Gojaznost kod dece

(0 glasova)
Gojaznost kod dece

 Globalna pojava prekomerne telesne mase i gojaznosti dostigla je razmere epidemije tokom poslednjih nekoliko decenija naročito u SAD. Od 1980. do 2004. godine broj gojazne dece se utrostručio, rastući sa 5 na 15%.  Deca čiji su roditelji puniji ili gojazni imaju veće šanse da i sama budu gojazna. Deca i tinejdžeri sa viškom telesne težine imaju velike šanse da izrastu u gojazne ljude.
  Kao rezultat, pratili smo porast broja obolelih od bolesti za koje se tradicionalno smatra da dolaze sa starenjem, a sve češće se javljaju kod dece, kao što su dijabetes tipa 2, visok nivo holesterola,  hipertenzija, kardiovaskularna oboljenja, apnea kod spavanja (prestanak disanja) i ortopedski problemi. Osim toga, javljaju se i psihološko-socijalni problemi kao što su nizak nivo samopouzdanja, ili zadirkivanje vršnajaka što može uzrokovati dugoročne posledice kod dece. Trenutno postoji generacija dece koja možda neće nadživeti svoje roditelje zbog svoje prekomerne mase, osim ako ne učinimo nešto da promenimo ovu tendenciju. 

 Definicija prekomerne telesne težine i gojaznosti
 Gojaznost je kad više nije simpatično i “slatko” imati punačku decu jer ona brzo prerastu taj uzrast. Ako pretpostavimo da roditelji redovno vode decu na godišnji pregled kod lekara, kod njega mogu da provere ima li razloga za uzbunu.
 Američka akademija pedijatrije i Centar za prevenciju i kontrolu bolesti savetuje da se upotreba indeksa telesne mase (BMI) prilagodi uzrastu da bi se prekontrolisao rizik od gojaznosti kod dece i omladine. Indeks telesne mase, sam po sebi nije dijagnostička alatka, ali lekari ga mogu koristiti kao jedan od parametara. Deca često prate svoju liniju rasta. Ako se Vaše dete na toj liniji nalazi između 85-95% smatra se da je pod rizikom od gojaznosti. Deca koja premašuju 95 procenata smatraju se gojaznim. Termin “gojaznost” je kontroverzan kada se upotrebljava kao dijagnostički termin kod dece i tinejdžera. 

 Dilema usled više činilaca
 Prekomerna telesna masa i gojaznost uzrokovani su energetskim disbalansom kada broj kalorija unetih tokom dana premašuje broj potrošenih kalorija. Ovo dovodi do gomilanja masnih naslaga u telu. Sedeći stil života doprinosi ovom problemu naročito zbog toga što se dosta vremena posvećuje televiziji, računaru i video igrama, a manje vremena se posvećuje kretanju. Ovo uključuje i vreme provedeno u školi. Svakodnevno fizičko obrazovanje često je uskraćeno da bi se posvetilo vreme konceptu da “nijedno dete ne sme zaostajati”(radi se o zakonu donetom u SAD 2002. godine koji promoviše jednako i standardizovano obrazovanje za svu decu, a deca su motivisana da konstantno ostvaruju bolje rezultate da bi država nastavila da finansira školske projekte) koji je zastupljen u mnogim školama širom SAD-a. Iako istraživanja pokazuju da deca koja su više fizički aktivna ostvaruju bolje akademske rezultate, programi fizičkog obrazovanja prvi “otpadaju” u slučaju smanjivanja školskog budžeta.
 U nekim zajednicama, sredina koja je izgrađena nije pogodna za rekreaciju; nema dovoljno staza za pešake, niti bezbednih parkova i igrališta. Kada uzmemo u obzir vremenska ograničenja zaposlenih roditelja, smanjuju se mogućnosti za stvaranje uslova za dečju fizičku aktivnost.
 Pored navedenog, u današnje vreme deca konzumiraju hranu koja ima previše kalorija, a malo zdravih i hranljivih sastojaka. Hrana koju deca konzumiraju uglavnom ima manjak vitamina, minerala, vlakana i proteina koji su preporučljivi, a ima više masti. Porodice često konzumiraju gotovu, obrađenu i ranije pripremljenu hranu i tako imaju slabiji uvid u ono što unose u svoj organizam.

Prevencija i lečenje gojaznosti kod dece
 Porodice i zajednice prvenstveno treba da rade na prevenciji gojaznosti. Porodica mora da interveniše čim se pojave prvi znaci da dete može biti pod rizikom od prekomerne telesne mase. Roditelje i vaspitače treba obrazovati da decu odgajaju pokazujući pozitivne primere počevši od sebe, tako što će izabrati zdrav način života.
 Za neku decu “normalno” je da zadrže svoju kilažu i da čekaju da porastu, da visina nadomesti kilažu. Međutim, delimično zbog nedostatka fizičke aktivnosti, neophodno je i mršavljenje sa ciljem sprečavanja bolesti koje prete punijoj deci.
 Vreme koje deca posvećuju gledanju televizije, internetu i slično, trebalo bi ograničiti na najviše dva sata dnevno. Osim toga, postarajte se da deca spavaju najmanje devet sati jer je toliko vremena potrebno deci u razvoju da im se telo odmori i obnovi energiju. Obrazovanje, bavljenje sportom, zdrava ishrana i redovna kontrola kod lekara su najbolja sredstva za prevenciju i lečenje dečje gojaznosti.

Obrazovanje
 Deca su bombardovana porukama sa televizije koje do njih često dopiru bolje nego što njihovi roditelji uspevaju. Ovo se odnosi na televizijski program koji sadrži reklame za brzu hranu, ili gojive a nehranljive i nezdrave namirnice.Uslove u kojima deca rastu  određuju njihovi roditelji ili staratelji, te se stoga često dešava da gojazna deca imaju jednog ili oba gojazna roditelja. Odraslima je teže regulišu svoju kilažu i zbog toga je razumljivo zašto mnoge porodice imaju problema sa mršavljenjem. Roditelji treba da daju deci pozitivan primer tako što će se redovno baviti fizičkom aktivnošću i pripremati zdravije obroke.

 Fizička aktivnost
 Fizička aktivnost ima pozitivan efekat na zdravlje i neophodna je komponenta u prevenciji i lečenju dečje gojaznosti. Fizička aktivnost doprinosi snižavanju krvnog pritiska i nivoa holesterola, smanjuju se zalihe masti u telu i pomaže održavanju idealne telesne mase. Ona je važna za razvoj kardiovaskularnog sistema, fizičkom aktivnošću povećava se gustina kostiju i poboljšava se mišićni tonus. Deca, kao i odrasli, bi trebalo da budu fizički aktivni što je više moguće. Sat vremena umerene fizičke aktivnosti dnevno je mera koju za decu preporučuje Nacionalna asocijacija za sport i fizičko obrazovanje  pri ministarstvu zdravlja SAD-a.

 Tipovi fizičke aktivnosti
 Postoji mnogo načina da se deca, zajedno sa svojim porodicama, aktiviraju: šetnja, vožnja bicikla, ples, preskakanje konopca, košarka, bacanje frizbija, vožnja skejta- sve se računa! Porodice mogu aktivno da provode vreme idući na igrališta, u parkove, muzeje ili u ZOO vrt. Poželjno je uključiti decu u obavljanje kućnih poslova, kao što su šetanje psa, pranje kola, sakupljanje lišća, košenje trave ili čišćenje snega. Fizička aktivnost je suštinski deo zdravog načina života cele porodice.

 Držanje dijete
 Punija i gojazna deca treba da regulišu svoj dnevni unos kalorija, ali uz izbalansiranu ishranu koja sadrži sve namirnice potrebne za njihov rast i razvoj. Birajte zdravu i korisnu hranu: voće, povrće, nemasne mlečne proizvode, namirnice bogate vlaknima, čiste proteine.

 Zaključak
 Epidemija gojaznosti preti da ugrozi zdravlje i blagostanje dece širom planete. Jako je važno da roditelji, staratelji, lekari i vaspitači prepoznaju decu koja su pod rizikom od ove savremene bolesti i da unesu promene u njihov životni stil, sa ciljem prevencije daljih zdravstvenih komplikacija. Gojaznost se može sprečiti, ali potrebno je da svi uzmu učešća u tome.


                                                                                                            Autor Feliša D. Stoler
                                                                                                         Prevela Milena Pantelić

 

 

Pin It
-0001-11-30
ponedeljak, 28 oktobar 2013 09:49

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori