Back BesplatanSport.com

Pravilan razvoj dece i sport

(2 glasova)
Pravilan razvoj dece i sport

Mnogo puta smo mogli čuti o velikom procentu školske dece sa posturalnim poremećajima (ravnim stopalima, „X“, „O“, nogama, kifozama, lordozama, skoliozama). Istraživanja koja su vršena devedesetih godina ukazivala su da se radi od oko 60% školske dece kod kojih se uočavaju ovi nedostaci. Danas sve je veći broj istraživanja nad školskom decom gde je 90% njih sa posturalnim poremećajima. I broj gojazne dece među populacijom škoske dece konstantno se povećava. Nivo razvoja motoričkih sposobnosti kod današnje dece je veoma nizak. Deca ne znaju na pravi način da se kreću, hodaju, trče, skaču. Naravno da ovakva situacija direktno utiče na zdravstveni status dece, otpornost dečijeg organizma i sposobnosti da se suprotstavi bolestima, razvoju organskih sistema i funkcije organizma. Postavlja se pitanje o zdravlju nacije u budućnosti, razvoju klubskog i nacionalnog sporta, procentu radno sposobnog stanovništva, kvaliteta života uopšte.!

Ako analiziramo uslove i načine života u kojima današnja deca odrastaju lako je zaključiti da je reč o hipokineziji kao najznačajnijem faktoru koji utiče na ove pojave kod dece. Svakako da i način ishrane sa značajnim faktorom utiče na ove probleme. Svi ovi zaključci jasno nam ukazuju da je deci neophodno stvoriti uslove za pravilnim telesnim razvojem, razvojem motoričkih sposobnosti. Da bi nešto u tom smislu mogli učiniti treba krenuti od predškolskog uzrasta deteta, odnosno najburnijeg i najznačajnijeg perioda u ontološkom razvoju čoveka. Dete svoje sposobnosti najviše može da razvije do sedme godine.! Dokazano je da je predškolski uzrast najznačajniji u celokupnom formiranju ličnosti. Kasnije dolazi samo do učenja raznih modifikacija i prilagođavanja raznim situacijama u životu.
Naviku za telesnim vežbanjem treba stvoriti od najranijeg detinjstva kao neophodnost života savremenog čoveka u urbanim sredinama!
Mali je broj vrtića koji se mogu pohvaliti prostorijama i osobljem osposobljenim za časove telesnog vežbanja i pokretne igre. Mali je broj parkova sa očuvanim spravama za motorički razvoj i igru dece. I sami roditelji nemaju naviku da parkove sa spravama za decu posećuju, pruže slobodu deci da se po njima kreću.

Za pravilno formiranje tela i razvoj motoričkih sposobnosti jako je bitan period do dvanaeste godine života. Profesori fizičkog vaspitanja u našem obrazovnom sisitemu počinju rad sa decom tek od jedanaeste godine. Telo je školskim programom nedovoljno stimulisano fizičkim aktivnostima, u odnosu na potrebe deteta u razvoju. Trećina osnovnih škola u RS nema fiskulturnu salu. Mali je broj onih i koji poseduju otvorene sportske terene. Retko u kojoj fiskulturnoj sali se može naći neka gimnastička sprava ili sportski rekviziti. Mnoge škole nemaju čak ni lopte. Tako da ni profesori fizičkog vaspitanja ne mogu da realizuje sve one kretne aktivnosti koje bi prevenirale pojave o kojima govorimo. Kao veoma kritičan momenat za pojavu loših držanja je momenat polaska dece u školu. Period naglog rasta, uz novi način života deteta (pretežno sedenje) usled obaveza koji se pred decu postavljaju, nošenje teških školskih torbi, nejako i nedovoljno formirano telo uglavnom dovode do loših držanja i posturalnih poremećaja, koji ako se ne reaguje, često kasnije dovode do deformiteta.

Roditelji svesni situacije i problema upisuju svoju decu u sportske klubuve u nadi da će time svom detetu pružiti mogućnost pravilnog razvoja. To je najčešće u uzrastu od 8 do 9 godina kada su posturalni problemi kod dece već izraženi. U sportskim klubovima veoma često radi ne stručan kadar koji ne prepoznaje prebleme kod dece niti im je uloga u klubu da se time bave. Sportske igre sa loptom koje su i najpopularnije kod roditelja i dece, nisu aktivnosti same za sebe koje mogu preventivno da deluju na pravilno formiranje tela deteta, niti pružaju opšti motorički razvoj na kome je neophodno i jedino ispravno raditi u ovom uzrastu. Treneri u klubovima primećuju da deca ne znaju da trče, skaču, da se na pravi način kreću i drže, međutim nisu naučeni niti se smatra da im je uloga da se time bave u sportskom klubu. Na Fakultetima Sporta i Fizičke Kulture jasno se ukazuje na probleme koji proističu iz rane specijalizacije dece u sportovima. Pored negativnog efekta na postizanje vrhunskog sportskog rezultata, jasno je da rana specijalizacija negativno deluje na pravilno formiranje tela detata u savremenim uslovima života.


Lekari roditeljima preporučuju plivanje kao aktivnost kojom je moguće otkloniti loša držanja i kojom je poželjno da se deca bave u ovom uzrastu u smislu preventive od posturalnih poremećaja. I da je tačno, koji je broj bazena u RS u kojima deca imaju mogućnost da uče plivati, usavršavaju tehnike i bave se ovim sportom tokom cele godine. Nama u praksi, u direktnom radu sa decom u vodi, i uz sagledavanje specifičnosti vodene sredine i ponašanja tela u njoj, se ne čini ta tvrdnja i preporuka kao primerena informacija. Mišićna naprezanja u vodi tokom obuke plivanja dece (kod nas za uzrast do 8 godina skoro uvek govorimo o obuci, retko kad o trenežnom plivanju) nisu odgovarajuća niti dovoljna da bi mogla preventivno delovati na loša držanja tela, a naročito ne korektivno.


Rad na korekciji posturalnih poremećaja i deformiteta kod dece je veoma težak, naporan, bolan i često ne zanimljiv deci. Zahteva brojan požrtvovan i stručan kadar. Veliki problem u praksi lečenja su konzervativne i zastarele metode koje mnogi roditelji i deca ne žele ili se jedva odlučuju prihvatiti(ortopedske cipele, razni mideri i gipsani korzeti, hiruške intervencije). Mali je broj državnih zdravstvenih ustanova gde roditelji mogu da uključe svoju decu u aktivan korektivan rad sa decom, u smislu lečenja pokretom, kretanjem, koje gaje i tradicionalno razvijaju ovakav jedino prihvatljiv model pristupanju problema dece sa posturalnim poremećajima.

U našoj sportskoj praksi imali smo više puta prilike da se upoznamo sa sportstima (sportski aerobik, sportska gimnastika, ples, balet) kojima su lekari savetovali midere, operaciju, roditelji nisu prihvatili, a deca podvrgnuta telesnom vežbanju i uspehu u toj sportskoj aktivnosti. Osim što su postizali natprosečne rezultate, nisu imali telesne probleme kao što se pretpostavljalo jer je usled adekvatne fizičke vežbe i posvećenosti sportskoj aktivnosti problem bio korigovan u izvesnoj meri, a oni bili naučeni na koji način kroz život moraju da se nose sa svojim problemom.

Analizirajući posturalni status dece, i slabost konkretne muskulature lako se zaključuje da su vežbe na spravama (višenja, njihanja, ljuljanja, upori, stavovi, izdržaji) neprikosnovene u pravilnom formiranju tela deteta, ako su one u kombinaciji sa atletskim aktivnostima (hodanja, trčanja, skokova, bacanja) kao majkom svih sportova, zatim plivanjem, osnovama borilačkih sportova (padovi, vučenja, nadvlačenja, potiskivanja, guranja) i sportskim igrama (košarka, rukomet, fudbal, odbojka, tenis) uspeh u pravilnom formiranju tela deteta i njegovih motoričkih sposobnosti ne može da izostane.

Autor: Nebojša Durković
web: Sport and fitness advisor

Pin It
2012-07-23
sreda, 03 mart 2010 13:05

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori