcije, jer istа populаriše određeni sport, povećаvа mаsovnost, pа i profit.

            Kod nаs su sportski klubovi isključivo specijаlizovаni zа sportsku delаtnost i produkciju sportistа kojа je nаmenjenа vrhunskom sportu, аli veliki prostor je ostаo prаzаn kаdа je u pitаnju rekreаtivni segment. Kаdа kаžemo ''prostor'', mislimo nа relаciju vreme-objekаt- progrаm-finаnsijski deo, jer gotovo većinа klubovа poseduje prostore, koji kаd se ne orgаnizuje trenаžni proces, uglаvnom ostаju prаzni i neiskorišćeni. U gotovo svаkom sportu postoji veliki prostor zа integrаciju rekreаtivnih аktivnosti, koje će definitivno povećаti populаrnost određenog sportа...

            Nacionalna strategija razvoja sporta

            Jovanović Slobodan

            • rekreativni sport
            • rekreativni sport u srbiji
            • sportske organizacije
              ]]>
              portal@besplatansport.com (Jovanović Slobodan) Sportske teme Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
              Monika je bila u pravu: vrisak pri udarcu ima efekta! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/1050-monika-je-bila-u-pravu-vrisak-pri-udarcu-ima-efekta.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/1050-monika-je-bila-u-pravu-vrisak-pri-udarcu-ima-efekta.html Monika je bila u pravu: vrisak pri udarcu ima efekta!
              Kada se sredinom 80-ih godina pojavila kao nova sjajna zvezda na teniskom nebu, Moniki Seleš niko nije osporavao teniski talenat, Sizifovsku upornost i gotovo legendarnu hladnokrvnost koja joj je tako često u presudnim trenucima donosila poene.

              Kada se sredinom 80-ih godina pojavila kao nova sjajna zvezda na teniskom nebu, Moniki Seleš niko nije osporavao teniski talenat, Sizifovsku upornost i gotovo legendarnu hladnokrvnost koja joj je tako često u presudnim trenucima donosila poene. Ipak, neke igračice, uz podršku većeg broja sportskih novinara u to vreme su napravile neočekivano veliki pritisak da se Moniki na neki način «zabrani» usklik koji je ona redovno pravila prilikom udaraca. Navodno, protivnice su se žalile da ih takav način odigravanja poena ometa u njihovoj igri. Slična situacija ponavljala se sa vremena na vreme, možda za nas najinteresantnija jeste od pre nekoliko godina kada je nešto slično prokomentarisao najuspešniji teniser svih vremena, Rodžer Federer, za opet zvezdu u naletu i opet sa ovih prostora, Novaka Đokovića. Sudeći po rezultatima nedavno objavljenog istraživanja, izgleda da su primedbe na mestu!
              Grupa istraživača sa Univerziteta Britanska Kolumbija, Ontario (Kanada) utvrđivala je efekte usklika prilikom teniskih udaraca na perceptivne sposobnosti protivnika. Veoma iznenađujuće, rezultati istraživanja su na uzorku od 33 koledž igrača pokazali da mnogo lošije i sporije predviđaju pravac kretanja loptice ukoliko im je protivnik uputio lopticu uz izvođenje glasnog usklika (usput da kažemo da je Mariji Šarapovoj izmerena jačina usklika od fantastičnih 101 decibel!) nego bez njega. Iako nije rađeno na uzorku vrhunskih tenisera, istraživanje je veoma interesantno i ukazuje na realnu mogućnost da usklik pri udarcu zaista ima negativne efekte na ptorivnika i time doprinosi uspehu tenisera koji primenjuju ovu strategiju.
              Istraživanje je objavljeno u oktobarskoj svesci časopisa PloS ONE za 2010 godinu.

              • tenis
              • teniskom
              • igracice
              • teniser
              • rodzer federer
              • novak djokovic
              • monika seles
              • teniski udarac
                ]]>
                portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                Duboke patike smanjuju opterećenje Ahilove tetive http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3879-duboke-patike-smanjuju-opterecenje-ahilove-tetive.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3879-duboke-patike-smanjuju-opterecenje-ahilove-tetive.html Duboke patike smanjuju opterećenje Ahilove tetive
                Zašto košarkaši nose duboke patike? Deluju pomalo preteške, nepraktične, zar ne? A i šta im je svrha, da sačuvaju zglob od istegnuća ili iščašenja? Verovatno je svaki igrač, trener ili roditelj bar jednom sebi postavio ovo pitanje (roditelji verovatno i najčešće, s obzirom da su košarkaške patike tradicionalno najskuplje!).

                Zašto košarkaši nose duboke patike? Deluju pomalo preteške, nepraktične, zar ne? A i šta im je svrha, da sačuvaju zglob od istegnuća ili iščašenja? Verovatno je svaki igrač, trener ili roditelj bar jednom sebi postavio ovo pitanje (roditelji verovatno i najčešće, s obzirom da su košarkaške patike tradicionalno najskuplje!). Zaista, na prvi pogled deluje da duboke patike u košarci predstavljaju nešto kao beli opremu u tenisu - deo tradicije ali ne obavezno i realne potrebe. Ipak, nedavno objavljeno istraživanje nudi barem jedan deo odgovora.
                Grupa istraživača centra za primenjenu biomehaniku (Virdžinija, SAD) utvrđivala je efekte dubokih i plitkih patika na opterećenje Ahilove tetive. Povreda ili ruptura Ahilove tetive predstavlja problem značajne zastupljenosti, naročito na uzorku košarkaša i drugih sportista za koje je karakterističan veliki broj skokova i česte promene pravca i ritma kretanja. Rezultati istraživanja su pokazali da nošenje dubokih patika dovodi do značajno manjeg opterećenja na Ahilovu tetivu (9,9%) u odnosu na nošenje plitkih patika. Posebno interesantno, dobro zategnute pertle dodatno smanjuju opterećenje za oko 10%! S obzirom da su istraživanja utvrdila da Ahilova tetiva trpi maksimalnu silu koja i 12,5 puta prevazilazi telesnu težinu, jasno je da je dobrodošao svaki način na koji se ovako velike sile mogu smanjiti. Ako želite da sačuvate kvalitet Ahilove tetive a obožavate da rekreativno igrate «basket», nemojte puno razmišljati - kupite duboke patike, čvrsto zategnite pertle i krenite u pohod «na skalpove»!
                Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Clinical journal of Sports medicine za 2010 godinu.

                • košarka
                • sportska povreda
                • skocni zglob
                • zglobovima
                • ahilova tetiva
                  ]]>
                  portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Thu, 28 Jun 2012 02:00:00 +0200
                  Otkriven gen za izdržljivost? http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3923-otkriven-gen-za-izdrzljivost.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3923-otkriven-gen-za-izdrzljivost.html Otkriven gen za izdržljivost?
                  Svedoci smo da se svetski rekordi u sportu ruše svakodnevno, uprkos najavama nekih stručnjaka da smo blizu maksimalnih sportskih dostignuća ljudskog roda. Dovoljno je samo pogledati rezultate u trčanju ili plivanju sa sredine prošlog veka, uporediti ih sa trenutnim i shvatiti koliko se poboljšalo sportsko prostignuće u samo nekoliko decenija.

                  Iako postoji veći broj razloga zašto je to tako, može se konstatovati da su poboljšanje trenažne tehnologije, materijalnih uslova, pomoćnih sredstava u treningu kao i selekcija sve talentovanijih sportista neki od glavnih razloga. Međutim, kako stvari stoje, izgleda da će se uskoro uključiti i genetski inženjering! Nedavno objavljeno istraživanje je naime, na uzorku miševa,  utvrdilo da nepostojanje jednog specifičnog gena (IL-15R-alfa) dovodi do 6,5 puta boljeg rezultata u izdržljivosti u odnosu na kontrolnu grupu koja je posedovala ovaj gen!  Istraživači sa Medicinskog fakulteta univerziteta Pensilvanija (SAD) utvrdili su da nedostatak ovog gena zapravo dovodi do reprogramiranja brzih mišićnih vlakana (inače slabo otpornih na zamor) u mišićna vlakna koja su veoma otporna na zamor! Istraživanje je takođe utvrdilo značajnu povezanost između genetike i rezultat u sportovima izdržljivosti i ukazalo na genetsku determinisanost sportskog rezultata u sportovima izdržljivosti. Konačno, ovo otkriće ima svoj nesumnjivi značaj i u potencijalnom lečenju različitih oboljenja vezanih za lokomotorni aparat.
                  Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Journal of Clinical Investigation za 2011 godinu.

                  • misicna vlakna
                  • izdrzljivosti
                  • sportska medicina
                  • sportovi izdrzljivosti
                  • gen
                    ]]>
                    portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Wed, 27 Jun 2012 02:00:00 +0200
                    Osnovne karakteristike dece uzrasta od 3 do 7 godina (predškolski uzrast) http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3940-osnovne-karakteristike-dece-uzrast-od-3-do-7-godina-predskolski-uzrast.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/3940-osnovne-karakteristike-dece-uzrast-od-3-do-7-godina-predskolski-uzrast.html Osnovne karakteristike dece uzrasta od 3 do 7 godina (predškolski uzrast)
                    Predškolski uzrast obuhvata period od 3. do 7. godine (period ranog detinjstva prema J. Leskošeku) i obično se u praksi deli na mlađi uzrast od3. do 4. godine, srednji od 4. do 5. godine i stariji od 5. do 6. godine, odnosno do polaska deteta u školu. Razlike između pomenutih uzrasta nisu tako oštre, mada izuzetaka uvek ima. Ipak, mogu se istaći određene posebnosti u morfološko-fiziološkom i psihološkom pogledu...


                    Predškolski uzrast obuhvata period od 3. do 7. godine (period ranog detinjstva prema J. Leskošeku) i obično se u praksi deli na mlađi uzrast od 3. do 4. godine, srednji od 4. do 5. godine i stariji od 5. do 6. godine, odnosno do polaska deteta u školu.
                    Razlike između pomenutih uzrasta nisu tako oštre, mada izuzetaka uvek ima. Ipak, mogu se istaći određene posebnosti u morfološko-fiziološkom i psihološkom pogledu. Pre nego što iznesemo neke od bitnih razlika kada su u pitanju ove četiri kategorije treba dati jedan opšti presek uzrasnih karakteristika za decu od 3. do 7. godine.
                    Na ovom nivou uzrasnog razvoja dece zapaža se ubrzan rast, ali ne i ravnomeran rast pojedinih delova i regija tela. Rast ekstremiteta, posebno donjih, znatno je brži od razvoja trupa, dok rast glave zaostaje u odnosu na obe pomenute regije, znači rast organizma u celini još uvek nije harmoničan. Godišnji rast dece u visinu u ovom periodu iznosi od 6 do 8 cm, dok u težini dobijaju oko 2 kg godišnje. Za opštu motoriku i posebno koordinaciju u ovom uzrasnom periodu moglo bi se reći da je relativno slaba.
                    Promene u koštanom sistemu su vrlo uočljive. Proces okoštavanja traje i dosta je intenzivan, mada su kosti još uvek dosta mekane i podložne deformacijama. Kičmeni stub već od četvrte godine dobija normalne fiziološke krivine, koje još uvek nisu potpuno definisane.
                    Snaga mišića srazmerno se uvećava, kao i organi za disanje i krvotok. Za disanje se može primetiti da se menja tip disanja, koje od tzv. trbušnog postepeno prelazi na grudno, ali je još uvek, zbog malog kapaciteta, dosta površno i ubrzano. Broj udisaja, odnosno izdisaja kreće se od 22 do 24 u minutu. Rad srca je ubrzan takođe zbog relativno malog kapaciteta (kao i disanja) i iznosi oko 120 otkucaja u minutu.
                    Pažnja je nestalna i površna, zbog čega imitacije, podražavanje dramatizacije treba da budu osnovni metod tokom psihomotoričkih aktivnosti. Potreba za kretanjem i telesnim aktivnostima veoma je izražena, što vaspitač treba uvek da ima u vidu u svom pedagoškom radu.

                    Mlađi uzrast od 3. do 4. godine

                    Deca ovog uzrasta su u osnovi ovladala osnovnim oblicima kretanja i mogu se uključiti skoro u sve organizacione oblike vežbanja.
                    Pokreti su uglavnom kontrolisani, mada se još uvek čine i suvišni pokreti, odnosno dodatni nepotrebni pokreti u odnosu na zahtev i optimum motoričkog zadatka. Karakteristično je da deca za vreme kretanja šire ruke i da se teže zaustavljaju, što upućuje na konstataciju da je u pitanju nestabilnost u održavanju ravnoteže i upozorenje vaspitaču da pri izboru vežbi vrši potrebne korekcije.
                    Deca se brzo zamaraju, pažnja je labilna, a raspoloženje se brzo menja.

                    Srednji uzrast od 4. do 5. godine

                    U odnosu na prethodni period kretanje je znatno popravljeno i usavršeno, rad ruku i nogu je usklađeniji, koordinacija je bolja, manje je suvišnih i nekontrolisanih pokreta. ravnoteža je znatno bolja – dete, na primer, već može duže vremena da stoji na jednoj nozi. Ova činjenica upućuje na nešto drugačiji pristup pri izboru telesnih aktivnosti i motoričkih zadataka, pre svega da vežbanja mogu biti složenija, motorički zadaci teži i da vežbanja mogu duže da traju.
                    Sklonost prema podražavanju, imitaciji, još uvek je dosta izražena, te je kao metod rada treba primenjivati.
                    Dete se samo oblači i svlači, penje uz stepenice i umnogome je samostalnije u svim aktivnostima.

                    Stariji uzrast od 5. do 6. godine

                    Koordinacija pokreta je dosta poboljšana, suvišni pokreti su u znatnoj meri eliminisani, zapaža se uopšte stabilnost i sigurnost u motorici. Posebno je karakteristično za ovaj period da automatizacija pokreta počinje sve više da dobija svoje mesto u razvoju motorike i da se svakim danom usavršava. To se naročito primećuje u raznim oblicima trčanja, penjanja, bacanja i dr. Deca počinju da koriste više jednu ruku, jednu nogu, pri doskoku dočekuju se na vrhovima prstiju, stoje i hodaju zatvorenih očiju, što znači i da je i orijentacija u prostoru znatno poboljšana.
                    Deca prihvataju složenije i teže motoričke zadatke, istrajnija su, pažnja im je stabilnija, interesovanja se diferenciraju, a različitost se sve više zapaža.
                    Slične konstatacije se odnose i na predškolski uzrast, s tim što se u primeni vežbanja i otežavanju motoričkih zadataka može ići korak napred. Vežbanje poprima karakteristike školskog fizičkog vaspitanja; ovo je na neki način period povezivanja predškolskog i školskog vaspitanja i obrazovanja.

                    Ljubinko Milanović – Milovan Stamatović "Metodika fizičkog vaspitanja" Zavod za udžbenike www.zavod.co.rs

                     

                    • dete i sport
                    • telesni razvoj
                    • fizicko vaspitanje
                    • uzrasne karakteristike
                    • karakteristike dece
                      ]]>
                      portal@besplatansport.com (Zavod za udžbenike) Sportske teme Thu, 30 May 2013 02:00:00 +0200
                      Globalizacija http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4001-globalizacija.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4001-globalizacija.html Globalizacija
                      U skorije vreme sve više primećujem nesuglasice između fanova Reala i Barselone, Intera i Milana, tamo nekih Bundesligaša, treće engleske lige ili brazilske druge. Zamislila sam se na trenutak, i zapitala šta se desilo sa dobrim starim rivalitetom između Zvezde i Partizana. Ostalo je svega još nekoliko vernih fanova koji će na tiketu odigrati ono što osećaju da treba, a ne ono što im kvote i statistike govore.


                      U skorije vreme sve više primećujem nesuglasice između fanova Reala i Barselone, Intera i Milana, tamo nekih Bundesligaša, treće engleske lige ili brazilske druge. Zamislila sam se na trenutak, i zapitala šta se desilo sa dobrim starim rivalitetom između Zvezde i Partizana. Ostalo je svega još nekoliko vernih fanova koji će na tiketu odigrati ono što osećaju da treba, a ne ono što im kvote i statistike govore. 

                      Uticaj kladionice, interneta, kablovske, satelita, interneta i ne znam još kakvih sve digitalnih tehnologija nam omogućava da zavirimo u svaki deo sveta pa tako i u fudbal. Na sajtu bilo kod evropskog kluba možete da iskopate apsolutno sve što ima veze sa aktivnostima tima, igrača individualno, trenera, vlasnika, direktora generalnih i onih negeneralnih, pa čak i oko medicinkog osoblja. Malo me je potreslo  što nije moguće saznati ko je zadužen za čišćenje Nou Camp-a sigurno će i ti podaci blagovremeno biti dostupni. Svetski tabloidi takođe budno prate privatne živote svakog sportiste koji ima iole uspešnu karijeru, pa se tako po forumima neretko raspravlja koliko će razvod nekog igrača uticati na njegovu mentalnu spremnost pred važnu utakmicu.
                      Sve ovo veoma utiče na doživljaj pojedinca. Tako se današnji srednjoškolci više nerviraju kad gubi Arsenal nego kad gubi srpska reprezentacija. Neki zbog toga što im  baš ta utakmica fali da tiket „prođe“, a neki zato što jednostavno ne znaju kako voleti Zvezdu i Partizan svim srcem. Naravno oni tvrde da je glavni krivac za sve novac i to u duhu „Sve što vredi prodali smo!“  Objašnjavaju  da je nivo igre u našoj zemlji patetičan u odnosu na Ligu Šampiona. Čisto sumnjam da 70-tih i 80-tih nije bilo isto tako, ali tada sportske aktivnosti sredom nisu bile držanje daljinskog upravljača nego igranje „fuce“ na školskim terenima. Još jednom je globalizacija učinila sve previše dostupnim, pomerila vrednosti  i učinila detinjstvo svakog dečaka manje uzbudljivim.

                      Ne preporučujem huligansku ljubav, ali pravi dokaz o ljubavi prema srpskom fudbalu se primeti kada stari Grobari ipak navijaju za Zvezdu kada igra sa nekim strancima, kao što i stare Delije (politička korektnost :P) navijaju za Partizan kad se umeša neko sa strane.

                      Tekst napisala: Dragica Jeremić

                       

                      • fudbal
                      • globalizacija i sport
                      • savremeni sport
                      • sportski blog
                        ]]>
                        portal@besplatansport.com (Dragica Jeremić) Sportske teme Tue, 26 Jun 2012 02:00:00 +0200
                        Vrnjački sport – kako preko trnja stići do zvezda? http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4015-vrnjacki-sport-kako-preko-trnja-stici-do-zvezda.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4015-vrnjacki-sport-kako-preko-trnja-stici-do-zvezda.html Vrnjački sport – kako preko trnja stići do zvezda?
                        Jak, brz, hrabar, nepredvidiv, neustrašiv, sa samo jednim ciljem. Da što više postigne u sportu koji najviše voli. Da opravda poverenje svih koji su ga tokom prethodnih godina bodrili i navijali za njega. Ovo nije priča o Rokiju. Ovo je priča o mladom bokseru iz Vrnjačke Banje, Aleksandru Drenovaku.


                        Jak, brz, hrabar, nepredvidiv, neustrašiv, sa samo jednim ciljem. Da što više postigne u sportu koji najviše voli. Da opravda poverenje svih koji su ga tokom prethodnih godina bodrili i navijali za njega. Ovo nije priča o Rokiju. Ovo je priča o mladom bokseru iz Vrnjačke Banje, Aleksandru Drenovaku.
                        Do pre nekoliko meseci samo su ljudi iz bliskog okruženja ovog dečka znali ko je on i čime se bavi. Znali su i oni malo upućeniji iz Bokserskog saveza Srbije. I on je znao šta hoće u životu. Ustajao je rano, išao na trčanje, vežbao u katastrofalnim i teškim uslovima, i ostvario dečački san. Danas, četiri meseca posle kvalifikacija za Olimpijske igre u Londonu, retko ko ne zna za bokserskog reprezentativca Srbije, Aleksandra Drenovaka, koji je našoj zemlji obezbedio učešće na Olimpijskim igrama u bokserskoj kategoriji posle 12 godina stagnacije.

                        Ovako dug period bez predstavnika logičan je sled činjenice da u Srbiji ne postoji Prva liga u boksu. Ljudi iz bokserskog saveza, a i sam Aca koji je to na koži osetio znaju da je boks veoma skroman sport i da se kod nas nalazi u jako teškoj situaciji. Ovaj mladi bokser je nedavno u jednoj informativnoj emisiji najavljen kao pravi primer kako iz „garaže“ stići do Londona. Naime, Aca je ceo svoj život vežbao u svojoj garaži, u jako lošim uslovima, i pored činjenice da Vrnjačka Banja ima i Sportsku Halu Vlade Divac, i salu za vežbanje u svakom hotelu pa i u osnovnoj školi.

                        Ne možemo a da se ne zapitamo, zašto je Aleksandar, pored odličnih uslova koje Vrnjačka Banja nudi timovima i reprezentacijama, bio prinuđen da „preko trnja stigne do zvezda“. Razlozi leže u političkim motivima, ali i u nespremnosti malog mesta da podrži san jednog mladog idealiste. 
                        Ovo je, između ostalog, i objašnjenje za loše stanje u sportu Vrnjačke Banje, počev od ženskog ORK „Goč – Merkur“ koji je posle osvajanja titule prvaka države ugašen, preko niza loših sezona FK Goč, kluba koji ima tradiciju dugu 70 godina i muškog RK „Goč – Merkur“ čija su dva igrača igrala za reprezentaciju na svetskom kadetskom prvenstvu u Argentini, do VK „Goč“, čiji je nekadašnji igrač postao savetnik Vaterpolo reprezentacije Srbije. No, o ovim temama neki drugi put.

                        Sada nam jedino preostaje da Aleksandru Drenovaku poželimo puno sreće na OI u Londonu i da se nadamo da će u buduće politika u svom delovanju široko zaobići područje sporta.

                        Tekst napisala: Vida Savić

                         

                        • boks
                        • aleksandar drenovak
                        • stanje sporta
                          ]]>
                          portal@besplatansport.com (Vida Savić) Sportske teme Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
                          Fotošop-slike u magazinima povećavaju nezadovoljstvo adolescentkinja sopstvenim izgledom! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4018-fotosop-slike-u-magazinima-povecavaju-nezadovoljstvo-adolescentkinja-sopstvenim-izgledom.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4018-fotosop-slike-u-magazinima-povecavaju-nezadovoljstvo-adolescentkinja-sopstvenim-izgledom.html Fotošop-slike u magazinima povećavaju nezadovoljstvo adolescentkinja sopstvenim izgledom!
                          Već duži vremenski period modna industrija zagovara jedan određeni tip lepote koji pre svega podrazumeva gotovo dramatično vitka tela manekena i mankenki. Ovaj kanon lepote je opšteprhvaćen i u drugim ljuds delatnostima poput glume, rada na televiziji i većini drugih javnih poslova. U tom smislu, popularni časopisi za mlade pretrpani su muškim i ženskim modelima koji uz savršeni osmeh i idealnu konstituciju pozivaju na upotrebu...


                          Već duži vremenski period modna industrija zagovara jedan određeni tip lepote koji pre svega podrazumeva gotovo dramatično vitka tela manekena i mankenki. Ovaj kanon lepote je opšteprhvaćen i u drugim ljudskim delatnostima poput glume, rada na televiziji i većini drugih javnih poslova. U tom smislu, popularni časopisi za mlade pretrpani su muškim i ženskim modelima koji uz savršeni osmeh i idealnu konstituciju pozivaju na upotrebunajnovije kreme za sunčanje, preparata za mršavljenje ili vas jednostavno obaveštavaju o novootvorenom restoranu. Nedavno je objavljeno istraživanje koje ukazuje na mogućnost da ovakve, često i fotošopom doterivane figure, mogu da izazovu i veoma neprijatne psihološke efekte po čitatelje.
                          Grupa istraživača sa Universiteta Vigo (Španija) je na uzorku od preko 1150 adolescenata utvrđivala uticaj izgleda manekene i manekenki u časopisima za mlade na zadovoljstvo sopstvenim izgledom. Rezultati istraživanja su pokazali da na uzorku adolescentkinja ovakve slike imaju izrazito negativan uticaj na doživljaj o sopstvenom izgledu što posledično u značajnom broju slučajeva dovodi do poremećaja u ishrani, gubljenju samopouzdanja i drugim psihološkim poremećajima. Izgleda da, često i fotošop-umivena, «idealna» konstitucija manekena i manekenki ostvaruje prilično negativne efekte po psihički status adolescenata, naročito ženskog pola - zaključuju autori.
                          Istraživanje je objavljeno u oktobarskoj svesci časopisa Women’s Health Issues za 2011 godinu.


                          • zdravlje
                          • adolescenata
                          • psihickog zdravlja
                          • zdravlje dece
                          • psiholoski status
                          • psihickog stanja
                            ]]>
                            portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
                            Fizička forma smanjuje rizike od prevremene smrti gojaznih osoba! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4034-fizicka-forma-smanjuje-rizike-od-prevremene-smrti-gojaznih-osoba.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4034-fizicka-forma-smanjuje-rizike-od-prevremene-smrti-gojaznih-osoba.html Fizička forma smanjuje rizike od prevremene smrti gojaznih osoba!
                            Gojaznost predstavlja narastajući problem savremenog društva. Procenat osoba koje boluju od ovog oboljenja izgleda da rastre iz godine u godinu uprkos svim akcijama svetskih i nacionalnih institucija na globalnom i lokalnom nivou. Opšte je prihvaćena činjenica da gojaznost dovodi do čitavog niza drugih zdravstvenih poremećaja koji povezani utiču na značajno povećanu opasnost od prevremene smrti.

                            Gojaznost predstavlja narastajući problem savremenog društva. Procenat osoba koje boluju od ovog oboljenja izgleda da rastre iz godine u godinu uprkos svim akcijama svetskih i nacionalnih institucija na globalnom i lokalnom nivou. Opšte je prihvaćena činjenica da gojaznost dovodi do čitavog niza drugih zdravstvenih poremećaja koji povezani utiču na značajno povećanu opasnost od prevremene smrti. Fizička aktivnost, sa druge strane, predstavlja integralni deo terapije za ovu vrstu bolesnika, koja pre svega ima klinički značaj u povećanoj energetskoj potrošnji i posledično smanjenju količine potkožnog masnog tkiva. Ipak, nedavno objavljeno istraživanje ukazuje da ovo možda nije najvažniji efekat fizičke aktivnosti!
                            Grupa istraživača sa većeg broja Univerziteta na teritorije SAD-a utvrđivala je dugotrajne efekte fizičke forme (kondicije) na incidencu svih uzroka smrtnosti i smrtnosti nastale kao posledice kardiovaskularnih oboljenja. Rezultati dvanaestogodišnje studije koja je obuhvatila preko 14300 ispitanika srednje životne dobi, utvrdila je da je povećani nivo fizičke forme, pre svega aerobne sposobnosti, značajno povezan sa smanjenim rizikom od prevremene smrti. Šta više, pokazano je da je nivo aerobne sposobnosti faktor od velikog uticaja bez obzira na telesnu težinu. Izgleda da ne morate previše da brinete o povećanoj telesnoj težini sve dok ste fizički aktivni i posedujete dobar nivo aerobne sposobnosti- zaključuju autori.
                            Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci  časopisa Circulation  za 2011 godinu.

                            • fizicke aktivnosti
                            • masti
                            • kardiovaskularnih
                            • kardiovaskularne bolesti
                            • gojaznost
                            • gojaznih
                            • gojaznih osoba
                            • fizicka forma
                            • prevremena smrt
                              ]]>
                              portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
                              Vežbajte i spavajte kao beba! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4035-vezbajte-i-spavajte-kao-beba.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4035-vezbajte-i-spavajte-kao-beba.html Vežbajte i spavajte kao beba!
                              San je neophodan za normalno funkcionisanje organizma, pri čemu oko jedne trećine života provedemo u stanju sna. Ipak, istraživanja pokazuju da su problemi sa spavanjem (nesanica, insomnija) sve češći na svetskom nivou. Tako, prema nekim podacima, oko 58% stanovništva Severne amerike ima problema sa snom barem jednom nedeljno. Poremećen kvalitet sna ostavlja značajne negativne efekte na dnevne aktivnosti i dovodi do smanjene


                              San je neophodan za normalno funkcionisanje organizma, pri čemu oko jedne trećine života provedemo u stanju sna. Ipak, istraživanja pokazuju da su problemi sa spavanjem (nesanica, insomnija) sve češći na svetskom nivou. Tako, prema nekim podacima, oko 58% stanovništva Severne amerike ima problema sa snom barem jednom nedeljno. Poremećen kvalitet sna ostavlja značajne negativne efekte na dnevne aktivnosti i dovodi do smanjene radne sposobnosti, anksioznosti i drugih oblika poremećaja u ponašanju. Uz činjenicu da je dobar kvalitet sna od velikog značaja za ukupan psihofizički status osobe, potrebno je naglasiti da lečenje nesanice podrazumeva uglavnom farmakološke metode. Ipak, nedavno objavljeno istraživanje ukazuje na pozitivan uticaj redovnog vežbanja na kvalitet sna.
                              Istraživači sa Univerziteta Oregon (SAD) su u studiji rađenoj na preko 2.600 ispitanika utvrdili da fizička aktivnost značajno pozitivno utiče na nekoliko različlitih parametara kvaliteta sna. Utvrđeno je da primena preko 150 min. nedeljno fizičke aktivnosti (prema preporukama svetskih institucija) poboljšava kvalitet sna za čak  65% procenata. Uz to, osobe koje su bile fizički aktivnije odlikovale su se značajno povećanom radnom produktivnošću kao i poboljšanom sposobnošću koncentracije! Postoji narastajući broj naučnih dokaza koji ukazuju da fizička kativnost ostvaruje pozitivne efekte na kvalitet sna, i stoga bi je trebalo prepisivati kao integralni deo terapije ali i u cilju prevencije od insomnije- zaključuju autori!
                              Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci  časopisa Mental Health and Physical Activity  za 2011 godinu.

                              • vezbanje
                              • nedostatak sna
                              • anksioznost
                              • nesanicom
                              • manjak sna
                              • san
                              • koncentacija
                              • vezbanje i san
                              • uticaj treninga
                              • uticaj treninga na san
                                ]]>
                                portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
                                Nastavnik fizičkog vaspitanja utiče na nivo vannastavne fizičke aktivnosti đaka! http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4040-nastavnik-fizickog-vaspitanja-utice-na-nivo-vannastavne-fizicke-aktivnosti-djaka.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4040-nastavnik-fizickog-vaspitanja-utice-na-nivo-vannastavne-fizicke-aktivnosti-djaka.html Nastavnik fizičkog vaspitanja utiče na nivo vannastavne fizičke aktivnosti đaka!
                                Svedoci smo značajnog opadanja nivoa fizičke aktivnosti na svetskom nivou. Po rezultatima Svetske Zdravstvene Organizacije, preko 65% odraslog stanovništva Evropske unije ne ostvaruje ni minimalni nivo dnevne fizičke aktivnosti. Na žalost, gotovo isti trend je evidentan i u školskoj populaciji, što može ostaviti trajne posledice po zdravstveni status u kasnijem periodu života. Stoga ne čudi veliki broj istraživanja koji za cilj imaju utvrđivanje faktora

                                Svedoci smo značajnog opadanja nivoa fizičke aktivnosti na svetskom nivou. Po rezultatima Svetske Zdravstvene Organizacije, preko 65% odraslog stanovništva Evropske unije ne ostvaruje ni minimalni nivo dnevne fizičke aktivnosti. Na žalost, gotovo isti trend je evidentan i u školskoj populaciji, što može ostaviti trajne posledice po zdravstveni status u kasnijem periodu života. Stoga ne čudi veliki broj istraživanja koji za cilj imaju utvrđivanje faktora od kojih zavisi nivo fizičke aktivnosti dece i omladine, od uticaja životne sredine i lokalne zajednice do socio-psiholoških faktora. Na osnovu nedavno objavljenog istraživanja, izgleda da jedan deo potencijalnog rešenja leži i u nastavnicima fizičkog vaspitanja.
                                Grupa istraživača sa Univerziteta Ilinois (SAD) je na uzorku od 161 srednjoškolca utvrđivala uticaj nastavnika fizičkog vaspitanja na nivo fizičke angažovanosti dece u vanškolskim sadržajima. Rezultati su pokazali da nastavnici imaju važnu ulogu u motivisanju đaka za sprovođenjem fizičke aktivnosti van škole! «Izgleda da je jedan od osnovnih zadataka nastavnika fizičkog vaspitanja da, pored dobro organizovanog časa, ostvare dobar kontakt sa svojim učenicima i značajno doprinesu motivaciji za sprovođenjem fizičkih aktivnosti u slobodno vreme»- zaključuju autori.
                                Istraživanje je objavljeno u januarskoj svesci časopisa  Psychology of Sport and Exercise za 2012 godinu.

                                • fizicke aktivnosti
                                • dete i sport
                                • fizicko vaspitanje
                                • nastava fizickog vaspitanja
                                • nastavnik fizickog
                                • akticnost dece
                                  ]]>
                                  portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Sportske teme Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
                                  Intervju sa Davorom Štefanekom http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4048-intervju-sa-davorom-stefanekom.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4048-intervju-sa-davorom-stefanekom.html Intervju sa Davorom Štefanekom
                                  Naši proslavljeni reprezentativci u rvanju obavljali su od 10. – 19. januara ove godine pripreme u SC na Košutnjaku.


                                  Naši proslavljeni reprezentativci u rvanju obavljali su od 10. – 19. januara ove godine pripreme u SC na Košutnjaku. Među njima bio je i Davor Štefanek, koji je prosle godine osvojio  srebrnu medalju na SP u Istambulu i koji će se se, posle priprema u Bugarskoj i Mađarskoj, takmičiti na EP u rvanju koje će se održati u Beogradskoj Areni, od 6. - 11. marta 2012. Zbog popularisanja ovog sporta, karte za evropsko prvenstvo će biti besplatne.

                                  Evo šta na to kaže Štefanek:

                                  “Rvanje u Srbiji postaje sve popularniji sport u poslednje vreme i nadam se da će posle EP Srbija dobiti mnogo novih rvačkih nada!”

                                  Pitali smo ga šta očekuje od predstojećeg EP:

                                  “Posle dugih i napornih priprema koje sada obavljamo i koje nam tek predstoje, očekujem medalju kojom ću ostvariti poene za olimpijsku normu i rvati na LOI u Londonu za par meseci. Konkurencija će biti velika ali ne i nedostižna. Sa većinom učesnika sam već rvao što že mi olakšati naredne borbe.”

                                  Štefanek nije želeo da prognozira koliko medalja će osvojiti reprezentacija Srbije ali smo po dobrom raspoloženju zaključili da timu ne manjka samopouzdanja.

                                  “Pozivam sve da navijaju za nas, a mi ćemo se truditi da ispunimo sva očekivanja!” - dodao je Štefanek, a mi mu poručujemo da ćemo i dalje biti uz njega i reperzentaciju i pratiti ih u osvajanju zlatnih medalja!

                                  Beograd, 18. januar 2012.
                                  Za portal "Besplatan sport" pripremila:
                                  Živojinović Aleksandra

                                   

                                  • rvanje
                                  • intervju
                                  • davor stefanek
                                  • reprezentacija
                                    ]]>
                                    portal@besplatansport.com (Živojinović Aleksandra) Sportske teme Fri, 06 Jan 2012 01:00:00 +0100
                                    Haka - sportski ples? http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4061-haka-sportski-ples.html http://www.besplatansport.com/sportski-blog/sportske-teme/4061-haka-sportski-ples.html Haka - sportski ples?
                                    Poreklo haka plesa seže duboko u vreme. To je istorija puna folklora i legendekoji su odraz nasleđa Maora. Novi Zeland se razvijao okružen haka plesom još od prvih susreta Maora sa ranim evropskim istraživačima, misionarima i naseljenicima.  Dok skorašnje tradicije pretpostavljaju da je haka bila isključivo u domenu muškaraca, legende i istorija su odraz drugačije priče.Zaista, priča o najpoznatijem tipu haka plesa, Ka mate!, dokazuje da je reč o...

                                    Poreklo haka plesa seže duboko u vreme. To je istorija puna folklora i legendekoji su odraz nasleđa Maora. Novi Zeland se razvijao okružen haka plesom još od prvih susreta Maora sa ranim evropskim istraživačima, misionarima i naseljenicima.
                                    Dok skorašnje tradicije pretpostavljaju da je haka bila isključivo u domenu muškaraca, legende i istorija su odraz drugačije priče.Zaista, priča o najpoznatijem tipu haka plesa, Ka mate!, dokazuje da je reč o moći ženske seksualnosti.

                                    Prema legendi, haka proističe od boga sunca Ra. On je imao dve žene: Hine-raumati, koja je bila suština leta, i Hine-takurua, suštinu zime.
                                    Ra i Hine-raumati su legli zajedno i stvorili sina po imenu Tanerore. U vrelim letnjim danima može se videti svetlost koja igra. Legenda kaže  da je to sin Hine-raumati, Tanerore, koji je nastupao za svoju majku i wiriwiri, ili svetlost koja treperi, koja se danas odražava u drhtanju šaka izvođača hake.
                                    Maorski mitovi i legende zasuti su pričama o haki.

                                    Istorija hake

                                    Prva upotreba hake u svetu prirode bila je pripisana poglavici Tinirau i nekim njegovim sunarodnicama.
                                    Tinirau je želeo osvetu zbog ubistva ljubimca kita, pa  je poslao grupu žena lovaca da nađu čoveka koji je za to odgovoran, starog tohungu ili sveštenika po imenu Kae. Žene nisu znale kako Kae izgleda, ali su znale da ima nejednake zube koji su se preklapali.
                                    Kad su žene stigle u Kaeovo selo izvele su haka ples da bi naterale muškarce da se smeju, sa namerom da otkriju identitet Kaea.
                                    Kae je bio zarobljen i odveden nazad u selo Tinirau gde su ga ubili.

                                    Značenje hake

                                    Za većinu ljudi haka je ratni ples. To je razumljivo jer su mnogi videli kako se haka izvodi pre bitke kao izazov njihovom protivniku.
                                    Ali reč „haka“ jednostavno znači ples, ili pesma praćena plesom. Mada su to tačni izrazi koji se povezuju sa hakom, oni nisu pravedni prema snazi života, postupcima, rečima, ritmu, temama, značenju, stilu ili istoriji koje čine haku.
                                    Pored postojanja mnogih varijacija među vrstama ratnog plesa, uobičajena osobina je to da se svi izvode sa oružjem.
                                    U vreme pre kontakta sa Evropljanima i ranih kontakata, haka je korišćena kao deo zvaničnog procesa kada su se dve strane susretale.
                                    Ali, ukratko, postojao je izazov od strane tangata whenua ili plemena sa tog područja, praćeno odgovorom manuhiri ili posetilaca.
                                    Susret se završavao tako što je tangata whenua izveo haka peruperu. Prateći govore obe strane, svaka se kretala zajedno do hongi, tradicionalnog pozdravljanja pritiskanjem noseva.
                                    Složeni oblik tradicionalnog izazova se ne viđa često u današnje vreme. Uglavnom je rezervisano za specijalne prilike, kao što su posete starešina velikodostojnika. Međutim, principi kojima su poduprti tradicionalni rituali još uvek su zadržani u modernoj formi.

                                    Kako se haka danas koristi

                                    Novozelanđani su rasli naviknuti na upotrebu hake u sportskim timovima. Oni se oduševljavaju spektaklom tima All Blacks koji formiraju položaj pre početnog udarca.
                                    Moderni All Blacks izvode haka ples sa strašću i ponosom. Oni su povratili dostojanstvo i mistiku pridodanu ovom tradicionalnom obliku umetnosti i tokom toga povećali njeno priznavanje kao simbola Novog Zelanda.
                                    Haka je postala simbol moći tima All Blacks i njihovog statusa u svetu ragbija. Tim ostavlja utisak nepobedivosti i nemilosrdnosti. Taj utisak nije mali deo s obzirom na snagu kojom All Blacks izvode haku.
                                    Danas vojska Novog Zelanda takođe ima svoju jedinstvenu haku, koju otvaraju i zatvaraju žene vojnici, potvrđujući njihovo posebno mesto u oružanim snagama.
                                    Haka je postala jedinstveni oblik nacionalnog izražavanja.
                                    Zbog toga što desetine hiljada Novozelanđana žive u inostranstvu, veoma je verovatno da će oni učestvovati u izvođenju hake na stranim lokacijama.
                                    Novozelandske trgovačke delegacije i druge zvanične funkcije u inostranstvu sve više traže haka grupe da ih prate. Ovo su samo neki od načina kojima je haka postala internacionalizovana.
                                    U ovom globalnom naselju, haka je zaista jedinstveni simbol identiteta Novog Zelanda. Da bi ona opstala kao simbol, Novozelanđani sve više priznaju da se haka mora poštovati.

                                     

                                    • ragbi
                                    • haka
                                    • sportski ples
                                      ]]>
                                      portal@besplatansport.com (Jelena Nikolić) Sportske teme Tue, 31 Jul 2012 02:00:00 +0200