Back BesplatanSport.com

Psihološka priprema karatista

(1 Glas)
Psihološka priprema karatista

Jugoslav Vojinović1 i Dragan Doder2

 

1 Sportska Akademija Beograd,
2 Pokrajinski zavod za sport, Novi Sad

 

PSIHOLOŠKA PRIPREMA KARATISTA

 

1. UVOD

Evidentno je da savremena sportska takmičenja sve više traže da sportisti budu psihički izdržljivi: da brzo percipiraju, uviđaju bitne odnose i donose odluke, da se koncentrišu, kontrolišu emocije, prilagođavaju situaciji na sportskom borilištu, da tokom čitave borbe drže optimalan akcioni nivo (borbenos ), poštuju pravila (7) itd.

Naša je procena da su takmičari daleko više ujednačeni po onome šta mogu fizički i koliko su taktičko-tehnički osposobljeni, nego po onome koje su im granice psihičke izdržljivosti. (2, 5). Američki autori najčešće pod psihološkom pripremom podrazumevaju korištenje određenih metoda i tehnika „ mentalnog treninga“, kao što su: kontrola pažnje, kontrola emocija, razvoj i održavanje samopouzdanja, razvoj motiva postignuća (9).. Značaj koji se pridaje uspešnosti u karateu sve više ističe njenu povezanost sa psihološkom strukturom ličnosti. Ovo proističe iz činjenice da su sportisti u istim rangovima takmičenja uglavnom (13) izjednačeni u mnogim relevantnim elementima sportske pripremljenosti (fizički, tehničkim, motoričkim, taktičkim...) tako da tada psihološki faktori često odigravaju odlučujuću ulogu.

Za trenera koji radi sa mladim karatistima posebno je važno da uspostavi korektan odnos sa roditeljima karatista. Roditelj je faktor koji može u velikoj meri da doprinese razvoju sportskih rezultata. Međutim, u nekim slučajevima preterane ambicije roditelja (nestrplivost ) mogu limitirajući da deluju na sportski razvoj mladog karatiste. Dakle, posebnu pažnju u treningu karatista svih uzrasta treba posvetiti psihološkoj pripremi. Iz svega što je do sada rečeno, pogotovo u okviru razmatranja psiholoških faktora učenja sportskih veština, osobina ličnosti značajnih za sportku uspešnost, motivacije, te mehanizama psihosocijalne interakcije u sportskoj grupi, jasno je da psihološka pripremljenost zajedno sa tehničko-taktičkom i fizičkom pripremljenošću spada u glavne činioce efikasnosti sportskog angažovanja.(3, 4 ).

 

2. CILJ RADA Cilj

rada je da podstakne ambicioznije trenere i druge sportske stručnjake na šire proučavanje literature iz psihologije i psihologije sporta, na veće korištenje tih saznanja u svakodnevnom radu sa sportistima, te da im pomogne da valjano uvide u kom sve smislu im psihologija može pomoći da budu uspešniji sporski radnici.

 

3. METOD RADA

Priroda ovog rada podrazumeva da će u istraživanju biti primijenjena teorijska analiza rada. To znači, da će se prilikom ostvarivanja postavljenih ciljeva analizirati literatura koja doprinosi realizaciji postavljenih ciljeva u ovom radu.

 

4. DISKUSIJA

Same metode i tehnike psihološke pripreme možemo svrstati u dve grupe: 1.metode i tehnike koje izvodi sportista i trener (preorjentacija na misaone sadržaje koji smiruju, verbalni trening - kad sportista koristi reči-draži u funkciji autosugestije, zagrevanje, vežbe disanja i slično.) i 2. metode i tehnike koje zahtevaju učešće psihologa (autogeni trening, progresivna relaksacija, mentalni trening i drugo.).

U psihološkoj pripremi koju ostvaruje trener posebno mesto zauzima kontrola tenzije koju sportista doživljava pred takmičenje. Od trenera se očekuje da u tom periodu, dan - dva pred takmičenje, poentu stavi na smirivanje sportiste - da vodi računa o njegovoj ishrani, snu, socijalnim kontaktima, slobodnom vremenu i drugim higijenskim faktorima takmičarske osposobljenosti. Istraživanja pokazuju da će ovi faktori imati efekta samo ako sportista u to veruje, znači, na treneru je da iskustveno kod sportiste razvija sistem stavova i uverenja da su određene metode psihološke pripreme korisne. ( 8, 10 ). Elaboracija značaja psihološke pripreme karatista se temelji na činjenici da je trener prva ličnost koja u kontinuitetu komunicira i „upravlja“ sa sportistom i po toj logici osoba sa najvišim presudnim rangom uticaja na sportistu. Otuda je i odgovornost trenera najveća.

Generalno psihološkom pripremom treba obezbediti visoku sposobnost karatista za dugotrajnu mobilizaciju voljnih napora, odnosno sposobnost koncentracije volje za strpljiv i naporan rad. Da bi karatisti ovakve sposobnosti posedovali potrebo je da budu u odgovarajućoj meri motivisani, da se nađu pod uticajem pozitivnih emocija koje će provocirati želju za pobedom, dobrim rezultatom i povećanim radnim sposobnostima (14). Sportsko uzbuđenje, rivalstvo, osećaj pripadnosti sportskom kolektivu su upravo takve pozitivne emocije. Međutim, iste ove emocije mogu imati i negativan karakter u situaciji u kojoj karatista ne postiže odgovarajuće rezultate, a naročito ako se to dešava u dužem vremenskom periodu.

Trener je taj koji svojim ponašanjem na treningu i takmičenju može da stvori podsticajnu i kreativnu atmosferu. Ako je trener na takmičenju nesiguran, ako ne vlada vlastitim emocijama i nekontrolisano reaguje na sportski rezultat ili eventualnu grešku sudija, ako ne veruje u svoje karatiste, onda su karatisti, a posebno ako su u pitanju mladi karatisti ozbiljno psihološki limitirani (nesigurniji ) i teško da će moći manifestovati svoje realne sposobnosti. Takmičenja su veoma značajna jer u periodu razvoja mladih karatista treba stvarati bazu razvoja takmičarskog duha. (1).

 

5. ZAKLJUČAK

U psihološkoj pripremi, prie svega, treba polaziti od toga da je svaki sportista individualan (teško je govoriti da su dvojica sportista u toj meri slični da bi ih mogli podvrći istom tretmanu u svim elementima njihovog osposobljavanja za savladavanje teškoća i prepreka na koje će naići u toku treninga i takmičenja). Samo zainteresovan trener će pokazati uspešnost u opažanju ovih razlika (11). A samim tim što je uočio da se u pogledu ovih osobina karatisti sa kojima radi bitno razlikuju, on će nastojati da ima više modela interakcije, na primer, trudiće se da bude taktičniji i strpljiviji sa pojedincima koji su vidljivije plašljivi, preosjetljivi, koji ne vole šale.

Drugim rečima, kad neposrednije komunicira sa ovakvim pojedincima, trener će uključiti jaču samokontrolu svog verbalnog i neverbalnog izražavanja. Znači, više će se truditi da bude pedagog i psiholog. Od trenera se očekuje da nešto više zna o ovakvoj psihologiji karatista ukoliko želi da postigne veći uspeh, kako na polju vežbanja sportskih veština tako i na polju ukupnog razvoja ličnosti karatista. Na primer, od trenera se očekuje, kada su u pitanju deca karatisti, da primeti kad dete nije dovoljno emocionalno zrelo da se uključi u određenu akciju grupe, kad nije u stanju da se prilagodi i uvaži zahteve grupe (12).

Čak i kad postoji i psihološka zrelost za učenje određenih karate veština, trener treba da zna da u poznom djetinjstvu i pubertetu mladi imaju naglašenu potrebu za igrom, te da trening organizuje u prvom redu kao neki vid kreativne igre. Trener će zavisno od nivoa svoje osposobljenosti (znanja iz psihologije, sportkog i trenerskog iskustva, sposobnosti za uviđanje odnosa među ljudima, emocionalne stabilnosti, orijentacije na uspeh preko podizanja psihološke pripremljenosti...) moći u manjoj ili većoj meri da igra ulogu psihologa - moći će da osposobi karatiste da ne preteruju u aspiracijama i da ne precenjuju svoje mogućnosti, čime će izbeći pojavnost opuštanja i nedovoljne aktivacije na određenim takmičenjim; znaće poraz da iskoristi kao pokretač za realnije sagledavanje sopstvenih i protivničkih vrednosti; znaće neposredno nakon takmičenja da uspostavi odgovarajući kontakt sa karatistima koji su zapali u određena emocionalna stanja: euforiju, depresiju, agresivnost (6).


LITERATURA

1. Ahmetović, Z.,:O treningu plivača, Zavod za fizičku kulturu, Novi Sad, 1994.
2. Berković, L., Vuković J. R,: Teorija fizičke kulture, FFK Novi Sad, Novi Sad, 1977.
3. Vojinović, J., ( 2001 ). Crte ličnosti roditelja i njihove dece kao faktor usjeha u plivačkom sportu. Magistarska teza, Novi Sad:FFK.
4. Dunđerović, R., : Psihologija sporta, Fakultet fizičke kulture, Novi Sad, 1996.
5. Doder, D., ( 1998 ). Relacije između sistema kriterijumskih specifično-motoričkih varijabli, morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti kod karatista dječijeg uzrasta. Magistarska teza, Novi Sad: FFK.
6. Zvonarević, M., : Socijalna psihologija, Školska knjiga, Zagreb, 1978.
7. Jorga, I., ( 1998 ). Tradicionalni fudokan karate -moj put- osnovni psihofizički principi, Beograd/Berlin/Moskva/Amsterdam: Fudokan Press international.
8. Katel, R. B.,: Naučna analiza ličnosti, BIGZ, Beograd, 1978.
9. Krković, A.,: Mjerenje u psihologiji i pedagogiji, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1964.
10. Paranosić, V.,: Pristup problemu anksioznosti vrhunskih sportista, Doktorska disertcija, fakultet za fizičko vaspitanje, Beograd, 1978.
11. Paranosić, V.,: Psihologija sporta, Beograd, 1982.
12. Paranosić, V., Lazarević, Lj.,: Psihodinamika sportske grupe, Partizan, Beograd, 1975.
13. Rot, N.,: Psihologija ličnosti. Beograd, 1978. 14. Havelka, N., Lazarević, Lj.,:Motivacija za bavljenjem sportom, Projekat istraživanja, Institut za fizičku kulturu, Beograd, 1976.

 

Časopis "Aktuelno u praksi", Pokrajinski zavod za sport

 

Pin It
2012-07-23
sreda, 03 mart 2010 13:05

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori