Back BesplatanSport.com
Koliko je i u kojoj meri bavljenje fizičkom aktivnošću korisno po zdravlje predmet je kontroverznih razmišljanja još od vremena starih Grka. Prvi događaj koji je zabeležen u literaturi,  a tiče se ove teme, je mit o Feidipidesu iz 490. god. pre n.e., koji govori o Atinjaninu koji je pretrčao 40km od Maratona, mesta na kome se vodila bitka između Grčke i Persije, do Atine da bi proglasio pobedu Grka.
Objavljeno u Zdravlje
Moderan sport sve više uzima svoj danak, od velikih odricanja i fizičkih napora, do sve češćih tragičnih slučajeva. O posledicama bavljenja sportom razgovarali smo sa dr Stevanom Bukovićem, koji je bio lekar vaterpolo reprezentacije Jugoslavije, šef medicinskog tima olimpijske reprezentacije 1996. godine u Atlanti i član Olimpijskog komiteta duže od 12 godina. Kao fizijatar i reumatolog lečio je sportiste od početka svoje karijere.
Objavljeno u Sportovi
Prilikom fizičkog opterećenja organizma protok u srčanom mišiću se takođe povećava da bi obezbedio zadovoljavajuće snabdevanje miokarda kiseonikom, shodno veličini spoljnog rada koji se izvršava. Miokardna  potrošnja kiseonika  (MO2max), ili tzv. unutrašnji rad srca, zavisi od sledećih faktora...
Objavljeno u Zdravlje
Od urgentnih stanja neosporivo je da srčani zastoj predstavlja najdelikatniju situaciju. Srčani zastoj se definiše kao klinička slika iznenadnog prestanka cirkulacije. Srčani zastoj je neposredna posledica prestanka rada srca ili malignog poremećaja ritma koji podrazumeva ventrikularnu tahikardiju ili fibrilaciju.Prestanak rada srca ili asistolija je prestanak srčane aktivnosti zbog nedostatka odgovarajućih električnih aktivnosti.
Objavljeno u Zdravlje
Urgentna stanja u medicini po definiciji predstavljala bi ona stanja koja mogu neposredno ili posredno ugroziti život pojedinca. U pozadini njihove manifestacije je prisustvo poznatog ili nepoznatog hroničnog oboljenja, ili poremećaji fizioloških funkcija izazvanih različitim unutrašnjim ili spoljašnjim činiocima koji menjaju postojeći dinamički ekvilibrijum organizma.
Objavljeno u Zdravlje
Sportisti se često žale na različite tegobe lekarima i fizioterapeutima  koji su prateći deo tima tokom treninga. Kod mladih sportista se najčešće radi o simptomima koji imaju benigni značaj – slabost, malaksalost i iscrpljenost, kao posledica dehidracije, bol u grudnom košu (ne tipičan anginozni bol), kao posledica muskuloskeletnih povreda tokom treninga...
Objavljeno u Zdravlje
Noćna mora svakog vrhunskog pa i rekreativnog sportiste je svakako povreda tetiva i ligamenata. Oporavak od ove vrste povreda je dug i neizvestan sa značajnom incidencom ponovnog povređivanja.  Dalje, ove vrste povreda samo u Sjedinjenim Državama godišnje koštaju 15,8 milijardi dolara i predstavljaju značajan teret za zdravstveni sistem.
Objavljeno u Zdravlje
Najkraća i najjednostavnija definicija sportske medicine je da je to multidisciplinarna grana medicine čiji je cilj očuvanje zdravlja učesnika u sportu i fizičkim aktivnostima  prvenstveno  kroz  prevenciju,  a  zatim  i kroz terapiju i rehabilitaciju povreda kao i unapređenje psihofizičkih sposobnosti neophodnih za ostvarenje dobrih  takmičarskih rezultata. Sem medicinskog to je bitno i u socio-ekonomskom pogledu jer sportske povrede
Objavljeno u Zdravlje
Jedan od najaktuelnijih pravaca istraživanja u medicini u poslednje vreme predstavljaju istraživanja vezana za ulogu i značaj matičnih ćelija u lečenju većeg broja oboljenja. Na našim prostorima ova tema je dodatno aktuelizovana činjenicom da je jedan od još uvek retkih istraživača u ovoj oblasti i čoveka sa ovih prostora, profesor Stojković.
Objavljeno u Zdravlje
Svedoci smo da se svetski rekordi u sportu ruše svakodnevno, uprkos najavama nekih stručnjaka da smo blizu maksimalnih sportskih dostignuća ljudskog roda. Dovoljno je samo pogledati rezultate u trčanju ili plivanju sa sredine prošlog veka, uporediti ih sa trenutnim i shvatiti koliko se poboljšalo sportsko prostignuće u samo nekoliko decenija.
Objavljeno u Sportske teme